Ne duguj, mali moj: Ministar kaže da su finansije stabilne, ali poziv MMF-u nagoveštava suprotno
Poziv "svetskom policajcu" za sklapanje obavezujućeg aranžmana je jasan signal da Srbija ima ozbiljnih teškoća sa finansijama i da je svakim danom sve teže i sve skuplje zajmiti na tržištu.
Foto: 021.rs
Prva vest iz posete Aleksandra Vučića Abu Dabiju bila je ugodna - tamošnji monarh je odobrio Srbiji milijardu evra kredita uz samo tri odsto kamate. Kada se zna da poslednjih meseci Srbija na tržištu nije uspevala da proda ni četvrtinu ponuđenih obveznica, a da su za ono malo prodatih dužničkih hartija kamate ne samo premašivale 5,4 odsto, već i ubrzano rasle sa svakom novom emisijom, pozajmica iz jedne od najbogatijih zalivskih zemalja je zaista povoljna. Bitno je, naravno, da se i utroši tako da se postigne najveći efekat.
Pripremna vest
Međutim, povoljna vest bila je samo priprema domaće javnosti na ono što je gorko, oporo. Predsednik nije okolišao, ističući značaj abudabijevskog kredita, ukazao je da poslednjih dana finansijeri za srpske obveznice traže i 7,5 odsto kamate, a nije isključeno da će predstojećih meseci tražiti i više. Za državu koja se poslednjih godina napozajmljivala, ovo je neugodna vest.
Sledeći dan Siniša Mali je obznanio da je Srbija uputila pismo Međunarodnom monetarnom fondu za sklapanje obavezujućeg aranžmana. Mada je ministar ritualno spomenuo da su državne finansije stabilne, poziv nagoveštava upravo suprotno. Ako, možda, stvari još nisu vidljive u svakodnevnom životu, izvesno je da se približavaju teški dani i to brže nego što je iko predviđao.
Oscilacije euribora
Pre samo godinu dana Srbija je prodajom dvogodišnjih obveznica zajmila novac uz 1,26 odsto kamate. Štaviše, hartije dvanaestogodišnje ročnosti je prodavala uz okamaćenje od samo 1,95 odsto. Međutim, od marta meseca uslovi pozajmljivanja se bitno otežavaju i to svakodnevno. Tako smo u avgustu obveznicu prodali uz kamatu od 3,9 odsto plus šestomesečni euribor koji trenutno iznosi 1,54 odsto. Dakle zbirna kamata je 5,44 odsto.
Promene su vidljive upravo u euriboru, promenljivom finansijskom parametru koji označava neku vrstu bazične cene na finansijskom tržištu. Od kako je pre desetak godina, posle američkih Federalnih rezervi, i Evropska centralna banka počela da upumpava novac čineći finansijsko tržište maksimalno likvidnim, euribor je naglo gubio vrednost i nekoliko godina bio je u negativnoj zoni. Jednostavno, bilo je jeftino pozajmljvati, kao nikad u istoriji. Ideja je bila da snažna likvidnost podstakne oporavak od teške krize začete 2008. godine, pa su širom sveta usledile investicije, osvajanje novih tehnologija, rast zaposlenosti i zarada.
Profitirali najbogatiji
Sve ovo je bilo moguće pošto je inflacija držana na prihvatljivom nivou, a kao posledica usmeravanja novca u ulaganja. Oporavak, pre svega u pravno uređenim državama, jeste impresivan, ali ni posledice nisu bezazlene. Došlo je do rasta cena stanova, zemljišta, umetnina, hartija od vrednosti, čime su prvih deset odsto najbogatijih višestruko, a jedan odsto prvih "parajlija", mnogstruko uvećali imovinu. Srednja klasa je potonula.
Ipak, u uslovima obilja novca, inflaciju nije bilo moguće večno obuzdavati. Dodatni podstrek rastu cena donela je pandemija kada su nacionalne banke svih većih država dodatno ubacile oko 30 odsto love, čime je ukupna novčana masa snažno uvećana. Time se planiralo da ljudi, mada zbog pandemije povučeni u stanove, ipak održe potrošnju.
Kraj se ne vidi
No, relativno brzi oporavak od svetske zaraze, naglo je uvećao potražnju, a proizvodnja je, usled ne tako kratkih prekida radnih procesa i lanaca snabdevanja, bitno opala. Cene su počele da rastu sve ubrzanije, potom i da divljaju. Inflacija se razgoropadila, dostižući i 9,8 odsto u Nemačkoj, i 9,3 odsto u SAD. Za obe zemlje, tehnološki najrazvijenije i najbogatije, to je nedopustivo visoko i centralne banke su počele da obuzdavaju rast cena uvećanjem kamata. Procenjujući da su možda i zakasnile sa promenom monetarne politike, rast je žestok, čak i 0,75 odsto u jednom mahu i tako uzastopno.
Posledice su i poskupljenja svih kredita. Ponašanje euribora upečatljivo ilustruje trend - do pre šest meseci bio je u negativnoj zoni, danas je 1,54, a ceni se da će do kraja godine premašiti i 3,5 odsto. I tu neće biti kraj. Kako nema signala da cene ozbiljnije padaju, a svetska geopolitička situacija postaje sve napetija, moraće se i cele naredne godine prilično robusnim rastom kamata obuzdavati inflacija. Biće dobro ako 2024. za smirivanje situacije budu dovoljne blaža i sporija uvećanja kamata.
Odustati od megalomanskih planova
Srbiji i ove i naredne godine na naplatu pristižu obveznice vredne oko 3,8 milijardi evra. Iz budžeta nije ni planirano da se nešto utroši na vraćanje dela duga, naprotiv, predviđeno je tri odsto deficita, što je novih 1,5 milijardi uvećanja ukupnog javnog duga. Čuli smo da je Srbiji postalo preskupo da nastavi da se zadužuje na finansijkom tržištu, dok je direktnim zaduživanje obezbeđena samo milijarda evra iz Abu Dabija. Praktično, nije preostalo ništa drugo nego obratiti se MMF.
Zapravo, narednih godina globalno će biti manje kapitala za investicije. Sve zemlje, i Srbija, moraće da umanje ambicije. Aranžman sa MMF-om ne samo što će Srbiji obezbediti novac za uredno vraćanje obaveza, mada, kakav je običaj kod svetskog policajca, uz ne malu kamatu, već će i ceo ugovor biti propraćen nizom ekonomskih mera za koje u vodećoj finansijskoj instituciji budu procenili da su potrebne Srbiji. Bilo bi dobro da među njima bude i odustajanje od preambicioznih ili nepotrebnih ulaganja kao što su izgradnja metroa u Beogradu, nacionalnog stadiona ili auto-puta Niš - Merdare.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Presečeni kablovi na pruzi Novi Sad - Beograd: Vozovi saobraćaju sporije")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tužilaštvo formiralo predmet o mogućem dogovaranju cena trgovaca
15.10.2024.•
10
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je predmet o mogućoj povredi konkurencije od strane "Delez", "Merkator S", "Univereksport-import" i "DIS".
Postupak zbog dogovaranja cena: Kazne za trgovce mogle bi da budu ogromne
15.10.2024.•
26
Nakon što je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji, postavlja se pitanje kolike kazne im prete.
"Stellantis" u velikim problemima: Direktori i analitičari kažu - u toku borba za opstanak
15.10.2024.•
8
Međunarodni konzorcijum proizvođača automobila "Stellantis" popravlja prodaju u SAD pošto mu ove godine nije uspeo marketinški plan, rekao je izvršni direktor Karlos Tavares.
Država odobrila Telekomu novo zaduživanje
14.10.2024.•
2
Skupština akcionara Telekoma Srbija podržala je danas na vanrednoj sednici odluku o emisiji dugoročnih, neobezbeđenih i nesubordiniranih obveznica Telekoma.
Vučić rekao da nam odlično ide: "Zaduživanje, visoka inflacija, skupa hrana, rasprodaja resursa..."
14.10.2024.•
32
Privrednik Zoran Drakulić izjavio je da je Srbija jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja zato što se njen privredni razvoj nije zasnivao na domaćim resursima i domaćim privrednicima.
Srpska vlast i bankari: Država se ustručava da oporezuje ekstraprofit
14.10.2024.•
8
Ovih dana se u svetu finansija dosta priča o pripremi za donošenje novog zakona kojim bi se ograničila visina kamate u Srbiji.
Vučić nakon sastanka sa MMF-om: Potvrđen dogovor o održavanju budžetskog deficita od tri odsto
14.10.2024.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Beogradu sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) potvrdio dogovor o održavanju budžetskog deficita.
"Britiš ervejz" protiv Srbije pred Evropskim sudom: Tražena nadoknada štete zbog pada aviona 1976.
14.10.2024.•
12
Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku na žalbu kompanije "Britiš ervejz" protiv Srbije zbog pada aviona 1976. godine.
NBS: Septembarsku inflaciju obeležili rast cena hrane i komunalnih usluga
13.10.2024.•
2
Međugodišnja inflacija u septembru je blago usporila u odnosu na avgust i iznosila 4,2 odsto, a cene su na mesečnom povećane za 0,1 odsto, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Ministar turizma: Razmišljali smo da ugasimo booking.com, strane platforme kod nas rade nelegalno
13.10.2024.•
46
Ministar turizma Srbije Husein Memić izjavio je da je u turizmu dosta i sive ekonomije a da su najveći problem korisnici privatnog smeštaja i strane platfome koje kod nas rade nelegalno.
Ako želite da podignete stambeni kredit za kupovinu vikendice - to nećete moći
13.10.2024.•
5
U ovom trenutku u Srbiji je nemoguće dobiti stambeni kredit za kupovinu vikendice.
Uvoz meda u Srbiju porastao tri puta
13.10.2024.•
7
Srbija je šesta u svetu po potrošnji meda, a učestvuje tek sa 0,4 odsto u ukupnoj svetskoj proizvodnji i dva odsto u Evropi.
Ove zemlje bi prve mogle da postanu društva bez gotovine
13.10.2024.•
4
Digitalni napredak je mnoge zemlje širom sveta katapultirao ka društvu bez gotovine.
"Moleri traže oko 12 evra po kvadratu": Tražene zanatlije se najteže vraćaju u Srbiju
13.10.2024.•
12
Na tržištu rada evidentan je raskorak između potreba poslodavaca i želja učenika, a zanatske, mašinske i građevinske škole upisuje nedovoljno đaka.
Srbija sklopila sporazum sa SAD o strateškoj saradnji u energetici: Šta to znači za našu zemlju?
13.10.2024.•
19
Srbija i SAD potpisale su pre manje od mesec dana prvi sporazum o strateškoj saradnji, i to u oblasti energetike.
Boing otpušta deset odsto svojih radnika
13.10.2024.•
0
Boing planira da u narednim mesecima otpusti desetak odsto svojih radnika jer i dalje gubi novac, a i pokušava da se izbori sa štrajkom koji kompaniju onemogućava u proizvodnji najprodavanijih aviona
Počela prodaja električne fijat pande iz Kragujevca, za sada dostupna samo u dve zemlje
13.10.2024.•
1
Kompanija Stelantis je objavila da je počela prodaja električne grande pande koja se proizvodi u fabrici u Kragujevcu.
Temu pod lupom EU zbog sumnje da prodaje ilegalne proizvode
13.10.2024.•
1
Evropska komisija saopštila je da je poslala zahtev za informacijama platformi za kupovinu Temu, u skladu s Aktom o digitalnim uslugama (DSA).
Pregovori Kine i EU o carinama na električna vozila bez rezultata
12.10.2024.•
0
Pregovori u Briselu o carinama koje je Evropska unija uvela na električna vozila uvezena iz Kine završeni su velikim neslaganjem, saopštilo je Ministarstvo trgovine Kine.
Od početka godine tržišna inspekcija obavila oko 6.000 kontrola
12.10.2024.•
1
Ministar trgovine Srbije Tomislav Momirović izjavio je da je u perodu od januara do oktobra ove godine obavljeno 6.098 inspekcijskih nadzora sa cijem suzbijanja sive ekonomije.
Maloprodajni lanac Stokomak iz Severne Makedonije stiže u Srbiju
12.10.2024.•
9
Jedan od najvećih makedonskih maloprodajnih lanaca Stokomak, planira da uđe na srpsko tržište.
Komentari 26
Paja
/
Nikola
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar