Kako se legalizuje pljačka - srpski vodič
Samo dan nakon krvavog pira u školi "Ribnikar", javnost Srbije je bila ponovo zabezeknuta. Ovog puta šokantna vest stigla je iz Nemanjine 11, dakle iz sedišta Vlade Srbije.
Foto: 021.rs
Kabinet Ane Brnabić saopštio je da je usvojio predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, te ga šalje u Skupštinu Srbije na usvajanje. Tom prilikom nisu obznanjene promene, već su se prvi put mogle pročitati četiri dana kasnije na sajtu parlamenta.
Zaobilazno do zaokreta
Reč je o potpunom zaokretu kada se govori o građevinskom zemljištu, najvećem bogatstvu svake veće urbane zajednice. Ukida se nadoknada za promenu namene državnog zemljišta, odnono dosadašnji korisnici moći će bez nadoknade da steknu i svojinu na korišćenom placu. Naravno, kao vlasnik možete i da menjate namenu svog zemljišta, uz uslov da se držite urbanističkih propisa.
Postupkom koji se sada već našao u skupštinskoj proceduri zaobilazno se pitanje nadoknade za konverziju zemljišta reguliše dijametralno suprotno od važećeg Zakona o konverziji, donetog, inače, 2015. godine. Dakle za mandata ove iste vlasti koja sada pokušava da ga izokola stavi van upotrebe.
Matrica razmišljanja
Priča počinje još sredinom 2001. godine kada je donet Zakon o privatizaciji, moglo bi se reći ishodište problema. Osmišljen u okviru neoliberalne matrice razmišljanja i shvatanja da je "privatizacija lek za sve nevolje", pored ne malih koristi, iznedrio je i niz novih nedoumica.
Brzo se uočilo da mnogi preduzetnici kupuju pojedina preduzeća samo zbog lokacije na kojoj se nalaze. Ova pojava je naročito bila vidljiva u Beogradu, gde su upravo vodeći biznismeni kupovali preduzeća ne da bi razvijali proizvodnju, već da bi na povoljnim lokacijama kasnije gradili zgrade, odnosno radi posla koji će im kasnije donositi mnogostruko veći profit.
Zakonske obaveze po kupovini dotadašnjih društvenih ili državnih preduzeća bile su minimalne, firma je najviše tri do pet godina morala da održava dotadašnju delatnost, a i u tom periodu broj zaposlenih mogao se redukovati uz plaćanje otpremnina, obično na nivou desetomesečne plate.
Današnji naprednjaci, tada još radikali, snažno su kritikovali vlast, pa je vladajuća petooktobarska koalicija odlučila da se pri privatizaciji kupuje preduzeće kao pravno lice, ali ne i državno zemljište koja su dotadašnja društvena preduzeća koristila uz simboličnu nadonadu, često i besplatno. I zaista, u svim sudskim sporovima ili pravnim postupcima u vezi sa privatizovanim preduzećima spominje se ova bitna razlika.
Sićom do zemljišta
Javnost je zdušno podržavala dopunu tumačenja privatizacije, posebno kada se uvidelo da je jedan biznismen gotovo za siću kupio preduzeće ne zbog firme već zbog izuzetno velikog placa blizu dva najveća stadiona u glavnom gradu. Drugi je kupio Luku Beograd ne da je revitalizuje, već zbog velikih površina zemljišta na samo 750 metara od centra prestonice vazdušnim putem. Ispostavilo se da i u drugim gradovima postoje slične anomalije.
Pokazalo se i da privatizacija nije jedini način da se pojavi problem "konverzije zemljišta". Ne mali broj preduzetnika je za siću kupio preduzeća u stečaju ne da bi oživeo posrnuli rad, već da bi nad placem stekao pravo korišćenja nadajući se povoljnoj konverziji u budućnosti. Slično je i sa kupovinom prezaduženih preduzeća, kada novi vlasnik uloži siću računajući da će u dogledno vreme uslovi za konverziju korišćenog zemljišta biti promenjeni.
Pofit bez rada
Kada su proleća 2012. godine došli na vlast, naprednjaci, u osnovi bivši radikali, održali su reč iz opozicionog perioda i 2015. godine doneli Zakon o konverziji, po kome je moguće da vlasnici preduzeća kupe i zemljište na kome imaju samo "pravo korišćenja". Uslov je da plate cenu po tržišnim uslovima ili da u pojedinim slučajevima budu oslobođeni ove obaveza, uz izuzetnu složenu proceduru i zahtevne preduslove.
U međuvremenu, sve cene, posebno građevinskog zemljišta i nekretnina, uočljivo su rasle i tek sada je postalo i "slepcu" vidljivo koliko je promena vlasništva nad zemljištem stvar profita bez rada. Pritisci da se ublaže uslovi ili promeni shvatanje privatizacije naglo su uvećani kada su neke države nastale na području bivše Jugoslavije, ukinule sličnu nadoknadu. Treba odmah reći da je tok privatizacije i uslovi u kojima je izvršena u njih bila bitno povoljnija nego u sankcijama "gušenoj" Srbiji.
Nepravično i protivustavno
Pitanje je 2013. godine razmatrao i Ustavni sud Srbije. Zaključak najviše sudske instance je da je "ukidanje nadoknade za konverziju zemljišta nepravično i suprotno Ustavu Srbije". Potom je 2015. godine doneto rešenje od koga se mnogo očekivalo. Zorana Milanović, tadašnja resorna ministarka, najavila je da je u pitanju zakon koji će se odnositi na oko 10.000 placeva u državnom vlasništvu na kojima će tadašnji korisnici moći da plaćanjem nadoknade promene namenu i zidaju zgrade.
Procenila je da će od ove dažbine u naredne dve-tri godine biti oko 1,260 milijardi evra, od kojih bi polovina, 630 miliona evra, slilo u Fond za restituciju, druga polovina u budžet, što države, što opština.
Nije jasno zašto, ali naplata takse je išla slabo, i svake godine sve slabije i za osam godina prikupljeno je tek 36 miliona evra, otprilike sto puta manje nego što je ministarka predviđala. Sumnje da republički i opštinski organi ignorišu obavezu i da rade prema pritisku iz poslovnog sveta javile su se od prvih dana. No, zahtevi da se analizira rad državnih službi iz ovog segmenta nisu uvažavani.
Pročitaj još
Kada cene podivljaju
Ceo problem je naglo dobio na težini kada su cene stanova i placeva, time i profit investitora, počele da "divljaju". Država je na građevinsku delatnost računala kao na glavnu aktivnost u dizanju bruto nacinalnog dohotka. Tako je u rast BDP udeo građevinarstva pojedinih godina iznosio i 30, usluga 10 odsto, dok je, primera radi, prerađivačka industrija doprinosila tek 1,6 odsto. Time je država potpuno zapostavila proizvodnju sa inostranstvom razmenjivih roba, što je vodilo neprekidnom rastu minusa u spoljnotrovinskoj razmeni.
Minus peglaju doznake srpskih gastarbajtera i rastuće inostrane investicije. Ovakav koncept ekonomske politike doveo je Srbiju u zavisnost od građevinske aktivnosti, dok se strana ulaganja privlače sve većim subvencijima, koja su za domaće ulagače minimalna. Izgleda da je nagloj promeni naprednjaka spram pitanja konverzije zemljišta najviše doprineo pad građeviske aktivnosti tokom pandemije za najmanje 10 odsto, ali i u poslednjim sezonama kada je zaraza već potisnuta.
Takođe, strani ulagači izgleda da se više neće zadovoljavati samo novčanim subvencijama. U prošlogodišnjoj "Beloj knjizi" Savet stranih investitora je predložio da se, ukoliko se u roku od deset godina od izdavanja građevinske dozvole izgradi objekat, korisnik oslobađa nadoknade za konverziju zemljišta. Ukoliko, međutim, ne izgradi, plaćao bi nadoknadu u razumnoj meri, otprilike deset evra po hektaru ako je reč o Beogradu, odnosno tri evra za druge, manje atraktivne, sredine.
Populistička politika
Aktuelni ministar za građevinarstvo Goran Vesić zalagao za ukidanje naknade za konverziju dok je, kao član Demokratske stranke, bio zamenik gradonačelnika Beograda. I sada, kao i tada, govori o 5.000 pripremljenih parcela čiji bi korisnici ulagali, ali kada ne bi bilo nadoknade.
Drugim rečima, kada bi građevinsko zemljište dobili besplatno. Navodno je nadoknada sprečila da ulože 1,57 milijardi evra. Organizacja NALED, poslednjih godina uočljivo bliska vlasti, anketirala je 13 stranih preduzeća spremnih da u izgradnju ulože 67 miliona, ali su odustali zbog nadoknade ukupne vrednosti 3,2 miliona evra.
Javnost je reagovala negativno već i na samo pominjanje mogućnosti da se, praktično, državno zemljište besplatno dodeli investitorima na kojima bi oni grabili bukvalno hiljade i hiljade evra. Naravno da je to jasno i naprednjacima, zato su i doneli još važeći Zakon o konverziji.
Problem je što ih je populistička ekonomska politika dovela u preveliku zavisnost od građevinske aktivnosti. Uporno ističu da je za zidanje i sada spremno više od 5.000 parcela čija bi aktivacija angažovala navodno oko 300.000 radnika u Srbiji. Poređenje sa poslednjih deset sezona, inače istaknutih po gradnji, pokazuje da bi građevinski radovi, skupa sa pratećim delatnostima, u najboljem slučaju mogla da aktiviraju najviše 60.000 zaposlenih.
Rekordna pljačka
Međutim, gubitak od ukidanja nadoknade bi mogao biti gotovo nemerljiv. Tržišna vrednost mnogih od oko 10.000 parcela u Beogradu je premašila 10 miliona evra ponaosob. I što je još važnije, cena zemljištu raste kako se zajednica razvija. Tek da se vidi o kakvom blagu je reč, a u Srbiji ima oko 660.000 hektara građevinskog zemljišta.
Naravno da je cena u unutrašnjosti znatno niža nego u prestonci, ali kako reče Ana Gođevac iz Stranke slobode i pravde, ukoliko se ukine nadoknada za konverziju, bila bi to najveća pljačka u istoriji, "ne Srbije već čitave Evrope".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gasni aranžman Srbije ističe: Odakle i po kojoj ceni ćemo ubuduće snabdevati državu?
16.12.2025.•
6
Šta će biti sa Naftnom industrijom Srbije pitanje je koje već mesecima opterećuje domaću javnost.
Zbog EU sankcija Rusiji, grčko-austrijska naftna firma obustavlja isporuku goriva
16.12.2025.•
0
Austrijsko-grčka kompanija za trgovinu naftnim proizvodima "Cetracore-Jetoil SA" danas je objavila da zbog sankcija EU Rusiji obustavlja poslovanje od računovodstva do isporuke goriva.
Ministarka Đurđević Stamenkovski: Broj nezaposlenih prepolovljen od 2015.
16.12.2025.•
7
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u trećem kvartalu ove godine iznosi 8,2 odsto, izjavila je danas ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
NBS uvela novu meru: Menjačnice više ne mogu da naplaćuju proviziju pri prodaji evra
16.12.2025.•
21
Narodna banka Srbije donela je privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom prodaje evra građanima.
Ilon Mask prva osoba na svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara
16.12.2025.•
4
Američki preduzetnik Ilon Mask prva je osoba u svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara, objavio je magazin "Forbs".
U Srbiji u oktobru izdato oko tri odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.12.2025.•
0
U Srbiji je u oktobru ove godine izdato 3.511 građevinskih dozvola, što je 2,9 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Nema bezbolnog rešenja za NIS
15.12.2025.•
16
Prošlo je bezmalo sedamdeset dana kako od JANAF-a nije stigla ni kap sirove nafte i očigledno je da SAD neće lako ukinuti oštro sankcionisanje Naftne industrije Srbije.
Povećanje minimalca za mnoge poslodavce preveliki zalogaj, najavljuju otkaze
15.12.2025.•
22
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima.
Rekordna vrednost srebra: Cena mu od početka 2025. porasla 113 odsto
15.12.2025.•
0
Poskupljenje zlata već dugo ne iznenađuje, ali je sada i srebro dostiglo istorijski maksimum od 60 dolara po unci.
NBS povećala zlatne rezerve: Šta to govori i koliko srpsko zlato zapravo vredi?
15.12.2025.•
6
Narodna banka Srbije poslednjih godina značajno je povećala količinu zlatnih rezervi, koje danas premašuju 50 tona.
Ruski maloprodajni lanac stiže u Srbiju: Prve prodavnice u prvom kvartalu 2026. godine
15.12.2025.•
36
Ruski maloprodajni lanac Fix Price planira da otvori prve prodavnice u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine, objavila je kompanija.
Država za fabriku u Nišu dala Aristonu 22,2 miliona evra
15.12.2025.•
5
Kompanija Ariston, koja proizvodi bojlere i sisteme za grejanje, otvorila je pogon u Nišu.
Otvoren novi IPARD poziv za voćarstvo, rok za prijavu 31. decembar
14.12.2025.•
2
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je četvrti javni poziv u okviru IPARD programa.
Ministarstvo privrede dodeljuje 400 miliona dinara za izlazak firmi na inostrana tržišta
14.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede pokrenulo je program podrške kompanijama koje planiraju izlazak na inostrana tržišta, objavila je ministarka Adrijana Mesarović na Instagramu.
Živković: EPS u 2025. ostvaruje dobit, proizvodnja stabilna
14.12.2025.•
3
Generalni direktor Elektroprivede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je danas da je EPS u zimsku sezonu ušla spremna, da je proizvodnja uglja i električne energije stabilna.
Stroža primena šengenskih pravila dovodi prevoznike iz Srbije u problem
14.12.2025.•
17
Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa problemima zbog šengenskog pravila da državljani van EU mogu boraviti najviše 90 dana u 180 dana na teritoriji Šengena.
Finansijski konsultant: Pitanje je da li bi država bila u stanju da uspešno upravlja NIS-om
13.12.2025.•
24
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ocenio je da bi, sa strateškog stanovišta, za Srbiju bilo najpovoljnije da postane stoprocentni vlasnik Naftne industrije Srbije.
"Plan blokadera" u režiji Informera: "Bako, napravi mi palačinke" - o čemu je reč?
13.12.2025.•
21
Prorežimski tabloid Informer tvrdi da je došao u posed navodnog "plana" studenata, pod radnim nazivom "Testirajmo elektroenergetski sistem Srbije" ili alternativnog imena "Bako, napravi mi palačinke".
Nikezić: Srbija odmah da preuzme NIS, sankcije rezultat šibicarske politike Vučića
13.12.2025.•
15
Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da Srbija više ne sme da čeka i mora odmah da preuzme upravljanje Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Iran podigao cene benzina prvi put od 2019. godine: I dalje među najjeftinijima na svetu
13.12.2025.•
1
Iran je podigao cene subvencionisanog benzina, prvi put od 2019. godine, kada su zbog poskupljenja goriva izbili veliki protesti u kojima je poginulo više od 300 osoba.
Ministarstvo: Razumemo probleme mlekara, ali njih izazivaju spoljni faktori
12.12.2025.•
12
Država je svesna izazova sa kojima se domaći mlekarski sektor trenutno suočava, odnosno rast domaće proizvodnje uz istovremeni pad potrošnje, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Komentari 10
Gandalf sivi
Afera Jugoskandik - Dafina i gazda Jezda
Sportski savez - Ceca (ukrala 20mil, "vratila" 5min, rasprodala album i napunila 2x Marakanu nakon izlaska iz kućnog pritvora...
Građevinsko zemljište - *dodaj žrtveno jagnje*
BmB 95
Član biblioteke
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar