Vreme skupih kredita - i potrajaće

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

14.09.2022.

09:25 > 09:37

Ukoliko inflacija koja se približava stopi od 15 odsto i dalje bude visoka, doći će do pada privredne aktivnosti i rasta nezaposlenosti.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Nasuprot tome, suzbijanje inflacije vodi rastu kamatnih stopa i sve teže dostupnim kreditima.

Poslednjih nedelja građani Srbije su uznemireni gledajući svakodnevni rast cena i osnovnih potrepština. Istovremeno, iz banaka učestalo stižu vesti o rastu kamata, sledstveno i rastu kreditnih rata. I za nekoliko godina stare pozajmice. Posebno su promene bile uočljive od četvrtka kada je Evropska centralna banka u jednom cugu referentnu kamatu podigla za čak 0,75 odsto, rekordno od kako postoji zajednička valuta. Kako je dinar potpuno "evroiziran", usledio je rast i referentne kamate Narodne banke Srbije.

Rast zapisan u ugovoru

Posledice po građane su vidljive najviše pri otplati kreditnih rata. Gro pozajmica ugovoren je sa delimično promenljivom kamatom, zavisnom od visine takozvanog euribora. Novi bankarski trendovi vode rastu euribora, koji je nedavno jedno vreme bio negativan, pa su građani, što je istorijski kuriozitet, uživali u kreditima čija godišnja kamata nije premašivala tri, a često je bila i ispod dva procentna poena.

Na promene uslova otplate korisnici često gunđaju i optužuju banke. Ovoga puta, međutim, nisu u pravu. Kreditni ugovor je ostavljao mogućnost za ovakve promene, korisnici su na vreme bili precizno upoznati sa mogućim kretanjem visine kreditne rate.

Zapravo, reč je promenama u monetarnoj politici SAD, čije posledice u globalizovanom svetu trpe, potom i slede, sve ostale centralne banke. Reagujući na svetsku finansijsku krizu sa kraja 2008. godine, Ameri su godinama besomučno ubacivali novac kako bi podsticali posustalu tražnju. Na tržištu se našlo premnogo novca, građani su počeli da kupuju.

Rast tražnje je podsticao cene, pa su i cene neprikidno rasle, posebno akcije nekretnina, obrazovanja, zdravstvenih usluga, što je veliku većina građana SAD vodilo uvećanju duga. Kupovina jeftine robe iz Azije stvarala je kod građana iluziju očuvanja kupovne moći.

Mnogo novca na tržištu

Sa dve-tri sezone zakašnjenja sličnu monetarnu politiku sledile su Evropska centralna banka i ostali veći globalni emiteri novca. Kreirana je i slična potrošačka atmosfera, pa je i u EU došlo da naglog uvećanja cena nekretnina i akcija, ali i sportskih transfera, umetnina, pojedinih usluga. U suštini, srednja klasa je pala na bar dva-tri stepenika nižu poziciju.

Bilo je nužno da se spreči masovno nezadovoljstvo građana i izlaz je nađen u prevelikoj količini novca na tržištu, čija je posledica drastično pojeftinjenje kredita. Kamate su padale sve niže, dok nisu dotakle nulu, a ne mali period kamate pri kupovini dugoročnih obveznica jakih ekonomija poput Nemačke bile su i negativne, odnosno kupac je plaćao što mu "jaka ekonomija" čuva novac.

Nestanak štednje

Povoljno za srednju klasu bili su nikad jeftiniji krediti. Pre četvrt veka korisnik je bio zadovoljan ako je podigao dvadesetogodišnji stambeni kredit uz kamatu od pet i po odsto. Međutim, donedavno su se kamate vrtele oko 2,2 odsto, dva i po puta niže. No, malo ko je uočio drugu stranu medalje, nestanak štednje u bankama, pošto je kamata pala na nulu.

Praktično, građanin je izgubio mogućnost da ono što je zaradio čuva u novcu, najlikvidnijoj formi imovine, pri čemu je kamata pokrivala bar veći deo inflacionog gubitka. Korisniku je preostalo da kupuje, nadajući se da će krediti uvek biti dostupni i lako otplativi.

Gomila novca upumpana na finansijska tržišta podstakla je maniju kupovanja, time i inflaciju. Dodatni podsticaj dogodio se tokom pandemije izazvane kovid virusom. Građani su se povukli u stanove, društveni život je bezmalo zamro, ekonomija bila u ozbiljnom zastoju. Uz obrazloženje da je potrebno da se podstakne potrošnja, države su se ponovo odlučile za provereni recept, besomučno ubacivanje novca. Veći deo love završio je u akcijama i nekretninama, manji deo našao se u rukama građana i oni su intenzivirali kupovinu.

Sve počinje od FED-a

Još neugašena inflacija se razmahala, potom i razbukala. Tako je juna meseca u SAD iznosila 9,1, dok je u EU dostigla i 10,5 odsto. Srbija sa 12,6 odsto nije rekorder, ali ne bi bilo iznenađenje da za nekoliko meseci zasedne i na samom vrhu. Rast cena je neisplativ za proizvođača, gubi i postupno smanjuje privrednu aktivnost svodeći proizvodni asortiman na robe na kojima najmanje gubi. Ako se rast cena oduži, preduzeća uočljivo smanjuju proizvodnju, pa i prekidaju kako ne bi izgubila kapital. Naravno da pri takvom razvoju događaja, svi direktori redukuju broj zaposlenih, pa je tako rast nezaposlenosti dodatna pretnja svake inflacije.

Zato bankari, nakon političke procene da je dalje podsticanje rasta cena štetno, počinju da suzbijaju inflaciju. Sredstvo je uvećanje kamate, pa novac i investicije postaju skuplji. Ponašanje bankara u manje razvijenim državama je istovetno samo sa određenim vremenskim zaostatkom. Stoga kada je pre pola godine FED počeo da podiže referentnu kamatnu stopu, bilo je jasno da će korenite promene zahvatiti ceo svet. Signal zaokreta bilo je uzastopno uvećanje stope FED-a za 0,75 odsto, što je prava ratkost.

Bitne cene energenata

Bankari pokušavaju da inflaciju vrate u pojas između dva i tri odsto, radi očuvanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Kako je situacija u Evropi nakon rusko-ukrajinskog sukoba znatno teža, izvesno je da je i inflacija veća pretnja. Stoga je i ECB, posle dužeg oklevanja, pošla istim stopama. Čini se da će u EU borba za zaustavljanje rasta cena sa svim pratećim posledicama biti i duža i neizvesnija.

Istovremeno rastu i kamate korisnika bankarskih kredita. Otuda jadanja korisnika na sve veće obaveze, a biće još uvećane kako se promena monetarne politike bude ubrzavala. Sada se svi pitaju dokle će rasti kamate? Odgovor je dok se ne suzbiju snažni inflacioni pritisci, a veliku ulogu imaće i cene energenata, energije i hrane u predstojećem periodu, preko kojih prosećan čovek najviše oseća promene. Teško je dati precizan odgovor, ceo proces umnogome zavisi i od političke situacije.

Kako za sada niko ni ne govori o kraju sukoba na istoku Starog kontinenta, čini se da će neugodan trend potrajati bar do sredine sledeće godine.

No, i kada se inflacija svede na podnošljivu, kamate će još neko vreme biti visoke, potom će početi da lagano padaju, ali teško da će se vratiti na donedavni nivo. Nailazi vreme skupih kredita i potrajaće.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

krediti inflacija

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Anonimus

16.09.2022 • 12:48

Čini se da će kamate u Srbiji biti i znatno viši nego što se očekivalo, a i rast će se dogoditi ubrzano. Moguće je da već krajem sledeće godine kamate dostignu i deset odsto!

2 2 0
Kupac

15.09.2022 • 17:09

Дарко@ Imam da od vas kupim veću količinu dinara po vašem kursu evra. Molim vas da ostavite vaše kontakt podatke.

2 1 +1
Stefan

15.09.2022 • 08:16

Tekst

je dobar, ali izostavlja da pored mera monetarne politike postoje i mere fiskalne politike koji se mogu i trebaju primeniti (progresivno oporezivanje dohotka, oporezivanje velikih bogatstava i kompanija koje u postojećim uslovima ostvaruju ekstra profite kroz veći porez na dobit i/ili veću rudnu rentu). Teško je tako nešto očekivati, ali bi imalo itekako smisla jer bi se teret krize ravnomernije rasporedio

5 3 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.