Po leđima seljaka
Nedavno su se pobunili uzgajivači krava mlekulja, da nemaju kome da prodaju dragoceni proizvod.
Foto: Pixabay
Nevolja je tim veća što domaća proizvodnja dragocenog napitka godinama opada, samo je lane umanjena za 100 miliona litara, a, ipak, srpski prerađivači sve ređe potražuju sirovo domaće mleko.
Uvoziti sirovinu je jeftinije, pogotovo konditorima pri korišćenju mleka u prahu. Država je pokušala povećanjem subvencije za pet dinara po litri i 5.000 po kravi da pomogne seljacima - mlekarima, ali je već u startu jasno da uvećana pomoć pomaže tek toliko da paor ne bude u gubitku. Pristojna zarada je na dugom štapu.
Posle mlekarskog, vapaj i ratara
Tek što se stišao protest uzgajivača mlekulja, glas su digli ratari. Zadesila ih je golema nedaća - tržište pšenice i kukruza miruje, nema zahteva za kupovinom. A na lageru je više od 1,4 miliona tona pšenice i cirka dva i po miliona tona "žutog zrna".
Podsetimo se, ne tako davno predsednik Aleksandar Vučić se upravo ovim količinama osnovnih agrosirovina hvalio kao pouzdanom rezervom u teškim vremenima koja su zadesila Stari kontinent.
Seljaci sada, pak, pojašnjavaju kako to nisu nikakve robne rezerve, već neprodata roba koja se poslednjih meseci sve manje traži. Ostali su bez prihoda od lanjskog roda i sada su, neposredno pred prolećne radove u polju, praznih džepova. Od prošlogodišnjeg roda nemaju prihoda ni toliko da ovog proleća uredno obave setvu.
Manjak potražnje je uticao i na cene, pa se kilogram pšenice umesto jesenjih 40-42 dinara za kilogram, sada preko berze može naći i za 27-28 dinara. Slično je i sa kukuruzom. A setva je , najviše zbog drastično poskupelog đubriva, gotovo duplo skuplja nego što je uobičajeno.
Mnogo dolara, malo dinara
Međutim, zar se sve donedavno državni funkcioneri nisu hvalili "kako je Srbija agrarna država, a u ratna vremena je snažno porasla potražnja za hranom širom sveta, pa cena našim izvoznim produktima neprekidno raste"?
Tako je bilo jedno vreme, sada, četiri meseci pre novog roda na severnoj hemisferi, vidi se da rezerve nisu na kritičnom nivou i cene ratarskih useva padaju.
Ipak, dobiti 230-240 dolara za tonu pšenice je solidan prihod. Decenijama se prodavala za manje od dve stotine,a bilo je perioda kada je cena bila i niža. Problem je što se za tih 230-240 dolara dobije neubičajeno malo dinara. Toliko da se dobijenom svotom domaće valute jedva može platiti polovina obaveza na osnovu poreza, doprinosa, korišćenja struje i vode. Ranije je su se od prodaje iste količine žita ove obaveze mogle isplatiti u celosti.
Podsticanje uvoza
Slično uzgajivačima mlekulja, i ratari na svojim leđima itekako osećaju politiku "jakog dinara". Postali su preskupi. Stoga im i aktuelnih 240 dolara za tonu pšenice nije dovoljno, mada je reč o ceni koja je primetno iznad dugoročnog proseka. Očito da dr za svotu dolara, evra, funte i rublje dobija premalo dinara.
Slično je i izvoznicima mlečnih proizvoda koji za tvrde sireve sa inostranog tržišta, uprkos dobroj ceni u evrima, dobijaju premalo dinara.
Problem sa lošim i gotovo neisplativim izvozom nije jedina posledica precenjene domaće valute. Možda je još i neugodnije što je uvoz mleka i mlečnih proizvoda, baš kao i pšenice i kukuruza i na njima zasnovanih prerađevina, postao neverovatno jeftin. Uvoznici trljaju ruke, zarada na jeftinom uvozu je ogromna, a zadovoljna je i država pošto budžet Srbije najviše pune PDV i carine naplaćene baš na uvezenu robu.
Patološki budžet
Patološka struktura prihodne strane državne kase je dugogodišnje obeležje srpske finansijske logike i omogućava vlasti da se hvališe kako domaću proizvodnju fiskalno ne opterećuje previše. Izgleda tačno, ali je igra u tome što se monetanom politikom jakog dinara uvoz čini toliko povoljnim da strana roba postaje neshvatljivo jeftina i potiskuje domaću.
Istovremeno je i domaća roba pri izvozu već u startu preskupa. Razlog je što su domaći troškovi, izraženo u stranoj valuti, mnogo veći nego što iste te troškove u svojim domovinama plaćaju inokonkurenti.
Poljoprivreda je delatnost koju države u celom svetu, ponajviše baš u najrazvijenijim zemljama, subvencionišu. Srbija, mada oko 620.000 ovdašnjih porodica egistenciju zasniva isključivo na agrarnim prihodima, manje subvencioniše nego druge, te agrarni budžet ne dostiže ni pet odsto državnog, iako izvoz agrokompleksa čini 14 do 20 odsto ukupnog izvoza.
To, čini se, nije i najveći problem seljaka. Posledice politike "jakog dinara", pogotovo kada se kontinuirano sprovodi gotovo deceniju, često su mnogo veće i gore.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Lađar koji je spasio devojčicu: Telo je plutalo po vodi, našao sam je oko 300 metara daleko od mosta")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Istraživanje: Najveći broj frilensera u Srbiji bavi se grafičkim dizajnom
01.04.2023.•
0
Najnoviji globalni izveštaj o poslovanju radnika na internetu (frilensera) koje je sprovela kompanija Pejonir (Payoneer) pokazuje da u Srbiji 29 odsto frilensera radi više od 30 sati nedeljno.
Naučni savet EPS-a protiv predloga Ministarstva o transformaciji: Ugrožava opšte interese
31.03.2023.•
15
Većina članova Naučnog saveta Elektroprivrede Srbije na vanrednoj sednici usvojila je stav po kome predlažu obustavu najavljene transformacije EPS-a u akcionarsko društvo.
Industrijska proizvodnja u februaru manja za 4,8 odsto u odnosu na prošlogodišnji prosek
31.03.2023.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u februaru bila je veća za 1,9 odsto u odnosu na februar 2022. godine, a u odnosu na prosek cele prošle godine manja za 4,8 odsto.
.jpg "Dizel jeftiniji, benzin skuplji: Kada će cene biti")
Dizel jeftiniji, benzin skuplji: Kada će cene biti "normalizovane" kao pre rata u Ukrajini?
31.03.2023.•
17
Objavljene su nove cene goriva.
Đedović: Neće biti privatizacije EPS-a
31.03.2023.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas za TV Pink da neće biti privatizacije Elektroprivrede Srbije.
Kada će cena neuvođenja sankcija Rusiji postati prevelika za Srbiju?
30.03.2023.•
41
Nakon što je ministar Basta zatražio izjašnjavanje o sankcijama Rusiji zbog cene koja se plaća, u Privrednoj komori navode da bi pogoršanje odnosa sa EU zbog neuvođenja sankcija moglo skupo da košta.
Euribor na "crnoj granici" - teško do nižih rata kredita
30.03.2023.•
3
Euribor, kamata za koju su vezani svi krediti u evrima, dostigla je "crnu granicu" od tri odsto.
Za projekte nerazvijenih opština u Srbiji 245 miliona dinara iz budžeta
29.03.2023.•
2
Predsednici 38 izrazito nerazvijenih opština u Srbiji potpisali su danas u Nišu ugovore o realizaciji projekata za koje će iz državnog budžeta biti izdvojeno ukupno 245 miliona dinara.
Inflacijom sada "plaćamo" državnu pomoć mladima i penzionerima za vreme i posle korone?
29.03.2023.•
28
Inflacija treba da uđe u zonu smirivanja, a njen rast treba da stane do kraja drugog kvartala ove godine, procenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić.
Računovođe zbog napada na APR ne mogu da dostave izveštaje na vreme, traže odlaganje roka
29.03.2023.•
2
Računovođe traže da se rok za predaju godišnjih finansijskih izveštaja odloži pet dana, do 5. aprila, kaže predsednica Računovodstvene komore Srbije Snežana Mitrović.
Honda povlači više od 330.000 vozila zbog problema s retrovizorom
29.03.2023.•
2
Honda povlači više od 330.000 vozila, jer jastučići za grejanje iza oba bočna retrovizora možda nisu pravilno pričvršćeni, što bi moglo dovesti do ispadanja stakla retrovizora.
Ko je prošle godine prihodovao više od 3,7 miliona dinara mora da prijavi porez do 15. maja
28.03.2023.•
4
Godišnji porez na dohodak na prihode ostvarene u 2022. godini, u 2023. obračunava se i plaća po sistemu samooporezivanja, umesto po rešenju poreskog organa kako je to bilo do sada, kažu u Poreskoj.
Luk skuplji od banana: "Savetujem svakom građaninu da za vikend ode do nekog sela"
28.03.2023.•
22
Cena luka se udvostručila za prva tri meseca ove godine, a prema predviđanjima proizvođača, neće se zaustaviti ni u narednih mesec dana.
Od 18. maja prijave APR-u za osnivanje firme samo elektronski
28.03.2023.•
1
Ministarstvo privrede Srbije saopštilo je da će prijave za osnivanje privrednog društva od 18. maja ove godine APR-u moći da se predaju isključivo u elektronskom obliku.
Živinari tvrde: Jaja pred Uskrs neće biti 50 dinara komad
28.03.2023.•
10
Jaja za Uskrs ipak neće koštati 50 dinara, što bi bilo stopostotno poskupljenje u odnosu na trenutnu cenu.
Frilenseri imaju novi obrazac za podnošenje poreske prijave
28.03.2023.•
4
Poreska uprava saopštila je da će frilenseri porez na prihode koje budu ostvarili od 1. aprila do 30. juna prijavljivati na novom obrascu PP OPO-K.
Banka First Citizen otkupljuje propalu Banku Silicijumske doline
27.03.2023.•
0
Američka banka Frst Sitizen (First Citizen) otkupiće ukupne depozite i zajmove banke SVB (Banke Silicijumske doline) koja je bankrotirala početkom marta, objavila je američka bankarska uprava FDIC.
Procurio dokument Ilona Maska: Tviter sada vredi upola manje nego kada ga je on kupio
27.03.2023.•
3
Vrednost kompanije Tviter manja je od polovine iznosa koji Ilon Mask platio kada ju je 2022. godine kupio.
Auto-gas čistiji od ostalih goriva, ali mu država ne ograničava cenu: Akcize uvećane čak 169 odsto
27.03.2023.•
14
Na spisku cena derivata koje se svakih sedam dana menjaju, već godinu dana izostaje cena auto-gasa ili tečnog naftnog gasa - TNG.
Bankarski problemi guraju svet u novu inflaciju
27.03.2023.•
8
Kako bi sprečila dalji kolaps banaka, Federalne rezerve su pristale da preuzmu trošak isplate svih depozita, osiguranih i neosiguranih, za šta je potrebno oko 900 milijardi dolara.
Da li je crnogorski recept za obaranje inflacije dobar i da li bi mogao da se primeni u Srbiji?
26.03.2023.•
7
Cene ne divljaju samo u Srbiji, a crnogorska vlada rešila je da se uhvati ukoštac sa poskupljenjima tako što će da kreira "antiinflacionu korpu", odnosno da ograniči cene 25 proizvoda.
Komentari 10
Dudule
Selo
Sremica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar