Krediti kao rešenje poljoprivrednika: Na koje olakšice mogu da računaju?
Trend pada stočarstva u Srbiji je nastavljen što se vidi iz prošlogodišnjeg popisa poljoprivrede.
Foto: Pixabay
Država je poslednjih godina povećavala posebno subvencije u stočarstvu i po grlu stoke. U agrarnom budžetu svake godine se opredeljuju sredstva za subvencionisanje kamata za finansiranje proizvodnje, piše Euronews Srbija.
Stručnjaci, međutim, naglašavaju da se stočarstvo najsporije obnavlja i da obnavljanje stočnog fonda nije moguće bez većeg početnog kapitala.
U cilju pre svega obnavljanja stočnog fonda i pomoći malim i srednjim farmerima kroz kredite za izgradnju objekata i kupovinu traktora, mehanizacije i ostale savremene opreme, nedavno je najavljeno potpisivanje memoranduma o saradnji između Ministarstva poljoprivrede i Banke Poštanska štedionica.
Resorni ministar Aleksandar Martinović tada je rekao da je Banka Poštanska štedionica godinama unazad respektabilan partner Ministarstva poljoprivrede, te da poljoprivrednici kroz posebne olakšice, preko Uprave za agrarna plaćanja, uspešno konkurišu za sredstva koja su im neophodna za unapređivanje poljoprivredne proizvodnje.
Međutim, postavlja se pitanje koliko su kreditno sposobna poljoprivredna gazdinstva.
Da krediti u ovom trenutku jesu rešenje smatra agroekonomski analitičar Žarko Galetin, ali izražava i rezervu prema tome kakav je kreditni rejting poljoprivrednih proizvođača i da li uopšte mogu da apliciraju za kredit zbog niza okolnosti u kojima se trenutno nalaze.
Poljoprivrednik iz Zmajeva Žarko Kobilarov kaže da bi bilo dobro da najava nove kreditne linije obuhvati kompletnu proizvodnju, navodeći da je s obzirom na suše i prošlogodišnje superćelijske oluje, biljna proizvodnja sada u većim problemima nego stočarska.
Niske kamatne stope i finansijski potencijal poljoprivrednika
Galetin za Euronews Srbija kaže da Banka Poštanska štedionica sa državnim kapitalom u vlasništvu najlakše i najbrže može da donese odluku da država učestvuje u kreditnim aranžmanima tako da se obezbede niske kamatne stope i namena kredita za one ciljne grupe koje su najugroženije u ovom trenutku, a to su u svakom slučaju stočari.
"Ako je država napravila dogovor sa njima, to neće biti komercijalni uslovi, to je sigurno. Biće to u svakom slučaju povoljniji uslovi", rekao je Galetin.
On je naveo da u tome vidi dobru nameru države, ali da ta dobra namera sama po sebi ne mora da znači da će taj projekat uspeti iz prostog razloga što je reč o bankarskim aranžmanima.
Galetin kaže da je pitanje koliko su poljoprivredna gazdinstva kreditno sposobna i koliko jednostavno imaju finansijsku kondiciju da u ovom momentu uzimaju bilo kakav kredit jer je, navodi, situacija u agraru trenutno izuzetno loša.
Kako je naveo Kobilarov, svaki kredit za koji je subvencionisana kamata je dobar, ali je trenutno stanje u biljnoj proizvodnji takvo da bi ljudima bio problem i glavnicu da vraćaju.
"Može kamata da bude nula odsto, a da ne mogu da vraćam glavnicu. Svaki kredit koji je subvencionisan je dobar, ali na osnovu trenutnog stanja, zbog ovih suša u poslednje tri godine, nevremena, dolaze ljudi u problem da ne mogu glavnicu da vraćaju. Pa onda džaba im nula odsto
kamata", rekao je on.
Da su sada ratari hronično nezadovoljni i imaju ozbiljan problem, pogotovo sada u kontekstu suše, loših prinosa i loše tržišne situacije smatra Galetin.
On dodaje da je pitanje i kakva je njihova trenutna kreditna zaduženost, ali da uslovi pod kojima će se ti krediti dati jesu dobri.
"Ko ima mogućnost verujem da će te kredite iskoristiti i da će u svakom slučaju jedan takav potez države pomoći paorima, barem stočarima, onima koji to mogu sa aspekta te svoje neke finansijske kredibilnosti i finansijskog potencijala da koriste", rekao je Galetin.
Mnogi se već zadužili
Kobilarov je ispričao da je poslednjih nekoliko godina bilo jako teško da poljoprivrednik sam finansira proizvodnju, pa se pribegavalo i subvencionisanim kreditima i komercijalnim kreditima.
On kaže da je najava neke nove kreditne linije dobra, ali da je s obzirom na celu situaciju u poljoprivredi pitanje koliko će poljoprivrednici biti u mogućnosti da se kreditno zadužuju jer moraju da otplaćuju kredite koje su uzeli pod komercijalnim uslovima.
Kako je naveo, sama poljoprivreda, to bar bankari kažu, nikad nije bila problematična u smislu da ne mogu da naplate kredite.
Kobilarov kaže da je prema podacima od pre dve godine, oko dva odsto poljoprivrednika kasnilo sa otplatama, a da je svega 0,5 odsto imalo problem sa vraćanjem kredita, pa čak nije uspevalo da vrati.
"Kad stavite pod hipoteku dedovinu, onda se teško toga odriče", rekao je Kobilarov.
On kaže da mnogi poljoprivrednici koji su se već zadužili nisu koristili subvencionisane kredite od Ministarstva nego komercijalne kredite kod banaka.
"To su krediti uzeti pre par godina kada je kamata bila niska. Euribor je u tom momentu bio skoro negativan, da bi došao pre godinu dana na plus 4,1 odsto, pa je to povećanje kamate za 4,6 odsto. Trenutno jeste Euribor pao na nekih 3,5 odsto, ali je i to sada mnogo više nego ono pre par godina kada se gro ljudi zadužilo. Tako da i ovo najavljeno smanjenje kamata ako ostane Euribor na ovom nivou to je skup kredit za poljoprivredu", rekao je Kobilarov povodom najave guvernerke Narodne banke Srbije o "plafoniranju kamata", odnosno ograničenju visine kamate na kredite.
Banka Poštanska štedionica od 2019. u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede nudi poseban kreditni proizvod namenjen mladim poljoprivrednicima za kupovinu poljoprivrednog zemljišta sa rokom otplate od 20 godina i uz kamatnu stopu od dva odsto godišnje.
Pročitaj još
Kobilarov je naveo da je problem u Vojvodini što nema u ponudi zemljišta za kupovinu, a i kad se pojavi onda ga kupuju ljudi koji nisu iz poljoprivrede.
"Kupuju ljudi iz IT sektora, iz sektora građevine, gde je mnogo veća zarada nego u poljoprivredi, i onda oni plaćaju neku cenu po hektaru koju poljoprivrednik ne može da isprati. Konkretno u Vojvodini se prodaje privatno zemljište, ima i parcela koje su ovih godina vraćene u postupku restitucije onima koji se ne bave poljoprivredom i onda sad oni to polako prodaju", rekao je on.
Kobilarov kaže da pretpostavlja da ljudi iz IT sektora i građevine zemljište kupuju kao investiciju i planiraju da ga daju pod rentu za koju navodi da nije mala i kreće se od 400 do 600 evra po hektaru.
"A i cena zemljišta ide gore, bar u celom svetu, pa se očekuje da će i kod nas u narednom periodu ići nagore", dodaje on.
Kobilarov smatra da mora da se menja zakon o prometu nekretnina i da pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta ima poljoprivrednik, koji je ostao da se bavi tom delatnošću, navodeći da je tako u celoj Evropi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Građani se zadužuju brže od privrede: Dug prema bankama porastao 15,6 odsto
04.08.2026.•
0
Dug privrede, građana i preduzetnika prema bankama u Srbiji nastavio je da raste i na kraju jula ove godine dostigao je skoro 4.701 milijardu dinara.
Niski vodostaji ugrozili proizvodnju struje: Srbija računa na projekte koji neće skoro biti završeni
04.08.2026.•
4
Iza hitne sednice Republičkog štaba za vanredne situacije, sazvane zbog loše hidrologije i niskih vodostaja, ostala je još veća dilema. Ima li Srbija ovih dana problem sa proizvodnjom električne energije i koliki?
Deficit budžeta Srbije za šest meseci ove godine 51,6 milijardi dinara
04.08.2026.•
3
Deficit budžeta Srbije u periodu januar-jun ove godine iznosio je 51,6 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
04.08.2026.•
4
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Francuska pooštrava kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima
03.08.2026.•
1
Francuska je pojačala državnu kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima za račun stranih investitora.
Poreska uprava: Omogućeno podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca elektronskim putem
03.08.2026.•
2
Poreska uprava Srbije saopštila je da je omogućeno podnošenje poreske prijave na prihode pomoraca u 2025. godini elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi.
Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
03.08.2026.•
2
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Da li ćete dočekati penziju?
03.08.2026.•
33
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže do 9. avgusta
03.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 9. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović Handanović prodala udeo u kompaniji u Hrvatskoj glumcu Goranu Bogdanu
03.08.2026.•
17
Glumac Goran Bogdan postao je većinski vlasnik kompanije Kulturistria u Hrvatskoj, tako što je preuzeo udeo od 35 odsto od ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
3
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
5
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
2
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
3
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Komentari 5
Novosadjanka
Selo
Novosadjanka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar