Privrednici plaćaju više od 2.000 dažbina - kada će biti oslobođeni brojnih nameta?
Prošle su skoro dve godine otkako je napravljen registar neporeskih nameta i evidentirano više od 2.000 dažbina koje plaćaju građani i privreda.
Foto: Pixabay
Cilj je bio da ovaj registar Ministarstvo finansija pretvori u zvanični popis svih taksi i naknada i otvori put ka reformi neporeskih nameta i ukidanju parafiskala. Epilog je takav da i dalje nemamo javni registar, a ni broj taksi, naknada i parafiskala se nije smanjio.
S obzirom na to da je Ministarstvo finansija više puta ukazalo na kompleksnost uspostavljanja i održavanja registra neporeskih nameta, NALED sada predlaže alternativno rešenje koje je u skladu sa ciljevima Vlade, administrativno rasterećuje privredu i građane, a dugoročno omogućava ostvarivanje ciljeva reforme neporeskih nameta, kao što su veća predvidljivost poslovanja i smanjenje troškova.
"Predlažemo da se propiše obaveza organima da omoguće naplatu svih neporeskih nameta elektronskim putem na Portalu eUprava. Time bismo indirektno napravili popis jer bismo imali evidenciju i iznose svih dažbina, kao i formule po kojima je utvrđena njihova visina. S druge strane, građanima i privredi bi bila ostavljena mogućnost da ih plaćaju i u pošti ili banci", kaže programska direktorka NALED-a Jelena Bojović i dodaje da bi za uvođenje ovakve obaveze bilo potrebno izmeniti Zakon o budžetskom sistemu.
Kada je reč o regulisanju naplate neporeskih dažbina koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, predlog NALED-a je da se propiše jedinstveni model Odluke o lokalnim administrativnim taksama za svih 145 gradova i opština koje imaju ovlašćenje da naplaćuju neporeske namete. Time bi se ujednačila praksa uvođenja i određivanja visine taksi, a lokalne samouprave ne bi time izgubile prihode dok bi građani i privreda dobili transparentnost i predvidljivost troškova s kojima se suočavaju.
"I treći predlog je da se podrži Republički sekretarijat za javne politike u daljem razvoju registra administrativnih postupaka i da se kroz taj registar svi postupci, kako za privredu tako i za građane, uvežu sa taksama ili naknadama koje moraju da se plate. Važno je da i ovaj registar bude povezan s Portalom eUprava i uslugom ePlati", dodaje Bojović.
Ekonomista Predrag Mitrović ocenjuje da svaki porez, direktno ili indirektno, utiče na poslovanje preduzeća i kreiranje privredne strukture, ali je ipak bitno izabrati onaj koji će u što manjoj meri narušavati uslove privređivanja, odnosno izabrati porez koji će što manje odudarati od sistema poslovanja u nenarušenom tržišnom ambijentu.
"Ako vlada za tu svrhu obezbeđuje novac putem javnog duga ili podizanjem poreza sa jedne strane stvara nova radna mesta, ali sa druge strane gubi isto toliko ili više radnih mesta. Ako vlada obezbeđuje novac putem zaduženja kod komercijalnih banaka - dobiće inflaciju. Inflacijom se na kratak rok mogu stvoriti nova radna mesta, ali inflacija sa sobom nosi druge i još veće posledice, od kojih je prva i neposredna - smanjenje realnih plata", objašnjava Mitrović.
On u svojoj analizi ističe da bi proširenje obuhvata poreskih obveznika, odnosno naplata iz izvora koji se trenutno ne koriste, suzbijanjem korupcije i sive ekonomije doprinelo smanjenju opterećenja na male zarade i rasterećenje fiskalnih obaveza privrednika i preduzetnika u Srbiji.
"Upravo zato fiskalna politika označava upotrebu fiskalnih prihoda i budžetskih rashoda koji moraju biti usaglašeni sa ciljevima i zadacima makroekonomske politike. Porezi menjaju odnos relativnih cena u ekonomiji i na taj način menjaju ponašanje privrednih subjekata. Utičući na ponašanje privrednih subjekata poreska politika direktno utiče na makroekonomske prilike u državi i stimuliše, odnosno destimuliše, pojedine makroekonomske agregate", ocenjuje Mitrović.
Prema njegovim rečima poreska politika mora zadovoljiti tri osnovna zahteva.
"Prvi je da je opterećenje optimalno i da ga poreski obveznik može platiti, zatim da porez plaćaju svi obveznici i da nema diskriminacije, i da poreska politika ima stimulativan karakter, kako bi poreski obveznici mogli ponovo investirati i stvarati nove prihode za sebe i državu", smatra Mitrović.
Ključna preporuka u svim analizama se odnosila na uspostavljanje javnog, elektronskog registra neporeskih dažbina (pre svega taksi) svih nivoa vlasti, uz poštovanje principa da nijedna dažbina ne može biti naplaćena ukoliko nije uneta u registar.
Pročitaj još
Broj neporeskih dažbina
Nameta u nadležnosti republičkog nivoa vlasti ima više više od 1.200, dok je nepoznat broj dažbina koje naplaćuju lokalne samouprave imajući u vidu da nisu sve odluke o lokalnim administrativnim taksama javno dostupne.
Među neporeskim dažbinama najbrojnije su takse (75 odsto ukupnog broja), iako čine samo 25 odsto ukupno naplaćenih prihoda. Tokom projekta izrađene su preporuke za ukidanje pojedinih taksi, smanjenje ili ujednačavanje njihove visine i izmenu naziva shodno njihovoj stvarnoj fiskalnoj prirodi, odnosno reklasifikovanje u poreze.
U neporeske dažbine na koje se privrednici žale spadaju i taksa na žalbu na rešenja Poreske uprave, kao i sudske takse i ostale takse koje nisu fiksne, nego se procentualno uvećavaju u zavisnosti od vrednosti spora ili vrednosti posla.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Da li Vučić kopira Orbana: "Novac nije dovoljan da vrati ljude koji su otišli iz zemlje"
23.07.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je projekat subvencionisanja i davanja podrške dijaspori koja hoće da se vrati u Srbiju.
Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
23.07.2026.•
20
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Zbog niskog Dunava otežan uvoz goriva, odobreno korišćenje rezervi: Šta kažu vlasnici benzinskih pumpi?
23.07.2026.•
8
Snabdevanje naftnim derivatima pumpi u Srbiji će se normalizovati jer je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo Naftnoj industriji Srbije (NIS) i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve.
Šta donosi preskupi "Đerdap 3"?
23.07.2026.•
16
Započeta izgradnja energana na vetar, odnosno sunčevu energiju ukazuje da ćemo sve ubrzanije napuštati ekološki neprihvatljiv ugalj kao gorivo.
Google kažnjen sa 890 miliona evra zbog favorizovanja sopstvenih proizvoda
23.07.2026.•
2
Evropska komisija izrekla je kazne kompaniji Google u iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima , pošto je utvrdila da je tehnološki gigant pomoću pretraživača favorizovao sopstvene proizvode.
Memorandum Srbije i Rumunije o Đerdapu 3: Obe strane se složile - sve da bude tajno
23.07.2026.•
20
Memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti. To potvrđuje i nedavno potpisani Memorandum o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Đedović Handanović: Naftnim kompanijama dozvoljeno korišćenje operativnih rezervi
23.07.2026.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi evro dizela radi obezbeđivanja sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta.
Amazon otpušta radnike u timu za razvoj opšte vestačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka kompanija Amazon je otpustila deo zaposlenih u svom odeljenju za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).
Poskupljenje struje neminovno: Ekonomista Đogović o tome čeka li nas inflatorni udar na jesen
23.07.2026.•
11
Srbija je u junu zabeležila pad inflacije koja je u odnosu na prethodni mesec porasla za svega 0,2 odsto i tako na kraju prve polovine godine iznosila 2,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući pre svega iznenađujuće dobroj po
Više od 2.300 kredita dobilo olakšice u prvom tromesečju: Najčešći razlog gubitak posla
22.07.2026.•
0
U prvom tromesečju 2026. rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, gde je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srbija iznad proseka EU po broju radnika na određeno: Skoro svaki sedmi nema ugovor za stalno
22.07.2026.•
6
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Srbija privatizuje "Jat apartmane" na Kopaoniku: Početna cena 5,16 miliona evra
22.07.2026.•
5
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća "Jat apartmani Kopaonik", po početnoj ceni od 5,2 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.
Tramp se sprema da uvede nove carine: To bi pogodilo 60 zemalja
22.07.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp spreman je da već ove nedelje uvede nove carine desetinama zemalja, nakon što isteknu važeće carine od deset odsto.
Agencija Fič: Dug bogatih zemalja u 2026. dostići će rekordnih 75,8 biliona dolara
22.07.2026.•
1
Ukupan državni dug razvijenih ekonomija dostignuće do kraja 2026. godine rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra), usled trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i sve većih rashoda država.
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
11
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
6
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
10
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
2
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Komentari 9
B
Dejan
A
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar