Srbija nema analizu bankarskog sektora: Da li je to uopšte i potrebno kad alternative nema?
Bankarski sektor u Srbiji je u vreme povišenih kamatnih stopa zabeležio rekordne profiite, a građani i privreda su zbog nedostatka alternative prinuđeni da svoj novac plasiraju kod banaka.
Foto: Pixabay
Svaki sektor bi barem u teoriji trebalo da prođe opsežnu analizu, naročito onaj koji je i koncentracija skoro celokupne finansijske aktive u zemlji. Naime bankarski sektor Srbije je činio oko 91 odsto aktive finansijskog sektora, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) za prošlu godinu, piše Nova ekonomija.
Na pitanje instituciji nadležnoj za stanje u ovom sektoru, Agenciji za zaštitu konkurencije, Nova ekonomija je dobila odgovor da presek u ovoj industriji nije nikada ni urađen. Transformacija bankarskog sektora u Srbiji kao i dolazak inostranih banaka počeo je pre više od 20 godina.
"Komisija nije do sada sprovodila sektorsku analizu stanja konkurencije bankarskog sektora, a kontrolnu ulogu poslovanja banaka ima NBS. Komisija je nadležna nad svim tržištima u Republici Srbiji u skladu sa čl. 21 Zakona o zaštiti konkurencije", odgovor je iz Agencije, a u kojem se ne pominje da li će se tako nešto i desiti u budućnosti.
Ono što može da se uradi je da se sektor koji već dobro posluje poboljša na osnovu izveštaja i preseka koje nude nadležne institucije.
"Agencija za zaštitu konkurencije je vrlo pasivna, retko se pojavljuju i poslednjih godina kao da ne postoje. Iako postoje sumnje na nekoliko tržišta da postoje dogovori, kartelizacija ili čak i monopol. NBS bi trebalo takav presek da radi i postoji potreba za time", kaže za Novu ekonomiju Milojko Arsić, prefosor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Da nam je potreban presek konkurencije u bankarstvu, mišljenja je i Milko Štimac, konsultant za organizaciju tržišta kapitala.
"Svakako da je potrebna jedna takva analiza. Time bi se poboljšala i konkurencija kada bi se napravio jedan takav presek. Na sajtu Udruženja banaka Srbije (UBS) i NBS možete naći koliki je tržišni udeo banaka i onda i ukupno, a i sektorski. Mi smo malo tržište. Vrlo je lako doći do značajnog udela na tržištu, a i svakako smo bankocentrično tržište, zato što tržištu kapitala nije bilo dozvoljeno da se razvije", kaže Štimac.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić je stava da nam sektorska analiza ni ne treba kada alternative ionako nema.
"Mi suštinski nemamo alternativu, jer 90 odsto svega se nalazi u bankama, kada pogledate novac koji kruži tu vam je tih 90 odsto, a ostatak je u penzijskim i investicionim fondovima. Sa tim nema potrebe raditi analizu pošto je već očigledno", kaže Vasić.
S obzirom na visoku zaradu banaka u poslednje dve godine, postavlja se pitanje da li je sve bilo samo zbog visokih kamata, a više zbog toga što alternativa ne postoji, a za šta bi analiza sektora onda i bila značajna dajući uvid u to šta se zaista dešava na tržištu.
Štimac kaže da što se tiče konkurencije u bankarskom sektoru, najlakše bi bilo sada da kaže da bi država to morala da podstiče, ali time nismo dobili suštinski odgovor. Prema njegovim rečima, na finansijskom tržištu banke moraju da daju stabilnost, a tržište kapitala dinamiku. NBS ne može drugačije kao centralna bankarska institucija nego da se trudi da obezbedi stabilnost i smanjene rizike poslovanja.
Prema izveštaju o poslovanu banka u prošloj godini, od 30 banaka ostalo je 20, a sada 19 s obzirom na to da je AIK banka kupila Eurobank Direktnu.
Pročitaj još
.jpg "NBS: Devizne rezerve na kraju jula najviše od 2000. do danas")
Najveću aktivu i tržišno učešće imale su tokom 2023. godine banka Inteza od 7,9 milijardi evra i učešće od 15,6 odsto, potom sledi mađarska OTP sa sedam milijardi evra i tržišnim učešćem od 14 odsto. Na trećem mestu su AIK banka i Eurobank Direktna koje su zajedno imale aktivu od 6,6 milijardi evra, što je 13,1 odsto tržišnog učešća. Rajfajzen banka je četvrta sa 5,7 milijardi evra aktive i 11,1 odsto učešća, peta Unikredit banka sa 5,4 milijardi evra i 10,7 odsto učešća, i NLB Komercijalna sa pet miijardi evra i 9,9 odsto tržišta.
U rukama ovih šest banaka je 74,5 odsto bankarskog tržišta, prema podacima za prošlu godinu.
Ceo tekst čitajte na sajtu Nove ekonomije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
0
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
0
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
19
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
19
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
45
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Francuska zadržala maline iz Srbije zbog povećanog nivoa kadmijuma
02.05.2026.•
30
U isporuci malina u Francusku iz Srbije pronađene su dvostruko veće količine kadmijuma nego što je dozvoljeno, objavila je Evropska komisija.
NBS jedini kupac zlata Ziđina: 48,4 milijarde dinara od prodaje
02.05.2026.•
32
Kompletan prihod ostvaren od prodaje zlata, koji je u 2025. godini iznosio oko 48,4 milijardi dinara, kompanija Srbija Ziđin Koper ostvarila je od prodaje tog plemenitog metala Narodnoj banci Srbije (NBS).
Novi način za plaćanje u evrima od 5. maja: Počinje puna primena SEPA sistema u Srbiji
01.05.2026.•
9
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Plan za nuklearnu energiju u EU: Ulaganje od 241 milijarde evra do 2050.
01.05.2026.•
3
Evropska nuklearna asocijacija "NuclearEurope" predstavila je akcioni plan kojim se predviđa ulaganje od najmanje 241 milijarde evra do 2050. godine u nuklearnu energiju, kako bi se ojačala energetska suverenost EU.
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
2
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Komentari 4
znamo se odavno
/
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar