Prednosti i zamke kineskih investicija
Intenzivno kinesko finansiranje i izgradnja brojnih projekata širom globusa u poslednjih desetak godina izazvalo je pažnju svetske javnosti.
Foto: 021.rs
Reč je o afirmaciji geopolitičke zamisli "Jedan pojas, jedan put" kojom se najmnogoljudnija država tesno povezuje sa zemljama Bliskog Istoka, srednje Azije, Istočne i Srednje Evrope, te Afrike.
Procenjuje se da je Peking uložio više od 240 milijardi dolara, većinom u infrastrukturne projekte za kojima vape svi navedeni regioni. Silna ulaganja su praćena i naglašenijom orijentacijom Pekinga na zemlje u kojima ulaže.
Narogušeni konkurenti
Naravno da sve veće prisustvo Kine na najosetljivijim područjima nije ostalo nezapaženo. Najrazvijenije države su decenijama imale gotovo monopolsku poziciju u mnogim državama i narogušeno su dočekale snažnog konkurenta. Nije prošlo mnogo vremena a svetom je zavladala fama kako Kinezi pomoću intenzivnog kreditiranja zapravo ciljaju da dođu do vlasništva u stranim zemljama.
U pitanju su regioni sa mnogo izrazito siromašnih država u kojima su, pri tome, česti politički nemiri, pa i građanski ratovi. Tada, naravno, korisnik zapada u docnju, potom nemogućnost otplate kredita, te vremenom zajmodavac, Kina, navodno ide na naplatu duga preuzimanjem vlasništva.
Međutim, već duže vreme tekst dve izuzetno afirmisane istraživačice, profesorke sa elitnih američkih univerziteta "Džon Hopkins" i "Harvard", Debore Brotigem i Meg Ritmajr, prezentuje sasvim drugačiju sliku o kineskim kreditima. Ključan stav autorki je da u celom ovom finansijkom angažmanu Kina nikada nije ni pokušala da dugovanje naplati preuzimanjem vlasništva.
Naprotiv, uvek je spremna da pregovaranjem korisniku zajma uslove otplate učini prihvatljivijim. Pravi šok za zapadnu javnost bio je nalaz autorki da je prosečna kamata kod pozajmica privatnih zapadnih kreditora ovim zemljama 4,95, dok je kod kineskih banaka 2,7 odsto.
Luka u Šri Lanki
Američke profesorke ne idealizuju kinesko kreditiranje - krupnu zamerku vide u netransparentnosti ugovora. Međutim, ističu i bolje strane kineskog pristupa nedovoljno razvijenim državama.
Priča o navodnom kineskoj pomami za prirodnim bogatstvom drugih zemalja vezuje se uglavnom za slučaj luke Hambantota na jugu Šri Lanke. Vodeći američki mediji su godinama isticali kako je Peking iskoristio duži građanski rat u azijskoj državi i riskantno, usred rata, uložio u luku na jugu zemlje, tek nekoliko kilometara od glavnog morskog puta od Kine i dalekoistočnih država za Indiju, Bliski Istok, Afriku i Evropu.
Kako je Šri Lanka, zahvaćena unutrašnjim nemirima i sukobima, zapala u nemogućnost otplate kredita, Peking se odlučio da dug naplati preuzimanjem vlasništva. Međutim, široko lansirana priča o preuzimanju luke je gola propagnada, ceo slučaj je mnogo složeniji.
Svetski morski put
Šri Lanka je decenijama planirala da se veže za glavni morski put i što bolje poveže bezmalo sa celim svetom. Početkom veka, kanadska Agencija za međunarodni razvoj je na predlog vlade Šri Lanke uradila studiju isplativosti. Rezultat je bio veoma povoljan, ali kako je 2007. godine u državi još trajao građanski sukob, Indija i SAD, kojima se Šri Lanka obratila, odbile su da finansiraju izgradnju. Kanađani su računali na projekat, ali su odugovlačili, baš kao i nekoliko evropskih država.
Kineska "Eksim" banka je odmah prihvatila predlog i odobrila 307 miliona dolara kako bi se izgradila prva faza, deo luke za nekontejnerski prevoz. Šri Lanka je birala između dva načina otplate, fiksne kamate od 6,2 odsto ili promenljive kamate prema tržišnim uslovima. Kako su u to vreme rasle kamate, domaćin se odlučio za fiksno opterećenje. Na tenderu za izvođača, pobeđuje poznata građevinska firma "Kina harpou". U roku od dve godine završena je prva faza luke.
Građanski sukobi
U međuvremenu, situacija u državi se primirila i vlast je 2010. godine za potrebe budžeta emitovala obveznice uz kamatu od 8,25 odsto. Pokazaće se da je to bio promašaj za sva vremena. To, pak, nije bio i jedini sporan potez Šri Lanke. Umesto da, kako su predlagali konsultanti, sačeka prve veće prihode od nekontejnerskog saobraćaja, država odlučuje da odmah uloži i u izgradnju kontejnerskog segmenta luke. Od "Eksim banke" pozajmljuje 710 miliona dolara uz dva odsto prinosa.
Problem nastaje kada na izborima prilično neočekivano pobeđuje opozicioni kandidat. Smena je praćena novim građanskim sukobom koji se relativno brzo okončava. Međutim, radovi na kontejnerskom segmentu luka delimično ostaju nedovršeni, a država dodatno pada u nevolje. Ne može da vraća kredite i nova vlast stalno ističe da je razlog nedovršenost kapaciteta i stoga znatno manji promet kontejnerskog tereta nego što se predviđao.
Lokalna vlast shvata da mora da nađe veštijeg upravljača lukom i pronalazi ga u kineskoj kompaniji koja luku iznajmljuje na 99 godina za 1,3 milijarde dolara. Novac, međutim, nije iskorišćen da se vrati dug banci, već je usmeren na jačanje deviznih rezervi.
Pročitaj još
Kredit služi razvoju
Država, međutim, ne može da otplaćuje pristižuće rate i stalno ističe da je razlog upravo lučki dug mada čini tek pet odsto ukupnog državnog zaduženja. Više nego smelo emitovane obveznice čine oko 43 odsto ukupnog državnog duga i osnovni su uzročnik nedaća, ističu autorke.
Prednost aranžmana sa najbrojnijom državom je u kineskom shvatanju da krediti služe razvoju, pogotovo kada je reč siromašnim državama i regijama. Stoga su i uslove prilagodili dugoročnim investicijama, a uspeli su i da izgrade građevinske i tehnološke firme sposobne da urade i najsloženiji objekat.
Tako je među 100 najboljih građevinskih firmi do pre dve decenije bilo tek dve kineske, a sada ih je čak 37. Slično je i sa firmama za proizvodnju najsloženijih prevoznih i transportnih sredstava neophodnih pri velikim radovima. Takav pristup čini Kinu kompletnim partnerom pri velikim ulaganjima. Možda je i najveća podrška Kine sopstvenom nastupu na projektu "Svileni put" odluka da oslobodi carine uvoz robe iz 12 najsiromašnijih zemalja.
Jedni opraštaju, drugi tlače
Autorke su utvrdile i da je samo u poslednjih pet godina Kina oprostila 23 manje pozajmice afričkim država, vrednosti od 3,8 milijardi dolara, dok je prestrukturirala pedesetak kredita ukupne vrednosti 125 milijardi dolara, tako da će otplatom po novim uslovima korisnici na kamate platiti čak 14,5 milijardi dolara manje nego što je bilo predviđeno prvobitnim ugovorima.
Sa druge strane, postoje zaista teško shvatljivi dugovi koji opterećuju države ovog područja. Nigeriju opterećuje obaveza prema zapadnom kreditoru od 4,5 milijardi dolara, od čega je manje od trećine pozajmica; sve ostalo su kamate. Još je čudniji kredit Kuvajta Sudanu od 130 miliona usled nevraćanja narastao na čak 3,3 milijarde dolara! Međutim, o ovakvim gafovima se ne priča po svetskim medijima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
0
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
2
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
0
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
51
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
JANAF dobio licencu za nastavak transporta nafte ka NIS-u
01.10.2026.•
2
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da je dobila novu licencu OFAK-a, koja joj omogućava nastavak transport nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 30. oktobra.
Počela obavezna provera tačnosti podataka o stvarnom vlasniku
01.10.2026.•
4
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je registrovane subjekte da je od danas obavezno proveravanje tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.
Bocan-Harčenko o NIS-u: Problem je težak, nije se moglo očekivati da će se brzo završiti pregovori
01.10.2026.•
8
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je, govoreći o pregovorima o Naftnoj industriji Srbije (NIS), da stvari idu svojim tokom i da nije bilo očekivanja da će se brzo završiti.
OFAK odobrio MOL-u nastavak pregovora o kupovini NIS-a
01.10.2026.•
1
Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAK) odobrila je dozvolu mađarskoj naftnoj kompaniji MOL za nastavak pregovora o kupovini većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije, javio je RTS.
Gasni aranžman sa Rusijom produžen do kraja godine
30.09.2026.•
5
Ruski "Gasprom" produžio je gasni aranžman sa Srbijom za još tri meseca, do kraja godine, pod istim povoljnim uslovima kao do sada.
NIS čeka odluku Amerikanaca, a ističu još dva važna roka
30.09.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) čeka odgovor Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) američkog Ministarstva finansija na novi zahtev za izdavanje posebne licence.
Agencija: Najjeftinije grejanje stana na drva i prirodni gas, najskuplje električnom energijom
29.09.2026.•
8
Agencija za energetiku saopštila je danas da je za grejanje prosečnog stana od 60 kvadratnih metara u Srbiji, na 20 stepeni celzijusa u toku 16 sati dnevno, potrebno 9.000 kilovata tokom 180 dana trajanja grejne sezone.
Kako će se razvijati tržište nekretnina u Srbiji: Ovo su četiri strateška pravca
29.09.2026.•
6
Tržište nekretnina u Srbiji trebalo bi do 2030. godine da se razvija kroz četiri ključna pravca.
Ruske vlasti stavile imovinu trgovinskog lanca Metro pod privremenu upravu
29.09.2026.•
6
Ruske vlasti stavile su imovinu nemačkog trgovinskog lanca Metro u Rusiji pod privremenu upravu, prema ukazu koji je potpisao predsednik Vladimir Putin, prenosi Frans pres.
Stepanović: Naprednjaci napravili duplo veći javni dug nego sve bivše vlasti
28.09.2026.•
22
Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kazala je da su naprednjaci za 14 godina vlasti Srbiju zadužili 28 milijardi evra, što je, kako kaže, dva puta više od onog što su ostavile bivše vlasti.
Bulgargaz dobio licencu za trgovanje prirodnim gasom u Srbiji
28.09.2026.•
0
Kompanija Bulgargaz EAD je saopštila da joj je Agencija za energetiku Srbije dodelila licencu za obavljanje veleprodaje prirodnog gasa u Srbiji na period od 10 godina.
Nemački građevinari kritikuju plan da se smanji broj radnika sa Zapadnog Balkana
27.09.2026.•
5
Sto dana pre najavljenog smanjenja kontingenta za građane Zapadnog Balkana koji mogu da se zaposle u Nemačkoj, nemački građevinari upozoravaju da će to smanjenje doneti gubitak radnih mesta i štetiti mnogim projektima.
Zašto kasne radovi na proširenju skladišta gasa Banatski Dvor?
27.09.2026.•
8
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve gasnog skladišta Banatski Dvor uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina.
Evropski komesar za energetiku: Zemlje EU da razmotre smanjenje potrošnje gasa
27.09.2026.•
4
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da bi zemlje članice Evropske unije trebalo da razmotre smanjenje potrošnje gasa zbog naglog rasta cena.
Visoke cene struje u Evropi: Da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu?
26.09.2026.•
6
Evropska unija bi mogla da se suoči sa najtežom zimom u poslednje četiri godine zbog rekordnih cena energenata i mogućih problema sa snabdevanjem iz Sjedinjenih Država.
Postizborna ekonomija: Poskupljenje komunalija, inflacija i plate koje će "pojesti" cene
26.09.2026.•
42
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić objašnjava kako će izgledati postizborna ekonomija - očekuje nas rast inflacije, rast plata čije će efekte neutralisati inflacija, povećanje cena komunalnih usluga...
Komentari 3
Б
Како Кина може да даје зајмове с мањом каматом и да чак опрашта дугове? Може зато што су паре које позајмљује резултат трговинског суфицита који има са САД и чињенице да САД креирају доларе као да сутра не постоји. Боље да их уложи као зајмове него да сутра постану безвредни.
Кина није идеална и зато треба схватити да они виде друге земље као сличне себи. У Кини власт доноси кључне одлуке након консултација са експертима, без јавне расправе, спроводи их строго, а преступнике кажњава сурово. Зато није реално очекивати да кинеске компаније покажу саме од себе свест о, нпр. еколошким проблемима. Треба доносити и строго примењивати прописе.
Anonimus
Dušan Savić
Šri Lanka su ispali idioti jer su sami hteli da prave nešto što nemože da se isplati. Ko im je kriv.
Evo ja sam išao prošle nedelje da vidim kredit za energetsku efikasnost 18% ej bre???
Tako da ideš ko ti sake bolje uslove a ne ko ti je "prijatelj "
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar