"Divljanje" cena kirija: Treba li država da interveniše?
Kirije u Novom Sadu i Beogradu neprestano rastu, a u nekim delovima grada su se udvostručile.
Foto: 021.rs
Kako piše Danas, prava je borba između zakupaca da se uopšte dođe do stana pod naletom migranata iz Rusije i izbeglica iz Ukrajine, što je poslednjih meseci nekima donelo i ekstraprofit.
Kao odgovor na ovaj problem Inicijativa Ne davimo Beograd izašla je sa predlogom da se ograniče kirije koja je naišla na burnu reakciju javnosti.
Predlog predviđa maksimalni iznos zakupa koji bi se određivao prema posebnoj formuli i koji bi zavisio od prosečne plate, od lokacije, energetske efikasnosti i stanja nekretnine koja se izdaje.
Prema pisanju Danasa, revizija zakupnine Revizija zakupnine bi se radila jednom godišnje, a bila bi uslovljena stopom inflacije i rastom prosečne plate. Dakle, ako bi rasle plate mogle bi da rastu i zakupnine.
Prema njihovom predlogu za početak bi cene zakupa bile utvrđene tako da se za jedan kvadratni metar plaća jedan odsto prosečne plate.
Tako bi sada za stan od 50 kvadrata kirija bila najviše 325 evra, pa ako se još nalazi na periferiji, ako je oronuo ili ako je stolarija dotrajala sve bi to uticalo da zakup bude još jeftiniji.
Dalje, prema njihovom predlogu od ovog bi bila izuzeta novogradnja, najviše sedam godina stari stanovi kako bi investitori mogli da povrate svoju investiciju, prenosi Danas.
Da bi se cene zakupa mogle kontrolisati on mora biti u legalnim tokovima. Zato se predviđa i da se svaki ugovor o zakupu overi kod notara, a uslov za overu bio bi da ispunjava uslove o ceni zakupa.
Kao vid podsticaja da stanodavci ponude svoje stanove u zakup predviđa se i oslobađanje od poreza izdavanje jednog stana u zakup. U javnosti je ovakav poziv na državnu kontrolu tržišta rentiranja stanova proizveo različite, mada burne reakcije sa glavnim pitanjem da li država treba da se meša u ovo tržište.
Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i jedan od kreatora ovog predloga zakona, odgovara na ove kritike tvrdnjom da najrazvijenije trišne ekonomije regulišu stanarine i to već decenijama.
"Beč koji se već godinama proglašava najboljim mestom za život od 1922. godine ima kontrolu zakupnina, odnosno propise koji ograničavaju maksimalnu visinu iznosa za zakup. Tamo ne samo što država reguliše cene nego je i najveći stanodavac sa oko 220.000 stanova koje izdaje po povlašćenim cenama. U SAD već 100 godina postoji kontrola visine zakupa. Ljubitelji serije Seks i grad znaju da Keri Bredšo u Njujorku živi u stanu sa povlašćenom zakupninom. U Švedskoj se već 80 godina visina zakupa određuje kolektivnim ugovorom između stanodavaca i zakupaca", napominje Kostić za Danas.
Jedna od zamerki je i pitanje ustavnosti ovakvog zakona jer se faktički ograničava pravo na uživanje imovine.
Kostić se poziva na odluku Evropskog suda pravde iz 1989. godine koji je u sporu između zakupaca i države Austrije doneo odluku da država može da štiti širi interes ograničenjem cene zakupa, kao i članovima našeg Ustava koji to omogućavaju.
On dodaje i da ovaj predlog ne isključuje druge programe kao što je gradnja državnih stanova koji bi se iznajmljivali po povlašćenim cenama, ali je za to potrebno vreme, a ovo je trenutno rešenje.
Ipak, Uroš Jovanović, direktor agencije za nekretnine ART nekretnine, ističe da trenutno stanje na tržištu nije regularno i predstavlja poremećaj.
"Razumem motiv iza predloga jer su ovim cenama zakupci ugroženi. Jasno je da naša prosečna porodica ne može da plati zakup 1.000 evra mesečno. Ali s druge strane treba se staviti i u cipele vlasnika stanova. Ne tako davno kirije su bile daleko manje. Takođe ovo bi bio prvi put da se država tako direktno meša u tržište. Ne znam koliko bi bilo dobro da se tako naruši tržište", napominje sagovornik Danasa dodajući da za sve što se izdaje preko agencija za nekretnine postoje zaključeni ugovori.
On ističe i da u drugim zemljama, kao na primer u Austriji država ima programe priuštivog stanovanja i te stanove izdaje po povlašćenim cenama određenim kategorijama zakupaca, ne svima.
On postavlja i pitanje zašto onda država ne bi određivala cene i drugih važnih proizvoda kao na primer hrane.
Prema rečima Kostića, trenutno stanje izdavanja nekretnina je neuređeno i nema nijednog razloga da stanodavac ne poveća stanarinu ako može da dobije više na tržištu.
Prema predlogu zakona, kazna zakupodavcima koji ne bi potpisali ugovor sa stanarima sledila bi kazna od 50.000 do 150.000 dinara.
Takođe, ako bi naplaćivali više od kontrolisane cene stanar bi mogao da ga tuži i dobije povraćaj više naplaćene kirije.
Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da država ne bi trebalo da se meša u tržište osim da pomogne socijalno ugroženima.
"Mislim da je važno da se uradi analiza koliko ljudi su podstanari, koji su to ljudi, da li su socijalno ugroženi… Recimo jedan deo njih su studenti, ali mislim da je taj problem bolje rešiti gradnjom studentskih domova. Za sada se sve svodi na novinske natpise, individualna iskustva uglavnom sa Rusima. Osim toga ovo je trenutni poremećaj i nisam sigurna da bi ga trebalo rešavati trajnom merom, bar ne još. Ni ne znamo da li će oni ostati ovde. Ako ostanu možda će želeti da kupe svoj stan čime bi smanjili tražnju za rentiranjem", napominje ona.
Još jedan aspekt je primena takvog zakona na neuređenom tržištu kao što je naše.
"Ne bi trebalo da gledamo da li tako nešto postoji u SAD ili Nemačkoj. Tamo je uređeno tržište, poštuju se propisi. Čini mi se da bi naši ljudi brzo našli načina da zaobiđu propise. Osim toga tamo mnogo više ljudi iznajmljuje stanove, dok kod nas veliki procenat ljudi ima nekretnine u vlasništvu kao zaostavštinu socijalizma", zaključuje Žarković za Danas.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
_hapsenje_3.jpg "FOTO: Četvorka otela mladića u Novom Sadu i tražila 200.000 evra - uhapšeni kod deponije na Klisi")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Geneks kulu kupio "Eureka bar"
06.02.2023.•
8
Kupac poslovnog dela "Geneks kule" je preduzeće "Eureka bar" iz Beograda, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Vodič NBS za olakšice prilikom otplate kredita
06.02.2023.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je pojašnjenje propisa koje je usvojila u decembru prošle godine, a kojima se građanima omogućavaju olakšice prilikom vraćanja kredita bankama.
Udruženje banaka: U januaru pad kredita privrede, blagi rast zajmova stanovništva
06.02.2023.•
0
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju januara ove godine iznosili su oko 3.319 milijarde dinara, što je 0,8 odsto manje nego u decembru 2022, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Evropa usporava prelazak na električna vozila
06.02.2023.•
11
Procenjuje se da se evrounijskim drumovima već kreće oko 2,9 miliona električnih automobila.
NBS razmatra uvođenje digitalnog dinara - koliko smo daleko od toga?
05.02.2023.•
4
Čak 114 zemalja, čije privrede stvaraju 95 odsto globalnog BDP-a, nalazi se u različitim fazama procene ili pilot projekata uvođenja digitalnih valuta centralnih banaka, a među njima je i NBS.
Hanić: Vraćanje kredita Rusima u rubljama je dobro za Srbiju
05.02.2023.•
1
To što je ruska vlada odobrila Srbiji da otplaćuje ruske kredite u rubljama, prema oceni profesora Beogradske bankarske akademije Hasana Hanića, dobro je za Srbiju.
Građani uzimaju keš kredite da bi preživeli
05.02.2023.•
25
Keš krediti su neophodni u nekim posebnim okolnostima, kada planirate da promenite nešto od nameštaja ili da renovirate nešto u stanu, i to je ponekad dobra pozajmica.
Počeo da važi novi embargo na rusku naftu - kako će se to odraziti na Srbiju?
05.02.2023.•
5
Ograničenje cena ruskih naftnih derivata, koje su uvele G7, EU i Australija, stupilo je danas na snagu.
Direktor Geološkog zavoda: Mineralno blago Srbije vredi blizu 200 milijardi dolara
05.02.2023.•
3
Direktor Geološkog zavoda Dragoman Rabrenović izjavio je da mineralno blago Srbije, ne računajući novo nalazište kod Žagubice, vredi gotovo 200 milijardi dolara.
Simpo prodaje magacine u Leskovcu i Pančevu
05.02.2023.•
1
Firma Simpo iz Vranja oglasila je prodaju magacina u Leskovcu i Pančevu i poslovne zgrade i građevinskog zemljišta u Ćićevcu, javlja portal Ekapija.
"Pronalazač bitkoina" Kreg Rajt tuži developere i traži milijarde dolara
04.02.2023.•
3
Londonski sud je saopštio da tužba samoproglašenog pronalazača kriptovalute bitkoin Krega Rajta protiv developera mreže bitkoina može da preraste u sudski proces što predstavlja presedan za budućnost.
Rusi u 2022. kupili rekordan broj zlatnih poluga
03.02.2023.•
3
Rusija je u 2022. kupila rekordan broj zlatnih poluga, nakon što je smanjenje poreza na plemenite metale podstaklo ljude da kupuju zlato, saopštilo je rusko ministarstvo finansija.
Članice EU usaglasile maksimalnu globalnu cenu ruskih naftnih derivata
03.02.2023.•
3
Članice Evropske unije su usaglasile gornju granicu globalne cene ruskih naftnih derivata, uoči potpune zabrane uvoza koja stupa na snagu u nedelju.
Kompanija koja istražuje zlato kod Žagubice: Rano je reći da li će biti rudnika
03.02.2023.•
1
Rudarska kompanija koja je otkrila nalazište zlata kod Žagubice ocenila je da mnogo toga još treba da se uradi pre nego što se utvrdi da li je otvaranje rudnika moguće i u kom vremenskom okviru.
Građani Srbije ako štede, štede u dinarima
03.02.2023.•
2
U proteklih deset godina dinarska štednja je povećana više od pet puta i krajem 2022. godine iznosila je 96,3 milijarde dinara.
Dužnicima će rate biti još veće posle odluke Evropske banke: Dokle bi kamate mogle da rastu?
03.02.2023.•
7
Evropska centralna banka odlučila je da podigne tri ključne kamatne stope ECB za 50 baznih poena.
Vlada Srbije usvojila uredbu o podsticajima u poljoprivredi od 23 milijarde dinara
02.02.2023.•
1
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2023. godini.
Srbija će ruske kredite moći da otplaćuje u rubljama?
02.02.2023.•
4
Vlada Rusije dala je danas odobrenje da Srbija otplaćuje ruske kredite u rubljama.
Evropska centralna banka ponovo podigla referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto
02.02.2023.•
0
Evropska centralna banka (ECB) je danas ponovo podigla referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto sa ciljem suzbijanja visoke inflacije, iako evropska ekonomija usporava.
Australija uklanja lik kraljice Elizabete sa novčanice
02.02.2023.•
0
Australija će zameniti portret kraljice Elizabete II sa svoje novčanice od pet australijskih dolara novim dizajnom koji će odražavati i poštovati istoriju australijske autohtone kulture.
.jpg "Kompanija Tesla izgubila 140 miliona dolara investicija u bitkoinima")
Kompanija Tesla izgubila 140 miliona dolara investicija u bitkoinima
01.02.2023.•
0
Kompanija Tesla izgubila je 140 miliona dolara investicija u bitkoinima 2022. godine, prenosi BBC.
Komentari 110
!!!!!!!!!
Zašto se oni ne izdavaju običnom narodu kao u Austriji ili Nemačkoj.
Korist i za državu i za narod.
Ali o tome se ćuti i nikom na vlasti nije u interesu da se prica o tome.
Jedan od takvih stanova je dobio i predsednik vučić kao zaslužni građanin u huskanju naroda, vođenju ratova i bonbardovanja države
Vladimir
- da u kalkulaciju ne uđe samo prosečna plata, nego i prosečna cena kvadrata;
- da se uzme u obzir lokacija, nije isto Pupinova palata, Liman, Adice ili Kać;
- da se uzme u obzir dužina ugovora i garancije/sredstva obezbeđenja koje zakupac daje, ali i koje daje država i osiguravajuće kuće (npr. po nekim kategorijama, paketima, klasama ugovora...);
- da se napravi nešto kao kreditni biro za kredite, ali za podstanare, pa da, ako si kasnio sa plaćanjem to ostane zabeleženo i lako dostupno na nekom sajtu i da je tada cena veća zbog rizika (što takođe postoji u uređenim državama);
- još mnogo toga...
Pa da sve utiče na cenu, a ne samo 1% k'o iz pištolja i rešen problem. Tipičan populizam - jednostavno i pogrešno;
NS49
Najviše mi je žao studenata. Neki dan se šetam pored Filozofskog fakulteta i vidim na kraju velikog parkinga verovatno slobodno mesto gde bi se mogao izgraditi veći studentski dom, po mom mišljenu za najbolje studente možda i uz pomoć nekih međunarodmih ustanova.
U tom smmislu bi država morala hitno da interveniše bar u Novom Sadu i Beogradu za početak jer će se slično verovatno dešavati i u drugim većim gradovima koji imaju fakulatete.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar