Poreske olakšice i podsticaji za multimilionere koji iskorišćavaju prirodne resurse: Isplati li se?
Sestre kompanije Ziđin Koper i Ziđin Majning platile su prošle godine Srbiji porez na dobit 31,5 milion evra.
Foto: Pixabay, ilustracija
Kako piše Danas, po stopi od 15 odsto, što je po inicijativi OECD-a granica za globalni minimalni porez, trebalo bi da plate 136,2 miliona evra.
Prema proceni konsultantske kuće Ergo strategi group o ekonomskim efektima projekta Jadar u budžet Srbije će u prvom periodu biti uplaćivano po 48 miliona evra godišnje, uglavnom na ime rudne rente. Nakon isteka perioda podsticaja za ulaganja, javne finansije bi imale prihod od Jadra od oko 184,5 miliona evra. Razliku bi predstavljali porez na dobit koji se procenjuje na 85 miliona evra i porez na dividendu od 50 miliona.
U slučaju Rio Tinta i rudnika Jadar sve se svodi na projekcije i procene, ali zato možemo da vidimo kako to izgleda u slučaju rudnika metaličnih sirovina, piše Danas.
Nemanja Šormaz, direktor Centra za napredne ekonomske studije (CEVES) ističe za Danas da naš poreski sistem zapravo podstiče investicije velikih kompanija, a diskriminiše male, domaće kompanije.
"Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima investicione podsticaje za velike kompanije, a nema za mala i srednja preduzeća. Oslobađanja od poreza na dobit važe za kompanije koje investiraju više od milijardu dinara ili zaposle više od 100 ljudi. To je nedostižno za mala i srednja preduzeća. Većina zemalja ima oslobađanja za sve ili samo za manja preduzea. Ovako, mi imamo niske domaće privatne investicije, a ovim podsticajima zapravo subvencionišemo velike, globalne kompanije. Ako kompanija napravi stotine miliona evra profita, zašto bismo ih mi obslobađali desetina miliona evra poreza? Koliko ima smisla takvo subvencionisanje", pita Šormaz.
Ekonomista Božo Drašković ističe da se oslobađanjem poreza na dobit podstiče investiranje i reinvestiranje kompanije u zemlji, ali da je to pogrešna politika posebno kod stranih direktnih investicija u eksploataciju prirodnih resursa.
"Jedna stvar je podsticanje investiranja domaćih kompanija, a sasvim druga podsticanje reinvestiraja stranih kompanija, što oni koriste za maksimizaciju profita. To se posebno odnosi na investicije u rudarstvo koje ima znatno negativne efekte na životnu sredinu", ističe Drašković.
On dodaje da se takve kompanije podstičlu i poreskom politikom i niskom rudnom rentom, a da ne plaćaju mnogo ni za zagađenje koje prave.
"Međutim, to je politika koja se kod nas vodi već decenijama unazad i rekao bih da je to polukolonijalna ekonomska politika", kaže Drašković.
Sagovornik Danasa ukazuje i na tehničko pitanje kako i koliko investitori prikazuju vrednost investicija i ko to zapravo kontroliše.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Boingovi mehaničari najavili štrajk
13.09.2024.•
0
Mehaničari zaposleni u kompaniji Boing najavili su štrajk jer su odbili predloženi ugovor prema kojem bi plate bile povećane 25 odsto u naredne četiri godine.
Stelantis pauzira proizvodnju električnog modela Fijat 500 zbog slabe potražnje
13.09.2024.•
6
Francusko-italijanski automobilski gigant Stelantis saopštio je da od danas zaustavlja proizvodnju električnog modela Fijat 500 na četiri nedelje zbog slabe potražnje.
Nove cene goriva: I dizel i benzin pojeftinili za tri dinara
13.09.2024.•
13
Objavljene su nove cene goriva za narednih sedam dana.
Za novčane pozajmice između fizičkih lica biće obavezan ugovor kod notara
12.09.2024.•
16
Vlada Srbije saopštila je da je na današnjoj sednici usvojila Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom.
NBS smanjila referentnu kamatnu stopu
12.09.2024.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije na današnjoj sednici je odlučio da nastavi da ublažava monetarne uslove smanjujući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75 odsto.
Dnevno uvozimo 10 do 15 odsto struje, a zima možda bude oštra: "To podseća na Grčićev period"
12.09.2024.•
9
U utorak oko 13.30 časova Srbija je uvozila više od gigavata struje. Tačnije, 1,026 gigavata.
Samsung će otpustiti 30 odsto radnika
12.09.2024.•
4
Južnokorejski Samsung elektroniks, najveći proizvođač pametnih telefona, televizora i memorijskih čipova, otpustiće do 30 odsto svoje radne snage u inostranstvu u nekim sektorima, prenosi Rojters.
NBS: Bruto devizne rezerve u avgustu rekordnih 28,22 milijarde evra
11.09.2024.•
10
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju avgusta ove godine iznosile 28,22 milijarde evra.
Ponovo oglašena prodaja Jugoslovenskog rečnog brodarstva: Cena upola niža
11.09.2024.•
9
Ministarstvo privrede pozvalo je sva zainteresovana lica za učešće u postupku privatizacije Jugoslovenskog rečnog brodarstva (JRB AD) da podnesu prijave do 2. oktobra.
Kolika su primanja ministara: Neki dobijaju više od 3.000 evra, jedan dobija i za "odvojeni život"
11.09.2024.•
18
Ministri Ivica Dačić, Slavica Đukić Dejanović i Zoran Gajić zarađuju mesečno više od 3.000 evra.
Stručnjaci očekuju da će kamate na stambene kredite pasti, ali ne i cene nekretnina
11.09.2024.•
22
Prosečna cena kvadrata stana u Beogradu trenutno iznosi oko 2.640 evra, a domaći finansijski stručnjaci smatraju da nam predstoji period povoljnijeg zaduživanja, dok cene stanova neće padati.
Stručnjaci: Rudne rente u Srbiji preniske, Vučićeva tvrdnja da su Rusi krivi za to je podvala
10.09.2024.•
11
Stručnjaci u Srbiji ocenili su da su rudne rente izuzetno niske, mada ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović tvrdi da su među višim u svetu.
EU naredila Guglu da plati 2,4 milijarde evra kazne
10.09.2024.•
0
Evropski sud pravde naredio je kompaniji Gugl da plati kaznu od 2,4 milijarde evra zbog nelojalne konkurencije.
Republički zavod za statistiku će ponovo sprovesti istraživanje o trgovačkim maržama
10.09.2024.•
2
Vlada Srbije zatražila je od Republičkog zavoda za statistiku da sprovede istraživanje o strukturi cena osnovnih životnih namirnica u maloprodajnim lancima za prvih šest meseci ove godine.
Još jedan kineski igrač u Srbiji: Evo šta to znači za naše tržište
10.09.2024.•
18
Posle AliEkspresa i Temua, najavljen je i dolazak trećeg velikog kineskog igrača u Srbiju.
Milšped će za 2,9 miliona dinara pružiti konsultantske usluge za Ekspo 2027.
10.09.2024.•
3
Logistička kompanija Milšped dobiće 2,9 miliona dinara bez PDV-a (odnosno 3,5 miliona dinara sa PDV-om) za pružanje tehničko-konsultantskih usluga za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027.
Ako ne možete da otplatite stambeni kredit: Novi zakon nudi spas od izvršitelja
10.09.2024.•
3
Narodna banka Srbije uputila je na javnu raspravu nacrt novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji se u javnosti doživljava kao zakon za ograničenje kamatnih stopa.
Stelantis pod istragom: Sumnja da se vozila mogu zapaliti i kad su isključena
10.09.2024.•
2
Nacionalna administracija za bezbednost saobraćaja na autoputevima SAD (NHTSA) saopštila je da je otvorila istragu oko 781.459 vozila marke Stelantis.
Breton: Evropa mora da sačuva konkurentnost automobilske industrije
09.09.2024.•
8
Evropska komisija je zabrinuta zbog ekonomskih problema evropske automobilske industrije čije stanje nije nimalo ružičasto, izjavio je komesar EU za unutrašnje tržište Tijeri Breton.
Mami Tabaković povećana plata, sada prima 752.000 dinara mesečno
09.09.2024.•
63
Višegodišnja guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nedavno je započela treći mandat na toj funkciji, a sa njim je došlo i uvećanje plate za čak 100.000 dinara.
Uprkos ceni nižoj za sedam miliona evra: Niko nije hteo Jugoslovensko rečno brodarstvo
09.09.2024.•
6
Ministarstvo privrede objavilo je da je proglasilo neuspešnom javnu ponudu za kupovinu kapitala Jugoslovenskog rečnog brodarstva zato što nije bilo zainteresovanih kupaca.
Komentari 8
Zemlja čudesa
Narod? Koga briga za narod?
u 2 reči
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar