Luk skuplji od banana: "Savetujem svakom građaninu da za vikend ode do nekog sela"

Cena luka se udvostručila za prva tri meseca ove godine, a prema predviđanjima proizvođača, neće se zaustaviti ni u narednih mesec dana.
Luk skuplji od banana: "Savetujem svakom građaninu da za vikend ode do nekog sela"
Foto: Pixabay

Ovo povrće neće biti jeftinije jer ga nema, raste potražnja zbog predstojećih praznika, a i uvoz je pod znakom pitanja jer su i tamošnji proizvođači imali lošu sezonu. U ovom trenutku kilogram luka se na pijacama kreće od 100 do najviše 200 dinara, koliko košta na centralnim gradskim tržnicama, piše Politika.

U velikim trgovinskim lancima je od 139 dinara, koliko staje u "Lidlu", do 199, koliko košta u "Idei" i "Rodi". Prema podacima sa sajta "Cenoteka", u "Maksiju" je 169, dok je u "Tempu" i "Disu" 159 dinara po kilogramu.

Cene ovog povrća idu i više od 220 dinara, uglavnom u malim radnjama i kod preprodavaca koji, sasvim sigurno, koriste ovu situaciju da bi profitirali. Kako Politika saznaje u velikim trgovinskim lancima, prodaje se oko 80 odsto domaćeg luka, dok je ostatak iz uvoza i to uglavnom Holandije. I dok ovih dana kupci računaju koliko košta južno voće i čude se što je kilogram banana jeftiniji od kilograma luka, proizvođačima, kako navode, ništa nije neočekivano.
 
Prema rečima Dragana Marinkovića, šefa proizvodnje u Poljoprivrednom gazdinstvu "Čurug", gde se luk proizvodi na oko 20 hektara, razlog poskupljenja je pre svega loša godina.
 
"Luka nije bilo dovoljno, a ni kvalitet nije bio najbolji da bi rod čuvali u hladnjačama. Proizvođači su gledali da ga što pre prodaju. Nekoliko poslednjih godina se dešavalo da ga držimo u hladnjači, a onda cena bude niža nego kada je skupljen sa njiva", objašnjava Marinković. Podseća da je cena oko Nove godine, kada su oni prodavali, bila između 60 i 70 dinara na veliko, dok je u maloprodaji koštao oko 120. Napominje da je ovo očekivano stanje, s obzirom na manji prinos. Potvrđuje i da njih kao proizvođače zovu sa svih strana jer ove namirnice nema dovoljno.
 
Dr Žarko Ilin, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kaže da u ovom trenutku u skladištu ima oko hiljadu tona domaćeg luka, što pokriva tražnju narednih 15 dana. Posle toga stiže "srebrnjak", a onda i jesenji luk iz zimske proizvodnje.
 
"Tačno je da smo imali sušnu prošlu godinu, a onda krajem avgusta i u septembru obilne kiše što je smanjilo prinose. Zbog takvih uslova luk nije mogao kvalitetan da uđe u skladišta, počeo je da se kvari, pa su velike količine završile na deponijama, a deo i u biogas postrojenjima", navodi dr Ilin. Do pre mesec dana bila je dobra ponuda domaćeg luka uprkos velikom izvozu u zemlje iz našeg okruženja. Cena je, dodaje dr Ilin, počela da raste, ali ne kod proizvođača, nego dalje u lancu.
 
"Kod profesionalnih proizvođača i na privatnim gazdinstvima ovaj proizvod je po kilogramu 120 dinara. Trgovci ga sa PDV-om dobiju za 130. Treba onda njih pitati zašto luk košta toliko i kolika je marža", napominje dr Ilin. Podseća da proizvodnja 10 hektara luka košta između 80.000 i 100.000 evra.
 
"Savetujem svakom građaninu da ode za vikend do nekog sela, kupi tamo luk za 100 dinara, pa onda špekulanti neće imati računicu da ga ovolike cene", dodaje on.
Proizvođači kažu da je veliki problem u tome što ova namirnica nema odakle ni da se uveze, jer je godina svuda bila loša za ovo povrće. Luk na naše tržište stiže iz Egipta, bivših sovjetskih republika, Holandije, ali i iz Kine. Problem je, objašnjavaju i to što se na tržištu sada nudi i onaj slabijeg kvaliteta po cenama najkvalitetnijeg.
 
"Uvek je bauk kada je hrana skupa. Ovo je moralo da se desi. Luk rađa otprilike 80 tona po hektaru, a 2022. je to bilo 50 tona i ovo je očekivano. I cena proizvodnje luka je skočila sa 12 na 17 dinara po kilogramu. Došli smo u situaciju da onaj ko ima robu u takvim okolnostima ima i pravo da sa njom radi šta želi. Nije više ništa jeftino, pa moramo da se naviknemo na to da ni sa hranom nije drugačije", objašnjava jedan od proizvođača.
  • Milena

    02.04.2023 16:04
    Selo
    Ni na selu nije nista bolje,cak je nesto skuplje nego u gradu.
  • Zemlja čudesa

    31.03.2023 08:06
    Čekamo Cicu
    Sad će Jorgovanka da nam objasni da je krivica za rast cena luka predstojeći Uskrs jer se jaja farbaju u lukovini, a i ogroman broj vernika posti na luku. I čim prođe Uskrs sve će se vratiti na staro, naravno.
  • gradjanin

    29.03.2023 13:28
    nije samo crni luk
    Pa ne ostadosmo mi samo bez crnog luka. Na pijacama vise ne moze da se kupi normalan, kvalitetan krompir. Sve neke crne klice duboko u plodu. Pasulj iz Kazahstana i Azerbejdzana odavno trosimo. Nigde vise domaceg. Kazu ne isplati se. Da ne nabrajam vise. A crni luk koliko mi se cini ima neki dvogodisnji ciklus. Jedne godine rodi mnogo pa mu je cena niska. Sledece godine ga manje sade pa je nestasica sa visokom cenom. A ovaj predlog da odem do sela nije bas ozbiljan. Pa koliko crnog luka treba da kupim da to sve ima smisla? A odavno je poznato da je hrana najskuplja kod seljaka u dvoristu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Ruski sud zaplenio imovinu tri banke

Ruski sud naredio je da imovina, računi, nekretnine i akcije Dojče banke i Komercbanke budu zaplenjene u Rusiji, kao deo tužbe protiv nemačkih banaka, navodi se u sudskim dokumentima.

"Esprit" bankrotirao u Nemačkoj

Poznati trgovački lanac Esprit podneo je zahtev za bankrot na sudu u Diseldorfu, javlja časopis TextilWirtschaft, prenosi Slobodna Dalmacija.

Povećane devizne rezerve Srbije

Bruto devizne rezerve zemlje su na kraju aprila iznosile 25,1 milijardu evra, što je najviši nivo krajem meseca od 2000. godine, od kada se prate podaci na taj način.