Po leđima seljaka
Nedavno su se pobunili uzgajivači krava mlekulja, da nemaju kome da prodaju dragoceni proizvod.
Foto: Pixabay
Nevolja je tim veća što domaća proizvodnja dragocenog napitka godinama opada, samo je lane umanjena za 100 miliona litara, a, ipak, srpski prerađivači sve ređe potražuju sirovo domaće mleko.
Uvoziti sirovinu je jeftinije, pogotovo konditorima pri korišćenju mleka u prahu. Država je pokušala povećanjem subvencije za pet dinara po litri i 5.000 po kravi da pomogne seljacima - mlekarima, ali je već u startu jasno da uvećana pomoć pomaže tek toliko da paor ne bude u gubitku. Pristojna zarada je na dugom štapu.
Posle mlekarskog, vapaj i ratara
Tek što se stišao protest uzgajivača mlekulja, glas su digli ratari. Zadesila ih je golema nedaća - tržište pšenice i kukruza miruje, nema zahteva za kupovinom. A na lageru je više od 1,4 miliona tona pšenice i cirka dva i po miliona tona "žutog zrna".
Podsetimo se, ne tako davno predsednik Aleksandar Vučić se upravo ovim količinama osnovnih agrosirovina hvalio kao pouzdanom rezervom u teškim vremenima koja su zadesila Stari kontinent.
Seljaci sada, pak, pojašnjavaju kako to nisu nikakve robne rezerve, već neprodata roba koja se poslednjih meseci sve manje traži. Ostali su bez prihoda od lanjskog roda i sada su, neposredno pred prolećne radove u polju, praznih džepova. Od prošlogodišnjeg roda nemaju prihoda ni toliko da ovog proleća uredno obave setvu.
Manjak potražnje je uticao i na cene, pa se kilogram pšenice umesto jesenjih 40-42 dinara za kilogram, sada preko berze može naći i za 27-28 dinara. Slično je i sa kukuruzom. A setva je , najviše zbog drastično poskupelog đubriva, gotovo duplo skuplja nego što je uobičajeno.
Mnogo dolara, malo dinara
Međutim, zar se sve donedavno državni funkcioneri nisu hvalili "kako je Srbija agrarna država, a u ratna vremena je snažno porasla potražnja za hranom širom sveta, pa cena našim izvoznim produktima neprekidno raste"?
Tako je bilo jedno vreme, sada, četiri meseci pre novog roda na severnoj hemisferi, vidi se da rezerve nisu na kritičnom nivou i cene ratarskih useva padaju.
Ipak, dobiti 230-240 dolara za tonu pšenice je solidan prihod. Decenijama se prodavala za manje od dve stotine,a bilo je perioda kada je cena bila i niža. Problem je što se za tih 230-240 dolara dobije neubičajeno malo dinara. Toliko da se dobijenom svotom domaće valute jedva može platiti polovina obaveza na osnovu poreza, doprinosa, korišćenja struje i vode. Ranije je su se od prodaje iste količine žita ove obaveze mogle isplatiti u celosti.
Podsticanje uvoza
Slično uzgajivačima mlekulja, i ratari na svojim leđima itekako osećaju politiku "jakog dinara". Postali su preskupi. Stoga im i aktuelnih 240 dolara za tonu pšenice nije dovoljno, mada je reč o ceni koja je primetno iznad dugoročnog proseka. Očito da dr za svotu dolara, evra, funte i rublje dobija premalo dinara.
Slično je i izvoznicima mlečnih proizvoda koji za tvrde sireve sa inostranog tržišta, uprkos dobroj ceni u evrima, dobijaju premalo dinara.
Problem sa lošim i gotovo neisplativim izvozom nije jedina posledica precenjene domaće valute. Možda je još i neugodnije što je uvoz mleka i mlečnih proizvoda, baš kao i pšenice i kukuruza i na njima zasnovanih prerađevina, postao neverovatno jeftin. Uvoznici trljaju ruke, zarada na jeftinom uvozu je ogromna, a zadovoljna je i država pošto budžet Srbije najviše pune PDV i carine naplaćene baš na uvezenu robu.
Pročitaj još
Patološki budžet
Patološka struktura prihodne strane državne kase je dugogodišnje obeležje srpske finansijske logike i omogućava vlasti da se hvališe kako domaću proizvodnju fiskalno ne opterećuje previše. Izgleda tačno, ali je igra u tome što se monetanom politikom jakog dinara uvoz čini toliko povoljnim da strana roba postaje neshvatljivo jeftina i potiskuje domaću.
Istovremeno je i domaća roba pri izvozu već u startu preskupa. Razlog je što su domaći troškovi, izraženo u stranoj valuti, mnogo veći nego što iste te troškove u svojim domovinama plaćaju inokonkurenti.
Poljoprivreda je delatnost koju države u celom svetu, ponajviše baš u najrazvijenijim zemljama, subvencionišu. Srbija, mada oko 620.000 ovdašnjih porodica egistenciju zasniva isključivo na agrarnim prihodima, manje subvencioniše nego druge, te agrarni budžet ne dostiže ni pet odsto državnog, iako izvoz agrokompleksa čini 14 do 20 odsto ukupnog izvoza.
To, čini se, nije i najveći problem seljaka. Posledice politike "jakog dinara", pogotovo kada se kontinuirano sprovodi gotovo deceniju, često su mnogo veće i gore.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
0
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
4
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
36
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Srbija i MOL potpisali sporazum o budućem upravljanju NIS-om
16.06.2026.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije (NIS).
MMF traži reformu blok tarifa: Nova pravila za plaćanje struje već ove godine
16.06.2026.•
65
Poslednji put kada je Vlada Srbije menjala blok tarifu za struju u dogovoru sa Međunarodnim monetarnom fondom (MMF) snižena je granica za prelazak u "crvenu zonu" na 1.200 kilovata mesečno.
U aprilu izdato više od 2.400 građevinskih dozvola
15.06.2026.•
2
U Srbiji je u aprilu ove godine izdato 2.416 građevinskih dozvola, što je rast od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
BBC naredne sedmice ukida stotine radnih mesta
15.06.2026.•
2
Britanski javni servis BBC će naredne sedmice objaviti ukidanje više stotina radnih mesta u informativnom sektoru, što je prvi korak radikalnog smanjenja broja zaposlenih radi smanjenja rashoda, piše Fajnenšel tajms.
MMF: Rizici za fiskalnu stabilnost Srbije - energetski šokovi, Putevi Srbije, Grad Beograd
15.06.2026.•
2
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas je objavio da, iako ekonomija Srbije pokazuje otpornost, postoje rizici koji bi mogli ugroziti fiskalnu stabilnost zemlje.
Donet pravilnik o osnovnim elementima ugovora između proizvođača i otkupljivača mleka
15.06.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka.
Raspisan javni poziv za podsticaje u pčelarstvu
15.06.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije raspisalo je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela za 2026. godinu.
Promet u industriji u aprilu oko 16 odsto veći u odnosu na prošlu godinu
15.06.2026.•
2
Promet u industriji u Srbiji u aprilu ove godine veći je 15,8 odsto u odnosu na april prošle godine.
Odluka o smanjenju akciza na gorivo produžena do 21. juna
15.06.2026.•
2
Vlada Srbije ponovo je produžila Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, do 21. juna, piše list "Danas".
Evropska centralna banka podigla kamatnu stopu: Šta to znači za rate kredita u Srbiji?
14.06.2026.•
5
Odluka ECB da podigne kamatnu stopu odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.
Nekadašnji direktor JAT-a o situaciji sa Viz erom: Ovo liči na "Mrdićeve zakone", ali u vazduhoplovstvu
14.06.2026.•
11
"Ovo mi liči na 'Mrdićev zakone', ali u vazduhoplovstvu", ocenio je nekadašnji direktor JAT-a Predrag Vujović, povodom regulatornih problema sa kojima bi se mađarska avio-kompanija Viz er mogla suočiti u Srbiji.
Bankarske provizije za plaćanje stranim karticama biće iste kao i za one izdate u Srbiji
14.06.2026.•
1
Do sada su zakonom bile regulisane međubankarske naknade za plaćanje karticama izdatim u Srbiji. Novom izmenom zakona ograničenje naknada uvodi se i za kartice koje su izdale banke u inostranstvu.
Folksvagen u Nemačkoj otpušta 19.000 ljudi do kraja godine
14.06.2026.•
8
Nemački automobilski gigant Folksvagen će do kraja godine smanjiti radnu snagu u Nemačkoj za 19.000 ljudi, saopštio je izvršni direktor te kompanije Oliver Blume.
Međugodišnja inflacija u maju bila 3,5 odsto
13.06.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju ove godine bila je 3,5 odsto, a mesečna 0,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Putniković o NIS-u: Ključna odluka očekuje se u utorak
13.06.2026.•
3
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da postizanje dogovora Srbije i mađarskog MOL-a o mogućem sticanju većinskog učešća u NiS-u može da doprinese jačanju pozicije države u upravljanju kompanijom.
Koliko je zapravo "bilion"? Maskovo bogatstvo bi do Meseca i nazad išlo 200 puta
13.06.2026.•
4
Ilon Maskovo procenjeno bogatstvo, koje je prema Forbsu prešlo granicu od bilion dolara, teško je uopšte zamisliti u realnim okvirima.
Državna preduzeća prepolovila uplate u budžet: Najviše dali Jugoimport, Srbijašume i Lutrija
13.06.2026.•
7
Državna preduzeća su tokom 2025. godine u budžet Srbije po osnovu dobiti uplatila 600 miliona dinara, što je gotovo tri puta manje nego godinu ranije, kada je u državnu kasu po tom osnovu stiglo 1,6 milijardi dinara.
Komentari 10
Dudule
Selo
Sremica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar