"Divljanje" cena kirija: Treba li država da interveniše?
Kirije u Novom Sadu i Beogradu neprestano rastu, a u nekim delovima grada su se udvostručile.
Foto: 021.rs
Kako piše Danas, prava je borba između zakupaca da se uopšte dođe do stana pod naletom migranata iz Rusije i izbeglica iz Ukrajine, što je poslednjih meseci nekima donelo i ekstraprofit.
Kao odgovor na ovaj problem Inicijativa Ne davimo Beograd izašla je sa predlogom da se ograniče kirije koja je naišla na burnu reakciju javnosti.
Predlog predviđa maksimalni iznos zakupa koji bi se određivao prema posebnoj formuli i koji bi zavisio od prosečne plate, od lokacije, energetske efikasnosti i stanja nekretnine koja se izdaje.
Prema pisanju Danasa, revizija zakupnine Revizija zakupnine bi se radila jednom godišnje, a bila bi uslovljena stopom inflacije i rastom prosečne plate. Dakle, ako bi rasle plate mogle bi da rastu i zakupnine.
Prema njihovom predlogu za početak bi cene zakupa bile utvrđene tako da se za jedan kvadratni metar plaća jedan odsto prosečne plate.
Tako bi sada za stan od 50 kvadrata kirija bila najviše 325 evra, pa ako se još nalazi na periferiji, ako je oronuo ili ako je stolarija dotrajala sve bi to uticalo da zakup bude još jeftiniji.
Dalje, prema njihovom predlogu od ovog bi bila izuzeta novogradnja, najviše sedam godina stari stanovi kako bi investitori mogli da povrate svoju investiciju, prenosi Danas.
Da bi se cene zakupa mogle kontrolisati on mora biti u legalnim tokovima. Zato se predviđa i da se svaki ugovor o zakupu overi kod notara, a uslov za overu bio bi da ispunjava uslove o ceni zakupa.
Kao vid podsticaja da stanodavci ponude svoje stanove u zakup predviđa se i oslobađanje od poreza izdavanje jednog stana u zakup. U javnosti je ovakav poziv na državnu kontrolu tržišta rentiranja stanova proizveo različite, mada burne reakcije sa glavnim pitanjem da li država treba da se meša u ovo tržište.
Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i jedan od kreatora ovog predloga zakona, odgovara na ove kritike tvrdnjom da najrazvijenije trišne ekonomije regulišu stanarine i to već decenijama.
"Beč koji se već godinama proglašava najboljim mestom za život od 1922. godine ima kontrolu zakupnina, odnosno propise koji ograničavaju maksimalnu visinu iznosa za zakup. Tamo ne samo što država reguliše cene nego je i najveći stanodavac sa oko 220.000 stanova koje izdaje po povlašćenim cenama. U SAD već 100 godina postoji kontrola visine zakupa. Ljubitelji serije Seks i grad znaju da Keri Bredšo u Njujorku živi u stanu sa povlašćenom zakupninom. U Švedskoj se već 80 godina visina zakupa određuje kolektivnim ugovorom između stanodavaca i zakupaca", napominje Kostić za Danas.
Jedna od zamerki je i pitanje ustavnosti ovakvog zakona jer se faktički ograničava pravo na uživanje imovine.
Kostić se poziva na odluku Evropskog suda pravde iz 1989. godine koji je u sporu između zakupaca i države Austrije doneo odluku da država može da štiti širi interes ograničenjem cene zakupa, kao i članovima našeg Ustava koji to omogućavaju.
On dodaje i da ovaj predlog ne isključuje druge programe kao što je gradnja državnih stanova koji bi se iznajmljivali po povlašćenim cenama, ali je za to potrebno vreme, a ovo je trenutno rešenje.
Ipak, Uroš Jovanović, direktor agencije za nekretnine ART nekretnine, ističe da trenutno stanje na tržištu nije regularno i predstavlja poremećaj.
"Razumem motiv iza predloga jer su ovim cenama zakupci ugroženi. Jasno je da naša prosečna porodica ne može da plati zakup 1.000 evra mesečno. Ali s druge strane treba se staviti i u cipele vlasnika stanova. Ne tako davno kirije su bile daleko manje. Takođe ovo bi bio prvi put da se država tako direktno meša u tržište. Ne znam koliko bi bilo dobro da se tako naruši tržište", napominje sagovornik Danasa dodajući da za sve što se izdaje preko agencija za nekretnine postoje zaključeni ugovori.
On ističe i da u drugim zemljama, kao na primer u Austriji država ima programe priuštivog stanovanja i te stanove izdaje po povlašćenim cenama određenim kategorijama zakupaca, ne svima.
On postavlja i pitanje zašto onda država ne bi određivala cene i drugih važnih proizvoda kao na primer hrane.
Pročitaj još
Prema rečima Kostića, trenutno stanje izdavanja nekretnina je neuređeno i nema nijednog razloga da stanodavac ne poveća stanarinu ako može da dobije više na tržištu.
Prema predlogu zakona, kazna zakupodavcima koji ne bi potpisali ugovor sa stanarima sledila bi kazna od 50.000 do 150.000 dinara.
Takođe, ako bi naplaćivali više od kontrolisane cene stanar bi mogao da ga tuži i dobije povraćaj više naplaćene kirije.
Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da država ne bi trebalo da se meša u tržište osim da pomogne socijalno ugroženima.
"Mislim da je važno da se uradi analiza koliko ljudi su podstanari, koji su to ljudi, da li su socijalno ugroženi… Recimo jedan deo njih su studenti, ali mislim da je taj problem bolje rešiti gradnjom studentskih domova. Za sada se sve svodi na novinske natpise, individualna iskustva uglavnom sa Rusima. Osim toga ovo je trenutni poremećaj i nisam sigurna da bi ga trebalo rešavati trajnom merom, bar ne još. Ni ne znamo da li će oni ostati ovde. Ako ostanu možda će želeti da kupe svoj stan čime bi smanjili tražnju za rentiranjem", napominje ona.
Još jedan aspekt je primena takvog zakona na neuređenom tržištu kao što je naše.
"Ne bi trebalo da gledamo da li tako nešto postoji u SAD ili Nemačkoj. Tamo je uređeno tržište, poštuju se propisi. Čini mi se da bi naši ljudi brzo našli načina da zaobiđu propise. Osim toga tamo mnogo više ljudi iznajmljuje stanove, dok kod nas veliki procenat ljudi ima nekretnine u vlasništvu kao zaostavštinu socijalizma", zaključuje Žarković za Danas.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poštanska agencija UN: 25 zemalja prestaje da šalje poštu u SAD zbog Trampovih carina
26.08.2025.•
0
Svetski poštanski savez (UPU) identifikovao je danas 25 zemalja koje obustavljaju poštanske usluge za SAD, zbog, kako je naveo, neizvesnosti oko carina koje je uveo predsednik te zemlje Donald Tramp.
Atanacković: Trećina privrede neće moći da isplati minimalac ako se poveća na 550 evra u 2026.
26.08.2025.•
11
Trećina privrede neće moći da isplati minimalnu zaradu za 2026. godinu ako se poveća na 550 evra, koliko je predložila Vlada Srbije, rekao je počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Sutra ističe rok za uvođenje sankcija NIS-u
26.08.2025.•
4
Rok za primenu američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije ističe sutra, 27. avgusta.
Dvadeset najvećih kineskih kompanija u Srbiji prošle godine zaradile milijardu evra
25.08.2025.•
5
Dvadeset najvećih kineskih kompanija u Srbiji prošle godine inkasirale su 865 milijardi dinara odnosno 7,4 milijarde evra i ostvarile 123 milijarde dinara neto dobiti, objavio je Forbs Srbija.
NBS naložila bankama da do 15. septembra pripreme ponude povoljnijih kredita
25.08.2025.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je naložila bankama koje odobravaju potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite, da do 15. septembra svoje aktuelne ponude ažuriraju.
Glamočić: Kukuruz jedini podbacio zbog suše, ipak biće ga dovoljno
24.08.2025.•
4
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočič izjavio je da je ove godine jedino kukuruz podbacio od svih poljoprivrednih kultura i to od sedam do osam odsto u odnosu na prošlu godinu.
Vučićeve "čudesne mere": "Bože, da l’ iko još može da poveruje?"
23.08.2025.•
31
Kako je najavio, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstaviće u nedelju "paket novih ekonomskih mera".
Rajaner traži reakciju evropskih institucija zbog štrajka kontrole letenja u Srbiji
23.08.2025.•
6
Najveći evropski lou-kost avio-prevoznik Rajaner saopštio je da je samo u prva dva dana štrajka srpskog Sindikata kontrole letenja odložio 99 letova.
Američke Federalne rezerve najavile mogućnost smanjenja kamate
22.08.2025.•
0
Predsednik Federalnih rezervi (Fed) Džerom Pauel danas je najavio mogućnost snižavanja kamatne stope narednih meseci.
Mask tražio od Zakerberga da mu pomogne da finansira preuzimanje OpenAI
22.08.2025.•
1
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask tražio je od izvršnog direktora kompanije Meta Marka Zakerberga da mu pomogne da finansira preuzimanje OpenAI vredno 97,4 milijardi dolara početkom 2025, pokazuju sudski dokumenti.
NIS od SAD traži ponovno odlaganje sankcija
22.08.2025.•
4
Naftna industrija Srbije (NIS) uputila je zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) SAD za ponovno odlaganje sankcija.
Objavljene nove cene goriva
22.08.2025.•
9
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti danas u 15 časova.
Nove sankcije SAD za kineske kompanije koje ilegalno trguju sa Teheranom
22.08.2025.•
0
Američki Stejt department uveo je sankcije protiv dve kineske kompanije koje upravljaju terminalom i skladištem za sirovu naftu i naftne derivate.
EU i SAD objavile zajedničku izjavu o transatlantskoj trgovini
21.08.2025.•
0
Evropska unija i SAD su danas objavile zajedničku izjavu u kojoj se obavezuju da će raditi na obnavljanju stabilnosti i predvidljivosti u međusobnoj trgovini i investicijama, u korist preduzeća i građana.
Mali: Marže u najvećim trgovinskim lancima biće do 20 odsto
21.08.2025.•
6
Ministar finansija Siniša Mali je posle sastanka sa predstavnicima trgovinskih lanaca najavio da će marže u najvećim lancima biti ograničene na maksimalnih 20 odsto.
Vučićeve ekonomske mere za pomoć siromašnima: "Još jedna njegova prevara, a i nije nadležan"
21.08.2025.•
33
Nove ekonomske mere, koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao pomoć siromašnima, biće prevara kao i sve što je do sada radio u ekonomskoj politici, izjavio je ekonomista Božo Drašković.
MMF smatra da struja u Srbiji treba da poskupi jednom godišnje: Postoji li opravdanje za to?
21.08.2025.•
39
Nakon nedavne najave da će cena struje za domaćinstva do kraja septembra poskupeti za sedam odsto, što je, kako su rekli predstavnici države, dogovoreno sa MMF, iz ove finansijske institucije stigla je nova preporuka.
ASNS: Da minimalna zarada od januara bude 750 evra
20.08.2025.•
20
Povodom utvrđivanja nove minimalne cene rada, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ukazuje da ponovo nisu adekvatno vrednovani kriterijumi utvrđeni Zakonom o radu.
Prepolovljeni prinosi šećerne repe u Srbiji
19.08.2025.•
3
Prinosi šećerne repe u Srbiji su zbog suše više nego prepolovljeni - koren joj je malo deblji od šargarepe, kažu poljoprivrednici.
Kad realnost demantuje politički performans: Cene koje Vučić obećava već postoje ili su čak i niže
19.08.2025.•
38
Aleksandar Vučić je u subotu na svom Instagram nalogu govorio o novoj borbi države protiv visokih cena i "onih koji ostvaruju velike profite".
Minimalac od 500 evra dovoljan i za 2026. godinu, smatra Unija poslodavaca
18.08.2025.•
107
Povećanje minimalne zarade u Srbiji od 1. oktobra sa 53.592 dinara (457 evra) na 58.630 dinara (500 evra), koje bi važilo do kraja ove godine, dovoljno je i za 2026. godinu.
Komentari 110
!!!!!!!!!
Zašto se oni ne izdavaju običnom narodu kao u Austriji ili Nemačkoj.
Korist i za državu i za narod.
Ali o tome se ćuti i nikom na vlasti nije u interesu da se prica o tome.
Jedan od takvih stanova je dobio i predsednik vučić kao zaslužni građanin u huskanju naroda, vođenju ratova i bonbardovanja države
Vladimir
- da u kalkulaciju ne uđe samo prosečna plata, nego i prosečna cena kvadrata;
- da se uzme u obzir lokacija, nije isto Pupinova palata, Liman, Adice ili Kać;
- da se uzme u obzir dužina ugovora i garancije/sredstva obezbeđenja koje zakupac daje, ali i koje daje država i osiguravajuće kuće (npr. po nekim kategorijama, paketima, klasama ugovora...);
- da se napravi nešto kao kreditni biro za kredite, ali za podstanare, pa da, ako si kasnio sa plaćanjem to ostane zabeleženo i lako dostupno na nekom sajtu i da je tada cena veća zbog rizika (što takođe postoji u uređenim državama);
- još mnogo toga...
Pa da sve utiče na cenu, a ne samo 1% k'o iz pištolja i rešen problem. Tipičan populizam - jednostavno i pogrešno;
NS49
Najviše mi je žao studenata. Neki dan se šetam pored Filozofskog fakulteta i vidim na kraju velikog parkinga verovatno slobodno mesto gde bi se mogao izgraditi veći studentski dom, po mom mišljenu za najbolje studente možda i uz pomoć nekih međunarodmih ustanova.
U tom smmislu bi država morala hitno da interveniše bar u Novom Sadu i Beogradu za početak jer će se slično verovatno dešavati i u drugim većim gradovima koji imaju fakulatete.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar