Šoškić: Momirovićeva izjava netačna, inflacija je zaustavljena - ne pobeđena
Profesor Dejan Šoškić izjavu ministra trgovine Tomislava Momirovića da je država pobedila isflaciju ocenjuje netačnom.
.jpg "Šoškić: Momirovićeva izjava netačna, inflacija je zaustavljena - ne pobeđena")
Foto: 021.rs
Momirović je nedavno izjavio da je inflacija u Srbiji usporila na 15,1 odsto i poručio da smo je - pobedili.
Šoškić pojašnjava da cene ne padaju, već - sporije rastu, piše N1.
"Inflacija nije pobeđena, cene ne padaju. Ovo je zaustavljanje rasta inflacije. Pad cena se zove deflacija, а mi smo daleko od toga", rekao je Šoškić.
Ministar trgovine Tomislav Momirović izjavio je da se trend rasta cena zaustavio i da cene polako počinju da padaju.
"Blagi pad inflacije nije pad cena, to bi trebalo da se zna. Pad cena se zove deflacija – kada se postojeći iznos cena spušta za indeks potrošačkih cena kojim se meri inflacija. A mi smo daleko od toga. Jer, ovde nije u pitanju pad cena, nego zaustavljanje daljeg rasta inflacije", ističe Šoškić.
Srbija je do sada, dodaje, bila na nekoj "neobičnoj putanji".
"Rast inflacije se u drugim zemljama završio ranije. Kod nas je rast trajao još nekoliko meseci, a to je zbog naših internih propusta u tom domenu", naveo je Šoškić.
On podseća da se rast cena ubrzavao iz meseca u mesec.
"Sada smo došli u poziciju da je inflacija nešto niža, ali to je još daleko od cilja koji je odredila NBS. Ovaj nivo inflacije koji sada imamo, od 15,1 odsto je pet puta veći od inflacionog cilja od tri odsto, koji je odredila centralna banka", pojasnio je on.
Dalek je, kaže, put do dostizanja tog cilja.
"Mi govorimo o pobedi, a jedna Albanija ima inflaciju od oko pet odsto. Inflacija je i u SAD i u Evropi jednocifrena, opada i gravitira njihovom cilju", naveo je Šoškić.
On je prokomentarisao i Momirovićevu izjavu da je inflacija u Srbiji uvezena sa istoka .
"Niti je inflacija uvezena sa istoka, ni ne znam odakle ta informacija? Jedan deo inflacije je pre godinu i više uvezen sa svetskog tržišta, ali ne sa istoka, gde je taj istok i te cene? Ovaj iskaz je proizvoljan, netačan i nestručan i ne daje nikakvu korisnu informaciju građanima koji je čuju", ocenio je Šoškić.
Uticaj pada svetskih cena na domaće
Šoškić pojašnjava da pojedine cene u našoj zemlji mogu da padaju kao odraz ogromnog pada cena koji se inače dešava na svetskom tržištu.
On pojašnjava da je do formiranja mehura cena na svetskom tržištu došlo 2022. nakon uvođenja sankcija Rusiji.
Mnogi su, dodaje, upravo zbog sankcija očekivali problem u snabdevanju nizom artikala koji se iz Rusije iznose na svetsko tržište.
Banke i druge finansijske institucije mogu, kako je pojasnio, da iz spekulativnih razloga vuku rast cena nafte, gasa, pšenice, kukuruza, soje.
"Finansijske isntitucije mogle su da povuku fjučers cene, koju su povukle spot cene i to se onda prelilo odmah u inflaciju koje osećaju građani širom sveta – u više cene hrane, energije, grejanja i tako dalje", naveo je Šoškić.
A to "kad jednom uđe u nacionalne inflacije, počinje da ima svoj autonomni tok".
"Mi to, nažalost, nismo shvatili i potrošili smo jedan mehanizam koji može da nas zaštiti od toga – a to je rast vrednosti domaće valute u odnosu na stranu valutu u kratkom roku", naveo je Šoškić podsećajući da smo takvu situaciju imali 2017. godine kada je dinar prema evru ojačao sa 124 na 117.
Pročitaj još
_960x630.jpg "Prosečna plata u Novom Sadu 102.000 dinara, skoro kao u Beogradu - gde ste tu vi?")
.jpg "Momirović: Pobedili smo inflaciju")
Greške u poljoprivredi i energetici
On ističe da su u Srbiji počinjene greške u samoj monetarnoj, ali i fiskalnoj politici.
Krenulo se, kaže, kasnije sa restriktivnim merama NBS, dok je sa fiskalne strane bila eskpanzija raznih davanja – penzionerima, mladima, svima…
Sve to je, kaže, podgrevalo inflaciju.
"To su sve pogrešne stvari činjene kod nas. A onda je došlo i do zapuštanja energetskog sektora i poljoprivrednog sektora. To su naše najjače privredne grane – mi smo ih zapustili, a odatle nam je došla najveća inflacija", ukazao je Dejan Šoškić.
Inflacija je u domenu hrane, podseća, mnogo veća od 15, 16 odsto, "što je paradoksalno ako smo zemlja koja je tradicionalno spremna da proizvede više hrane nego što nam treba".
"Dakle, odgovornim i pametnim merama ekonomske politike u domenu poljoprivrede mogli smo da obezbedimo da danas imamo zadovoljne poljoprivrednike, i stabilne cene i da sada budemo u boljoj situaciji nego što su zemlje u svetu", rekao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
14
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
2
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
2
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
14
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
10
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
18
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Komentari 7
Gavril
Zamenik zamenika
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar