Paradoks u Srbiji: Hrana se kupuje na kredit, a stanovi za keš

Najava Evropske centralne banke da će u junu doći do smanjenja kamatnih stopa za zadužene u evrima u Srbiji neće značiti mnogo.
Paradoks u Srbiji: Hrana se kupuje na kredit, a stanovi za keš
Foto: Pixabay
Naime, kamatne stope na stambene zajmove trenutno su ograničene na nižem nivou, a gotovinske otplaćujemo uglavnom po fiksnim dinarskim stopama.
 
Ono što, međutim, zabrinjava ekonomistu Gorana Radosavljevića, prodekana FEFA fakulteta, jeste dinamika rasta keš kredita koji su se za nepunu deceniju uvećali gotovo sedam puta. 
 
"Dok god možete da vraćate te kredite - u redu je i ako ste ih uzeli za letovanje, trajna potrošačka dobra, automobil... ali, kupovina hrane na kredit je zabrinjavajuća, to znači da živite iznad svojih mogućnosti", upozorava on.
Poruku ECB o smanjenju kamatnih stopa će, kaže Radosavljević, slediti i druge centralne banke u regionu, pa pretpostavlja da će i naša.
 
"Na žalost, to neće za ljude koji imaju stambene kredite u Srbiji nešto previše značiti zato što je kamatna stopa na stambene kredite kod nas do kraja godine ograničena na 4,08 odsto, a referentna kamatna stopa na evro je oko tri, 3,6 odsto. Kada se na to doda marža, kamatna stopa dužnika je oko 6,6 odsto, a trenutno je ograničena na 4,08 odsto. Kada se ova mera krajem godine završi, vama će kamatna stopa praktično porasti na iznad šest procenata", pojašnjava on za N1.
Radosavljević podseća da čak i ako do kraja godine, kako se očekuje, euribor dođe do 3,2, a sledeće do 2,6 odsto, to će i dalje biti visoke stope u odnosu na pre nekoliko godina kada smo podizali stambene kredite i kada je euribor bio negativan.
 
"I 2020. je marža (kao deo formule za izračunavanje kamatne stope na stambeni kredit u Srbiji) bila tri odsto, ali je euribor bio negativan, pa vam je kamatna stopa bila manja od tri procenta", navodi on.
 
Smatra da se jeftin novac, kao što je bio od 2015. do 2020/21. godine, više neće vratiti, ali da će krediti biti jeftiniji u odnosu na sadašnji nivo.
 
"Cene, nažalost, imaju tu rigidnost kretanja nadole. Kad treba da rastu, svi odmah dižu cene kako bi se zaštitili od gubitaka, kad treba da se spuštaju, svi su obazrivi", objašnjava sagovornik N1.
 
Inflacija je, ukazuje, u odnosu na period kad su referentne kamatne stope počele da rastu daleko ispod tog nivoa.
 
"I moglo bi se reći da je pod kontrolom na neki način. Međutim, centralne banke su obazrive, banke su obazrive, države su obazrive i ne žele da se ponovo desi što se desilo. Vidimo da se najavljuje smanjenje referentne kamatne stope, ne očekuje se da euribor nešto spektakularno padne do kraja godine i verovatno će to smanjenje ići veoma sporo. Međutim, za ljude koji su već uzeli kredite, pogotovo keš kredite po fiksnim kamatnim stopama, to u ovom trenutku ne znači previše", kaže Radosavljević.
 
On dodaje da podaci pokazuju da se kamatne stope na keš kredite kreću oko 11, 12 odsto na godišnjem nivou.
 
Radosavljević ističe da je ograničenje kamatne stope na stambene kredite bila dobra mera za građane čije su rate stambenih zajmova preko noći bile gotovo duplirane.
 
"Ako ste 2020. godine uzeli stambeni kredit po 2,5 odsto, i odjednom vam je euribor skočio na preko četiri odsto, marža ostala na tri odsto, to je kamatna stopa iznad sedam procenata, vaša rata se u suštini duplirala sa 350 evra na 600 ili 700 evra. Ovo ograničenje vam je vratilo tu ratu skoro na nivo pre povećanja i dalo vam je 15 meseci grejs perioda da prodišete", objašnjava on.
Sagovornik N1 ukazuje da dužnici mogu da očekuju u 30 godina, koliko se otplaćuje stambeni kredit, da "makar tri puta kamata ide gore-dole, jer je to neki ciklus od po 10 godina".
 
Veruje, kaže, da će u bliskoj budućnosti ekonomska teorija pisati o tome da su ljudi ovde kupovali hranu na kredit, kartice i čekove, a stanove plaćali gotovim novcem.
 
"To je paradoksalna situacija koja pokazuje da postoji velika količina novca koja je u opticaju van legalnih tokova. Zašto bi u zemlji u kojoj je prosečna plata daleko ispod proseka EU kupovina stanova za keš bila daleko iznad proseka EU? Istovremeno smo jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, a cene nekretnina su na nivou nekih evropskih zemalja, nisu ni jeftini da se kupuju za keš, a opet postoji velika količina novca", konstatuje Radosavljević.
 
Ceo tekst pročitajte na portalu N1.
  • @PABLO

    27.05.2024 13:41
    razuma bez
    kina, rusija, venecuela, severna koreja i ostale slobodarske prijateljske zemlje koje nam pomazu i na koje se ugledamo, pucaju od demokratije i liberalnog kapitalizma...
  • @Тражили сте - ево в

    27.05.2024 13:37
    razuma bez
    nema druze ovo veze sa demokratijom...

    ovo su ti patriJotizam, svetoSavlje i radosti briksa...

  • Б

    26.05.2024 20:53
    Тражили сте - ево вам!
    Демократија, бато! Слобода, људска права, тржишна економија, владавина права! Сасвим случајно 38 најбогатијих људи на свету има више него 3,8 милијарди. То нема, понављам, нема никакве везе са демократијом. Наш циљ је расподела богатства као на Филипинима, где 9 породица има више него 55 милиона, дакле пола нације, где су и струја и вода и здравство и школство приватни, где су људи заковани у генерацијско сиромаштво и буквално умиру поред пута, а они који још могу да мрдају их само шутну да не сметају на путу ка још већој слободи и демократији. Може и Египат, где десетине милиона људи законски не постоје, јер њихови родитељи нису могли да скупе паре да подмите матичара да их упише у књигу рођених. Али, нема везе, само слушајмо Запад и биће боље... њима.
    Насмешите се, Срби, сутра ће бити још горе! И, не заборавите да изађете на изборе. Ваш глас је пресудан, од вас зависи ко ће бити изабран за кловна, пардон владајућег политичара/ку. Они који стварно владају и Србијом и светом ће вам се смејати, али вас не треба да буде брига.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija