Paradoks u Srbiji: Hrana se kupuje na kredit, a stanovi za keš
Najava Evropske centralne banke da će u junu doći do smanjenja kamatnih stopa za zadužene u evrima u Srbiji neće značiti mnogo.
Foto: Pixabay
Naime, kamatne stope na stambene zajmove trenutno su ograničene na nižem nivou, a gotovinske otplaćujemo uglavnom po fiksnim dinarskim stopama.
Ono što, međutim, zabrinjava ekonomistu Gorana Radosavljevića, prodekana FEFA fakulteta, jeste dinamika rasta keš kredita koji su se za nepunu deceniju uvećali gotovo sedam puta.
"Dok god možete da vraćate te kredite - u redu je i ako ste ih uzeli za letovanje, trajna potrošačka dobra, automobil... ali, kupovina hrane na kredit je zabrinjavajuća, to znači da živite iznad svojih mogućnosti", upozorava on.
Poruku ECB o smanjenju kamatnih stopa će, kaže Radosavljević, slediti i druge centralne banke u regionu, pa pretpostavlja da će i naša.
"Na žalost, to neće za ljude koji imaju stambene kredite u Srbiji nešto previše značiti zato što je kamatna stopa na stambene kredite kod nas do kraja godine ograničena na 4,08 odsto, a referentna kamatna stopa na evro je oko tri, 3,6 odsto. Kada se na to doda marža, kamatna stopa dužnika je oko 6,6 odsto, a trenutno je ograničena na 4,08 odsto. Kada se ova mera krajem godine završi, vama će kamatna stopa praktično porasti na iznad šest procenata", pojašnjava on za N1.
Radosavljević podseća da čak i ako do kraja godine, kako se očekuje, euribor dođe do 3,2, a sledeće do 2,6 odsto, to će i dalje biti visoke stope u odnosu na pre nekoliko godina kada smo podizali stambene kredite i kada je euribor bio negativan.
"I 2020. je marža (kao deo formule za izračunavanje kamatne stope na stambeni kredit u Srbiji) bila tri odsto, ali je euribor bio negativan, pa vam je kamatna stopa bila manja od tri procenta", navodi on.
Smatra da se jeftin novac, kao što je bio od 2015. do 2020/21. godine, više neće vratiti, ali da će krediti biti jeftiniji u odnosu na sadašnji nivo.
"Cene, nažalost, imaju tu rigidnost kretanja nadole. Kad treba da rastu, svi odmah dižu cene kako bi se zaštitili od gubitaka, kad treba da se spuštaju, svi su obazrivi", objašnjava sagovornik N1.
Inflacija je, ukazuje, u odnosu na period kad su referentne kamatne stope počele da rastu daleko ispod tog nivoa.
"I moglo bi se reći da je pod kontrolom na neki način. Međutim, centralne banke su obazrive, banke su obazrive, države su obazrive i ne žele da se ponovo desi što se desilo. Vidimo da se najavljuje smanjenje referentne kamatne stope, ne očekuje se da euribor nešto spektakularno padne do kraja godine i verovatno će to smanjenje ići veoma sporo. Međutim, za ljude koji su već uzeli kredite, pogotovo keš kredite po fiksnim kamatnim stopama, to u ovom trenutku ne znači previše", kaže Radosavljević.
On dodaje da podaci pokazuju da se kamatne stope na keš kredite kreću oko 11, 12 odsto na godišnjem nivou.
Radosavljević ističe da je ograničenje kamatne stope na stambene kredite bila dobra mera za građane čije su rate stambenih zajmova preko noći bile gotovo duplirane.
"Ako ste 2020. godine uzeli stambeni kredit po 2,5 odsto, i odjednom vam je euribor skočio na preko četiri odsto, marža ostala na tri odsto, to je kamatna stopa iznad sedam procenata, vaša rata se u suštini duplirala sa 350 evra na 600 ili 700 evra. Ovo ograničenje vam je vratilo tu ratu skoro na nivo pre povećanja i dalo vam je 15 meseci grejs perioda da prodišete", objašnjava on.
Pročitaj još
Sagovornik N1 ukazuje da dužnici mogu da očekuju u 30 godina, koliko se otplaćuje stambeni kredit, da "makar tri puta kamata ide gore-dole, jer je to neki ciklus od po 10 godina".
Veruje, kaže, da će u bliskoj budućnosti ekonomska teorija pisati o tome da su ljudi ovde kupovali hranu na kredit, kartice i čekove, a stanove plaćali gotovim novcem.
"To je paradoksalna situacija koja pokazuje da postoji velika količina novca koja je u opticaju van legalnih tokova. Zašto bi u zemlji u kojoj je prosečna plata daleko ispod proseka EU kupovina stanova za keš bila daleko iznad proseka EU? Istovremeno smo jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, a cene nekretnina su na nivou nekih evropskih zemalja, nisu ni jeftini da se kupuju za keš, a opet postoji velika količina novca", konstatuje Radosavljević.
Ceo tekst pročitajte na portalu N1.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
16
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
28
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
47
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
36
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
1
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Komentari 17
@PABLO
@Тражили сте - ево в
ovo su ti patriJotizam, svetoSavlje i radosti briksa...
Б
Насмешите се, Срби, сутра ће бити још горе! И, не заборавите да изађете на изборе. Ваш глас је пресудан, од вас зависи ко ће бити изабран за кловна, пардон владајућег политичара/ку. Они који стварно владају и Србијом и светом ће вам се смејати, али вас не треба да буде брига.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar