Kako obuzdati visoke cene stanova: Potrebna državna politika, koje nema

Mada samo u Beogradu ima oko 126.000 stanova više nego domaćinstava, cene stambenog kvadratnog metra i zakupa gajbe dostigle su nebeske visine.
Kako obuzdati visoke cene stanova: Potrebna državna politika, koje nema
Foto: 021.rs

Tako je prosečna cena stambenog metra u prvoj polovini godine za 11,7 odsto viša nego lane u isto vreme, s tim da je porast cene brži tamo gde je najatraktivnije, pre svega u Beogradu i Novom Sadu.

Gotovo je neverovatno da u opštini Savski venac kvadrat dostiže i 4.700 evra.

Cene uzletele
 
Istina, u ovoj bogatoj sredini prosečna plata premašuje 1.050, dok je prosek za celu prestonicu 835 evra. Međutim računica pokazuje da bi uobičajenom žitelju Savskog venca, pod uslovom da polovinu zarade izdvaja za rešenje stambenog pitanja, za stančić od 50 kvadrata trebalo ni manje ni više nego 40 godina. Pun radni vek. Kako je u prestonici praktično nemoguće živeti sa 500 evra mesečno, jasno je da čak ni ovaj, za srpske prilike više nego solidno situirani građanin, teško može računati na sopstvenu gajbu, bar ne oslanjajući se samo na platu.
 
Po većim gradovima u unutrašnjosti cene su niže, ali i zarade su dosta skromnije. Tako je i u Novom Sadu kvadrat na najboljim lokacijama premašio 3.000, dok zarade još nisu dosegle 700 evra. Kako cene zakupa prate cenu stambenog metra, i podstanarima je sve skuplje. Ako je prošle godine za garsonjeru u središtvu Vojvodine trebalo izdvojiti, zavisno od lokacije, između 170 i 280 evra danas je cena između 50 i 70 evra iznad. Za stranca cena je dodatno viša, često od 150 do 200 evra.
Atipično za Srbiju
 
Od početka marta izbeglice iz zaraćenih Rusije i Ukrajine dodatno su povećali potražnju i cene su uzletele u nebesa, pogotovo u Beogradu i Novom Sadu, gde su pretežno skoncentrisane i gde veći deo njih, kao IT stručnjaci, lako nalaze dobro plaćeno radno mesto ili, što je takođe čest slučaj, sa sobom premeste i poslove iz matične zemlje.
 
Tako su već duže vreme drastično visoke, neprekidno se uvećavajući, i cene zakupa i cene stambenog kvadratnog metra. Atipična situacija za Srbiju u kojoj je tradicionalno cena zakupa u odnosu na cenu stana bila uočljivo niža nego što je po evropskim gradovima slične veličine i privlačnosti. Zakup često nije dostizao ni trećinu cene, recimo u Kelnu ili Nantu, a nikako nije bio iznad polovine cene za sličan stan u ovim gradovima. 
 
Štaviše, sve dok nije počelo masovnije zapošljavanje ruskih stručnjaka u NIS-u, izdavanje većeg stana je bila retkost. Studenti su pretežno usmereni na garsonjeru, mladi parovi na najviše jednoiposoban stan. No, sada sve što se ponudi odmah plane, pogotovo nedostajući veliki stanovi i luksuznije vile.
 
Višak stanova
 
U Srbiji prema netom završenom popisu ima oko 2.497.000 domaćinstava, stanova oko 3.244.000. Gro viška čine vikendice ili napušteni stanovi po selima i manjim mestima odakle se stanovništvo decenijama masovno iseljava. Poslednji popis pokazuje da je u Prokuplju, Trgovištvu, Beloj Palanci, vojvođanskim Novim Kneževcima ili Irigu, broj stanova manji nego pre deceniju. Nema nade da se povrati nekadašnji broj žitelja i ljudi su počeli rušiti napuštene kuće, a okućnice vraćati u poljoprivrednu površinu.
 
  
 
Višak stanova postoji svuda - u Beogradu je broj gajbi 730.000, dok je tek 604.000 domaćinstava. Za najam je bezmalo 126.000 stanova i, tržište pokazuje, sve je razgrabljeno. Jeste da je prestonica jedinstvena po otprilike 37.000 stranih državljana koji u njoj duže vreme borave i stan im je neophodan. Tu vrstu potražnje druge srpske varoši praktično ni nemaju, ni Novi Sad, bar ne u nekoj većoj meri.
 
Druga zahvalna klijentela su studenti i veličina i kvalitet Beogradskog univerziteta je od velikog značaja. Jeste da stanodavci dobro prolaze i u drugim univerzitetskim centrima Srbije, ali cena garsonjere u Beogradu je ravna ceni dva jednosobna stana u Kragujevcu od kojih je svaki za bar 12 metara veće površine. U Subotici su locirana tri fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, tu je i nekoliko odeljenja drugih novosadskih fakulteta, te osam privatnih, pa, ipak, cena kvadratnog metra je upola niža nego u najvećem vojvođanskom gradu. Razlika kod zakupa je možda i veća.
 
Kvalitet života
 
Nije jednostavno reći šta je razlog pravoj navali na nekoliko najvećih mesta dok se bukvalno sva ostala mesta, i varoši od četrdesetak hiljada stanovnika, poput Sombora i Kikinde, sve brže prazne. Nezaposlenost desetak sezona nije posebno velik problem, sa padom broja stanovnika umajuje se i broj nezaposlenih. Čini se da je osnovni motiv u uočljivo kvalitetnijem životu po najvećim gradovima. Zdravstena zaštita je mnogo dostupnija i kvalitetnija, mogućnost dodatne zarade višestruko veća, dok je kulturno-zabavna ponuda neuporedivo bogatija i privlačnija.
 
Za razliku od negdašnjih vremena, život je jeftiniji u gradu, gde su akcijske prodaje svakodnevica, rasprodaje u velikim šopovima češće. Po manjim mestima nije lako naći frizere, obućare ili krojače. Još je teže i skuplje popraviti tehničke aparate, mobilne i kompjutere. Može se zamisliti koliko  majstori i kada zađu u sela nabijaju cene. Na sve valja dodati i lošu saobraćajnu povezanost u čijoj osnovi je sistemsko zapostavljanje železnice i gotovo potpuna oslonjenost na preskupi drumski prevoz.
 
Reč je o svojevrsnim apsurdima i posledica su odsustva, odnosno pogrešno koncipirane razvojne politike. Ona iz socijalističkih vremena postupno je zanemarivana, tokom sankcija sasvim napuštena, nova nije ni osmišljena. Kapital hrli tamo gde se najbrže oplođuje, na što veća tržišta. To su gradovi, a sve veća koncentracija žitelja u nekoliko najvećih je izraz težnje kapitala da se što brže oplodi.
Kada nema štednje
 
Posledice ovakvog trenda su brojne i, posebno na duži rok, grube. To su, pošto građevine i putevi ne izvoze, sve veći spoljnotrgovinski deficit, demografski kolaps, iseljavanje mlađeg stanovništva iz zemlje, masovno napuštanje manjih mesta i nestajanje sela. Tu je i nedostatak stanova u nekoliko najvećih gradova uprkos sve manjem broju stanovnikla i sve intezivnijoj gradnji. 
 
Nekada je bilo uobičajeno da se za godinu dana završi između 13.000 i 16.000 stanova. Pre dve godine niklo je 24.000, lane čak 28.000, velika većina od njih u Beogradu i Novom Sadu, ali jagma za gajbama nije umanjena.
 
Čini se da država u celoj situaciji ima i direktniju ulogu. Građevinarstvo je delatnost koju intenzivno podupire i čiji doprinos rastu BDP predsednik stalno ističe. Posao izgradnje preuzele su firme bliske funkcionerima i članovima stranke, a stanove svuda u svetu, tako i u Srbiji, kupuje pre svega elita, najbogatiji sloj. 
 
Zabeležena je i za Srbiju nova pojava kupovina većeg broja stanova, pa postoji ne mali broj vlasnika po desetak i više stanova. U vreme kada je novac, i onaj evropski, počeo da gubi vrednost i banke prestale da plaćaju kamate na štednju, kupovina stana je postala tehnika kojom se pokušava sačuvati vrednost ušteđevine. Ujedno i zarađivati iznajmljivanjem.
 
Poreska politika
 
Državna politika podržava ovakvu koncepciju stanogradnje, gotovo u celosti prepuštene privatnom kapitalu. Porez na imovinu jednak je bilo da je reč o prvom, drugom ili desetom stanu, baš kao što je i kod kupovine isti bez obzira na to da li je reč o prvom ili petom stanu. Porez na izdavanje funkcioniše tek simbolično.
 
Kada je u sličnoj situaciji pre nekoliko sezona grčka vlada skalirala poresku politiku i porez pri kupovini drugog stana uvećan na 40, trećeg na 60, petog na 100 odsto, cene stambenog metra su u roku od mesec dana pale za 30 odsto. Još je veći pad zabeležen kod zakupa. 
 
Upravo primer bliske države ukazuje nam da su visoke cene stana i zakupa volja i cilj vladajuće političke garniture. Razlog je, naravno, opipljiv i leži u velikom prisustvu aktuelnih čelnika u građevinskoj delatnosti i (lični) interes koji se u ovoj sprezi ostvaruje.
  • Realista

    29.11.2022 17:29
    Namernim kocenjem legalizacije doslonje do poradta cena starogradnje a i novogradnje. Plus jos rast cena za zidanje , masovan dolazak Rusa...
  • drago

    29.11.2022 08:24
    trziste
    ponuda i potraznja odredjuje i cenu svako pametan to zna..prema tome.. dokle god se kupuje cena ce ici gore i obrnuto...
  • Maltezer

    28.11.2022 19:40
    Cene
    Stan na Malti, 120 kvadrata, 3 spavaće, 2 kupatila. Kupljen pre 3 godine za 180.000eu. Mesecna rate za kredit 700eu sa 10% učešća na 30 godina. Stan u turističkom mestu na bukvalno 3 minuta od plaže... Da ga izdajem uzimao bih 1000eu mesečno bez po muke. Minimalna zakonom zagarantovana plata je 750eu.
    Da, skupi su i ovde stanovi da se iznajme ali Stan je velik.
    Hajde sad neko da mi to uporedi sa Novim Sadom. Strašne su vam cene tamo, ja bih se i vratio ali žena neće, što više gledam mogu reci da sam se dobro oženio.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija