Pojeftinili pšenica, kukuruz i suncokret: Idu li nadole cene hleba i ulja?
Robne zalihe u Srbiji uzrokovale su pad cena pšenice, kukuruza i suncokreta, te se postavlja pitanje da li će i proizvodi kao što su hleb, testenine, peciva i suncokretovo ulje pojeftiniti.
Foto: 021.rs
Kako piše Danas, Srbija u julu beleži pad cene žita za 39 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Iz tog razloga Vlada Srbije usvojila je Uredbu o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, kojom će biti smanjenja cena brašna.
Sniženje se odnosi na brašno T- 400 i T-500, u pakovanjima od po jedan kilogram, a građani će prilikom jedne kupovine moći da pazare najviše po pet kilograma obe vrste. Uredba propisuje da su sve trgovine u našoj zemlji obavezne da u ponudi imaju bar jednu vrstu brašna tip 500 po ceni od 49,99 dinara i bar jednu vrstu brašna tip 400 po ceni do najviše 54,99 dinara.
S druge strane, zbog prošlogodišnje zabrane izvoza ulja, veće zalihe suncokreta snizile su cenu ovog proizvoda sa 63 na oko 40 dinara po kilogramu.
Ipak, uprkos pojeftinjenju sirovih proizvoda, profesorka Poljoprivrednog fakulteta Natalija Bogdanov mišljenja je da otkupna cena neće biti ključni faktor koji će opredeliti da li će cene gotovih proizvoda početi da opadaju.
"U nekoliko navrata videli smo da takve zakonitosti u Srbiji ne važe. Cena koju dobijaju neposredni proizvođači nije nužno vezana za ono što se dešava u konjukturi cena prerađenih proizvoda. Stoga, ulje, šećer i peciva verovatno neće pojeftiniti. To su berzanski proizvodi, te na njihove tokove cena učestvuje i ono što se dešava na spoljnom tržištu. S druge strane, domaći prerađivači imaju visoke troškove energije i transporta, koji će u narednom periodu još rasti, te ne treba očekivati niže cene u prodavnicama", poručuje Bogdanov.
Nasuprot njenom viđenju, agroanalitičar Žarko Galetin smatra da će cene finalnih proizvoda postati povoljnije, ali da takvo stanje, bez sistemskog uređenja, nije optimalno rešenje na duže staze.
"Pod pritiskom nadležnih cene finalnih proizvoda će se verovatno smanjiti. Srbija ima autoritativan državni aparat, koji ume da napravi atmosferu poslušnosti i utiče na krajnje trgovce, a čak i na proizvođače - ako poželi da 'smiri' cene. Ipak, to će imati privremen efekat, i nije konačno rešenje nakon koga ćemo moći da odahnemo. Moguće je zaustavljanje rasta cena u kratkom vremenskom periodu i psihološko razdrmavanje javnost, ali ne na duži rok, jer su zakoni tržišta jači od toga. Ako je normalno da naš seljak proizvođač gubi, a da trgovac i prerađivač mnogo zarađuju, već na tom nivou treba da se zapitamo šta nije u redu, a ne samo kada nam cene u prodavnicama odu naviše", ističe Galetin za Danas.
Direktor poslovnog Udruženja mlinara "Žitounija" Zdravko Šajatović kaže za Danas da su upravo proizvođači brašna ti koji su oštećeni, jer uprkos jeftinim žitaricama, troškovi proizvodnje rastu toliko da poništavaju jeftiniju nabavku, dok im je prodaja sa druge strane ograničena.
"Ograničena cena brašna na proizvođače će delovati negativno, jer im se smanjuju prihodi. Uredba važi do 31. decembra, za pola proizvodnje, i prema njoj će proizvođači morati da isporučuju pola količina u odnosnu na isti period prethodne godine. Recimo, ako su u oktobru trgovinskim lancima isporučivali 100, sada će to biti 50 tona brašna, po novoj, ograničenoj ceni. Ono što me buni je iz kog razloga se u Uredbi Vlada nije pozvala na Zakon o uređenju tržišta poljoprivrenih proizvoda, nego na Zakon o trgovini. U tom zakonu piše da Vlada može ograničiti cene u slučaju tržiših poremećaja, ali i da troškove takve politike snosi državni budžet, a ne proizvođač", pojašnjava sagovornik Danasa.
On dodaje da svaka obaveza treba da ima i pravo, te da stoga mlinari zahtevaju da im se cene energenata ne menjaju do kraja godine.
Na slične probleme ukazuje i predstavnik Unije pekara Srbije Zoran Pralica, koji ističe da je niža cena pšenice obezvređena drugim troškovima u čitavom sistemu, od prerade do gotovih proizvoda, a koji se, pored energenata, odnose i na cenu stočnog brašna.
Na pitanje da li će pekarski proizvodi pojeftiniti nakon Uredbe koju je Vlada donela, sagovornik Danasa predočava da se to neće dogoditi, zato što se ona odnosi samo na manje količine brašna namenjene distribuciji građanima.
"Uredba Vlade odnosi se samo na pakovanja brašna od kilogram, koje je namenjeno građanima i nema veze sa industrijom koja ga dobija u džakovima od 50 kilograma. Taj deo programa nije na režimu Vlade, te se cena za veće količine brašna nije smanjivala. Međutim, iako nismo najbolje prošli, zadržali smo stav da ćemo zadržati aktuelnu cenu hleba od 54 dinara", otkriva Pralica.
Stoga, uprkos činjenici da će Srbija ove godine imati višak oko 2,5 miliona tona i kukuruza i pšenice, prema rečima mlinara i pekara, zbog generalne inflacije, a posebno uvećanih cena energenata, ne otvara se prostor za pojeftinjenje pekarskih i drugih proizvoda napravljenih od žitarica.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Delovi Novog Sada bili bez grejanja, normalizacija oko 11 sati")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Američke kompanije dale poslovnoj klimi u Srbiji slabu trojku: Najveći problem visoka inflacija
09.12.2023.•
4
Najveći izazovi za poslovanje u Srbiji su visoka inflacija, koja utiče na smanjenje realne kupovne moći stanovništva i stalni rast cena sirovina.
NBS: Sve više finansijskih usluga se ugovara "iz fotelje"
08.12.2023.•
0
Tokom trećeg tromesečja 2023. godine u Srbiji je zaključeno 43.318 ugovora na daljinu između banaka i korisnika finansijskih usluga.
Osnovni troškovi čine gotovo 40 odsto porodičnog budžeta u Srbiji
08.12.2023.•
1
Troškovi za egzistencijalne potrebe u porodičnom budžetu u Srbiji u proseku su u prošloj godini imali udeo od 39,7 odsto, navodi se u novom broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Srbija od januara predsedava organizacijom CEFTA
08.12.2023.•
1
Srbija će od januara 2024. godine od Crne Gore preuzeti jednogodišnje predsedavanje Centralnoevropskim ugovorom o slobodnoj trgovini (CEFTA), saopštila je ta organizacija.
Objavljene nove cene goriva
08.12.2023.•
12
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas do petka 15. decembra.
Vlada Srbije: Izgradnja naftovoda Mađarska - Srbija je projekat od značaja za državu
07.12.2023.•
0
Vlada Srbije odlučila je da projekat "Izgradnja naftovoda Mađarska - Srbija" bude projekat od značaja za Srbiju.
NBS ponovo zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
07.12.2023.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,5 odsto.
G7 uvodi direktnu zabranu ruskih dijamanata od 1. januara
07.12.2023.•
4
Grupa sedam najrazvijenih zemalja G7 najavila je direktnu zabranu ruskih dijamanata od 1. januara, nakon čega će uslediti postepena ograničenja na indirektni uvoz ruskih dragulja od 1. marta.
.jpg "Deficit budžeta Srbije na kraju oktobra bio 5,6 milijardi dinara")
Deficit budžeta Srbije na kraju oktobra bio 5,6 milijardi dinara
06.12.2023.•
4
Deficit budžeta Srbije na kraju oktobra bio je 5,6 milijardi dinara, što je bolje od budžetskog plana predviđenog rebalansom za 21,9 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.
Lalošević za 021.rs: Ukinuti parafiskalne namete i pomoći privredi i preduzetnicima
06.12.2023.•
1
Mala i srednja preduzeća u Srbiji pokušavaju da opstanu i zadrže svoja mesta na tržištu. Za svoj "deo kolača" neretko se bore protiv velikih kompanija koja generišu veći profit i lakše opstaju.
Frilenserima koji kasne sa poreskom prijavom sledi zatezna kamata
06.12.2023.•
2
Frilenseri koji nisu podneli poresku prijavu do kraja oktobra moraće da podnesu takozvanu neblagovremenu poresku prijavu.
PIO fond greši, a penzioneri vraćaju novac: Zašto se pogrešno obračunavaju penzije?
06.12.2023.•
27
Veliki broj starijih građana, nakon što preda svu potrebnu dokumentaciju za odlazak u penziju, dobije privremeno rešenje na kome je njen iznos obračunat.
Tabaković: Bankarski sektor Srbije je stabilan i profitabilan
06.12.2023.•
16
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je bankarski sektor zemlje stabilan, visoko likvidan i profitabilan.
Proizvođač automobila uvodi četvorodnevnu radnu nedelju: Nekim radnicima sledi još 31 slobodan dan
06.12.2023.•
2
Italijanski proizvođač luksuznih automobila Lamborgini, postigao je dogovor sa sindikatima FIOM i FIM-CISL o uvođenju četvorodnevne radne nedelje za svoje radnike u proizvodnji.
"Forbs" proglasio Ursulu fon der Lajen za najmoćniju ženu na svetu
06.12.2023.•
5
Američki magazin Forbs proglasio je predsednicu Evorpske komisije Ursulu fon der Lajen za najmoćniju ženu na svetu, drugu godinu zaredom.
Sutra ističe rok za prijave mladih zainteresovanih za program "Moja prva plata"
05.12.2023.•
1
Mladi zainteresovani za učešće u programu "Moja prva plata" mogu se još danas i sutra prijavljivati za radne pozicije koje su u svojim prijavama ranije naveli poslodavci.
Ekonomska obećanja u predizbornoj kampanji: Šta je realno između spiska lepih želja?
05.12.2023.•
3
Programe o boljem životnom standardu građana političke stranke koriste kako bi privukle glasače.
Mali: Počela isplata 10.000 dinara srednjoškolcima, do sada je novac podeljen u osam opština
05.12.2023.•
6
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je srednjoškolcima iz osam opština isplaćena jednokratna pomoć od 10.000 dinara.
Za banke u Srbiji nema krize: U prvih devet meseci zaradile 865 miliona evra, najviše na kamatama
05.12.2023.•
10
Banke u Srbiji su prošle godine zaradile 742,4 miliona evra, skoro dvostruko više nego godinu ranije, a za devet meseci 2023. već su preskočile taj profit, piše Danas.
Dokle će vlast da nas zadužuje?
05.12.2023.•
26
Vest da je Ustavni sud Nemačke proglasio formiranje budžeta najmoćnije evropske zemlje neustavnim poučna je i za vlade drugih država, naročito onih sklonih zaduživanju.
Više od 80 španskih medija tužilo Metu
05.12.2023.•
0
Špansko udruženje koje predstavlja više od 80 medija podnelo je tužbu protiv Mete, matične kompanije društvene mreže Fejsbuk Mete.
Komentari 14
Prosvetar
luger
Gavril
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar