Umesto da smo izvozom struje zaradili milijardu, potrošili smo gotovo dve na uvoz

Početkom marta iz Elektroprivrede Srbije je stigla radosna vest - struja se svakodnevno izvozi već duže vreme.
Umesto da smo izvozom struje zaradili milijardu, potrošili smo gotovo dve na uvoz
Foto: 021.rs

Precizirano je da je tokom februara EPS plasmanom struje na međunarodno tržište zaradio 20,3 miliona evra više nego što je utrošio na uvoz. Dakle, zaradio je izvozeći struju u zimskom mesecu što se izuzetno retko događalo čak i u najboljim vremenima srpske energetike.

Zimski izvoz
 
Može se primetiti da je februar bio blag. Samo je u prvih i poslednjih sedam dana ličio na zimski mesec i to u blagom izdanju. Veći deo meseca prilike su bile kao u aprilu, kada grejanje minimalno funkcioniše i to samo u prvoj polovini meseca. Kako je i januar bio neobično blag, ispada da je ovogodišnja zima u celosti bila benigno.
 
Zli jezici bi rekli kako je potrošnja struje značajno smanjena jer za dogrevanje stanova grejalicama praktično i nije bilo potrebe, te je električne energije preostalo za izvoz. I to u periodu kada je struja na evropskom tržištu još uvek skupa. Možda ove tople zime megavat ne košta 580 evra kao u ovo doba lane, ali i dalje se može prodati po sasvim pristojnoj ceni.
 
Međutim, struje ne bilo ni za domaće potrebe da u EPS-u nisu sanirali posledice grubog tehnološkog incidenta u Obrenovcu od 11. decembra 2021. godine. Tokom februara i prvih dana marta proizvodili su po 120 miliona kilovata dnevno. Kako je potrošnja kao u proleće, i te kako ima prostora za izvoz.
Manjak u Evropi
 
Nasuprot tome, Evropa je u manjku sa strujom, čak i ove blage zime. Reč je o posledicama nedovoljno pripremljene i poprilično zbrzane transformacije sa fosilnih na obnovljive izvore energije. Da nevolja bude veća, tokom cele prošle sezone, do sredine decembra, i hidrologija je bila nezapamćeno loša. Nivo Dunava kod Đerdapa nije bio niži 32 godine unazad, slično je na celom kontinentu. Čak je i Norveška, veliki izvoznik struje poreklom iz brojnih hidrolektrana, bila u problemima i u pojedinim periodima ograničavala potrošnju.
 
Možda je najveći razlog za nedostatak struje na Starom kontinentu nevolje sa većim brojem nuklearki u Francuskoj, te je više od polovine, tačnije 38 ovih proizvođača električne energije stavljeno van pogona, kako bi se popravile manjkavosti uočene posle pola veka rada. Tako je zemlja koja je u Evropi uvek pokrivala manjak struje drugih država i sama postala uvoznik. Sukobi u Ukrajini su doveli do znatnog umanjenja struje kojima raspolaže vlada u Kijevu, pa su drastično umanjeni izvozni kapaciteti ove nesrećne države. A upravo je Ukrajina bila najveći izvoznik struje u Evropsku uniju.
 
Zapostavljeni otkopi
 
Evropa se našla u kontinuiranom zimskom manjku struje, svi su izgledi da električne energije neće biti dovoljno ni leti kada rashladni sistemi budu intenzivno radili. Posledica je naglo narasla potražnja za strujom na evropskom tržištu. Podsetimo se, do pre dvadesetak meseci struja se na berzama u Lajpcigu ili Budimpešti povremeno mogla kupiti i za 65-70 evra po megavatu, dva do četiri puta niže nego što su cene u evropskim državama. Danas su nekoliko puta više, pa je izvoz struje postao izrazito profitan biznis.
 
Lepo je da su inženjeri i električari u Obrenovcu doveli dve najveće srpske elektrane, TENT A i TENT B, u pristojno radno stanje. Pokazali su visok stepen stručnosti. Sada obe energane imaju poteškoća samo oko nabavke dovoljne količine kvalitetnog uglja. Reč je o posledicama dugogodišnjeg zapostavljanja rada na otkrivkama uglja u Kolubarskom basenu i kašnjenja u otvaranju novih polja sa kojih se ogromnim bagerima kopa ugalj. 
 
Rešenje ovog pitanja zahteva duže vreme, najmanje tri godine. Dotle će kapacitet domaće proizvodnje struje biti niži od tehnoloških mogućnosti. Slikovito kazano, narednih nekoliko zima teško da ćemo zimi dnevno proizvoditi više od 120 miliona kilovata struje mada su nam tehnološke mogućnosti veće bar za dvadesetak i pet miliona.
 
Svakodnevni izvoz struje iz Srbije
 
Ali, osim po ugodnoj martovskoj vesti, EPS pamtimo po prošlogodišnjem uvozu struje na koji smo tokom prvih 11 meseci izdvojili 1,6 milijardi evra. Prethodne godine u ove svrhe je utrošeno 475 miliona, od kojih 280 miliona tokom novembra i decembra 2021, uglavnom zbog vanrednih nedaća u domaćoj elektroprivredi. Praktično, na uvoz struje, prvenstveno zbog problematične poslovne politike tadašnjeg rukovodstva EPS-a, Srbija je izdvojila 1,9 milijardi evra. Da je u radu najveće ovdašnje kompanije bilo više struke ovaj novac se mogao plasirati u druge namene.
 
Međutim, nije u pitanju samo nepotrebni gubitak gotovo dve milijardi. Izgubili smo i mogućnost da tokom cele prošle godine sasvim lepo zarađujemo od izvoza struje. Upravo je ovogodišnji februar mesec primer da čak i ozbiljno uzdrman EPS još uvek ima izvozni potencijal. Samo kada se radi stručno i u interesu kompanije i države Srbije.
Jesu li stručnjaci "poludeli"
 
Kako je unazad 18 meseci cena struje na evropskom tržištu bila odlična, u ne kratkim periodima i ekstremno visoka, do 700 evra po megavatu, svako ko je izvozio zarađivao je enormno. Oni koji su bili u prilici izvoziti mnogo, zaradili su koliko ranije nisu ni sanjali. Dok su drugi izvozom struje zarađivali, mi, decenijama sa ne baš malim viškom proizvodnih mogućnosti, davali smo novac na uvoz.
 
Analize pokazuju da bi lane dnevni višak struje iznosio između deset i trideset miliona kilovata, naravno pod uslovom da je EPS bio na uobičajenom tehnološkom nivou. Samo dvadesetak zimskih dana u prošlogodišnjem januaru i februaru možda izvoza ne bi bilo. Ove neobično tople zime, pak, izvozilo bi se još i više. Koliko bi se pri tome prihodovalo nije jednostavno reći. 
 
Cene su divljale, dnevno su oscilirale ponekad i u rasponu od 230 do 560 evra po megavatu. Prihod i zarada zavisili bi i od umeća i veštine u prodaji. Izvesno bili bi vanredno visoki, takve su okolnosti. Nisu retki stručnjaci koji procenjuju da smo izvozom struje unazad 15 meseci mogli prihodovati i do 1,2 milijarde evra. Nisu "poludeli", ima onih koji smatraju da je priliv mogao biti još i veći. A Srbija je utrošila gotovo dve milijarde na uvoz...
 
Stranačka pripadnost 
 
Zašto se dogodio ovaj apsurd? Tehnološki incident je u najvećoj meri bio posledica loše poslovne politike u dužem periodu, na šta je u samoj Elektroprivredi Srbije bilo stručno obrazloženih primedbi još od 2017. godine. Ipak, bivši direktor, kome se od starta javno osporavala stručna kompetentnost za čelnu poziciju, opstajao je. Ne samo na visokoj poziciji, već i u problematičnom vođenju preduzeća. 
Pokazalo se da je i u ovom slučaju lojalnost stranci na vlasti bila jači argument ne samo od argumentovane kritike stručnjaka, već i od (loših) poslovnih rezultata.
 
To je osovni razlog zašto Srbija, neveliki ali decenijama kontinuirani izvoznik struje, nije iskoristila rajski period ekstremno visoke cene električne energije na evropskom tržištu. Umesto da izvozom struje zaradi 1,2 miljarde evra, Srbija je za uvoz struje utrošila dve milijarde. Katastrofa.
  • Realista

    10.03.2023 06:39
    1+1=-1
    Srbija na svakoj nesreći ili akcidentu profitira, 6:0 za nas, zato nas i svi mrze jer smo tako pametni!
  • Pićuka

    09.03.2023 17:42
    Potrošili smo .... Ko to mi?
  • Anonimus

    09.03.2023 13:03
    Jasno, precizno i argumentovano!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Naprednjaci zadužuju i vašu decu

Rebalans je u velikoj većini uređenih zemalja standardna aktivnost, ustaljena praksa kojom država pri kraju godine precizira i u neznatnoj meri koriguje budžetom planirane rashode do kraja godine.