Skupa struja odvlači fabrike iz Evrope - šta se dešava?
Državnici Nemačke već decenijama rado ističu podatak da u najrazvijenijoj evropskoj državi na 82 milona stanovnika ima više od 47,5 miliona popunjenih radnih mesta.
Foto: Pixabay
Na tim poslovima redovna i pristojna primanja zarađuje i više od deset miliona stranaca.
Međutim, lako je moguće da već za koju godinu u Berlinu više ne budu u rukama imali tako snažan adut. Razlog je sve uočljivija nesklonost kompanija, kako stranih tako i domaćih, da ulažu u državu sa izrazito skupom električnom energijom i izuzetno strogom regulativom kada je u pitanju zaštita okoline.
Struja skupa, zahtevi strogi
Najmoćnija evropska država je i do sada bila poznata po zahtevnosti pa su kompanije, ipak, neprekidno ulagale. Ali, septembra prošle godine u SAD je na snagu stupio Zakon protiv inflacije sa idejom da privuče ulaganja prvorazrednih svetskih firmi u nove proizvodne pogone.
Za ulagače su predviđene subvencije u visini od čak 370 milijardi dolara. Ostavljena je mogućnost da se uz američke subvencije novi pogoni otvore u Kanadi ili Meksiku. Ideja predsednika Bajdena da se poslove otvore u SAD ili neku od dve susedne države, čime bi se postigla manja zavisnost od uvoza iz Kine, odnosno najmnogoljudniju državu bi lišili nekoliko galantnih tržišta.
Drugi cilj je da se ugroženi nacionalni dolar, ujedno i rezervna svetska valuta, podrži jačanjem industrijske proizvodnje. Kako je predviđeni iznos subvencija, čiji se veći deo realizuje umanjenjem dažbina, zaista impresivan, očekuje se nalet vodećih svetskih firmi. Dobro osmišljenom koncepcijom, gro podrške vezuje sa za doprinos "zelenoj energetici", pre svega kroz favorizovanje ubrzanog prelaska na električna vozila.
Izneverio i nacionalni ponos
Tako je "Tesla" na neki način ostavila nepotpunu jedinu svoju fabriku u Evropi, kraj Berlina. Više od 10.000 radnika već desetak meseci proizvodi vozila, oko 4.000 nedeljno, krajem prošle godine počela je i proizvodnja delova za litijumske baterije, ključni element električnog automobila. Međutim, uprkos ranijem planu, teško da će se na ovom mestu i kompletirati baterije.
Razlog su američke subvecije i Ilon Mask je već potvrdio da će fabriku za izradu baterija graditi uz podršku američkih podsticaja. Osim baterija, Mask će do 2026. u SAD izgraditi i pogon za izradu e-vozila, dok će deset milijardi, takođe uz benefite iz Zakona protiv inflacije, uložiti u Meksiko, na 200 kilometara od granice sa SAD gde kani da izgradi fabriku za proizvodnju više tipova elektrovozila i sa preko 12.000 radnika. Meksikanci imaju veće ambicije i sugerišu da se kompleks upotpuni i fabrikom za proizvodnju baterija.
"Stelantis", grupacija koja obuhvata desetak ranije poznatih samostalnih proizvođača, ima trajnu orijentaciju na američko tržište, pa će mu povlastice doći kao kec na jedanaest. Na ulaganja u SAD sprema se i švedski proizvođač delova za električna vozila "Nortvolt", dok će "Šekler", sa preko 83.000 zaposlenih četvrti evropski prozvođač autodelova, po svemu sudeći zadržati postojeće pogone u Evropi. No, nove tvornice gradiće isključivo sa druge strane Atlantika.
Ameri željni elektromobila
Ni nacionalni ponos "Volksvagen" ne odoleva trendu izmeštanja. U Nevadi će podići postrojenje sa preko 250.000 elektrovozila za godinu dana, dok će pogon za izradu baterija locirati u Kanadi. Razlog je mogućnost da se sirovinama snabdeva iz lokalnih izvora, te laka dostupnost "zelene struje".
Naravno da se sve autokompanije preorijentišu na serijsku proizvodnju električnih vozila. Lane je u Kini čak 21 odsto autoprodukcije bilo na električni pogon, dok je u Nemačkoj postotak primetno niži, 14 odsto. U SAD proizovodnja e-mobila gotovo da je na početku i tek šest odsto, cirka 2,4 miliona, ukupne godišnje produkcije je na elektro pogon.
Pomoću Zakona o inflaciji želi se snažno ubrzati transformacija u voznim parkovima Amerikanaca. Za razliku od Evropljana, u SAD su popularni kamioneti i laka teretna vozila na struju i to će biti novi izazov i novo tržište za evropske proizvođače do sada dominantno okrenute standardnim porodičnim vozilima.
Odlazi i "Simens"
Nisu automobilske firme jedine koje teže da buduće pogone podižu u SAD, a svakako van Evrope. Poznati proizvođač industrijskih gasova "Linde" procenjuje da bi u narednih petnaest sezona na američko tlo mogao da investira više od 30 milijardi dolara, naravno uz dobrodošle subvencije. Zanimljvo je da i firme koje predstavljaju simbol evropske ideje menjaju lokacije investicija. Tako "Simens" namerava već do 2030. da otvori najmanje dve fabrike u SAD, jedna bi proizvodila mnoštvo autodelova, dok bi se druga usmerila na vetroturbine.
Anketa Privredne komore Nemačke pokazuje da od 2.400 firmi najmanje desetina planira da ulaže u SAD. Postotak je najviši u autoindustriji, 24 odsto, ali i 17 odsto hemijskih, posebno farmaceutskih, kompanija želi se ubuduće više okrene ka drugim tržištima, prvenstveno na Novom kontinentu.
Pročitaj još
Ugrožena radna mesta
Zov 370 milijardi dolara jeste veliki mamac, ali daleko od toga da je jedini razlog sve učestalijem izmeštanju proizvodnje iz Evrope u SAD. Možda je i bolnije iskustvo sa cenom struje i promašajem evropske energetske politike. Nakon raskida višedecenijske energetske saradnje sa Rusijom, električna energija je u evropskim državama između dva i tri puta skuplja nego što je u SAD. Ako se zna da je i evropska ekološka regulativa mnogo strožija, znači i skuplja za proizvođače, od američke, a prava zaposlenih veća, ne čudi da ne mali broj evropskih firmi buduće investicije vidi pre svega u SAD.
Pokušaji evropskih političara da ukažu američkoj strani na posledice nove regulative po evropske kompanije, radnike i građane za sada nisu urodili plodom. U susretima sa francuskim, nemačkim i evropskim liderima, Bajden ne samo da je insistirao na neophodnosti ulaganja celog Zapada u SAD, već je još i više insistirao da Evropa prekine i ono malo preostale energetske trgovine sa Rusijom.
Bez ove saradnje struja će na Starom kontinentu duže vreme biti izrazito skupa, pa će ulaganja sve više izostajati. Neće proći mnogo vremena a politika deindustrijalizacije dovešće u pitanje i zadivljujućih 47,5 miliona radnih mesta u Nemačkoj, u prvom redu onih deset miliona na kojima radnici iz Turske, Grčke, Italije, Poljske, sa Balkana, zarađuju za sebe ali i za svoje porodice u matičnoj zemlji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tabaković: Inflacija u januaru 2,4 odsto
19.02.2026.•
0
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je inflacija u Srbiji u granicama cilja i da će tako biti i u srednjem roku.
Ministar poljoprivrede: Država neće dozvoliti prekomeran uvoz malina
19.02.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da država razume koliko veliki značaj malinarstvo ima za izvoz, prihode poljoprivrednih gazdinstava i za razvoj sela u Srbiji.
Srbija trenutno ima 53,3 tone zlata u rezervama
19.02.2026.•
11
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da Srbija trenutno poseduje u rezervama više od 53,3 tone zlata.
Potoci prosutog mleka ubrzavaju odumiranje srpskog sela
18.02.2026.•
16
Srbija se suočava sa tišim, ali opasnijim egzodusom od onog migratornog - nestankom mlečnog govedarstva koji direktno ugrožava prehrambeni suverenitet zemlje.
NALED: Privredni rast Srbije u 2025. godini usporen
18.02.2026.•
1
U Srbiji je u 2025. godini bruto domaći proizvod (BDP) porastao za dva odsto, što je ispod ranijih projekcija, te označava usporavanje privrednog rasta.
Tender za naftovod od Novog Sada do Mađarske produžen do 26. februara
18.02.2026.•
5
Tender za izgradnju naftovoda između Mađarske i Srbije produžen je do 26. februara.
"Skok u budućnost" kao konkretan plan ne postoji, ali ga građani Srbije poprilično plaćaju
18.02.2026.•
17
Građani Srbije plaćaju 14 do 18 milijardi evra na nešto što postoji samo kao naziv - "Skok u budućnost".
EU pokreće istragu protiv Šeina zbog prodaje spornih proizvoda i "zavisničkog dizajna" platforme
17.02.2026.•
1
Evropska unija pokrenuće zvaničnu istragu protiv kineskog internet-trgovca Šein zbog sumnje na višestruka kršenja evropskih zakona, uključujući prodaju seksualnih lutaka koje liče na decu i oružja.
Ministar Glamočić se sastaje sa poljoprivrednicima: Dogovor o svemu što je realno
17.02.2026.•
7
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastaće se u 13 časova sa poljoprivrednicima koji protestuju.
Đedović Handanović: Očekujem do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u
17.02.2026.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović očekuje do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u.
ByteDance obećava zaštitu autorskih prava na AI video alatu nakon pretnji Diznija
16.02.2026.•
1
Kineska tehnološka kompanija ByteDance saopštila je da će preduzeti korake kako bi sprečila neovlašćeno korišćenje autorskih prava na svom novom AI alatu za generisanje videa, nakon pretnji pravnim postupkom iz američke
Metla Group kupila Nišku pivaru
16.02.2026.•
3
Domaća kompanija Metla Group iz Leskovca zvanično je preuzela Nišku pivaru, čime je završen proces promene vlasničke strukture, saopštio je novi vlasnik.
EU do 2028. zabranjuje rusku naftu i gas: Koliko će to uticati na energetsku bezbednost Srbije?
16.02.2026.•
17
EU je na putu da do kraja 2027. godine u potpunosti ukine uvoz ruskog gasa i nafte, a većina zemalja članica ima izlaz na more i problem snabdevanjem gasom mogle bi da reše izgradnjom sopstvenih LNG terminala.
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile prošle godine da isplate minimalnu platu
15.02.2026.•
1
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile su da isplate minimalnu platu tokom 2025. godine.
Voće u Srbiji u 2025. bilo skuplje 68 odsto nego prethodne godine
15.02.2026.•
3
Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2 odsto i žita od 12,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Čekaju li nas nova poskupljenja: Uredba o ograničenju trgovačkih marži ističe 1. marta
15.02.2026.•
19
Iako uredba o ograničenim trgovačkim maržama ističe 1. marta, deo nabavnih cena je već odmrznut, a kompanija Delez najavila je tužbu protiv Srbije.
Evropska centralna banka proširuje pristup svom fondu za likvidnost u evrima
15.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da namerava da proširi pristup svom fondu za likvidnost u evrima, kako bi bio globalno dostupan u cilju jačanja jedinstvene evropske valute na međunarodnom planu.
Pošto prodaja e-automobila nije išla po planu: Stelantis ipak uvodi nova dizel vozila u Evropu
15.02.2026.•
15
Kompanija Stelantis ponovo uvodi dizel verzije najmanje sedam modela automobila i putničkih kombija širom Evrope, što predstavlja zaokret od ranije snažne orijentacije ka električnim vozilima (EV).
Srbija se zadužila za još 200 miliona evra: Svaki građanin "duguje" oko 6.000 evra
15.02.2026.•
29
Srbija se u četvrtak zadužila za još 200 miliona evra, za koliko je prodala petnaestogodišnje državne obveznice po stopi prinosa od pet odsto.
Na kraju prošle godine zabeležen porast broja građevinskih dozvola
14.02.2026.•
1
U Srbiji je u decembru prošle godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što je 10,8 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Odbor za poljoprivredu usvojio da 10 do 15 odsto mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu
13.02.2026.•
4
Parlamentarni Odbor za poljoprivredu usvojio je danas predloge da 10 do 15 odsto količine mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu i da država dotira 1,5 evra na bazi skladištenja.
Komentari 7
Zemlja čudesa
Anonimus
Bogdan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar