Može li inflacija da nam "pojede" kredite, kao nekad u Jugoslaviji?

Generacije koje su se kućile osamdesetih godina prošlog veka sećaju se kako im je inflacija pomogla da otplate kredit za izgradnju kuće ili kupovinu i opremanje stana.
 Može li inflacija da nam "pojede" kredite, kao nekad u Jugoslaviji?
Foto: Pixabay
Ljudi često kažu da je inflacija "pojela" kredite, a da li to može da se desi i danas.
 
Priča o jugoslovenskoj inflaciji počela je sedamdesetih godina prošlog veka, objašnjava za N1 Marko Pahor, redovni profesor i istraživač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani.

"U to vreme, zbog obilja novca na svetskim tržištima, otvorilo se tržište zajmova i za zemlje u razvoju i kreditno ograničene, uključujući i Jugoslaviju. U drugoj polovini 1970-ih spoljni dug Jugoslavije porastao je sa oko 5 na 20 milijardi dolara. Veliki deo ovog spoljnog duga je pretvoren u kredite stanovništvu", podseća Pahor.

Inflacija je tih godina bila negde između 20 i 25 odsto, što je mnogo više od današnjih 10 odsto. Osamdesetih godina, kako objašnjava profesor, počela je spirala inflacije. Godine 1982. godišnja inflacija je bila već 40 odsto, 1987. bila je 170, a 1989. već više od hiljadu odsto.
 
Bankarski krediti su odobravani uz fiksnu kamatu, što je značilo da neko ko je uzeo kredit od 10.000 evra realno duguje još hiljadu evra tek nakon isteka prve godine, objašnjava Pahor.
 
"Kamatne stope su bile fiksne, oko 25 odsto, tako da je inflacija zapravo ‘pojela’ dug", dodaje sagovornik N1.
 
Država je 1987. zahtevala od preduzeća i banaka da uvedu revalorizaciju, što je značilo da je iznos neotplaćene glavnice usklađen sa inflacijom. Inflacija je, dakle, pojela uglavnom kredite sa fiksnom kamatnom stopom uzete pre 1987. Revalorizacija je kasnije nekima učinila kredite znatno skupljim, tako da im je na kraju čak i država pomogla da otplate dug.
 
Priča se, donekle, danas ponavlja, ali u mnogo manjem obimu, kaže Pahor.
 
"Mnogi krediti poslednjih godina su odobravani sa niskim fiksnim kamatama, čak ispod dva odsto. Inflacija je i prošle i ove godine bila znatno veća, pa realna vrednost duga pada. Ko ima kredit ima koristi od inflacije, ali daleko od one mere u kojoj se to dešavalo u Jugoslaviji osamdesetih godina", ističe profesor iz Ljubljane.
 
Prema njegovom mišljenju, ne treba očekivati da će Evropska centralna banka (ECB) i druge zapadne centralne banke dugo dozvoliti dvocifrenu inflaciju.
 
"Čak su i posvećenost i kredibilitet centralnih banaka danas veći nego 1980-ih, pa se ne očekuje veća devalvacija kredita. Ovde treba napomenuti da ECB, čiji je glavni zadatak stabilnost cena, poslednjih meseci pokušava da obuzda inflaciju podizanjem kamatnih stopa. Savet ECB je u četvrtak podigao sve tri ključne kamatne stope za 0,75 procentnih poena, a guverner Banke Slovenije Boštjan Vasle rekao je u petak da očekuje dalja povećanja", kaže Pahor.
 
On je ponovio da je cilj članova Saveta ECB da se inflacija stabilizuje na dva odsto na srednji rok. I dodao da, ako su u početku inflaciju pokretale veće cene energenata i hrane, sada je pokreće povećanje plata.
  • jezda avramovic

    02.11.2022 20:16
    isti prevaranti ko roditelji
    naravno da ne moze
    losa vlast naravno da moze ko i njihovi roditelji 90ih
  • Ll

    31.10.2022 15:26
    Ll
    A kako to neki misle? Ako nemas para otmuti nepokretnu imovinu,stan,kucu,plac,livadu,....nije ovo vise Socijalizam! Pomodarstvo kredita ubrzano opada u Srbiji jer gradjani vide da nije sala i ko moze pod hitno neka se otarasi kredita jer ima da ostanu,bez icega na kraju!
  • /

    31.10.2022 09:09
    /
    Ko je pod kreditom- ugasio je.
    Euribor ce biti mnogima ubica.
    Euro, ubica koji te overava.
    Neka nam je Bog u pomoci...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

NBS smanjila referentnu kamatnu stopu

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da nastavi da ublažava monetarne uslove smanjujući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.

Šta je Srbija sve obećala MMF-u?

U poslednjoj reviziji stend baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) saznali smo više o planovima države za naredni period, nego od samih vlasti.

Inflacija u Srbiji 4,5 odsto

Međugodišnja inflacija u maju bila je 4,5 odsto u Srbiji, a 2,7 odsto u EU, navedeno je u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).