Kako obuzdati visoke cene stanova: Potrebna državna politika, koje nema
Mada samo u Beogradu ima oko 126.000 stanova više nego domaćinstava, cene stambenog kvadratnog metra i zakupa gajbe dostigle su nebeske visine.
Foto: 021.rs
Tako je prosečna cena stambenog metra u prvoj polovini godine za 11,7 odsto viša nego lane u isto vreme, s tim da je porast cene brži tamo gde je najatraktivnije, pre svega u Beogradu i Novom Sadu.
Gotovo je neverovatno da u opštini Savski venac kvadrat dostiže i 4.700 evra.
Cene uzletele
Istina, u ovoj bogatoj sredini prosečna plata premašuje 1.050, dok je prosek za celu prestonicu 835 evra. Međutim računica pokazuje da bi uobičajenom žitelju Savskog venca, pod uslovom da polovinu zarade izdvaja za rešenje stambenog pitanja, za stančić od 50 kvadrata trebalo ni manje ni više nego 40 godina. Pun radni vek. Kako je u prestonici praktično nemoguće živeti sa 500 evra mesečno, jasno je da čak ni ovaj, za srpske prilike više nego solidno situirani građanin, teško može računati na sopstvenu gajbu, bar ne oslanjajući se samo na platu.
Po većim gradovima u unutrašnjosti cene su niže, ali i zarade su dosta skromnije. Tako je i u Novom Sadu kvadrat na najboljim lokacijama premašio 3.000, dok zarade još nisu dosegle 700 evra. Kako cene zakupa prate cenu stambenog metra, i podstanarima je sve skuplje. Ako je prošle godine za garsonjeru u središtvu Vojvodine trebalo izdvojiti, zavisno od lokacije, između 170 i 280 evra danas je cena između 50 i 70 evra iznad. Za stranca cena je dodatno viša, često od 150 do 200 evra.
Atipično za Srbiju
Od početka marta izbeglice iz zaraćenih Rusije i Ukrajine dodatno su povećali potražnju i cene su uzletele u nebesa, pogotovo u Beogradu i Novom Sadu, gde su pretežno skoncentrisane i gde veći deo njih, kao IT stručnjaci, lako nalaze dobro plaćeno radno mesto ili, što je takođe čest slučaj, sa sobom premeste i poslove iz matične zemlje.
Tako su već duže vreme drastično visoke, neprekidno se uvećavajući, i cene zakupa i cene stambenog kvadratnog metra. Atipična situacija za Srbiju u kojoj je tradicionalno cena zakupa u odnosu na cenu stana bila uočljivo niža nego što je po evropskim gradovima slične veličine i privlačnosti. Zakup često nije dostizao ni trećinu cene, recimo u Kelnu ili Nantu, a nikako nije bio iznad polovine cene za sličan stan u ovim gradovima.
Štaviše, sve dok nije počelo masovnije zapošljavanje ruskih stručnjaka u NIS-u, izdavanje većeg stana je bila retkost. Studenti su pretežno usmereni na garsonjeru, mladi parovi na najviše jednoiposoban stan. No, sada sve što se ponudi odmah plane, pogotovo nedostajući veliki stanovi i luksuznije vile.
Višak stanova
U Srbiji prema netom završenom popisu ima oko 2.497.000 domaćinstava, stanova oko 3.244.000. Gro viška čine vikendice ili napušteni stanovi po selima i manjim mestima odakle se stanovništvo decenijama masovno iseljava. Poslednji popis pokazuje da je u Prokuplju, Trgovištvu, Beloj Palanci, vojvođanskim Novim Kneževcima ili Irigu, broj stanova manji nego pre deceniju. Nema nade da se povrati nekadašnji broj žitelja i ljudi su počeli rušiti napuštene kuće, a okućnice vraćati u poljoprivrednu površinu.
Višak stanova postoji svuda - u Beogradu je broj gajbi 730.000, dok je tek 604.000 domaćinstava. Za najam je bezmalo 126.000 stanova i, tržište pokazuje, sve je razgrabljeno. Jeste da je prestonica jedinstvena po otprilike 37.000 stranih državljana koji u njoj duže vreme borave i stan im je neophodan. Tu vrstu potražnje druge srpske varoši praktično ni nemaju, ni Novi Sad, bar ne u nekoj većoj meri.
Druga zahvalna klijentela su studenti i veličina i kvalitet Beogradskog univerziteta je od velikog značaja. Jeste da stanodavci dobro prolaze i u drugim univerzitetskim centrima Srbije, ali cena garsonjere u Beogradu je ravna ceni dva jednosobna stana u Kragujevcu od kojih je svaki za bar 12 metara veće površine. U Subotici su locirana tri fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, tu je i nekoliko odeljenja drugih novosadskih fakulteta, te osam privatnih, pa, ipak, cena kvadratnog metra je upola niža nego u najvećem vojvođanskom gradu. Razlika kod zakupa je možda i veća.
Kvalitet života
Nije jednostavno reći šta je razlog pravoj navali na nekoliko najvećih mesta dok se bukvalno sva ostala mesta, i varoši od četrdesetak hiljada stanovnika, poput Sombora i Kikinde, sve brže prazne. Nezaposlenost desetak sezona nije posebno velik problem, sa padom broja stanovnika umajuje se i broj nezaposlenih. Čini se da je osnovni motiv u uočljivo kvalitetnijem životu po najvećim gradovima. Zdravstena zaštita je mnogo dostupnija i kvalitetnija, mogućnost dodatne zarade višestruko veća, dok je kulturno-zabavna ponuda neuporedivo bogatija i privlačnija.
Za razliku od negdašnjih vremena, život je jeftiniji u gradu, gde su akcijske prodaje svakodnevica, rasprodaje u velikim šopovima češće. Po manjim mestima nije lako naći frizere, obućare ili krojače. Još je teže i skuplje popraviti tehničke aparate, mobilne i kompjutere. Može se zamisliti koliko majstori i kada zađu u sela nabijaju cene. Na sve valja dodati i lošu saobraćajnu povezanost u čijoj osnovi je sistemsko zapostavljanje železnice i gotovo potpuna oslonjenost na preskupi drumski prevoz.
Reč je o svojevrsnim apsurdima i posledica su odsustva, odnosno pogrešno koncipirane razvojne politike. Ona iz socijalističkih vremena postupno je zanemarivana, tokom sankcija sasvim napuštena, nova nije ni osmišljena. Kapital hrli tamo gde se najbrže oplođuje, na što veća tržišta. To su gradovi, a sve veća koncentracija žitelja u nekoliko najvećih je izraz težnje kapitala da se što brže oplodi.
Pročitaj još
.jpg "Država prodaje 31 nekretninu: U Novom Sadu poslovni prostor u centru grada za 85.000 evra")
Kada nema štednje
Posledice ovakvog trenda su brojne i, posebno na duži rok, grube. To su, pošto građevine i putevi ne izvoze, sve veći spoljnotrgovinski deficit, demografski kolaps, iseljavanje mlađeg stanovništva iz zemlje, masovno napuštanje manjih mesta i nestajanje sela. Tu je i nedostatak stanova u nekoliko najvećih gradova uprkos sve manjem broju stanovnikla i sve intezivnijoj gradnji.
Nekada je bilo uobičajeno da se za godinu dana završi između 13.000 i 16.000 stanova. Pre dve godine niklo je 24.000, lane čak 28.000, velika većina od njih u Beogradu i Novom Sadu, ali jagma za gajbama nije umanjena.
Čini se da država u celoj situaciji ima i direktniju ulogu. Građevinarstvo je delatnost koju intenzivno podupire i čiji doprinos rastu BDP predsednik stalno ističe. Posao izgradnje preuzele su firme bliske funkcionerima i članovima stranke, a stanove svuda u svetu, tako i u Srbiji, kupuje pre svega elita, najbogatiji sloj.
Zabeležena je i za Srbiju nova pojava kupovina većeg broja stanova, pa postoji ne mali broj vlasnika po desetak i više stanova. U vreme kada je novac, i onaj evropski, počeo da gubi vrednost i banke prestale da plaćaju kamate na štednju, kupovina stana je postala tehnika kojom se pokušava sačuvati vrednost ušteđevine. Ujedno i zarađivati iznajmljivanjem.
Poreska politika
Državna politika podržava ovakvu koncepciju stanogradnje, gotovo u celosti prepuštene privatnom kapitalu. Porez na imovinu jednak je bilo da je reč o prvom, drugom ili desetom stanu, baš kao što je i kod kupovine isti bez obzira na to da li je reč o prvom ili petom stanu. Porez na izdavanje funkcioniše tek simbolično.
Kada je u sličnoj situaciji pre nekoliko sezona grčka vlada skalirala poresku politiku i porez pri kupovini drugog stana uvećan na 40, trećeg na 60, petog na 100 odsto, cene stambenog metra su u roku od mesec dana pale za 30 odsto. Još je veći pad zabeležen kod zakupa.
Upravo primer bliske države ukazuje nam da su visoke cene stana i zakupa volja i cilj vladajuće političke garniture. Razlog je, naravno, opipljiv i leži u velikom prisustvu aktuelnih čelnika u građevinskoj delatnosti i (lični) interes koji se u ovoj sprezi ostvaruje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Mićović: Nema potrebe za ograničavanjem cena goriva, iznećemo argumente za to
23.06.2026.•
7
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović najavio je da će udruženja u narednih 60 dana izneti argumente zašto više nije potrebno regulisati cene goriva.
Košarkaški savez Srbije po ko zna koji put dobio milione iz budžetske rezerve, a evo kome je još dat novac
23.06.2026.•
6
Iz budžeta Srbije, tačnije iz budžetske rezerve za ovu godinu, izdvojeno je ukupno 349.900.000 dinara za različite namene.
SpaceX prvi put emituje obveznice: Raspolaže sa 100,8 milijardi dolara gotovine
23.06.2026.•
0
Svemirska kompanija SpaceX pokrenula je svoju prvu emisiju obveznica nakon nedavnog rekordnog izlaska na berzu, dok prema najnovijim podacima raspolaže sa oko 100,8 milijardi dolara gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Džefri Saks: Sankcije NIS-u nezakonite, SAD ne mogu da kažu Srbiji s kim će sarađivati, a s kim ne
23.06.2026.•
20
Ekonomista i profesor Kolumbija univerziteta Džefri Saks izjavio je da su američke sankcije uvedene Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji nezakonite i jednostrane.
Dijamant zvanično promenio vlasnika: Forten predao kompaniju MK Grupi
22.06.2026.•
3
MK Grupa postala je vlasnik kompanije Dijamant, koja je do sada bila u vlasništvu Fortenova Grupe.
Biznis i finansije: Banke su u prvih 100 kompanija u Srbiji po zaradama
22.06.2026.•
4
Globalni potresi nisu ozbiljnije uzdrmali poslovanje vodećih finansijskih igrača na našem tržištu, navedeno je u najnovijoj ediciji Finansije Top 2025/26, koju svake godine izdaje ekonomski mesečnik Biznis i finansije.
Vlada Srbije povećala akcize na gorivo
22.06.2026.•
14
Vlada Srbije povećala je iznose akciza na derivate nafte za oko 12,5 odsto u odnosu na prošlu nedelju, objavila je eKapija.
Gorivo u Srbiji pojeftinilo prošlog petka: Ovo su razlozi zašto se to verovatno neće ponovo desiti
22.06.2026.•
7
Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Svetski kongres ekonomista od danas u Beogradu
22.06.2026.•
1
Svetski kongres ekonomista, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), održaće se od danas, 22. juna do petka, 26. juna u Beogradu.
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
5
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
44
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
2
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
10
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
6
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Komentari 35
Realista
drago
Maltezer
Da, skupi su i ovde stanovi da se iznajme ali Stan je velik.
Hajde sad neko da mi to uporedi sa Novim Sadom. Strašne su vam cene tamo, ja bih se i vratio ali žena neće, što više gledam mogu reci da sam se dobro oženio.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar