Planom rasta EU za Srbiju predvidela 125 miliona evra: Koje uslove moramo da ispunimo?
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će Srbiji uskoro pristići prvih 125 miliona evra u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Ali ovo nije bezuslovna donacija iz Evropske unije, već sredstva za koja će naša zemlja morati da ispuni određene standarde.
Kako piše Danas, kako bi dobile finansijsku podršku u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, države treba da sprovedu reforme koje će građanima obezbediti bolje uslove života, a Srbija u odnosu na region ima i zadatak više, koji se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Ekonomista Libeka Mihailo Gajić kaže za Danas da je Plan finansijski instrument Evropske unije čiji je cilj da ubrza ekonomski rast na Balkanu, i da taj prostor više približi Evropi povezivanjem zemalja unutar regiona, ali i celog regiona sa EU.
On pojašnjava da se ovaj Plan razlikuje od prethodnih po tome što novac ne prolazi kroz postojeće mehanizme kao IPA ili IBRD, već se izdvaja direktno iz budžeta Evropske unije. Takođe, novitet je i to da, ako preduslovi za podršku nisu ispunjeni, EU može odlučiti da obustavi oslobađanje sredstava.
"Novac je namenjen prvenstveno izgradnji infrastrukture u regionu. Takođe, najavljeno je da će sredstva iz ovog fonda moći da se blokiraju ukoliko države kandidati ne budu poštovale određene minimalne standarde koji se tiču slobode medija, demokratije, vladavine prava… IPA koja je do sada bila glavni instrument EU i EBRD nisu imali takve mogućnosti uslovljavanja. Ukoliko se ispune tehnički kapaciteti, ti projekti bi prolazili, i nije sledila provera političkih kriterijuma, kao što će sada biti slučaj", kaže Gajić.
Sagovornik Danasa ističe da nikako ne treba zaboraviti činjenicu da novac koji je predviđen nije besplatna pomoć ili donacija, već da najveći deo čine krediti koji se moraju vratiti.
"To nisu neke velike besplatne pare koje padaju sa neba. Krediti su povoljni, jer će kamatna stopa biti niža od one po kojoj se Srbija zadužuje na slobodnom finansijskom tržištu, a dobro je i što će oni biti upareni sa već postojećim infrastrukturnim prioritetima država. Drugim rečima, Srbija planira da izgradi brzu prugu od Beograda do Niša, a to je moguće delimično finansirati i kroz ovakav finansijski instrument. Ne postoji uslovljavanje u smislu da EU daje novac samo za nešto što nam možda ne treba, već postoji koordinacija i usaglašavanje toga šta su zajednički prioriteti", objašnjava ovaj ekonomista.
Sa druge strane, govoreći o uslovima za prikupljanje novca, Gajić podvlači da još uvek nije jasno definisano koje tehničke osnove zemlja treba da ispoštuje da bi dobila pare, već postoje samo široke političke poruke o važnosti slobode medija, institucionalnih kapaciteta i drugo.
Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj inovacija saglasan je sa Gajićem da su uslovi za finansiranje pre političke, nego ekonomske prirode, posebno u smislu da je potrebno ispuniti i ubrzati pregovore ka pristupu Evropskoj uniji.
"Ovu vrstu aranžmana ne treba mešati sa nekadašnjim aranžmanima koje smo imali sa MMF-om, kada se zahteva da se ispuni reforma određenog javnog preduzeća, smanji javni dug i slično. Drugim rečima, plan nije vezan za jasne ekonomske parametre, već za usklađivanje sa politikama i pravcem kretanja ka Evropskoj uniji", kaže Jevtović za Danas.
Sagovornik Danasa mišljenja je da, kada je reč o ekonomskim kretanjima u naredne tri godine, rastu plata, penzija i životnog standarda, ovaj instrument neće biti dominantan faktor, već će najveći uticaj imati geopolitička kretanja.
Pročitaj još
"Ona će formirati cene energenata i druge odnose i lance kreiranja vrednosti u ekonomiji. Na standard će uticati i kretanje inflacije i kamatne stope u svetu, a samim tim i kod nas. A osim toga i privredna delatnost u Srbiji uz uticaj Ekspa. Tek posle svega toga možemo navesti Plan rasta i povlačenje sredstava koja su kroz njega namenjene za nas i region", pojašnjava on.
Kako Danas podseća, isplate u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan biće dva puta godišnje, pod uslovom da zemlje ispune kvalitativne i kvantitativne korake koji su već navedeni u Reformskim agendama predatim EU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
3
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
4
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
13
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
3
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Komentari 25
/
sta si tek kinezu radio pre dva dana.
ni dva dana ti pamcenje ne traje
Lila
pajo patak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar