Besplatni udžbenici za sve đake u Srbiji koštali bi 0,1 odsto BDP-a: Šta je onda problem?
Prosečna porodica sa tri đaka u školi za udžbenike u proseku izdvaja više od 40.000 dinara, a roditelji se uporno suočavaju sa problemima.
Foto: 021.rs
Iako bi im besplatni udžbenici olakšali pritisak na budžet, kao zamenu za to pristaju na polovne. Međutim, i tu nailaze na problem, piše Euronews Srbija.
Roditelji beogradskih đaka ove godine nisu plaćali knjige, već je kupovinu udžbenika za sve osnovce i srednjoškolce finansirao Grad. Odluka Beograda pokrenula je lavinu - treba li udžbenici da budu besplatni za sve đake u Srbiji?
Za roditelje koji imaju decu školskog uzrasta septembar predstavlja ozbiljan udar na kućni budžert. Nisu tu samo udžbenici već i rančevi, pribor, odeća, obuća.
Mogu li udžbenici biti besplatni za sve?
A mogu li udžbenici u Srbiji biti besplatni za sve, pitanje je koje se poslednjih dana najčešće postavlja.
Jelena Žarković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da mogu i da bi to, prema njenoj računici, koštalo 0,1 odsto BDP-a.
"Pitanje je samo da li bi se neka druga davanja za obrazovanje smanjila. Svakako to ne bi trebalo da bude na lokalnim samoupravama, već da pređe na centralni, republički nivo", navela je ona.
Smatra da je kvalitet udžbenika važan za uspeh obrazovnog procesa, a da se sa liberalizacijom tržišta izdavača, koja je krenula pre 20 godina, uspeh učenika nije poboljšao. Čak naprotiv. Mnoga međunarodna testiranja pokazuju da su postignuća učenika iz Srbije ispod međunarodnog proseka.
Kada bi država preuzela na sebe da finansira udžbenike, kako kaže, zadovoljni bi bili izdavači, jer bi imali sigurnog kupca, ali i roditelji jer ne bi morali da finansiraju udžbenike. Za nju je korak pre toga upravo pitanje kakvog su kvaliteta udžbenici i šta dobijaju deca.
Upitana da li je populistički potez što je Grad Beograd nabavio udžbenike za đake u prestonici i da li je opravdano što se roditelji u ostatku Srbije bune, ona smatra da je negodovanje nastalo s razlogom.
"Znamo da već sada postoje velike nejednakosti", navela je prof. Žarković.
Pojašnjava da su na PISA istraživanju analizirana postignuća učenika koji su iz socijalno ugroženih porodica i koja su iz "gornjih slojeva društva", te da se došlo do zaključka da deca iz siromašnih porodica zaostaju i dve školske godine za decom bogatijih roditelja.
Lužanin: Sve što se tiče školovanja treba da bude besplatno
Tema besplatnih udžbenika ne pojavljuje se prvi put u javnosti.
Pre više od deceniju i po Dragoljub Mićunović ju je pokrenuo. Uporište je našao u Ustavu Srbije da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno.
U periodu kada je Žarko Obradović bio ministar prosvete krenulo se u realizaciju te ideje, ali sukcesivno.
Jedne godine su besplatne udžbenike dobili svi prvaci, naredne je uključen i drugi razred i tako redom. Došlo se do besplatnih udžbenika za sve niže razrede osnovne škole, s tim što su ih učenici na kraju godine vraćali, kako bi ih koristila naredna generacija.
Zorana Lužanin sa PMF-a u Novom Sadu smatra da bi sve što se tiče školovanja do fakulteta trebalo da bude besplatno i dostupno.
Dodaje da je PISA istraživanje pokazalo da samo u osnovnom obrazovanju imamo pravednost obrazovanja, a da već u srednjem i visokom nema te pravednosti.
"Mi nemamo prave stipendije, gde bi darovitu decu iz osnovne škole, bez obzira na status porodice, usmeravali ka gimnazijama, da kasnije upisuju fakultete i budu vrsni lekari. Sada imamo situaciju da ako je dete talentovano, ali je iz porodice sa malim primanjima, ono neće stići na fakultet. Fakultet i kada ste na budžetu više nije besplatan", rekla je Lužaninin.
Ističe da se zalaže za besplatne udžbenike, ali da korak pre toga mora biti da se revidiraju udžbenički kompleti i vidi da li su sve te knjige potrebne.
"Vi sada imate gramatiku iz srpskog jezika za peti, šesti, sedmi, osmi razred. Kada ih uporedite one su veoma slične. Imamo četiri gramatike, umesto da postoji jedna. U budžetu se mogu naći pare, ali je pitanje da li to u ovom trenutku treba uraditi, dok se tačno ne reguliše šta je štampani udžbenik", objašnjava ona.
Navodi i da su trenutne cene udžbenika predimenzionirane, da ih izdavači svake godine menjaju i da se loša poruka šalje kada na kraju školske godine vidimo u kontejneru skoro nove udžbenike.
"Kada bih mogla da biram prednost bih uvek dala nastavnim sredstvima koji omogućavaju očeniku, posebno u osnovnoj školi, otkrivanje. Taj pristup da učenik otkriva daleko je bolji pristup. Učenje prirodnih nauka bez dobrih laboratoja ničemu ne služi. Moramo da imamo male školske mikroskope, epruvete", navela je Lužanin.
Na tržištu danas postoji oko 15 izdavača udžbenika. Da bi se neki udžbenik našao u školi prethodno mora biti odobren i da se nađe u Katalogu udžbenika. Koji od odobrenih udžbenika i kog izdavača će učenici da koriste, biraju škole.
Pročitaj još
Lužanin se pita kako nastavnici mogu da izaberu udžbenike kada nemaju mogućnost da pogledaju na jednom mestu udžbenike svih izdavača.
To obično ide tako što veći izdavači dođu u školu i predstave svoje udžbenike, te se nastavnici odlučuju za njih.
"Gde je najveći upliv izdavača - oni uz udžbenike rade i pripremu časa nastavnicima. E, to nije dobro. Kako može izdavač da napravi pripremu časa", pita se Lužanin.
Smatra da je na delu odavno raslojavanje društva, da će moći da studiraju samo deca iz većih gradova - Beograda i Novog Sada.
"Sa besplatnim udžbenicima samo dolivamo ulje na vatru. Beograd možda ima sredstva da kupi i opremu za laboratorije, ali manje, siromašne lokalne samouprave to ne mogu", zaključila je ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
14
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
14
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
24
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
6
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
16
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Evropska centralna banka ne menja kamate
05.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) ostavila je danas ključne kamatne stope nepromenjene, kako se i očekivalo, potvrđujući da bi inflacija trebalo da se stabilizuje i minimalizuje uticaj jakog evra na monetarnu politiku.
Komentari 27
Drale
Vrzač
Velja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar