Keš krediti aktuelniji u određeno doba godine: Koliko koštaju u Srbiji, a koliko u okruženju?
Stambeni krediti su bar za sada "izašli iz mode", ali su zato keš krediti ponovo "popularni", što se može videti po reklamnim kampanjama banaka.
Foto: Pixabay
Visoka inflacija prethodne dve, tri godine udarila je na standard građana i da bi dopunili budžet ljudi se okreću zajmovima koje je najlakše dobiti-keš kreditima, piše Danas.
Prema kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije, na kraju februara građani su dugovali bankama po osnovu gotovinskih kredita skoro šest milijardi evra.
Istovremeno su stambeni krediti stigli do 5,6 milijardi evra.
U poslednjih godinu dana iznos keš kredita povećan je za 5,8 odsto, dok su stambeni povećani za pet odsto, ali ako uzmemo u obzir rast cena nekretnina može se zaključiti da je zapravo broj odobrenih kredita za kupovinu stanova čak i smanjen.
Istovremeno sa rastom inflacije, centralne banke, kako Narodna banka tako i većina ostalih svetskih centralnih banaka povećavali su ključne kamatne stope koje su se onda prelivale na kamatne stope na kredite.
U Srbiji u poslednje dve godine cena keš kredita povećana je skoro za 50 odsto. Naime, prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa na keš kredit u dinarima u januaru iznosila je 13,05 odsto. Pozajmljivanje novca od banaka po osnovu ovih kredita nikada nije bilo preterano povoljno, ali se pre dve godine kamatna stopa u proseku kretala oko 8,6 do devet odsto.
Ipak, poslednjih nekoliko meseci, kako pada inflacija, a Narodna banka prestala da povećava kamatnu stopu, zaustavljen je rast cena keš kredita, pa se čak i smanjuje sa visokih skoro 15 odsto u proseku u maju prošle godine.
Zanimljivo je da je prosečna kamatna stopa na keš kredite indeksirane u evrima svega 3,5 odsto, ali obim novoodobrenih gotovinskih zajmova u evrima se meri u promilima.
Nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić pojašnjava za Danas da broj keš kredita raste jer postoji potreba građana za gotovinom.
"To je uvek dopuna postojećeg budžeta, i oni su se kod nas uvek kretali oko 45 odsto ukupnog plasmana banaka", kaže Vasić.
On kaže da do nagle potražnje za keš kreditima dolazi u određenim periodima godine i to obično budu iznosi od par stotina hiljada dinara.
"Ljudi se zadužuju u septembru pred novu školsku godinu, nakon Nove godine, pred slave ili za zimski raspust i zimovanje. Takođe i u aprilu, maju i junu kada na red stiže letovanje. Sve to povećava volumen keš kredita", predočava Vasić.
Ipak, govoreći o prognozama kada bi kamate mogle početi da padaju kada je reč o kreditima u evrima, Vasić podvlači da to zavisi od Evropske centralne banke, ali da bi se moglo očekivati da će biti u bližem periodu.
"Prema najavama ECB, to bi moglo da se desi u junu ili julu, pa bi se uzročno-posledično moglo odraziti i na domaće stanovništvo koje ima stambene kredite već krajem ili početkom sledeće godine. Ipak, sve zavisi od inflacije, koja se sada smiruje. Zato bismo verovatno u toku 2025. mogli očekivati smanjenje kamatne stope", priča Danasov sagovornik.
Ipak, govoreći o dinarskim keš kreditima, sagovornik beogradskog lista kaže da će pad kamatne stope na njih zavisiti od Narodne banke Srbije.
"Za sada je dobro što treći put uzastopno ne podiže referentnu kamatnu stopu, što znači da bi sledeći talas bio spuštanje. Kada će to biti ne možemo znati, ali se prati više signala uključujući i signal Evropske centralne banke zbog inflacije tamo. To ima veze jer sve što se tamo dešava pre ili kasnije se prelije i kod nas. Stoga će Narodna banka u skladu sa raznim parametrima menjati referentnu kamatnu stopu, što će uticati na cenu dinarskih kredita", zaključuje on.
To su proseci i statistika, ali ako pogledamo ponude najvećih banaka u Srbiji, kamatne stope na dinarske keš kredite kreću se od 13 pa do 17 odsto. Naravno, ima i manjih banaka koje pokušavaju da osvoje veći kolač na tržištu, pa se mogu naći ponude kredita od 10 odsto pa naviše.
O čemu voditi računa pri odabiru keš kredita?
Građani, posebno oni manje vični finansijama, prilikom odabira kredita imaju nekoliko stvari o kojima treba da vode računa.
Prvo, u svim bankama jeftiniji su krediti ukoliko u toj banci imate otvoren račun preko kog primate platu ili penziju. Razlike u kamatnim stopama su i po dva procentna poena, a razlike su i u pratećim troškovima. Na kraju otplatnog perioda, a kod nas se uglavnom uzimaju krediti sa rokom dužim od pet godina, ta razlika se meri hiljadama, pa i desetinama hiljada dinara.
Upravo prateći troškovi, kao što su naknada za obradu kredita koja se naplaćuje jednokratno, ali u procentu od 0,5 do čak dva odsto iznosa kredita. Ima i banaka koje ne naplaćuju trošak obrade kredita, ali onda naplaćuju mesečno održavanje kredita ili premije osiguranja od nezaposlenosti itd. U svakom slučaju, banke su se potrudile da sav rizik prebace na klijenta.
Zato, da bi se uporedila prava cena koja se plaća kod podizanja zajma, treba gledati efektivnu kamatnu stopu (EKS). U njoj su pored nominalne kamtne stope (NKS) sadržani i svi ostali troškovi. Kod nas je teže naći keš kredit sa efektivnom kamatnom stopom ispod 15 odsto, posebno u velikim bankama.
Takođe, dilema nastaje i kod odabira da li uzeti keš kredit sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom. Fiksna kamatna stopa obezbeđuje istu ratu tokom celog otplatnog perioda. Međutim, stručnjaci očekuju do kraja ove, a sigurno sledeće godine da Evropska centralna banka, a onda i Narodna banka Srbije, krenu sa smanjenjem referentnih kamatnih stopa.
Ovo znači da će i promenljivi deo kamatne stope krenuti da se smanjuje, pa je onda prilično upitno da li se sada isplati uzeti fiksnu kamatu, ako se očekuje pad kamatnih stopa u narednom periodu.
Poslednjih godina banke se utrkuju da klijentima što je više olakšaju i automatizuju dobijanje kredita, ali naravno da to i naplate. Onlajn keš krediti su u ponudi skoro svih banaka, ali su po pravilu skuplji od standardnih kredita, a osim toga i maksimalni iznos koji se odobrava je manji.
Na kraju, Srbija je po mnogim parametrima skuplja od okruženja, pa ni visina kamatnih stopa nije izuzetak.
U zemljama regiona, kamatne stope na keš kredite su uglavnom jednocifrene. Pretragom internet prezentacija banaka koje rade regionu i u Srbiji može se videti da su kamatne stope dvostruko veće.
Doduše, Hrvatska se nalazi u zoni evra, a Crna Gora takođe koristi evro kao valutu. Krediti u evrima su po pravilu jeftiniji od onih u lokalnim valutama, ali to ne menja činjenicu da prosečan Hrvat može da uzme keš kredit sa efektivnom kamatnom stopom od šest do sedam odsto, a da u Srbiji one idu preko 15 odsto.
Pročitaj još
.jpg "Građani Srbije najviše duguju za keš kredite, stambeni na drugom mestu")
U Crnoj Gori su od osam do devet odsto, a u BiH koja ima konvertibilnu marku sa fiksnim kursom prema evru, efektivne kamatne stope su od šest do sedam odsto u najvećim bankama.
I Bugarska koja ima, kao i BiH, devizni odbor, odnosno fiksni kurs leva prema evru, ima znatno niže kamatne stope nego Srbija. Efektivne kamatne stope na keš kredite u levima se kreću od šest do sedam odsto godišnje.
Jedina uteha su nam Mađari. U skladu sa najvećom inflacijom u Evropi, naši severni susedi imaju i ogromne kamatne stope na kredite u forintama. Efektivne kamatne stope idu od 13 pa do 20 odsto godišnje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
1
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
7
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
10
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Komentari 2
Smrdistan
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar