Živimo li bolje: Šta kaže vlast, šta statistika, a šta stručnjaci
Realne zarade u Srbiji u poslednjih 12 godina porasle su za otprilike 46 odsto, odnosno rasle su 3,2 odsto godišnje.
Foto: Pixabay
Ovaj rast jeste solidan, ali nije spektakularan, i nije ništa što je specifično samo za Srbiju, to se događa u Rumuniji, Bugarskoj, kao i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope, piše Nova ekonomija.
Iako je realna plata u Srbiji trenutno 11 odsto veća nego u maju prošle godine, što je značajan rast, važno je napomenuti da je ona tokom 2022. i 2023, kada je inflacija bila dvocifrena, beležila pad. Ako se trenutna realna plata uporedi sa decembrom 2021. (kao poslednjim mesecom pre ubrzanja inflacije), vidi se da je porasla samo za četiri odsto, što nije naročito veliki rast za period od dve i po godine, kažu, između ostalog, sagovornici Nove ekonomije.
"Ovaj rast jeste solidan, ali nije spektakularan, i nije ništa što je specifično samo za Srbiju, to se događa u Rumuniji, Bugarskoj, kao i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope zbog opštih kretanja na tržištu radne snage", rekao je za Novu ekonomiju profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
On objašnjava da je za standard građana isključivo važan samo realni rast zarada, jer on pokazuje koliko je promenjena, odnosno povećana ili smanjena kupovna moć, odnosno koliko više proizvoda može da se kupi za prosečnu zaradu, a da nominalne zarade i zarade u evrima nisu adekvatni pokazatelji promene kupovne moći.
Arsić naglašava da je pored samih zarada i njihovih kretanja, za analizu standarda građana najvažnije kako se kreće ukupan dohodak domaćinstava, u koji ne ulaze samo zarade.
"Zarade jesu najvažniji izvor dohotka, preko 50 odsto dohotka potiče od zarada, ali postoje i penzije, dohoci od kapitala, od izdavanja, doznake iz inostranstva. Sve se to na neki način skupi na gomilu i troši u domaćinstvu", rekao je Arsić.
A prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu iznosili su 87.973 dinara. S druge strane, izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili su 88.244 dinara.
Najveći udeo u prihodima domaćinstava imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa (52,5 odsto), penzije (30,9 odsto), prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova (četiri odsto), naturalna potrošnja (2,6 odsto), prihodi van redovnog radnog odnosa (2,4 odsto), primanja od socijalnog osiguranja (2,4 odsto), dok 5,2 odsto čine prihodi iz ostalih izvora (prihodi od imovine, prihodi iz inostranstva, pokloni).
Kada se radi o ličnoj potrošnji domaćinstava, najveći deo čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića (36,8 odsto) i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (16,4 odsto). Slede izdaci za transport (8,7 odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (5,9 odsto).
Lična potrošnja 46 odsto ispod proseka EU
Arsić je ukazao na to da je relevantan statistički pokazatelj standarda građana lična potrošnja po stanovniku u dolarima jednake kupovne snage, gde se eliminišu razlike u cenama koje postoje između različitih zemalja.
Ovaj podatak objavljuje Eurostat, a prema izveštaju za 2023, stvarna individualna potrošnja u Srbiji bila je 46 odsto ispod proseka Evropske unije.
"To u stvari pokazuje koju mi količinu proizvoda trošimo. Ovaj pokazatelj uključuje potrošnju koja se finansira iz svih izvora. Po ovom pokazatelju mi manje zaostajemo za Evropom nego po BDP-u. Naš BDP je u odnosu na Evropu manji nego potrošnja, jer mi deo potrošnje finansiramo od doznaka. Imamo relativno značajne doznake koje povećavaju potrošnju u Srbiji, a drugi razlog (za potrošnju) je što mi manje štedimo u odnosu na ostatak zemalja u Evropi, naravno uvek može da se postavi pitanje da li je potrošnja održiva ako je štednja mala", rekao je Arsić.
Nešto uspešnija od Srbije po stvarnoj ličnoj potrošnji po stanovniku je Crna Gora u kojoj je stvarna individualna potrošnja u 2023. godini bila 35 odsto ispod EU proseka.
Iza Srbije su Albanija gde je stvarna individualna potrošnja u 2023. godini bila 58 odsto ispod EU proseka, Bosna i Hercegovina koja je po tom parametru bila 56 odsto ispod proseka EU i Severna Makedonija u kojoj je stvarna individualna potrošnja bila 48 odsto ispod proseka EU.
Srpska potrošačka korpa nije međunarodno uporediva
Prosečna potrošačka korpa za mesec maj 2024. iznosila je 103.409,38 dinara i za njeno pokriće bilo je potrebno 1,03 prosečnih zarada, dok je za pokriće minimalne korpe, koja je iznosila 53.517,55 dinara bilo dovoljno 0,53 prosečne zarade, vidi se u podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
Govoreći o merenju kupovne moći kroz odnos potrošačke korpe i prosečne zarade, Arsić navodi da podaci o potrošačkoj korpi nisu baš najpouzdaniji pokazatelj kupovne moći većine stanovništva, pre svega jer je kao potrošačka jedinica stavljeno domaćinstvo, a ne recimo pojedinac.
"Neko domaćinstvo ima dvoje da rade i jedno dete, neko domaćinstvo ima dvoje penzionera. Drugi razlog zašto korpa nije međunarodno uporediva je to što je potrošačka korpa u razvijenim zemljama mnogo izdašnija neko kod nas, odnosno količina proizvoda koja je uključena u korpu u razvijenim zemljama je veća nego u slučaju Srbije", rekao je Arsić.
Prema rečima eksperta Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimira Jovanovića, vrlo važan podatak u ovom kontekstu su i indikatori materijalne uskraćenosti.
Pročitaj još
"Prema podacima iz 2022. (poslednji dostupni podaci), oko 15 odsto domaćinstava u Srbiji nije moglo dav priušti da jede meso, ribu ili vegetarijansku alternativu svaki drugi dan. Taj indikator godinama ostaje na tom nivou. Takođe, čak 40 odsto domaćinstava je izjavilo da teško ili vrlo teško sastavlja kraj sa krajem", kaže Jovanović.
Poredeći zarade u Srbiji sa drugim zemljama, Arsić je ukazao na podatak da je Srbija pre 12 godina od devet susednih zemalja bila na petom mestu po zaradama, a da je i sada na istom, petom mestu.
"Mi smo u međuvremenu prestigli Bosnu i Hercegovinu i malo Crnu Goru, ali su nas prestigle Rumunija i Bugarska, mi smo 2012. godine imali veće zarade od Rumunije i Bugarske", rekao je Arsić.
Ceo tekst čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS prodaje bugarsku filijalu
31.07.2025.•
0
Naftna industrija Srbije, koja je pod ruskom kontrolom, saopštila je da je upravni odbor odobrio prodaju filijale NIS Petrol Bugarska, koja je u njenom potpunom vlasništvu.
Profesor Savić: Problem je što niko ne kontroliše naknade izvršitelja, mnogi se brzo obogatili
31.07.2025.•
17
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da je jedna od najavljenih državnih mera, kojom izvršitelji neće moći da oduzimaju jedini životni prostor ljudima, dobar korak ali nedovoljan.
Najveći polugodišnji gubitak NIS-a u poslednjih pet godina
31.07.2025.•
8
Naftna industrija Srbije (NIS) objavila je finansijske izveštaje za drugo tromesečje i prvih šest meseci 2025, koji su doneli najlošiji finansijski rezultat kompanije u poslednjih pet godina, od pandemijske 2020.
Sutra ističe rok za carine od 35 odsto koje Srbiji uvodi SAD: Šta očekuje našu zemlju?
31.07.2025.•
17
Carine na srpsku robu u SAD od 35 odsto trebalo bi da stupe na snagu u petak, 1. avgusta, kada je i poslednji rok za postizanje trgovinskog sporazuma između Beograda i Vašingtona.
Drugi put u manje od dva meseca: Novi milioni iz budžetske rezerve za Fudbalski i Košarkaški savez Srbije
31.07.2025.•
10
Fudbalskom savezu Srbije prebačeno je 23,6 miliona dinara, dok je Košarkaški savez Srbije dobio 50 miliona.
JANAF dobio dozvolu da nastavi isporuku nafte NIS-u
30.07.2025.•
2
Jadranski naftovod (JANAF) dobio je licencu od američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava da nastavi do 27. avgusta da transportuje naftu do NIS-a, objavio je JANAF.
Kina i SAD: Dogovor da se zadrže carine na trenutnim nivoima
29.07.2025.•
1
Kina i SAD saglasili su se da održe carine na trenutnim nivoima - SAD oporezuju kinesku robu sa 30 odsto, a Kina naplaćuje 10 odsto na američke proizvode.
MMF povećao prognozu rasta svetske ekonomije: Manja šteta od Trampovih tarifa
29.07.2025.•
1
MMF je povećao prognozu ekonomskog rasta SAD i sveta za ovu i sledeću godinu, jer se protekcionistička trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa do sada pokazala manje štetnom nego što se očekivalo.
Model Golfa povlači se sa tržišta zbog rizika od povreda
29.07.2025.•
0
Putničko vozila marke Folksvagen, model iGolf Variant, povlači se sa tržišta Srbije zbog rizika od povreda.
Bajatović: Dobro je što su odložene sankcije SAD, omogućava NIS-u da preživi
29.07.2025.•
11
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je, posle odlaganja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) za još mesec dana, da je to dobra vest, jer omogućava da NIS "preživi".
EU optužila portal Temu za kršenje Zakona o digitalnim uslugama
28.07.2025.•
2
Evropska komisija optužila je kineski sajt za elektronsku trgovinu Temu za kršenje njenog Zakona o digitalnim uslugama, zbog toga što nije adekvatno pratio proizvode koje nudi, posebno igračke za bebe.
Voćari traže moratorijum na kredite
28.07.2025.•
1
Predstavnici udruženja voćara Srbije zatražili su danas u Skupštini Srbije da država otkupljivačima, hladnjačarima i izvoznicima obezbedi moratorijum na kredite kod komercijalnih banaka.
Na teritoriji Bosilegrada potvrđena bolest plavog jezika kod ovaca
28.07.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je na teritoriji opštine Bosilegrad, u mestima Donja Ljubata i Gornja Lisina, potvrđena bolest plavog jezika kod ovaca na dva poljoprivredna gazdinstva.
Banke prodale potraživanja u vrednosti 81,8 milijardi dinara: Koja su prava dužnika?
28.07.2025.•
2
Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu od 2013. do 2025. godine, ukupan iznos ustupljenih potraživanja banaka od pravnih i fizičkih lica koja su preneta drugim bankama iznosi 81,8 milijardi dinara.
Drastično smanjenje broja muznih krava u Srbiji: "Država da obezbedi stabilne uslove poslovanja"
28.07.2025.•
5
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u Srbiji 2013. godine bilo 500.000 muznih krava, a na kraju 2023. godine njihov broj je sveden na 330.000.
Srbija vratila 12 tona zlata iz inostranstva, NBS rezerve uvećavala na sugestiju Vučića
27.07.2025.•
55
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je Srbija već vratila 12 tona zlata koje je tokom 2019. i 2020. godine kupila na međunarodnom tržištu, kao i da u rezervama ima ukupno 50,6 tona zlata.
U igri "Uzmi račun i pobedi" porez se obračunava: Pitanje je - ko ga plaća?
27.07.2025.•
10
Više od 300.000 građana ove godine učestvuje u nagradnoj igri "Uzmi račun i pobedi", prema informacijama sa sajta Poreske uprave.
Ekonomisti o prvih 100 dana rada Vlade: Kontinuitet uspona i padova
26.07.2025.•
4
Nakon 100 dana rada, nova Vlada Srbije, predvođena premijerom Đurom Macutom zabeležila je određene ekonomske poteze - od rasta minimalca i plata u javnom sektoru, do nastavka investicija u infrastrukturne projekte.
U Srbiji registrovano oko 5.000 električnih automobila, broj elektropunjača trenutno zadovoljava potrebe
26.07.2025.•
4
Konsultant za elektromobilnost Filip Mitrović izjavio je da je u Srbiji registrovano oko 5.000 električnih vozila, a da broj elektropunjača "trenutno zadovoljava potrebe".
Uprava za veterinu: Tri žarišta afričke kuge svinja u Srbiji
26.07.2025.•
1
Načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ljiljana Ivanjac rekla je da su trenutno aktivna žarišta afričke kuge svinja u Podunavskom, Mačvanskom i Zapadnobačkom okrugu.
Prosečan radni vek u Srbiji duži nego u mnogim državama EU
26.07.2025.•
7
Očekivano trajanje radnog veka u Srbiji iznosi 35,5 godina i duže je nego u mnogim državama EU, uključujući Hrvatsku, Italiju, Belgiju, Rumuniju, Bugarsku i Grčku, pokazali su nedavno objavljeni podaci Eurostata.
Komentari 14
9
Statistika kaže : pojeftinile su lokomotive , mlaznjaci , izlet na mesec , prosečno napredak ogroman.
"Stručnjaci" kradikali kažu : al smo nekad krali morali smo da proterujemo i ubijamo sada sve apamo iz državne kase , zajmova i kredita vraćaće i unuci sirotinje napredak do neba .
Kaže sirotinja : grizi dva jaja i budi stetan da ti ne zabiju kobaju od nazad nasuvo ,a i ko danas hebe sorotinju i kako ona preživljava napredak ogroman ,a o blagostanju u tigru da i ne govorimo.
Miki
@Цвет
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar