Privrednici plaćaju više od 2.000 dažbina - kada će biti oslobođeni brojnih nameta?
Prošle su skoro dve godine otkako je napravljen registar neporeskih nameta i evidentirano više od 2.000 dažbina koje plaćaju građani i privreda.
Cilj je bio da ovaj registar Ministarstvo finansija pretvori u zvanični popis svih taksi i naknada i otvori put ka reformi neporeskih nameta i ukidanju parafiskala. Epilog je takav da i dalje nemamo javni registar, a ni broj taksi, naknada i parafiskala se nije smanjio.
S obzirom na to da je Ministarstvo finansija više puta ukazalo na kompleksnost uspostavljanja i održavanja registra neporeskih nameta, NALED sada predlaže alternativno rešenje koje je u skladu sa ciljevima Vlade, administrativno rasterećuje privredu i građane, a dugoročno omogućava ostvarivanje ciljeva reforme neporeskih nameta, kao što su veća predvidljivost poslovanja i smanjenje troškova.
"Predlažemo da se propiše obaveza organima da omoguće naplatu svih neporeskih nameta elektronskim putem na Portalu eUprava. Time bismo indirektno napravili popis jer bismo imali evidenciju i iznose svih dažbina, kao i formule po kojima je utvrđena njihova visina. S druge strane, građanima i privredi bi bila ostavljena mogućnost da ih plaćaju i u pošti ili banci", kaže programska direktorka NALED-a Jelena Bojović i dodaje da bi za uvođenje ovakve obaveze bilo potrebno izmeniti Zakon o budžetskom sistemu.
Kada je reč o regulisanju naplate neporeskih dažbina koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, predlog NALED-a je da se propiše jedinstveni model Odluke o lokalnim administrativnim taksama za svih 145 gradova i opština koje imaju ovlašćenje da naplaćuju neporeske namete. Time bi se ujednačila praksa uvođenja i određivanja visine taksi, a lokalne samouprave ne bi time izgubile prihode dok bi građani i privreda dobili transparentnost i predvidljivost troškova s kojima se suočavaju.
"I treći predlog je da se podrži Republički sekretarijat za javne politike u daljem razvoju registra administrativnih postupaka i da se kroz taj registar svi postupci, kako za privredu tako i za građane, uvežu sa taksama ili naknadama koje moraju da se plate. Važno je da i ovaj registar bude povezan s Portalom eUprava i uslugom ePlati", dodaje Bojović.
Ekonomista Predrag Mitrović ocenjuje da svaki porez, direktno ili indirektno, utiče na poslovanje preduzeća i kreiranje privredne strukture, ali je ipak bitno izabrati onaj koji će u što manjoj meri narušavati uslove privređivanja, odnosno izabrati porez koji će što manje odudarati od sistema poslovanja u nenarušenom tržišnom ambijentu.
"Ako vlada za tu svrhu obezbeđuje novac putem javnog duga ili podizanjem poreza sa jedne strane stvara nova radna mesta, ali sa druge strane gubi isto toliko ili više radnih mesta. Ako vlada obezbeđuje novac putem zaduženja kod komercijalnih banaka - dobiće inflaciju. Inflacijom se na kratak rok mogu stvoriti nova radna mesta, ali inflacija sa sobom nosi druge i još veće posledice, od kojih je prva i neposredna - smanjenje realnih plata", objašnjava Mitrović.
On u svojoj analizi ističe da bi proširenje obuhvata poreskih obveznika, odnosno naplata iz izvora koji se trenutno ne koriste, suzbijanjem korupcije i sive ekonomije doprinelo smanjenju opterećenja na male zarade i rasterećenje fiskalnih obaveza privrednika i preduzetnika u Srbiji.
"Upravo zato fiskalna politika označava upotrebu fiskalnih prihoda i budžetskih rashoda koji moraju biti usaglašeni sa ciljevima i zadacima makroekonomske politike. Porezi menjaju odnos relativnih cena u ekonomiji i na taj način menjaju ponašanje privrednih subjekata. Utičući na ponašanje privrednih subjekata poreska politika direktno utiče na makroekonomske prilike u državi i stimuliše, odnosno destimuliše, pojedine makroekonomske agregate", ocenjuje Mitrović.
Prema njegovim rečima poreska politika mora zadovoljiti tri osnovna zahteva.
"Prvi je da je opterećenje optimalno i da ga poreski obveznik može platiti, zatim da porez plaćaju svi obveznici i da nema diskriminacije, i da poreska politika ima stimulativan karakter, kako bi poreski obveznici mogli ponovo investirati i stvarati nove prihode za sebe i državu", smatra Mitrović.
Ključna preporuka u svim analizama se odnosila na uspostavljanje javnog, elektronskog registra neporeskih dažbina (pre svega taksi) svih nivoa vlasti, uz poštovanje principa da nijedna dažbina ne može biti naplaćena ukoliko nije uneta u registar.
Pročitaj još
Broj neporeskih dažbina
Nameta u nadležnosti republičkog nivoa vlasti ima više više od 1.200, dok je nepoznat broj dažbina koje naplaćuju lokalne samouprave imajući u vidu da nisu sve odluke o lokalnim administrativnim taksama javno dostupne.
Među neporeskim dažbinama najbrojnije su takse (75 odsto ukupnog broja), iako čine samo 25 odsto ukupno naplaćenih prihoda. Tokom projekta izrađene su preporuke za ukidanje pojedinih taksi, smanjenje ili ujednačavanje njihove visine i izmenu naziva shodno njihovoj stvarnoj fiskalnoj prirodi, odnosno reklasifikovanje u poreze.
U neporeske dažbine na koje se privrednici žale spadaju i taksa na žalbu na rešenja Poreske uprave, kao i sudske takse i ostale takse koje nisu fiksne, nego se procentualno uvećavaju u zavisnosti od vrednosti spora ili vrednosti posla.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
13
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
4
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
11
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
12
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
60
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
37
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
2
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Komentari 9
B
Dejan
A
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar