Panevropski koridor Via Karpatija uskoro gotov - šta bi to moglo da znači za Srbiju?

Isto važi i za putnike, posebno za turske državljane koji su redovni gosti na srpskim auto-putevima, naročito tokom letnje sezone.

Međutim, situacija bi uskoro mogla da se promeni, piše Danas. Kada bude završen panevropski koridor Via Karpatija, koji povezuje sedam zemalja članica Evropske unije, Srbija će dobiti ozbiljnu konkurenciju.

To bi, kako ocenjuju sagovornici Danasa, sigurno dovelo do smanjenja tranzita kroz našu zemlju, a samim tim i do pada prihoda. Međutim, isti sagovornici ukazuju da Srbija ima šansu da to promeni modernizacijom Koridora 10 i ubrzanjem graničnih procedura.

Profesor Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu smatra da će završetak Via Karpatije imati izvesnog uticaja na tranzit kroz Srbiju, ali ne očekuje drastične promene. Kako objašnjava, svaki tranzitni pravac koji zaobiđe Srbiju svakako automatski znači i manji prihod za državu kroz naplatu putarine.

"Svaki tranzit koji zaobilazi Srbiju ukida Srbiji deo prihoda koji ostvaruje naplatom putarina. Koliki god deo pređe na Karpatiju - 10, 20 ili 50 odsto - u tom istom odnosu će se smanjiti i prihod od tih korisnika", kaže Vujanić.

Ipak, on ne veruje da će doći do masovnog preusmeravanja saobraćaja sa Koridora 10 na Via Karpatiju. U prilog tome navodi činjenicu da su prevoznici već navikli na rutu preko Srbije, dobro poznaju uslove puta, servisne kapacitete i infrastrukturu, što ima veliku ulogu u svakodnevnom transportu robe.

Pročitaj još

Hoće li Srbija ostati bez kamiona u tranzitu: Označena kao rupa koju bi evropska privreda trebalo da zaobilazi

Obrušavanje kosina u Grdeličkoj klisuri: Azvi tužen za milione evra jer nije platio radove

VIDEO: Blatnjavi vodopad na delu Koridora 10 - "odvodnjavanje moralo da bude bolje urađeno"

"Koridor 10 je deo evropske strategije, nije nešto što smo mi smislili, već smo samo deo tog šireg koridora. Tako je i Via Karpatija više dodatak toj mreži nego zamena", ocenjuje Vujanić.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu objašnjava za Danas da je Via Karpatija novi drumski koridor koji povezuje Baltik sa Egejom preko Poljske, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske, zaobilazeći Srbiju i Koridor 10. Prema njegovim rečima, njegovo otvaranje će stvoriti konkurenciju za deo sever–jug tranzita koji trenutno ide pravcem Mađarska - Srbija - Severna Makedonija - Grčka.

"To može dovesti do pada obima tranzita kroz Srbiju, posebno u kamionskom saobraćaju na relacijama Baltik–Egej, pri čemu se procenjuje da bi gubici mogli biti od simboličnih do oko četvrtine sadašnjeg prometa, u zavisnosti od brzine izgradnje, troškova i efikasnosti nove rute", kaže Mijušković.

Ističe da bi se finansijski efekat za Srbiju ogledao u manjem prihodu od putarina, slabijem prometu logističkih centara i pratećih usluga, a indirektno i u potencijalnom smanjenju zaposlenosti u sektoru.

Ipak, ne mora sve biti negativno, ukazuje isti sagovornik.

"Srbija može zadržati i privući deo tereta modernizacijom Koridora 10, ubrzanjem graničnih procedura, razvojem intermodalnih terminala i povezivanjem sa lukama na Jadranu i Egeju. Prelazak dela tereta na Via Karpatiju može podstaći Srbiju da se više orijentiše na železnicu i logističke usluge veće dodate vrednosti", smatra Mijušković.

Zaključuje da bi najviše promenu osetili kamionski prevoznici, servisne stanice i logistički centri duž Koridora 10, dok bi koristi mogli imati oni koji ponude brže i fleksibilnije multimodalne usluge ili ciljaju tržišta zapadnog Balkana.

O tome šta je tačno panevropski koridor Via Karpatija čitajte OVDE.