Po leđima seljaka
Nedavno su se pobunili uzgajivači krava mlekulja, da nemaju kome da prodaju dragoceni proizvod.
Foto: Pixabay
Nevolja je tim veća što domaća proizvodnja dragocenog napitka godinama opada, samo je lane umanjena za 100 miliona litara, a, ipak, srpski prerađivači sve ređe potražuju sirovo domaće mleko.
Uvoziti sirovinu je jeftinije, pogotovo konditorima pri korišćenju mleka u prahu. Država je pokušala povećanjem subvencije za pet dinara po litri i 5.000 po kravi da pomogne seljacima - mlekarima, ali je već u startu jasno da uvećana pomoć pomaže tek toliko da paor ne bude u gubitku. Pristojna zarada je na dugom štapu.
Posle mlekarskog, vapaj i ratara
Tek što se stišao protest uzgajivača mlekulja, glas su digli ratari. Zadesila ih je golema nedaća - tržište pšenice i kukruza miruje, nema zahteva za kupovinom. A na lageru je više od 1,4 miliona tona pšenice i cirka dva i po miliona tona "žutog zrna".
Podsetimo se, ne tako davno predsednik Aleksandar Vučić se upravo ovim količinama osnovnih agrosirovina hvalio kao pouzdanom rezervom u teškim vremenima koja su zadesila Stari kontinent.
Seljaci sada, pak, pojašnjavaju kako to nisu nikakve robne rezerve, već neprodata roba koja se poslednjih meseci sve manje traži. Ostali su bez prihoda od lanjskog roda i sada su, neposredno pred prolećne radove u polju, praznih džepova. Od prošlogodišnjeg roda nemaju prihoda ni toliko da ovog proleća uredno obave setvu.
Manjak potražnje je uticao i na cene, pa se kilogram pšenice umesto jesenjih 40-42 dinara za kilogram, sada preko berze može naći i za 27-28 dinara. Slično je i sa kukuruzom. A setva je , najviše zbog drastično poskupelog đubriva, gotovo duplo skuplja nego što je uobičajeno.
Mnogo dolara, malo dinara
Međutim, zar se sve donedavno državni funkcioneri nisu hvalili "kako je Srbija agrarna država, a u ratna vremena je snažno porasla potražnja za hranom širom sveta, pa cena našim izvoznim produktima neprekidno raste"?
Tako je bilo jedno vreme, sada, četiri meseci pre novog roda na severnoj hemisferi, vidi se da rezerve nisu na kritičnom nivou i cene ratarskih useva padaju.
Ipak, dobiti 230-240 dolara za tonu pšenice je solidan prihod. Decenijama se prodavala za manje od dve stotine,a bilo je perioda kada je cena bila i niža. Problem je što se za tih 230-240 dolara dobije neubičajeno malo dinara. Toliko da se dobijenom svotom domaće valute jedva može platiti polovina obaveza na osnovu poreza, doprinosa, korišćenja struje i vode. Ranije je su se od prodaje iste količine žita ove obaveze mogle isplatiti u celosti.
Podsticanje uvoza
Slično uzgajivačima mlekulja, i ratari na svojim leđima itekako osećaju politiku "jakog dinara". Postali su preskupi. Stoga im i aktuelnih 240 dolara za tonu pšenice nije dovoljno, mada je reč o ceni koja je primetno iznad dugoročnog proseka. Očito da dr za svotu dolara, evra, funte i rublje dobija premalo dinara.
Slično je i izvoznicima mlečnih proizvoda koji za tvrde sireve sa inostranog tržišta, uprkos dobroj ceni u evrima, dobijaju premalo dinara.
Problem sa lošim i gotovo neisplativim izvozom nije jedina posledica precenjene domaće valute. Možda je još i neugodnije što je uvoz mleka i mlečnih proizvoda, baš kao i pšenice i kukuruza i na njima zasnovanih prerađevina, postao neverovatno jeftin. Uvoznici trljaju ruke, zarada na jeftinom uvozu je ogromna, a zadovoljna je i država pošto budžet Srbije najviše pune PDV i carine naplaćene baš na uvezenu robu.
Pročitaj još
Patološki budžet
Patološka struktura prihodne strane državne kase je dugogodišnje obeležje srpske finansijske logike i omogućava vlasti da se hvališe kako domaću proizvodnju fiskalno ne opterećuje previše. Izgleda tačno, ali je igra u tome što se monetanom politikom jakog dinara uvoz čini toliko povoljnim da strana roba postaje neshvatljivo jeftina i potiskuje domaću.
Istovremeno je i domaća roba pri izvozu već u startu preskupa. Razlog je što su domaći troškovi, izraženo u stranoj valuti, mnogo veći nego što iste te troškove u svojim domovinama plaćaju inokonkurenti.
Poljoprivreda je delatnost koju države u celom svetu, ponajviše baš u najrazvijenijim zemljama, subvencionišu. Srbija, mada oko 620.000 ovdašnjih porodica egistenciju zasniva isključivo na agrarnim prihodima, manje subvencioniše nego druge, te agrarni budžet ne dostiže ni pet odsto državnog, iako izvoz agrokompleksa čini 14 do 20 odsto ukupnog izvoza.
To, čini se, nije i najveći problem seljaka. Posledice politike "jakog dinara", pogotovo kada se kontinuirano sprovodi gotovo deceniju, često su mnogo veće i gore.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
3
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
20
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
47
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Epska frka: Ide li gas?
13.03.2026.•
4
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Pad godišnjeg profita "BMW" za 11,5 odsto: Kompanija oprezna u 2026.
12.03.2026.•
5
Nemački proizvođač automobila BMW saopštio je da je prošle godine zabeležio pad operativnog profita od 11,5 odsto, na oko 10,2 milijarde evra.
Glamočić: Podsticaji za stočarstvo od aprila, u skladu sa planom
12.03.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da se raspisivanje javnih poziva za pojedine mere u stočarstvu očekuje već tokom aprila.
Analitičari: Evropski vozači bi gorivo gorivo mogli da plate 220 evra više zbog poskupljenja
12.03.2026.•
0
Evropski vozači mogli bi da plate u proseku 220 evra više godišnje za gorivo ako cena nafte ostane na 100 dolara po barelu, upozoravaju analitičari organizacije T&E u objavljenom istraživanju.
Vlada Srbije dozvolila izvoz tečnog naftnog gasa
12.03.2026.•
4
Vlada Srbije je donela izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata.
RZS: U februaru ugostiteljske usluge veće za 4,8 odsto nego pre godinu dana
12.03.2026.•
3
Cene ugostiteljskih usluga u februaru ove godine bile su veće za 4,8 odsto u odnosu na februar 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.03.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Komentari 10
Dudule
Selo
Sremica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar