Lagard: Nismo još dostigli vrhunac inflacije

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard rekla je da nije uverena u to da je inflacija dostigla vrhunac nakon što je prešla najviše zabeležene nivoe u evrozoni.
Lagard: Nismo još dostigli vrhunac inflacije
Foto: Beta/AP
Lagard je takođe rekla evropskim poslanicima da ECB nije gotova sa podizanjem kamatne stope čiji je cilj ublažavanje efekata povećanja cena.
Prema njenim rečima, previše je neizvesnosti da bi se znalo da li će inflacija koja je u oktobru iznosila 10,6 odsto, uskoro pasti u 19 zemalja koje koriste evro.
Kada se pogleda u ono što tera cene da skaču, "nevezano za to da li se radi o hrani ili robi široke potrošnje ili o energentima, mi ne vidimo komponente ili smer koji bi me naterao da poverujem da smo dostigli vrhunac inflatornih kretanja i da će inflacija ubrzo opasti", rekla je Lagard.
 
To, prema njenim rečima, znači da će ECB "nastaviti da kroti inflaciju svim oruđima koja joj stoje na raspolaganju", a primarno kroz povećanje kamatne stope, dodala je ona u obraćanju Komiteta za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta.
 
Nakon trećeg velikog povećanja kamatne stope u oktobru, što je najbrži ikada zabeležen ritam njihovog skakanja naviše, ECB, kako je Lagard rekla, očekuje da će "dodatno povećavati stope, do nivoa koji je neophodan kako bi se obezbedilo da se inflacija u dogledno vreme vrati na srednjoročni projektovani procenat od dva odsto".
 
ECB se pridružila Federalnim rezervama SAD i drugim centralnim bankama širom sveta u brzom podizanju kamatnih stopa radi suzbijanja inflacije koja je podivljala dok se globalna ekonomija prvo oporavljala od pandemije kovida19 a onda se pogoršala usled invazije Rusije na Ukrajinu.
 
Centralne banke rizikuju da dovedu ekonomije država u recesiju dok se svet bori sa energetskom krizom, rastom cena hrane i slabljenjem valuta u odnosu na dolar.
  • F. Engels

    29.11.2022 02:20
    Inflacija u Srbiji
    Za inflaciju nisu krivi oni što podižu cene, nego oni koji pristaju da ih plaćaju, jer tako smanjuju vrednost sopstvenom novcu. Kad bi odbili da plaćaju, pala bi potražnja pa bi se i tržišta stabilizovala. Tako kaže logika tržišnog zakona ponude i potražnje. Međutim postoji jedan ogroman problem a to je što su tržišta osnovnih životnih potrepština koja se ne mogu bojkotovati, poput hrane, energije/grejanja, zdravstvene zaštite, edukacije, potpuno prepuštena liberalnom kapitalizmu bez državnog upliva i intervencije, čak štaviše ova država čini stvar još gorom podižući neke obavezne namete, socijalna davanja - penzije kao i primanja u neproduktivnim kategorijama - svojim činovnicima. Kad se svet stabilizuje, ovde će tek tada da krene sunovrat.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija