Ne duguj, mali moj: Ministar kaže da su finansije stabilne, ali poziv MMF-u nagoveštava suprotno
Poziv "svetskom policajcu" za sklapanje obavezujućeg aranžmana je jasan signal da Srbija ima ozbiljnih teškoća sa finansijama i da je svakim danom sve teže i sve skuplje zajmiti na tržištu.
Foto: 021.rs
Prva vest iz posete Aleksandra Vučića Abu Dabiju bila je ugodna - tamošnji monarh je odobrio Srbiji milijardu evra kredita uz samo tri odsto kamate. Kada se zna da poslednjih meseci Srbija na tržištu nije uspevala da proda ni četvrtinu ponuđenih obveznica, a da su za ono malo prodatih dužničkih hartija kamate ne samo premašivale 5,4 odsto, već i ubrzano rasle sa svakom novom emisijom, pozajmica iz jedne od najbogatijih zalivskih zemalja je zaista povoljna. Bitno je, naravno, da se i utroši tako da se postigne najveći efekat.
Pripremna vest
Međutim, povoljna vest bila je samo priprema domaće javnosti na ono što je gorko, oporo. Predsednik nije okolišao, ističući značaj abudabijevskog kredita, ukazao je da poslednjih dana finansijeri za srpske obveznice traže i 7,5 odsto kamate, a nije isključeno da će predstojećih meseci tražiti i više. Za državu koja se poslednjih godina napozajmljivala, ovo je neugodna vest.
Sledeći dan Siniša Mali je obznanio da je Srbija uputila pismo Međunarodnom monetarnom fondu za sklapanje obavezujućeg aranžmana. Mada je ministar ritualno spomenuo da su državne finansije stabilne, poziv nagoveštava upravo suprotno. Ako, možda, stvari još nisu vidljive u svakodnevnom životu, izvesno je da se približavaju teški dani i to brže nego što je iko predviđao.
Oscilacije euribora
Pre samo godinu dana Srbija je prodajom dvogodišnjih obveznica zajmila novac uz 1,26 odsto kamate. Štaviše, hartije dvanaestogodišnje ročnosti je prodavala uz okamaćenje od samo 1,95 odsto. Međutim, od marta meseca uslovi pozajmljivanja se bitno otežavaju i to svakodnevno. Tako smo u avgustu obveznicu prodali uz kamatu od 3,9 odsto plus šestomesečni euribor koji trenutno iznosi 1,54 odsto. Dakle zbirna kamata je 5,44 odsto.
Promene su vidljive upravo u euriboru, promenljivom finansijskom parametru koji označava neku vrstu bazične cene na finansijskom tržištu. Od kako je pre desetak godina, posle američkih Federalnih rezervi, i Evropska centralna banka počela da upumpava novac čineći finansijsko tržište maksimalno likvidnim, euribor je naglo gubio vrednost i nekoliko godina bio je u negativnoj zoni. Jednostavno, bilo je jeftino pozajmljvati, kao nikad u istoriji. Ideja je bila da snažna likvidnost podstakne oporavak od teške krize začete 2008. godine, pa su širom sveta usledile investicije, osvajanje novih tehnologija, rast zaposlenosti i zarada.
Profitirali najbogatiji
Sve ovo je bilo moguće pošto je inflacija držana na prihvatljivom nivou, a kao posledica usmeravanja novca u ulaganja. Oporavak, pre svega u pravno uređenim državama, jeste impresivan, ali ni posledice nisu bezazlene. Došlo je do rasta cena stanova, zemljišta, umetnina, hartija od vrednosti, čime su prvih deset odsto najbogatijih višestruko, a jedan odsto prvih "parajlija", mnogstruko uvećali imovinu. Srednja klasa je potonula.
Ipak, u uslovima obilja novca, inflaciju nije bilo moguće večno obuzdavati. Dodatni podstrek rastu cena donela je pandemija kada su nacionalne banke svih većih država dodatno ubacile oko 30 odsto love, čime je ukupna novčana masa snažno uvećana. Time se planiralo da ljudi, mada zbog pandemije povučeni u stanove, ipak održe potrošnju.
Kraj se ne vidi
No, relativno brzi oporavak od svetske zaraze, naglo je uvećao potražnju, a proizvodnja je, usled ne tako kratkih prekida radnih procesa i lanaca snabdevanja, bitno opala. Cene su počele da rastu sve ubrzanije, potom i da divljaju. Inflacija se razgoropadila, dostižući i 9,8 odsto u Nemačkoj, i 9,3 odsto u SAD. Za obe zemlje, tehnološki najrazvijenije i najbogatije, to je nedopustivo visoko i centralne banke su počele da obuzdavaju rast cena uvećanjem kamata. Procenjujući da su možda i zakasnile sa promenom monetarne politike, rast je žestok, čak i 0,75 odsto u jednom mahu i tako uzastopno.
Posledice su i poskupljenja svih kredita. Ponašanje euribora upečatljivo ilustruje trend - do pre šest meseci bio je u negativnoj zoni, danas je 1,54, a ceni se da će do kraja godine premašiti i 3,5 odsto. I tu neće biti kraj. Kako nema signala da cene ozbiljnije padaju, a svetska geopolitička situacija postaje sve napetija, moraće se i cele naredne godine prilično robusnim rastom kamata obuzdavati inflacija. Biće dobro ako 2024. za smirivanje situacije budu dovoljne blaža i sporija uvećanja kamata.
Pročitaj još
Odustati od megalomanskih planova
Srbiji i ove i naredne godine na naplatu pristižu obveznice vredne oko 3,8 milijardi evra. Iz budžeta nije ni planirano da se nešto utroši na vraćanje dela duga, naprotiv, predviđeno je tri odsto deficita, što je novih 1,5 milijardi uvećanja ukupnog javnog duga. Čuli smo da je Srbiji postalo preskupo da nastavi da se zadužuje na finansijkom tržištu, dok je direktnim zaduživanje obezbeđena samo milijarda evra iz Abu Dabija. Praktično, nije preostalo ništa drugo nego obratiti se MMF.
Zapravo, narednih godina globalno će biti manje kapitala za investicije. Sve zemlje, i Srbija, moraće da umanje ambicije. Aranžman sa MMF-om ne samo što će Srbiji obezbediti novac za uredno vraćanje obaveza, mada, kakav je običaj kod svetskog policajca, uz ne malu kamatu, već će i ceo ugovor biti propraćen nizom ekonomskih mera za koje u vodećoj finansijskoj instituciji budu procenili da su potrebne Srbiji. Bilo bi dobro da među njima bude i odustajanje od preambicioznih ili nepotrebnih ulaganja kao što su izgradnja metroa u Beogradu, nacionalnog stadiona ili auto-puta Niš - Merdare.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
RGZ: Tržište nepokretnosti poraslo 2,2 odsto u trećem kvartalu
01.01.2026.•
0
Tržište nepokretnosti u Srbiji u trećem kvartalu ove godine imalo je rast od 2,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je broj kupo-prodaja smanjen 2,6 odsto, saopštio je danas Republički geodetski zavod.
U Smederevu u probni rad puštena četiri rezervoara za naftne derivate
01.01.2026.•
0
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je danas da su u Smederevu u probni rad puštena četiri rezervoara, kapaciteta skoro 70.000 tona, koji će služiti za skladištenje naftnih derivata.
Ekspo i naoružanje su prioriteti: Šta pokazuje budžet Srbije za 2026. godinu?
01.01.2026.•
10
Budžet Srbije za narednu godinu pokazuje da su prioriteti, pored tradicionalnih investicija u saobraćajnu infrastrukturu, naoružanje i Ekspo 2027.
Najbogatiji ljudi na svetu u 2025. uvećali imovinu za 2,2 biliona dolara: Evo ko su
31.12.2025.•
4
Najbogatiji ljudi sveta u 2025. godini uvećali su svoju imovinu za rekordnih 2,2 biliona dolara.
Bitkoin u poslednjem danu 2025. godine porastao za 1,13 odsto
31.12.2025.•
0
Vrednost bitkoina je 31. decembra u 15.15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens porasla za 1,13 odsto na 75.858,15 evra.
Vlada Srbije: Od 1. januara kvote za uvoz cementa i proizvoda od čelika
31.12.2025.•
3
Vlada Srbije donela je Uredbu o uvođenju privremene mere za obezbeđenje ekonomske stabilnosti industrija od strateške važnosti.
Đedović Handanović: SAD produžile licencu NIS-u, rafinerija u Pančevu može nastaviti sa radom
31.12.2025.•
33
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila je da su Sjedinjene Američke Države (SAD) produžile licencu za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS).
RTS: Vučić razgovarao sa američkom administracijom i Orbanom o NIS-u, najavio dobre vesti
31.12.2025.•
17
Predsednik Aleksandar Vučić obavio je važne razgovore oko Naftne industrije Srbije sa vašingtonskom administracijom, OFAK-om i Stejt departmentom, ali i sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, saznaje RTS.
EU od 1. januara počinje sa prekograničnim oporezivanjem ugljenika, Srbija sa naplatom nacionalnog poreza
31.12.2025.•
2
Kompanije koje uvoze na tržište Evropske unije biće u obavezi da od 1. januara plaćaju karbonsku taksu (CBAM), a Srbija istovremeno kreće sa naplatom nacionalnog poreza.
Počelo korišćenje sistema e-Otpremnica
31.12.2025.•
2
Ministarstvo finansija saopštilo je da je sistem e-Otpremnica počeo sa radom i najavilo da sutra, 1. januara počinje primena prve obaveze propisane Zakonom o elektronskim otpremnicama.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 9. januara
31.12.2025.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 9. januara.
Prosvetarima od 1. januara plate veće 5,1 odsto: Evo koliko je to tačno u dinarima
31.12.2025.•
11
Od 1. januara cena rada u obrazovanju biće povećana za 5,1 odsto i iznosiće 5.838,5 dinara.
Bocan-Harčenko: Nacionalizacija NIS-a bi bila suprotna sporazumu Srbije i Rusije
31.12.2025.•
64
Moguća nacionalizacija Naftne industrije Srbije pod sankcijama SAD bila bi suprotna međuvladinom sporazumu između Rusije i Srbije o energetskoj saradnji.
Izvoz ruskog gasa u Evropu drastično opao
30.12.2025.•
6
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda opao je ove godine za 44 odsto, na najniži nivo od sredine 1970-ih.
Proizvodnja dronova u Srbiji - kakve veze češki milijarder ima sa tim?
30.12.2025.•
6
Masovna proizvodnja municije za Ukrajinu, a uskoro i dronovi - pogoni u Srbiji igraju bitnu ulogu u imperiji mladog češkog fabrikanta oružja Mihala Strnada, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Đedović Handanović: Nije istina da nas Rusija i Putin ponižavaju u vezi sa NIS-om
30.12.2025.•
51
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je kako su netačne tvrdnje da su ruski predsednik Vladimir Putin i Rusija ponižavali Srbiju u pregovorima u vezi sa NIS-om.
Srpska energetika u klinču između sankcija SAD i kalkulacija Rusije: Srbija u 2026. ulazi sa dva pitanja
30.12.2025.•
5
Uzdrman američkim sankcijama i ruskim kalkulisanjem - sektor energetike Srbije se sprema da uđe u 2026. bez odgovora na dva ključna pitanja - šta će biti sa NIS-om i hoće li Srbija moći da kupuje ruski gas.
SAD zbog trgovinskih tenzija sa Kinom oživljavaju rudnike grafita
29.12.2025.•
0
U SAD je većina rudnika grafita zatvorena još pre sedam decenija zbog jeftinog uvoza iz drugih zemalja, pretežno iz Kine.
Nemačkoj nedostaje najmanje 120.000 vozača kamiona
29.12.2025.•
3
Nemačkoj trenutno nedostaje najmanje 120.000 vozača kamiona, a mnoge transportne kompanije sve više otkazuju isporuke jer nemaju dovoljno vozača.
Kina u novembru izvezla skoro 200.000 električnih vozila
29.12.2025.•
0
Kineski izvoz električnih vozila (EV) širom sveta porastao je u novembru za 87 odsto međugodišnje na 199.836 vozila, pokazuju najnoviji podaci Generalne uprave carina Kine.
Bugarska od 1. januara prelazi na evro: Građani podeljenog stava da li je to dobro ili loše
29.12.2025.•
3
Bugarska će od 1. januara zvanično uvesti evro kao nacionalnu valutu.
Komentari 26
Paja
/
Nikola
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar