.jpg "Brnabić o javnim preduzećima: Bez restrukturiranja i tržišnog načina poslovanja, to je rupa bez dna")
Umesto da smo izvozom struje zaradili milijardu, potrošili smo gotovo dve na uvoz
Početkom marta iz Elektroprivrede Srbije je stigla radosna vest - struja se svakodnevno izvozi već duže vreme.
Foto: 021.rs
Precizirano je da je tokom februara EPS plasmanom struje na međunarodno tržište zaradio 20,3 miliona evra više nego što je utrošio na uvoz. Dakle, zaradio je izvozeći struju u zimskom mesecu što se izuzetno retko događalo čak i u najboljim vremenima srpske energetike.
Zimski izvoz
Može se primetiti da je februar bio blag. Samo je u prvih i poslednjih sedam dana ličio na zimski mesec i to u blagom izdanju. Veći deo meseca prilike su bile kao u aprilu, kada grejanje minimalno funkcioniše i to samo u prvoj polovini meseca. Kako je i januar bio neobično blag, ispada da je ovogodišnja zima u celosti bila benigno.
Zli jezici bi rekli kako je potrošnja struje značajno smanjena jer za dogrevanje stanova grejalicama praktično i nije bilo potrebe, te je električne energije preostalo za izvoz. I to u periodu kada je struja na evropskom tržištu još uvek skupa. Možda ove tople zime megavat ne košta 580 evra kao u ovo doba lane, ali i dalje se može prodati po sasvim pristojnoj ceni.
Međutim, struje ne bilo ni za domaće potrebe da u EPS-u nisu sanirali posledice grubog tehnološkog incidenta u Obrenovcu od 11. decembra 2021. godine. Tokom februara i prvih dana marta proizvodili su po 120 miliona kilovata dnevno. Kako je potrošnja kao u proleće, i te kako ima prostora za izvoz.
Manjak u Evropi
Nasuprot tome, Evropa je u manjku sa strujom, čak i ove blage zime. Reč je o posledicama nedovoljno pripremljene i poprilično zbrzane transformacije sa fosilnih na obnovljive izvore energije. Da nevolja bude veća, tokom cele prošle sezone, do sredine decembra, i hidrologija je bila nezapamćeno loša. Nivo Dunava kod Đerdapa nije bio niži 32 godine unazad, slično je na celom kontinentu. Čak je i Norveška, veliki izvoznik struje poreklom iz brojnih hidrolektrana, bila u problemima i u pojedinim periodima ograničavala potrošnju.
Možda je najveći razlog za nedostatak struje na Starom kontinentu nevolje sa većim brojem nuklearki u Francuskoj, te je više od polovine, tačnije 38 ovih proizvođača električne energije stavljeno van pogona, kako bi se popravile manjkavosti uočene posle pola veka rada. Tako je zemlja koja je u Evropi uvek pokrivala manjak struje drugih država i sama postala uvoznik. Sukobi u Ukrajini su doveli do znatnog umanjenja struje kojima raspolaže vlada u Kijevu, pa su drastično umanjeni izvozni kapaciteti ove nesrećne države. A upravo je Ukrajina bila najveći izvoznik struje u Evropsku uniju.
Zapostavljeni otkopi
Evropa se našla u kontinuiranom zimskom manjku struje, svi su izgledi da električne energije neće biti dovoljno ni leti kada rashladni sistemi budu intenzivno radili. Posledica je naglo narasla potražnja za strujom na evropskom tržištu. Podsetimo se, do pre dvadesetak meseci struja se na berzama u Lajpcigu ili Budimpešti povremeno mogla kupiti i za 65-70 evra po megavatu, dva do četiri puta niže nego što su cene u evropskim državama. Danas su nekoliko puta više, pa je izvoz struje postao izrazito profitan biznis.
Lepo je da su inženjeri i električari u Obrenovcu doveli dve najveće srpske elektrane, TENT A i TENT B, u pristojno radno stanje. Pokazali su visok stepen stručnosti. Sada obe energane imaju poteškoća samo oko nabavke dovoljne količine kvalitetnog uglja. Reč je o posledicama dugogodišnjeg zapostavljanja rada na otkrivkama uglja u Kolubarskom basenu i kašnjenja u otvaranju novih polja sa kojih se ogromnim bagerima kopa ugalj.
Rešenje ovog pitanja zahteva duže vreme, najmanje tri godine. Dotle će kapacitet domaće proizvodnje struje biti niži od tehnoloških mogućnosti. Slikovito kazano, narednih nekoliko zima teško da ćemo zimi dnevno proizvoditi više od 120 miliona kilovata struje mada su nam tehnološke mogućnosti veće bar za dvadesetak i pet miliona.
Svakodnevni izvoz struje iz Srbije
Ali, osim po ugodnoj martovskoj vesti, EPS pamtimo po prošlogodišnjem uvozu struje na koji smo tokom prvih 11 meseci izdvojili 1,6 milijardi evra. Prethodne godine u ove svrhe je utrošeno 475 miliona, od kojih 280 miliona tokom novembra i decembra 2021, uglavnom zbog vanrednih nedaća u domaćoj elektroprivredi. Praktično, na uvoz struje, prvenstveno zbog problematične poslovne politike tadašnjeg rukovodstva EPS-a, Srbija je izdvojila 1,9 milijardi evra. Da je u radu najveće ovdašnje kompanije bilo više struke ovaj novac se mogao plasirati u druge namene.
Međutim, nije u pitanju samo nepotrebni gubitak gotovo dve milijardi. Izgubili smo i mogućnost da tokom cele prošle godine sasvim lepo zarađujemo od izvoza struje. Upravo je ovogodišnji februar mesec primer da čak i ozbiljno uzdrman EPS još uvek ima izvozni potencijal. Samo kada se radi stručno i u interesu kompanije i države Srbije.
Pročitaj još
Jesu li stručnjaci "poludeli"
Kako je unazad 18 meseci cena struje na evropskom tržištu bila odlična, u ne kratkim periodima i ekstremno visoka, do 700 evra po megavatu, svako ko je izvozio zarađivao je enormno. Oni koji su bili u prilici izvoziti mnogo, zaradili su koliko ranije nisu ni sanjali. Dok su drugi izvozom struje zarađivali, mi, decenijama sa ne baš malim viškom proizvodnih mogućnosti, davali smo novac na uvoz.
Analize pokazuju da bi lane dnevni višak struje iznosio između deset i trideset miliona kilovata, naravno pod uslovom da je EPS bio na uobičajenom tehnološkom nivou. Samo dvadesetak zimskih dana u prošlogodišnjem januaru i februaru možda izvoza ne bi bilo. Ove neobično tople zime, pak, izvozilo bi se još i više. Koliko bi se pri tome prihodovalo nije jednostavno reći.
Cene su divljale, dnevno su oscilirale ponekad i u rasponu od 230 do 560 evra po megavatu. Prihod i zarada zavisili bi i od umeća i veštine u prodaji. Izvesno bili bi vanredno visoki, takve su okolnosti. Nisu retki stručnjaci koji procenjuju da smo izvozom struje unazad 15 meseci mogli prihodovati i do 1,2 milijarde evra. Nisu "poludeli", ima onih koji smatraju da je priliv mogao biti još i veći. A Srbija je utrošila gotovo dve milijarde na uvoz...
Stranačka pripadnost
Zašto se dogodio ovaj apsurd? Tehnološki incident je u najvećoj meri bio posledica loše poslovne politike u dužem periodu, na šta je u samoj Elektroprivredi Srbije bilo stručno obrazloženih primedbi još od 2017. godine. Ipak, bivši direktor, kome se od starta javno osporavala stručna kompetentnost za čelnu poziciju, opstajao je. Ne samo na visokoj poziciji, već i u problematičnom vođenju preduzeća.
Pokazalo se da je i u ovom slučaju lojalnost stranci na vlasti bila jači argument ne samo od argumentovane kritike stručnjaka, već i od (loših) poslovnih rezultata.
To je osovni razlog zašto Srbija, neveliki ali decenijama kontinuirani izvoznik struje, nije iskoristila rajski period ekstremno visoke cene električne energije na evropskom tržištu. Umesto da izvozom struje zaradi 1,2 miljarde evra, Srbija je za uvoz struje utrošila dve milijarde. Katastrofa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
18.04.2026.•
0
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
Porasla cena zlata nakon vesti o otvaranju Ormuskog moreuza
18.04.2026.•
0
Cena zlata porasla je za nešto manje od dva odsto, na više od 4.850 dolara po unci, nakon objava o smirivanju situacije oko sukoba na Bliskom istoku.
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
19
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
4
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
4
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Ovako marketing stručnjaci koriste AI za uspešnije kampanje
17.04.2026.•
0
Veštačka inteligencija, tj. AI omogućava skoro svakoj struci efektivniji rad.
Cene goriva nepromenjene - litar dizela 217 dinara
17.04.2026.•
3
Cene goriva u narednih nedelju dana ostaće nepromenjene.
Ministar Mali najavio dolazak delegacije mađarskog MOL-a u naredna dva dana
16.04.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima rezervi dizela za 92 dana, a benzina za 85 dana, ali se nada da će danas biti odobren produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije.
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
7
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
30
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
MMF: Inflacija u Srbiji mogla bi biti niža od 5,2 odsto u 2026.
15.04.2026.•
3
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da bi inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku.
Otvoren javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal
15.04.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal ove godine.
Udruženje banaka Srbije: U martu smanjena kreditna aktivnost privrede, rast potrošačkih kredita
14.04.2026.•
1
Krediti pravnih lica u Srbiji u martu ove godine iznosili su oko 2.332 milijarde dinara i za 0,7 odsto su manji nego prethodnog meseca, objavilo je Udruženje banaka.
IEA: Rusija povećala prihode od izvoza nafte u martu
14.04.2026.•
1
Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je danas da je Rusija udvostručila svoje prihode od izvoza nafte u martu, zahvaljujući sukobu na Bliskom istoku.
Nova pravila EU mogla bi da utiču na cene hrane i u Srbiji
14.04.2026.•
8
Stroži propisi Evropske unije o proizvodnji i označavanju hrane mogli bi da utiču i na cene u Srbiji.
Inflacija u Srbiji u martu 0,5 odsto, međugodišnje 2,8
14.04.2026.•
1
Mesečna inflacija u Srbiji u martu ove godine bila je 0,5 odsto a međugodišnja 2,8 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
"Ovo je ogroman novac": Za Expo već dato više od dve milijarde evra, ali tačno za šta - nepoznato
14.04.2026.•
47
"Ovo su ogromna ulaganja, ogroman novac."
Neizvesnost oko NIS-a: Da li će ga Rusi prodati nekome ko nije Orban i da li SAD veruju Mađaru
14.04.2026.•
13
Da li se nešto menja za NIS posle poraza Viktora Orbana? Hoće li nova mađarska vlast uopšte hteti da MOL kupi ruski deo u NIS-u? Hoće li Rusi pristati da ga daju nekome ko nije Orban? I da li SAD veruju Peteru Mađaru?
MAT: Ukoliko se nastavi energetska kriza, cene bi mogle prosečno da porastu do 20 odsto
13.04.2026.•
1
Globalne cene bi u prvoj polovini godine mogle u proseku da porastu za 15 do 20 odsto, ukoliko se nastavi energetska kriza izazvana sukobom na Bliskom istoku, objavljeno je u časopisu Makroekonomske analize i trendovi.
Komentari 11
Realista
Pićuka
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar