Ne duguj, mali moj: Ministar kaže da su finansije stabilne, ali poziv MMF-u nagoveštava suprotno
Poziv "svetskom policajcu" za sklapanje obavezujućeg aranžmana je jasan signal da Srbija ima ozbiljnih teškoća sa finansijama i da je svakim danom sve teže i sve skuplje zajmiti na tržištu.
Foto: 021.rs
Prva vest iz posete Aleksandra Vučića Abu Dabiju bila je ugodna - tamošnji monarh je odobrio Srbiji milijardu evra kredita uz samo tri odsto kamate. Kada se zna da poslednjih meseci Srbija na tržištu nije uspevala da proda ni četvrtinu ponuđenih obveznica, a da su za ono malo prodatih dužničkih hartija kamate ne samo premašivale 5,4 odsto, već i ubrzano rasle sa svakom novom emisijom, pozajmica iz jedne od najbogatijih zalivskih zemalja je zaista povoljna. Bitno je, naravno, da se i utroši tako da se postigne najveći efekat.
Pripremna vest
Međutim, povoljna vest bila je samo priprema domaće javnosti na ono što je gorko, oporo. Predsednik nije okolišao, ističući značaj abudabijevskog kredita, ukazao je da poslednjih dana finansijeri za srpske obveznice traže i 7,5 odsto kamate, a nije isključeno da će predstojećih meseci tražiti i više. Za državu koja se poslednjih godina napozajmljivala, ovo je neugodna vest.
Sledeći dan Siniša Mali je obznanio da je Srbija uputila pismo Međunarodnom monetarnom fondu za sklapanje obavezujućeg aranžmana. Mada je ministar ritualno spomenuo da su državne finansije stabilne, poziv nagoveštava upravo suprotno. Ako, možda, stvari još nisu vidljive u svakodnevnom životu, izvesno je da se približavaju teški dani i to brže nego što je iko predviđao.
Oscilacije euribora
Pre samo godinu dana Srbija je prodajom dvogodišnjih obveznica zajmila novac uz 1,26 odsto kamate. Štaviše, hartije dvanaestogodišnje ročnosti je prodavala uz okamaćenje od samo 1,95 odsto. Međutim, od marta meseca uslovi pozajmljivanja se bitno otežavaju i to svakodnevno. Tako smo u avgustu obveznicu prodali uz kamatu od 3,9 odsto plus šestomesečni euribor koji trenutno iznosi 1,54 odsto. Dakle zbirna kamata je 5,44 odsto.
Promene su vidljive upravo u euriboru, promenljivom finansijskom parametru koji označava neku vrstu bazične cene na finansijskom tržištu. Od kako je pre desetak godina, posle američkih Federalnih rezervi, i Evropska centralna banka počela da upumpava novac čineći finansijsko tržište maksimalno likvidnim, euribor je naglo gubio vrednost i nekoliko godina bio je u negativnoj zoni. Jednostavno, bilo je jeftino pozajmljvati, kao nikad u istoriji. Ideja je bila da snažna likvidnost podstakne oporavak od teške krize začete 2008. godine, pa su širom sveta usledile investicije, osvajanje novih tehnologija, rast zaposlenosti i zarada.
Profitirali najbogatiji
Sve ovo je bilo moguće pošto je inflacija držana na prihvatljivom nivou, a kao posledica usmeravanja novca u ulaganja. Oporavak, pre svega u pravno uređenim državama, jeste impresivan, ali ni posledice nisu bezazlene. Došlo je do rasta cena stanova, zemljišta, umetnina, hartija od vrednosti, čime su prvih deset odsto najbogatijih višestruko, a jedan odsto prvih "parajlija", mnogstruko uvećali imovinu. Srednja klasa je potonula.
Ipak, u uslovima obilja novca, inflaciju nije bilo moguće večno obuzdavati. Dodatni podstrek rastu cena donela je pandemija kada su nacionalne banke svih većih država dodatno ubacile oko 30 odsto love, čime je ukupna novčana masa snažno uvećana. Time se planiralo da ljudi, mada zbog pandemije povučeni u stanove, ipak održe potrošnju.
Kraj se ne vidi
No, relativno brzi oporavak od svetske zaraze, naglo je uvećao potražnju, a proizvodnja je, usled ne tako kratkih prekida radnih procesa i lanaca snabdevanja, bitno opala. Cene su počele da rastu sve ubrzanije, potom i da divljaju. Inflacija se razgoropadila, dostižući i 9,8 odsto u Nemačkoj, i 9,3 odsto u SAD. Za obe zemlje, tehnološki najrazvijenije i najbogatije, to je nedopustivo visoko i centralne banke su počele da obuzdavaju rast cena uvećanjem kamata. Procenjujući da su možda i zakasnile sa promenom monetarne politike, rast je žestok, čak i 0,75 odsto u jednom mahu i tako uzastopno.
Posledice su i poskupljenja svih kredita. Ponašanje euribora upečatljivo ilustruje trend - do pre šest meseci bio je u negativnoj zoni, danas je 1,54, a ceni se da će do kraja godine premašiti i 3,5 odsto. I tu neće biti kraj. Kako nema signala da cene ozbiljnije padaju, a svetska geopolitička situacija postaje sve napetija, moraće se i cele naredne godine prilično robusnim rastom kamata obuzdavati inflacija. Biće dobro ako 2024. za smirivanje situacije budu dovoljne blaža i sporija uvećanja kamata.
Pročitaj još
Odustati od megalomanskih planova
Srbiji i ove i naredne godine na naplatu pristižu obveznice vredne oko 3,8 milijardi evra. Iz budžeta nije ni planirano da se nešto utroši na vraćanje dela duga, naprotiv, predviđeno je tri odsto deficita, što je novih 1,5 milijardi uvećanja ukupnog javnog duga. Čuli smo da je Srbiji postalo preskupo da nastavi da se zadužuje na finansijkom tržištu, dok je direktnim zaduživanje obezbeđena samo milijarda evra iz Abu Dabija. Praktično, nije preostalo ništa drugo nego obratiti se MMF.
Zapravo, narednih godina globalno će biti manje kapitala za investicije. Sve zemlje, i Srbija, moraće da umanje ambicije. Aranžman sa MMF-om ne samo što će Srbiji obezbediti novac za uredno vraćanje obaveza, mada, kakav je običaj kod svetskog policajca, uz ne malu kamatu, već će i ceo ugovor biti propraćen nizom ekonomskih mera za koje u vodećoj finansijskoj instituciji budu procenili da su potrebne Srbiji. Bilo bi dobro da među njima bude i odustajanje od preambicioznih ili nepotrebnih ulaganja kao što su izgradnja metroa u Beogradu, nacionalnog stadiona ili auto-puta Niš - Merdare.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
17
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 26
Paja
/
Nikola
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar