Keš krediti aktuelniji u određeno doba godine: Koliko koštaju u Srbiji, a koliko u okruženju?
Stambeni krediti su bar za sada "izašli iz mode", ali su zato keš krediti ponovo "popularni", što se može videti po reklamnim kampanjama banaka.
Foto: Pixabay
Visoka inflacija prethodne dve, tri godine udarila je na standard građana i da bi dopunili budžet ljudi se okreću zajmovima koje je najlakše dobiti-keš kreditima, piše Danas.
Prema kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije, na kraju februara građani su dugovali bankama po osnovu gotovinskih kredita skoro šest milijardi evra.
Istovremeno su stambeni krediti stigli do 5,6 milijardi evra.
U poslednjih godinu dana iznos keš kredita povećan je za 5,8 odsto, dok su stambeni povećani za pet odsto, ali ako uzmemo u obzir rast cena nekretnina može se zaključiti da je zapravo broj odobrenih kredita za kupovinu stanova čak i smanjen.
Istovremeno sa rastom inflacije, centralne banke, kako Narodna banka tako i većina ostalih svetskih centralnih banaka povećavali su ključne kamatne stope koje su se onda prelivale na kamatne stope na kredite.
U Srbiji u poslednje dve godine cena keš kredita povećana je skoro za 50 odsto. Naime, prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa na keš kredit u dinarima u januaru iznosila je 13,05 odsto. Pozajmljivanje novca od banaka po osnovu ovih kredita nikada nije bilo preterano povoljno, ali se pre dve godine kamatna stopa u proseku kretala oko 8,6 do devet odsto.
Ipak, poslednjih nekoliko meseci, kako pada inflacija, a Narodna banka prestala da povećava kamatnu stopu, zaustavljen je rast cena keš kredita, pa se čak i smanjuje sa visokih skoro 15 odsto u proseku u maju prošle godine.
Zanimljivo je da je prosečna kamatna stopa na keš kredite indeksirane u evrima svega 3,5 odsto, ali obim novoodobrenih gotovinskih zajmova u evrima se meri u promilima.
Nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić pojašnjava za Danas da broj keš kredita raste jer postoji potreba građana za gotovinom.
"To je uvek dopuna postojećeg budžeta, i oni su se kod nas uvek kretali oko 45 odsto ukupnog plasmana banaka", kaže Vasić.
On kaže da do nagle potražnje za keš kreditima dolazi u određenim periodima godine i to obično budu iznosi od par stotina hiljada dinara.
"Ljudi se zadužuju u septembru pred novu školsku godinu, nakon Nove godine, pred slave ili za zimski raspust i zimovanje. Takođe i u aprilu, maju i junu kada na red stiže letovanje. Sve to povećava volumen keš kredita", predočava Vasić.
Ipak, govoreći o prognozama kada bi kamate mogle početi da padaju kada je reč o kreditima u evrima, Vasić podvlači da to zavisi od Evropske centralne banke, ali da bi se moglo očekivati da će biti u bližem periodu.
"Prema najavama ECB, to bi moglo da se desi u junu ili julu, pa bi se uzročno-posledično moglo odraziti i na domaće stanovništvo koje ima stambene kredite već krajem ili početkom sledeće godine. Ipak, sve zavisi od inflacije, koja se sada smiruje. Zato bismo verovatno u toku 2025. mogli očekivati smanjenje kamatne stope", priča Danasov sagovornik.
Ipak, govoreći o dinarskim keš kreditima, sagovornik beogradskog lista kaže da će pad kamatne stope na njih zavisiti od Narodne banke Srbije.
"Za sada je dobro što treći put uzastopno ne podiže referentnu kamatnu stopu, što znači da bi sledeći talas bio spuštanje. Kada će to biti ne možemo znati, ali se prati više signala uključujući i signal Evropske centralne banke zbog inflacije tamo. To ima veze jer sve što se tamo dešava pre ili kasnije se prelije i kod nas. Stoga će Narodna banka u skladu sa raznim parametrima menjati referentnu kamatnu stopu, što će uticati na cenu dinarskih kredita", zaključuje on.
To su proseci i statistika, ali ako pogledamo ponude najvećih banaka u Srbiji, kamatne stope na dinarske keš kredite kreću se od 13 pa do 17 odsto. Naravno, ima i manjih banaka koje pokušavaju da osvoje veći kolač na tržištu, pa se mogu naći ponude kredita od 10 odsto pa naviše.
O čemu voditi računa pri odabiru keš kredita?
Građani, posebno oni manje vični finansijama, prilikom odabira kredita imaju nekoliko stvari o kojima treba da vode računa.
Prvo, u svim bankama jeftiniji su krediti ukoliko u toj banci imate otvoren račun preko kog primate platu ili penziju. Razlike u kamatnim stopama su i po dva procentna poena, a razlike su i u pratećim troškovima. Na kraju otplatnog perioda, a kod nas se uglavnom uzimaju krediti sa rokom dužim od pet godina, ta razlika se meri hiljadama, pa i desetinama hiljada dinara.
Upravo prateći troškovi, kao što su naknada za obradu kredita koja se naplaćuje jednokratno, ali u procentu od 0,5 do čak dva odsto iznosa kredita. Ima i banaka koje ne naplaćuju trošak obrade kredita, ali onda naplaćuju mesečno održavanje kredita ili premije osiguranja od nezaposlenosti itd. U svakom slučaju, banke su se potrudile da sav rizik prebace na klijenta.
Zato, da bi se uporedila prava cena koja se plaća kod podizanja zajma, treba gledati efektivnu kamatnu stopu (EKS). U njoj su pored nominalne kamtne stope (NKS) sadržani i svi ostali troškovi. Kod nas je teže naći keš kredit sa efektivnom kamatnom stopom ispod 15 odsto, posebno u velikim bankama.
Takođe, dilema nastaje i kod odabira da li uzeti keš kredit sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom. Fiksna kamatna stopa obezbeđuje istu ratu tokom celog otplatnog perioda. Međutim, stručnjaci očekuju do kraja ove, a sigurno sledeće godine da Evropska centralna banka, a onda i Narodna banka Srbije, krenu sa smanjenjem referentnih kamatnih stopa.
Ovo znači da će i promenljivi deo kamatne stope krenuti da se smanjuje, pa je onda prilično upitno da li se sada isplati uzeti fiksnu kamatu, ako se očekuje pad kamatnih stopa u narednom periodu.
Poslednjih godina banke se utrkuju da klijentima što je više olakšaju i automatizuju dobijanje kredita, ali naravno da to i naplate. Onlajn keš krediti su u ponudi skoro svih banaka, ali su po pravilu skuplji od standardnih kredita, a osim toga i maksimalni iznos koji se odobrava je manji.
Na kraju, Srbija je po mnogim parametrima skuplja od okruženja, pa ni visina kamatnih stopa nije izuzetak.
U zemljama regiona, kamatne stope na keš kredite su uglavnom jednocifrene. Pretragom internet prezentacija banaka koje rade regionu i u Srbiji može se videti da su kamatne stope dvostruko veće.
Doduše, Hrvatska se nalazi u zoni evra, a Crna Gora takođe koristi evro kao valutu. Krediti u evrima su po pravilu jeftiniji od onih u lokalnim valutama, ali to ne menja činjenicu da prosečan Hrvat može da uzme keš kredit sa efektivnom kamatnom stopom od šest do sedam odsto, a da u Srbiji one idu preko 15 odsto.
Pročitaj još
.jpg "Građani Srbije najviše duguju za keš kredite, stambeni na drugom mestu")
U Crnoj Gori su od osam do devet odsto, a u BiH koja ima konvertibilnu marku sa fiksnim kursom prema evru, efektivne kamatne stope su od šest do sedam odsto u najvećim bankama.
I Bugarska koja ima, kao i BiH, devizni odbor, odnosno fiksni kurs leva prema evru, ima znatno niže kamatne stope nego Srbija. Efektivne kamatne stope na keš kredite u levima se kreću od šest do sedam odsto godišnje.
Jedina uteha su nam Mađari. U skladu sa najvećom inflacijom u Evropi, naši severni susedi imaju i ogromne kamatne stope na kredite u forintama. Efektivne kamatne stope idu od 13 pa do 20 odsto godišnje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
1
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
1
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
9
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
EU dodala Monako na spisak zemalja visokog rizika od pranja novca
11.06.2025.•
0
Evropska komisija objavila je da je dodala Monako na spisak zemalja "visokog rizika" po pitanju pranja novca.
Macut: Srbija neće preduzimati ništa u vezi NIS bez saglasnosti ruskih partnera
10.06.2025.•
10
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da "država neće preduzimati nikakve korake u vezi Naftne industrije Srbije bez saglasnosti ruskih partnera", saopštio je njegov kabinet.
Tabaković: Rekordne rezerve zlata u Srbiji - skoro 50 tona
10.06.2025.•
32
Rezerve zlata u Srbiji dostigle su skoro 50 tona, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Mali: Država uzima kredit za isplatu "rafala" do oko 1,9 milijardi evra
10.06.2025.•
37
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će država da se zaduži kod inostranih banaka za isplatu nabavke 12 borbenih aviona "rafal" iz Francuske, u iznosu od oko 1,9 milijardi evra.
Komentari 2
Smrdistan
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar