Evro slavi svoj 25. rođendan: Druga najtrgovanija valuta na svetu
Evro, prva nova valuta koja je u 21. veku uvedena u opticaj, danas slavi 25. rođendan otkako je u fizičkom obliku puštena u promet.
Monetarna jedinica i valuta Evropske unije (EU), uvedena je kao bezgotovinska novčana jedinica 1999. godine, a novčanice i kovani novac pojavili su se u zemljama članicama 1. januara 2002. godine, piše N1.
Tog dana, u istoriju su otišle nacionalne valute 12 članica evrozone - nemačka marka, francuski franak, italijanska lira, austrijski šiling, španska pezeta, grčka drahma i druge.
Ime evro je zvanično prihvaćeno 16. decembra 1995. u Madridu. Evro je uveden u svetsko finansijsko tržište kao računovodstvena valuta 1. januara 1999, zamenivši dotadašnju Evropsku obračunsku jedinicu (ECU), a tri godine kasnije su fizičke novčanice i kovanice evra postale stvarni novac u novčanicima Evropljana.
Nakon 28. februara 2002. evro je postao jedina valuta 12 država članica EU, a njihove nacionalne valute su prestale da biti zakonito sredstvo plaćanja. Druge države su kasnije usvojile valutu.
Evro je druga najveća rezervna valuta, kao i druga najtrgovanija valuta na svetu posle američkog dolara.
Simbol € je zasnovan na grčkom slovu epsilon (E), sa prvim slovom u reči "Evropa" i sa dve paralelne linije koje označavaju stabilnost.
Pomenutom valutom upravljaju i administriraju Evropska centralna banka (ECB, Frankfurt na Majni ) i Evrosistem, koji se sastoji od centralnih banaka zemalja evrozone.
Kao nezavisna centralna banka, ECB ima isključivu nadležnost da utvrđuje monetarnu politiku. Evrosistem učestvuje u štampanju, kovanju i distribuciji novčanica i kovanog novca u svim državama članicama i radu platnih sistema evrozone.
Ugovor iz Mastrihta iz 1992. obavezuje većinu država članica EU da usvoje evro nakon ispunjavanja određenih kriterijuma monetarne i budžetske konvergencije, iako to nisu učinile sve države učesnice.
Danska je pregovarala o izuzećima, dok je Švedska (koja je pristupila EU 1995. godine) odbila evro na neobavezujućem referendumu 2003. i zaobišla je obavezu usvajanja evra tako što nije ispunila monetarne i budžetske potrebe.
Sve zemlje koje su pristupile EU od 1993. godine obavezale su se da će u dogledno vreme usvojiti evro.
Zemlje u kojima je evro zvanična valuta i članice EU koje je ne koriste
Evro je zvanična valuta 20 od 27 država članica Evropske Unije, poznate kao evrozona i obuhvata oko 344 miliona građana od 2023. godine.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu Evropske centralne banke članice evrozone koje koriste evro su: Austrija, Belgija, Hrvatska (poslednja usvojila evro 1. januara 2023. godine), Kipar (Severni Kipar koristi tursku liru), Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija (Karipska Holandija uvela je američki dolar 2011, dok Kurasao, Sent Marten i Aruba imaju svoje valute koje su vezane za dolar), Portugal, Slovačka i Slovenija.
Zemlje članice EU koje nisu u evrozoni i ne koriste evro su: Bugarska, Češka Republika, Danska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska.
Vlada Bugarske ima za cilj da zameni bugarski lev evrom 1. januara 2025. Vlada Rumunije ima za cilj da rumunski lej bude zamenjen evrom 1. januara 2026. godine.
Članice EU – Češka Republika, Mađarska, Poljska i Švedska zakonski su obavezne da na kraju usvoje evro. Iako nemaju uslovljen datum za usvajanje, njihove vlade trenutno nemaju planove za prelazak. Danska je pregovarala o pravu da zadrži svoju valutu.
Ostali korisnici su i mikrodržave sa monetarnim sporazumom: Andora, Monako, San Marino i Vatikan.
Posebne teritorije EU koje imaju evro su francuske južne i antarktičke zemlje (Sent Bartelemi, Sent Pjer i Mikelon), britanska prekomorska teritorije (Akrotiri i Dekelija).
Na Balkanu evro kao službenu valutu na svoju ruku uvela je Crna Gora, a zvanično se koristi i na Kosovu.
Pročitaj još
Dužnička kriza i opstanak evra
Mnogi finansijski analitičari i ekonomisti su na uvođenje evra gledali s podozrenjem, jer ne postoji država "Evrolend" kao garant nove valute koja je pretendovala da se suprotstavi dominaciji američkog dolara.
Evropljani su novu novčanu jedinicu prihvatili sa puno optimizma. Međutim, kriza državnog duga evrozone iz 2011. dovela je u pitanje opstanak evra, pri čemu su se hedž fondovi čak otvoreno kladili na kolaps jedinstvene valute.
Uprkos dužničkoj krizi, koja je u nekim zemljama evrozone trajala sve do 2018. godine, evropska valuta je opstala, a spremnost vodećih evropskih ekonomija, pre svega Nemačke i Francuske, da se snažnije krene putem veće integracije monetarnog bloka, uključujući zajedničko zaduživanje, znači da je evro dostigao zrelost i da prema njihovoj proceni ima sigurnu budućnost, navodi se u Izveštaju Evropskog parlamenta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
26
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
30
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
25
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
8
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
13
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Komentari 4
BEG-Istra-SCHWAB.
SRB IN
Postar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar