Ekonomisti o trošenju 700 miliona evra na oružje: Jedna od većih ludosti, imamo pametnijih stvari
Postoji veliko interesovanje za oružje naše odbrambene industrije, zbog čega će pre kraja godine biti obezbeđeno ulaganje od dodatnih oko 700 miliona evra u taj sektor, poručio je Aleksandar Vučić.
Foto: FoNet/AP
"Imaćemo mimo budžeta izdvajanje od najmanje 500 miliona evra, a pošto ćemo pre kraja godine da pazarimo dronove, to će da bude 700 miliona evra", rekao je Vučić uz poruku da ne brinemo za finansijsku situaciju i da javni dug neće preći 56 odsto BDP-a.
U budžetu za ovu godinu već je planirano 83,5 milijarde dinara (oko 710 miiona evra) za kapitalne rashode u sektoru bezbednosti, 16 milijardi više nego prošle godine.
Za kapitalna ulaganja odbranu, odnosno vojsku je planirano 73,9 milijardi ili oko 630 miliona evra, a za policiju 9,6 milijardi dinara (oko 80 miliona evra). Dodatnih 700 miliona evra kako su Vučića preneli mediji iz Abu Dabija značilo bi praktično udvostručivanje kapitalnog budžeta namenjenog vojsci.
Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da po svemu sudeći u budžetu za to nema para i da će za to morati da se poveća deficit i javni dug.
Fiskalni savet je u oceni budžeta za 2023. godinu zaključio da će kapitalna ulaganja u bezbednost iznositi jedan odsto BDP-a, "što je za skoro 70 odsto iznad prosečnog nivoa ovih ulaganja u zemljama Centralne i Istočne Evrope".
"Predviđeni porast u 2023. zapravo je samo nastavak favorizovanja sektora bezbednosti u odnosu na neke druge sektore, među kojima, čini se, najviše trpi komunalna infrastruktura i zaštita životne sredine. Podsećamo, od 2018. do danas, zaključno sa planom za 2023, na investicije u sektoru bezbednosti izdvojeno je preko tri milijarde evra, što je iznos koji je više nego dovoljan da se u Srbiji u potpunosti reši pitanje tretmana otpada svih vrsta (komunalni, opasni, električni, ambalažni) i izgrade svi potrebni prečistači otpadnih voda", pisao je tada Fiskalni savet.
Ekonomisti su saglasni da je ulaganje u vojsku čisto politička odluka, bez mnogo ekonomskog opravdanja.
"Ne postoji neko pravilo koliko treba ulagati u vojsku. Mi dugo nismo ulagali, od devedesetih, pa 2000-ih smo imali druge prioritete u društvu, pa nas je pogodila svetska finansijska kriza 2008. godine kada su javne investicije bile na jako niskom nivou. Tek od 2016-17. godine javne investicije dolaze na neki ozbiljan nivo. Poslednje tri godine ulaže se oko sedam odsto BDP-a", napominje Gajić za Danas, dodajući da je od toga izdvajano jedan do dva odsto za vojsku.
Zbog toga su prave investicije koje privlače privatne investicije kao što su putevi, železnice, gasovodi ili one koje podižu standard građana kao što je komunalna infrastruktura dosta manje od ukupnih investicija.
"Da li je to opravdano zavisi od političkog trenutka. Ako će neko da nas okupira onda je opravdano, moramo da se branimo. Ali to se neće dogoditi, već se to radi zbog kupovine političke podrške i u zemlji u inostranstvu", ocenjuje Gajić.
Na domaćem terenu, smatra on, radi se o kupovini glasova, jer je namenska industrija najvećim delom državna i tu radi veliki broj ljudi.
"Osim toga, imamo razne privatne firme, trgovce, videli smo aferu Krušik, tako da se radi i o interesnim grupama povezanim sa SNS. Na kraju, imamo vesti da ćemo kupiti avione od Francuske za tri milijarde evra, čime se kupuje politička podrška u ovoj zemlji", objašnjava Gajić.
Profesor ekonomije Ljubomir Madžar takođe smatra da nije potrebno ekonomski analizirati opravdanost ovih ulaganja, dovoljan je i zdrav razum.
"Mi smo sa skoro svih strana okruženi NATO članicama, a prema članu 5. statuta ovog pakta sukob sa jednom članicom je sukob sa svim članicama. Očigledno je da nikakve pare za naoružanje i opremu nemaju svrhu, jer nema ni teorijske šanse da to oružje bude upotrebljeno. I hvala bogu na tome, ali zato ne treba bacati pare na gvožđuriju. Osim toga i prema rečima predsednika mi težimo Zapadu i demokratskom društvu", kaže Madžar, dodajući da je tolika kupovina oružja jedna od većih ludosti naše politike.
Ulaganje u namensku industriju ipak može pokrenuti ekonomiju. Gajić ističe da se taj argument retko ili nikad ne koristi u objašnjavanju vlasti zašto se ulaže.
Madžar smatra da su našoj ekonomiji potrebni pokretači rasta, ali i da imamo mnogo pametnijih stvari za ulaganje.
"Imamo i drugih važnijih stvari. Ulaganje u zaštitu životne sredine, u preradu otpadnih voda, odlagališta smeća, koja su neuređena i razbacana svuda po Srbiji. Prema računici Fiskalnog saveta za desetak godina potrebno je više od 10 milijardi evra samo za najnužnije projekte u ekologiji. Osim toga, da li je pored tolike sirotinje u Srbiji potrebno bacati tolike pare na gvožđuriju", pita se Madžar, ukazujući i na to da bi se trebalo okrenuti domaćoj privredi kao osloncu razvoja, jer koliko god strane investicije bile potrebne ne mogu biti noislac rasta jedne zemlje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
1
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
78
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
8
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
13
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
0
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
7
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
8
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Komentari 35
Qua Saar
HUMANISTA
Dr Laza Lazarević
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar