.jpg "Brnabić o javnim preduzećima: Bez restrukturiranja i tržišnog načina poslovanja, to je rupa bez dna")
Umesto da smo izvozom struje zaradili milijardu, potrošili smo gotovo dve na uvoz
Početkom marta iz Elektroprivrede Srbije je stigla radosna vest - struja se svakodnevno izvozi već duže vreme.
Foto: 021.rs
Precizirano je da je tokom februara EPS plasmanom struje na međunarodno tržište zaradio 20,3 miliona evra više nego što je utrošio na uvoz. Dakle, zaradio je izvozeći struju u zimskom mesecu što se izuzetno retko događalo čak i u najboljim vremenima srpske energetike.
Zimski izvoz
Može se primetiti da je februar bio blag. Samo je u prvih i poslednjih sedam dana ličio na zimski mesec i to u blagom izdanju. Veći deo meseca prilike su bile kao u aprilu, kada grejanje minimalno funkcioniše i to samo u prvoj polovini meseca. Kako je i januar bio neobično blag, ispada da je ovogodišnja zima u celosti bila benigno.
Zli jezici bi rekli kako je potrošnja struje značajno smanjena jer za dogrevanje stanova grejalicama praktično i nije bilo potrebe, te je električne energije preostalo za izvoz. I to u periodu kada je struja na evropskom tržištu još uvek skupa. Možda ove tople zime megavat ne košta 580 evra kao u ovo doba lane, ali i dalje se može prodati po sasvim pristojnoj ceni.
Međutim, struje ne bilo ni za domaće potrebe da u EPS-u nisu sanirali posledice grubog tehnološkog incidenta u Obrenovcu od 11. decembra 2021. godine. Tokom februara i prvih dana marta proizvodili su po 120 miliona kilovata dnevno. Kako je potrošnja kao u proleće, i te kako ima prostora za izvoz.
Manjak u Evropi
Nasuprot tome, Evropa je u manjku sa strujom, čak i ove blage zime. Reč je o posledicama nedovoljno pripremljene i poprilično zbrzane transformacije sa fosilnih na obnovljive izvore energije. Da nevolja bude veća, tokom cele prošle sezone, do sredine decembra, i hidrologija je bila nezapamćeno loša. Nivo Dunava kod Đerdapa nije bio niži 32 godine unazad, slično je na celom kontinentu. Čak je i Norveška, veliki izvoznik struje poreklom iz brojnih hidrolektrana, bila u problemima i u pojedinim periodima ograničavala potrošnju.
Možda je najveći razlog za nedostatak struje na Starom kontinentu nevolje sa većim brojem nuklearki u Francuskoj, te je više od polovine, tačnije 38 ovih proizvođača električne energije stavljeno van pogona, kako bi se popravile manjkavosti uočene posle pola veka rada. Tako je zemlja koja je u Evropi uvek pokrivala manjak struje drugih država i sama postala uvoznik. Sukobi u Ukrajini su doveli do znatnog umanjenja struje kojima raspolaže vlada u Kijevu, pa su drastično umanjeni izvozni kapaciteti ove nesrećne države. A upravo je Ukrajina bila najveći izvoznik struje u Evropsku uniju.
Zapostavljeni otkopi
Evropa se našla u kontinuiranom zimskom manjku struje, svi su izgledi da električne energije neće biti dovoljno ni leti kada rashladni sistemi budu intenzivno radili. Posledica je naglo narasla potražnja za strujom na evropskom tržištu. Podsetimo se, do pre dvadesetak meseci struja se na berzama u Lajpcigu ili Budimpešti povremeno mogla kupiti i za 65-70 evra po megavatu, dva do četiri puta niže nego što su cene u evropskim državama. Danas su nekoliko puta više, pa je izvoz struje postao izrazito profitan biznis.
Lepo je da su inženjeri i električari u Obrenovcu doveli dve najveće srpske elektrane, TENT A i TENT B, u pristojno radno stanje. Pokazali su visok stepen stručnosti. Sada obe energane imaju poteškoća samo oko nabavke dovoljne količine kvalitetnog uglja. Reč je o posledicama dugogodišnjeg zapostavljanja rada na otkrivkama uglja u Kolubarskom basenu i kašnjenja u otvaranju novih polja sa kojih se ogromnim bagerima kopa ugalj.
Rešenje ovog pitanja zahteva duže vreme, najmanje tri godine. Dotle će kapacitet domaće proizvodnje struje biti niži od tehnoloških mogućnosti. Slikovito kazano, narednih nekoliko zima teško da ćemo zimi dnevno proizvoditi više od 120 miliona kilovata struje mada su nam tehnološke mogućnosti veće bar za dvadesetak i pet miliona.
Svakodnevni izvoz struje iz Srbije
Ali, osim po ugodnoj martovskoj vesti, EPS pamtimo po prošlogodišnjem uvozu struje na koji smo tokom prvih 11 meseci izdvojili 1,6 milijardi evra. Prethodne godine u ove svrhe je utrošeno 475 miliona, od kojih 280 miliona tokom novembra i decembra 2021, uglavnom zbog vanrednih nedaća u domaćoj elektroprivredi. Praktično, na uvoz struje, prvenstveno zbog problematične poslovne politike tadašnjeg rukovodstva EPS-a, Srbija je izdvojila 1,9 milijardi evra. Da je u radu najveće ovdašnje kompanije bilo više struke ovaj novac se mogao plasirati u druge namene.
Međutim, nije u pitanju samo nepotrebni gubitak gotovo dve milijardi. Izgubili smo i mogućnost da tokom cele prošle godine sasvim lepo zarađujemo od izvoza struje. Upravo je ovogodišnji februar mesec primer da čak i ozbiljno uzdrman EPS još uvek ima izvozni potencijal. Samo kada se radi stručno i u interesu kompanije i države Srbije.
Pročitaj još
Jesu li stručnjaci "poludeli"
Kako je unazad 18 meseci cena struje na evropskom tržištu bila odlična, u ne kratkim periodima i ekstremno visoka, do 700 evra po megavatu, svako ko je izvozio zarađivao je enormno. Oni koji su bili u prilici izvoziti mnogo, zaradili su koliko ranije nisu ni sanjali. Dok su drugi izvozom struje zarađivali, mi, decenijama sa ne baš malim viškom proizvodnih mogućnosti, davali smo novac na uvoz.
Analize pokazuju da bi lane dnevni višak struje iznosio između deset i trideset miliona kilovata, naravno pod uslovom da je EPS bio na uobičajenom tehnološkom nivou. Samo dvadesetak zimskih dana u prošlogodišnjem januaru i februaru možda izvoza ne bi bilo. Ove neobično tople zime, pak, izvozilo bi se još i više. Koliko bi se pri tome prihodovalo nije jednostavno reći.
Cene su divljale, dnevno su oscilirale ponekad i u rasponu od 230 do 560 evra po megavatu. Prihod i zarada zavisili bi i od umeća i veštine u prodaji. Izvesno bili bi vanredno visoki, takve su okolnosti. Nisu retki stručnjaci koji procenjuju da smo izvozom struje unazad 15 meseci mogli prihodovati i do 1,2 milijarde evra. Nisu "poludeli", ima onih koji smatraju da je priliv mogao biti još i veći. A Srbija je utrošila gotovo dve milijarde na uvoz...
Stranačka pripadnost
Zašto se dogodio ovaj apsurd? Tehnološki incident je u najvećoj meri bio posledica loše poslovne politike u dužem periodu, na šta je u samoj Elektroprivredi Srbije bilo stručno obrazloženih primedbi još od 2017. godine. Ipak, bivši direktor, kome se od starta javno osporavala stručna kompetentnost za čelnu poziciju, opstajao je. Ne samo na visokoj poziciji, već i u problematičnom vođenju preduzeća.
Pokazalo se da je i u ovom slučaju lojalnost stranci na vlasti bila jači argument ne samo od argumentovane kritike stručnjaka, već i od (loših) poslovnih rezultata.
To je osovni razlog zašto Srbija, neveliki ali decenijama kontinuirani izvoznik struje, nije iskoristila rajski period ekstremno visoke cene električne energije na evropskom tržištu. Umesto da izvozom struje zaradi 1,2 miljarde evra, Srbija je za uvoz struje utrošila dve milijarde. Katastrofa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dva potencijalna kupca NIS-a: "Mol bi mogao da kupi maloprodajnu mrežu, a ADNOC rafineriju"
16.01.2026.•
4
Pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u ulaze u završnicu. U kontekstu pregovora između mađarskog MOL-a i NIS-a pominje se i arapska naftna kompanija ADNOC kao potencijalni kupac, ali i - fond iz Emirata.
Srbija uvela kvote na uvoz gvožđa i čelika iz BiH
16.01.2026.•
0
Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (STK BiH) je tražila hitan odgovor vlasti BIH povodom informacije da je Vlada Srbije od 1. januara do 30. juna ograničila uvoz pojedinih proizvoda od gvožđa i čelika.
Vučić o NIS-u: Nisu laki pregovori sa MOL-om
16.01.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nisu laki razgovori ni sa mađarskim MOL-om o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Srbiji još 56,5 miliona evra iz EU Plana rasta za Zapadni Balkan
16.01.2026.•
1
Srbiji je odobrena isplata 56,5 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske unije, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Poskupelo gorivo u Srbiji
16.01.2026.•
9
Gorivo u Srbiji poskupelo je za jedan dinar u odnosu na cenu u prethodnih nedelju dana.
U novembru izdato oko tri odsto građevinskih dozvola manje nego godinu dana ranije
15.01.2026.•
1
U Srbiji su u novembru 2025. godine izdate 2.724 građevinske dozvole, što je 3,1 odsto manje u odnosu na novembar 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
EU smanjila plaćanja za ruski gas na najniži nivo u poslednjih pet godina
15.01.2026.•
3
Evropska unija (EU) je u novembru platila najmanji iznos u poslednjih pet godina za ruski gas koji se isporučuje gasovodima i za tečni prirodni gas (LNG).
Sijarto: Bez Mađarske nema energetske bezbednosti u Srbiji - i obrnuto
15.01.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je cilj da se razgovori između ruske strane i MOL-a završe do kraja nedelje, i da se potpiše obavezujući sporazum.
Petrović: Motor privrednog rasta Srbije bili motači kablova i jeftina radna snaga, a toga više nema
15.01.2026.•
16
Prvi strukturni problem privrede Srbije je usporavanje stranih direktnih investicija, koje su jedan od osnovnih motora privrednog rasta do sada, rekao je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Pavle Petrović.
SAD produžile ovlašćenje za transakcije sa Lukoilom
15.01.2026.•
2
Američko ministarstvo finansija produžilo je dozvolu za transakcije sa Lukoilom do 28. februara, navodi se u dokumentu Ministarstva finansija SAD.
MMF traži kontrolu trošenja para iz budžeta Beograda: Skoro nema novca za investicije
14.01.2026.•
10
Vlada Srbije je na zahtev MMF-a prihvatila da se finansijsko poslovanje grada Beograda i njegovih preduzeća "stavi pod nadzor" i da se uradi eksterna revizija.
Nakon sedam meseci: Evropska komisija uplaćuje Srbiji prvih 57 miliona evra iz Plana rasta
14.01.2026.•
18
Evropska komisija je posle sedmomesečnog odlaganja odlučila da Srbiji uplati prvu tranšu sredstava iz Plana rasta u iznosu od 57 miliona evra.
Šef mađarske diplomatije sutra u Beogradu: Razgovaraće i o kupovini ruskog udela u NIS-u
14.01.2026.•
9
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto dolazi u četvrtak, 15. januara, u Beograd, najavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije.
Robne kuće Saks Global proglasile bankrot
14.01.2026.•
0
Kompanija robnih kuća Saks Global podnela je zahtev za bankrot nakon dobijanja oko 1,75 milijardi dolara finansijskih obaveza.
Košarkaški savez Srbije ponovo dobio novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 177 miliona dinara
14.01.2026.•
2
Košarkaški savez Srbije ponovo je iz budžetske rezerve dobio novac, ovaj put 177 miliona dinara.
Šta sa penzijama?
13.01.2026.•
27
Visina penzija sve teže pokriva potrebe korisnika. Istovremeno, njihova isplata u sve većoj meri pritiska državne budžete.
NBS: U Srbiji tokom 2025. otkriveno više od 4.500 falsifikovanih novčanica
13.01.2026.•
0
U Srbiji je 2025. godine otkriveno 1.832 falsifikovane novčanice u domaćoj valuti i 2.681 falsifikat efektivnog stranog novca, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
Elektrodistribucija ponovo donela odluku o očitavanju brojila: Istim firmama 2,8 milijardi
13.01.2026.•
60
Elektrodistribucija Srbije, posle više od godinu dana, pokušava još jednom da privede kraju dodeljivanje posla za očitavanje brojila.
Vučić: Očekujem da će se za dva, tri dana znati ko je kupac NIS-a
13.01.2026.•
9
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje da će se za dva, tri dana definitivno znati ko će biti kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije.
Posle skoro 100 dana: Prva nafta stiže do Rafinerije u Pančevu
13.01.2026.•
1
Počeo je transport sirove nafte za Rafineriju nafte u Pančevu preko Jadranskog naftovoda (JANAF).
Ćulibrk: Moguće da je MOL od Vučića tražio da za njih važi povlastica kao i za Ruse
13.01.2026.•
8
Predsednik Srbije je razgovarao sa rukovodstvom mađarskog MOL-a o mogućnosti kupovine NIS-a. Detalji ovog sastanka nisu poznati, ali ono što jeste je namera predsednika da uveća procenat vlasništva nad akcijama.
Komentari 11
Realista
Pićuka
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar