Stari su budućnost sveta
Nesporno je da je 21. vek doba tehnologija i veštačke inteligencije, nešto o čemu stariji imaju samo osnovne predstave.
Preciznije, većina populacije iznad 50 godina života (što se u svetu smatra granicom između mladih i starijih) o modernim spravama zna samo onoliko koliko im je neophodno da bi se koristili novotarijama bez kojih je danas nemoguć svakodnevni život.
Mladi, upućeni do detalja u "tehnološka čuda", sve ubrzanije zauzimaju značajne pozicije u ekonomiji i očekivalo bi se da polako potiskuju matorce. Međutim, najnoviji izveštaj Američkog udruženja penzionera govori gotovo suprotno - doprinos starijih svetskoj ekonomiji raste iz godine u godinu.
Dva razloga
Dva su razloga za uvećanje značaja starijih generacija. Njihov udeo u ukupnom stanovništvu neprekidno raste, a i njihova potrošnja je bitan, i stalno jačajući, pokretač globalne ekonomske aktivnosti.
Lane su mediji poprilično glasno propratili tri statistička podatka: broj ljudi na Zemlji je premašio osam milijardi, Indija je postala najmnogoljudnija zemlja na svetu, a Kina je zabeležila pad broja stanovnika. Ostao je neprimećen podatak da je broj ljudi u starijem dobu (50 plus godina) dostigao broj dece ispod 15 godina.
Lane je na svetu živelo po dve milijarde starijih i dece i četiri milijarde osoba između 15 i 50 godina, u takozvanom mladom dobu, i trend "starenja" će se nastaviti. Već tekuće godine na svetu će biti novih 75 miliona ljudi koji premašuju pedesetu.
Dok je starijih sada četvrtina ukupnog stanovništva na planeti, već za četvrt veka činiće nešto više od trećine. Njihov broj će sa 1,9 milijardi, koliko ih je bilo 2020, do sredine veka uvećati 70 odsto, na 3,2 milijarde. Koliko svet stari vidi se i po prosečnoj dužini života, koja je od 67 godina iz 2002. dostigla 73, a procenjuje se da će sredinom veka iznositi 78 godina.
Siromašni brže stare
Duži životni vek je jedan razlog povećanja broja starijih ljudi, drugi, možda i značajniji, jeste pad plodnosti sa 2,7 na 2,4 za samo dve decenije, dok se smatra da će 2040. iznositi samo 2,2. Zanimljivo je da, suprotno uvreženom mišljenju, plodnost naglo opada upravo među najmanje razvijenim državama gde sada iznosi 1,8.
Ovaj podatak objašnjava zašto siromašnije i zemlje srednjeg razvoja stare brže nego razvijene zemlje. Predviđa se da će do sredine veka čak 85 odsto ljudi starijih od 65 godina biti iz ove dve kategorije zemalja, dok će kod pojedinih najsiromašnijih država čak četiri od pet stanovnika biti u starijoj dobi.
Vidljivo je da će najsiromašnije i zemlje srednjeg dohotka ostariti mnogo brže nego što će dostići neki bolji standard i to će biti velika nevolja za ove zemlje, posebno za najstarije stanovništvo u njima. Dok su SAD put od početka rasta broja starih spram dece, pa dok starih nije postalo više, prešle za sedam decenija, Brazilu i Kini biće dovoljne dve.
Tako će u Kini sredinom veka prosečna starost biti blizu pedeset godina, tek nešto ispod prosečne starosti u Japanu. Međutim, prosečan stariji čovek u Kini trošiće tek 60 odsto potrošnje prosečnog Japanca. Razlike u kvalitetu života tokom starije dobi biće drastično veće kada se razvijenije države porede sa nerazvijenim.
Posao za milijardu ljudi
Trend uvećanja udela žitelja starije dobi doveo je do toga da na starije već danas otpada trećina ukupne potrošnje, a stariji ukupnom svetskom BDP-u doprinose trostruko više nego 100 najprofitabilnijih kompanija.
Time obezbeđuju posao za oko milijardu ljudi. Procenjuje se da će do sredine veka na starije otpasti 40 odsto svetske potrošnje, a generisaće bezmalo 43 odsto ukupnog svetskog BDP-a, čime će omogućiti posao za 1,85 milijardi radnika.
Prilično je jasno zašto na starije otpada 60 odsto zdravstvene potrošnje, ali oni čine i 55 odsto usluga u sferi kulture i rekreacije, 49 odsto prehrambene potrošnje, 51 odsto transporta. Posebno je značajno da stariji u industriji nekretnina učestvuju sa 60 odsto, a u osiguranju sa 53 odsto. Upravo su ove delatnosti od vitalnog značaja za ekonomiju.
Pročitaj još
Penzioneri prinuđeni da rade
Trenutno stariji čine četvrtinu radne snage u svetu, s tim da je njihov udeo na tržištu rada najbogatijih država 34, srednjedohodovnih 24, a siromašnih 17 odsto. Međutim, kada se posmatraju samo najstariji, iznad 65 godina, tu je situacija posve suprotna.
Mada je ovo u velikoj većini država granica za odlazak u penziju, četvrtina ljudi ove dobi i dalje radi. Kod najsiromašnijih društava privređuje čak 44 odsto ljudi zrelih za mirovinu. Razlog je egzistencijalan, niske penzije i skromni ostali vidovi društvene zaštite najstarijih.
Kada je reč o Srbiji, upravo pozicija najstarijih govori možda i najviše. Radi svaki peti iznad 65 godina, a najviše se angažuju u uslugama pošto ova aktivnost zahteva najmanje investicija. Čak 37 odsto uposlenih najstarijih je u Beogradu, gde je potrošnja daleko veća nego u ostatku zemlje. Među još radećim starijima od 65 godina u Srbiji, muškaraca je pet puta više nego žena.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
0
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
0
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Dodeljeno 13 miliona evra subvencija kineskim kompanijama iz oblasti autoindustrije
03.10.2026.•
3
Ministarstvo privrede potpisalo je ugovore kojim su kompanije Šingju i Huizhong, koje posluju u automobilskoj industriji, dobile ukupno više od 13 miliona evra subvencija za ulaganje u proizvodnju u Srbiji.
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
1
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
3
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
2
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
54
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
JANAF dobio licencu za nastavak transporta nafte ka NIS-u
01.10.2026.•
2
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da je dobila novu licencu OFAK-a, koja joj omogućava nastavak transport nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 30. oktobra.
Počela obavezna provera tačnosti podataka o stvarnom vlasniku
01.10.2026.•
4
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je registrovane subjekte da je od danas obavezno proveravanje tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.
Bocan-Harčenko o NIS-u: Problem je težak, nije se moglo očekivati da će se brzo završiti pregovori
01.10.2026.•
8
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je, govoreći o pregovorima o Naftnoj industriji Srbije (NIS), da stvari idu svojim tokom i da nije bilo očekivanja da će se brzo završiti.
OFAK odobrio MOL-u nastavak pregovora o kupovini NIS-a
01.10.2026.•
1
Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAK) odobrila je dozvolu mađarskoj naftnoj kompaniji MOL za nastavak pregovora o kupovini većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije, javio je RTS.
Gasni aranžman sa Rusijom produžen do kraja godine
30.09.2026.•
5
Ruski "Gasprom" produžio je gasni aranžman sa Srbijom za još tri meseca, do kraja godine, pod istim povoljnim uslovima kao do sada.
NIS čeka odluku Amerikanaca, a ističu još dva važna roka
30.09.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) čeka odgovor Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) američkog Ministarstva finansija na novi zahtev za izdavanje posebne licence.
Agencija: Najjeftinije grejanje stana na drva i prirodni gas, najskuplje električnom energijom
29.09.2026.•
8
Agencija za energetiku saopštila je danas da je za grejanje prosečnog stana od 60 kvadratnih metara u Srbiji, na 20 stepeni celzijusa u toku 16 sati dnevno, potrebno 9.000 kilovata tokom 180 dana trajanja grejne sezone.
Kako će se razvijati tržište nekretnina u Srbiji: Ovo su četiri strateška pravca
29.09.2026.•
6
Tržište nekretnina u Srbiji trebalo bi do 2030. godine da se razvija kroz četiri ključna pravca.
Ruske vlasti stavile imovinu trgovinskog lanca Metro pod privremenu upravu
29.09.2026.•
6
Ruske vlasti stavile su imovinu nemačkog trgovinskog lanca Metro u Rusiji pod privremenu upravu, prema ukazu koji je potpisao predsednik Vladimir Putin, prenosi Frans pres.
Stepanović: Naprednjaci napravili duplo veći javni dug nego sve bivše vlasti
28.09.2026.•
22
Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kazala je da su naprednjaci za 14 godina vlasti Srbiju zadužili 28 milijardi evra, što je, kako kaže, dva puta više od onog što su ostavile bivše vlasti.
Bulgargaz dobio licencu za trgovanje prirodnim gasom u Srbiji
28.09.2026.•
0
Kompanija Bulgargaz EAD je saopštila da joj je Agencija za energetiku Srbije dodelila licencu za obavljanje veleprodaje prirodnog gasa u Srbiji na period od 10 godina.
Nemački građevinari kritikuju plan da se smanji broj radnika sa Zapadnog Balkana
27.09.2026.•
5
Sto dana pre najavljenog smanjenja kontingenta za građane Zapadnog Balkana koji mogu da se zaposle u Nemačkoj, nemački građevinari upozoravaju da će to smanjenje doneti gubitak radnih mesta i štetiti mnogim projektima.
Zašto kasne radovi na proširenju skladišta gasa Banatski Dvor?
27.09.2026.•
8
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve gasnog skladišta Banatski Dvor uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina.
Komentari 5
Firer
da
Saša*
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar