Stari su budućnost sveta

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

22.05.2024.

15:13 > 15:14

Nesporno je da je 21. vek doba tehnologija i veštačke inteligencije, nešto o čemu stariji imaju samo osnovne predstave.

Foto: Pixabay

Preciznije, većina populacije iznad 50 godina života (što se u svetu smatra granicom između mladih i starijih) o modernim spravama zna samo onoliko koliko im je neophodno da bi se koristili novotarijama bez kojih je danas nemoguć svakodnevni život.

Mladi, upućeni do detalja u "tehnološka čuda", sve ubrzanije zauzimaju značajne pozicije u ekonomiji i očekivalo bi se da polako potiskuju matorce. Međutim, najnoviji izveštaj Američkog udruženja penzionera govori gotovo suprotno - doprinos starijih svetskoj ekonomiji raste iz godine u godinu.

Dva razloga

Dva su razloga za uvećanje značaja starijih generacija. Njihov udeo u ukupnom stanovništvu neprekidno raste, a i njihova potrošnja je bitan, i stalno jačajući, pokretač globalne ekonomske aktivnosti.

Lane su mediji poprilično glasno propratili tri statistička podatka: broj ljudi na Zemlji je premašio osam milijardi, Indija je postala najmnogoljudnija zemlja na svetu, a Kina je zabeležila pad broja stanovnika. Ostao je neprimećen podatak da je broj ljudi u starijem dobu (50 plus godina) dostigao broj dece ispod 15 godina.

Lane je na svetu živelo po dve milijarde starijih i dece i četiri milijarde osoba između 15 i 50 godina, u takozvanom mladom dobu, i trend "starenja" će se nastaviti. Već tekuće godine na svetu će biti novih 75 miliona ljudi koji premašuju pedesetu.

Dok je starijih sada četvrtina ukupnog stanovništva na planeti, već za četvrt veka činiće nešto više od trećine. Njihov broj će sa 1,9 milijardi, koliko ih je bilo 2020, do sredine veka uvećati 70 odsto, na 3,2 milijarde. Koliko svet stari vidi se i po prosečnoj dužini života, koja je od 67 godina iz 2002. dostigla 73, a procenjuje se da će sredinom veka iznositi 78 godina.

Siromašni brže stare

Duži životni vek je jedan razlog povećanja broja starijih ljudi, drugi, možda i značajniji, jeste pad plodnosti sa 2,7 na 2,4 za samo dve decenije, dok se smatra da će 2040. iznositi samo 2,2. Zanimljivo je da, suprotno uvreženom mišljenju, plodnost naglo opada upravo među najmanje razvijenim državama gde sada iznosi 1,8.

Ovaj podatak objašnjava zašto siromašnije i zemlje srednjeg razvoja stare brže nego razvijene zemlje. Predviđa se da će do sredine veka čak 85 odsto ljudi starijih od 65 godina biti iz ove dve kategorije zemalja, dok će kod pojedinih najsiromašnijih država čak četiri od pet stanovnika biti u starijoj dobi.

Vidljivo je da će najsiromašnije i zemlje srednjeg dohotka ostariti mnogo brže nego što će dostići neki bolji standard i to će biti velika nevolja za ove zemlje, posebno za najstarije stanovništvo u njima. Dok su SAD put od početka rasta broja starih spram dece, pa dok starih nije postalo više, prešle za sedam decenija, Brazilu i Kini biće dovoljne dve.

Tako će u Kini sredinom veka prosečna starost biti blizu pedeset godina, tek nešto ispod prosečne starosti u Japanu. Međutim, prosečan stariji čovek u Kini trošiće tek 60 odsto potrošnje prosečnog Japanca. Razlike u kvalitetu života tokom starije dobi biće drastično veće kada se razvijenije države porede sa nerazvijenim.

Posao za milijardu ljudi

Trend uvećanja udela žitelja starije dobi doveo je do toga da na starije već danas otpada trećina ukupne potrošnje, a stariji ukupnom svetskom BDP-u doprinose trostruko više nego 100 najprofitabilnijih kompanija.

Time obezbeđuju posao za oko milijardu ljudi. Procenjuje se da će do sredine veka na starije otpasti 40 odsto svetske potrošnje, a generisaće bezmalo 43 odsto ukupnog svetskog BDP-a, čime će omogućiti posao za 1,85 milijardi radnika.

Prilično je jasno zašto na starije otpada 60 odsto zdravstvene potrošnje, ali oni čine i 55 odsto usluga u sferi kulture i rekreacije, 49 odsto prehrambene potrošnje, 51 odsto transporta. Posebno je značajno da stariji u industriji nekretnina učestvuju sa 60 odsto, a u osiguranju sa 53 odsto. Upravo su ove delatnosti od vitalnog značaja za ekonomiju.

Penzioneri prinuđeni da rade

Trenutno stariji čine četvrtinu radne snage u svetu, s tim da je njihov udeo na tržištu rada najbogatijih država 34, srednjedohodovnih 24, a siromašnih 17 odsto. Međutim, kada se posmatraju samo najstariji, iznad 65 godina, tu je situacija posve suprotna.

Mada je ovo u velikoj većini država granica za odlazak u penziju, četvrtina ljudi ove dobi i dalje radi. Kod najsiromašnijih društava privređuje čak 44 odsto ljudi zrelih za mirovinu. Razlog je egzistencijalan, niske penzije i skromni ostali vidovi društvene zaštite najstarijih.

Kada je reč o Srbiji, upravo pozicija najstarijih govori možda i najviše. Radi svaki peti iznad 65 godina, a najviše se angažuju u uslugama pošto ova aktivnost zahteva najmanje investicija. Čak 37 odsto uposlenih najstarijih je u Beogradu, gde je potrošnja daleko veća nego u ostatku zemlje. Među još radećim starijima od 65 godina u Srbiji, muškaraca je pet puta više nego žena.

Teme

STANOVNIŠTVO ekonomija

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Firer

25.05.2024 • 09:07

Selektivno

Stari ljudi su samo teret za planetu zemlju. Teret za porodice. Počeli su da žive kao orao i kornjača po 200 godina. Nema većih smorova od starih ljudi. U sve se mešaju, nikada se ne menjaju. Postavljaju dosadna pitanja. Sve iste priče ponavlaju godinama. Hiljade jos negativnih stvari. Jedina pozitvna qtvar je penzija i čuvanje unučadi kad idemo na žurke. Ljudi nemaju potrebe da žive duze od 60 godina. Max 65.

0 2 -2
da

22.05.2024 • 20:41

i

starci nisu sposobni za revolucije nego samo za robovanje

22 27 -5
Saša*

22.05.2024 • 20:10

Divan tekst

Živan kao i uvek koncizno detaljno i jasno. Iz priloženog se jasno vide rastuće nejednakosti i mnogo, mnogo toga što bi se moglo promeniti na bolje.

24 2 +22

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.