Bivši predsednik Fiskalnog saveta: Iz Srbije godišnje ode 40.000 ljudi, ovo su razlozi
Oko 40.000 ljudi godišnje emigrira iz Srbije, zbog kvaliteta usluga i institucija, obrazovanja i zdravstva, kao i visine plata, ocenio je donedavni predsednik Fiskalnog saveta, akademik Pavle Petrović
Petrović je, na predstavljanju njegove knjige "Makroekonomske krize i reforme u Srbiji 1980-2023: Ekonometrijska analiza", rekao da se misli da je presudan faktor za odlazak stanovništva u inostranstvo visina plata, ali ona se nalazi tek na četvrtom mestu, preneo je Forbs Srbija.
"Emigracija stanovništva, zajedno sa lošom demografskom slikom, dovela je i u Srbiji i u zemljama centralne i istočne Evrope do naglog pada stope nezaposlenosti poslednjih godina. Uz to, manjak radne snage doveo je do toga da realne plate rastu brže od produktivnosti", rekao je Petrović.
Kumulativno od 2019. do 2023. godine plate su, kako je rekao, realno rasle 18,2 odsto, a produktivnost je istovremeno porasla 14,8 odsto.
U 2024. se, prema njegovim rečima, taj trend zaoštrava, pa su plate rasle 9,2 odsto, a produktivnost manje od četiri odsto, tačnije 3,6.
"To je na srednji rok neodrživa situacija, jer plate ne bi trebalo da rastu brže od produktivnosti. Takav trend će kočiti ekonomiju i destimulisati investicije", upozorio je Petrović.
Dodao je da visok rast plata i realno jačanje vrednosti dinara ugrožavaju konkurentnost domaće privrede.
"Dosadašnji model rasta zasnivao se na privlačenju stranih investicija i relativno jeftinoj radnoj snazi. Ta radna snaga više nije jeftina. Prosečna plata u Srbiji, u evrima je trenutno oko 850 evra. Sustižemo zemlje centralne i istočne Evrope, ali i, primera radi, Grčku u kojoj je prosečna plata 1.100 evra ili Portugal koji ima 1.200 evra", rekao je Petrović.
On je naveo da su plate u evrima u Srbiji porasle dva puta u periodu od 2017. do 2024 jer je tada prosečna zarada iznosila 395 evra, a sada je oko 850 evra. Objašnjavajući šta je uticalo na rast zarada u evrima, Petrović je naveo da je realni rast plata u dinarima oko 40 odsto i to je stvarna mera kupovne moći.
"Dinar je, s druge strane, konstantno realno jačao u odnosu na evro od 2017. i to kumulativno iznosi oko 20 odsto. Kupovna moć evra se smanjila zbog inflacije u evrozoni i to za oko 25 odsto. Sve to je imalo uticaja na udvostručavanje plata u evrima u Srbiji", kazao je Petrović.
Ekonomska teorija, prema njegovim rečima, nudi barem dva objašnjenja za realno jačanje domaće valute, a prvo je snažan privredni rast vođen tehnološkim progresom i rastom produktivnosti, praćen viškom u spoljnotrgovinskoj razmeni.
"Ovo je zdravo i održivo jačanje domaće valute kakvo su imali Japan ili Nemačka 70-ih godina prošlog veka ili azijski tigrovi poput Južne Koreje i Tajvana", naveo je Petrović.
Drugo, pak, objašnjenje je, kako je rekao, snažni priliv stranog kapitala koji je dovoljan, pa i prelazi potrebe spoljnotrgovinskog manjka, ali je reč o neodrživom jačanju domaće valute koja nije rezultat konkurentnije privrede.
"Rast BDP-a, vođen rastom produktivnosti smanjuje trgovinski deficit dok porast vrednosti domaće valute povećava deficit. Kod konkurentnih privreda pozitivan efekat rasta BDP-a nadomešćuje negativan efekat povećanja realne vrednosti domaće valute. Takve privrede beleže spoljnotrgovinske suficite i imaju izvozno orijentisan rast i uprkos jačanju njihovih valuta", rekao je Petrović.
Srbija je, kako je istakao, ovaj drugi slučaj jer dinar jača zbog snažnog priliva stranog kapitala koji je više nego pokrivao deficit tekućeg računa platnog bilansa.
Moguće posledice su, prema njegovim rečima smanjenje priliva kapitala ili povećanje odliva, iznošenjem profita.
"Sadašnja pozicija Srbije može postati neodrživa, a neke naznake se već vide. Deficit tekućeg platnog bilansa je snažno porastao u 2024. sa 2,4 na 4,4 odsto BDP-a, a prognozira se povećanje na više od pet odsto u srednjem roku", upozorio je Petrović.
On kaže da je ekstremni slučaj valutna kriza, ali da je Srbija trenutno daleko od takvog scenarija.
Na vrednost dinara, prema njegovim rečima, utiče i politika monetarnih vlasti, odnosno Narodne banke Srbije (NBS). NBS, kako je istakao, drži kurs dinara čvrsto pod kontrolom od 2019. godine, obimnim intervencijama.
Kao i neke druge centralne banke, poput Albanije i Rumunije, ona, naveo je Petrović, kontroliše devizni kurs, iako bi formalno trebalo da kontroliše isključivo inflaciju.
"Inflacija je znatno usporila u prethodnih godinu i po dana. Sa više od 16 odsto u martu 2023. spustila se na trenutnih nešto više od četiri odsto. Ipak, i dalje je među najvećim u Evropi, iza Moldavije, Rumunije, Poljske i Islanda", rekao je Petrović.
Dodao je da je noseća inflacija, odnosno ona koja izuzima cene hrane, energenata, alkohola i duvana, i dalje visoka. U Srbiji je, kako je rekao, trenutno više od pet odsto i neko vreme ne usporava, dok je u zemljama centralne i istočne Evrope oko 3,5 odsto.
"Za razliku od perioda 2021-2023. kada smo uvozili visoku inflaciju, sada uvozimo nisku. Ali plate nastavljaju snažno da rastu, iznad rasta produktivnosti i to gura inflaciju naviše", kaže Petrović.
Pročitaj još
Rešenje je, kako je naveo u rastu produktivnosti, to jest okretanju ekonomije sektorima koji imaju visoku dodatu vrednost i koji mogu da izdrže taj rast plata.
Nije rešenje, ocenio je, u zaustavljanju rasta plata, odnosno njihovom kočenju, već u bržem rastu produktivnosti.
Upozorio je da bi, iako je monetarna politika i dalje restriktivna, snažan rast državne potrošnje koji se najavljuje krajem ove i tokom sledeće godine, mogao da pogura inflaciju.
"Rebalansom budžeta je planiran manjak od 2,7 odsto BDP-a u 2024. što podrazumeva nagli rast agregatne tražnje od čak 10 odsto BDP-a u poslednja tri meseca. Sledeće godine dalje povećanje deficita na tri odsto vrednosti BDP-a i dodatni rast državne potrošnje, a time i agregatne tražnje, mogao bi da pogura inflaciju naviše", zaključio je Petrović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
1
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
4
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
2
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
6
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
16
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
6
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Komentari 11
Gogi
predrag
Stole
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar