Bivši predsednik Fiskalnog saveta: Iz Srbije godišnje ode 40.000 ljudi, ovo su razlozi
Oko 40.000 ljudi godišnje emigrira iz Srbije, zbog kvaliteta usluga i institucija, obrazovanja i zdravstva, kao i visine plata, ocenio je donedavni predsednik Fiskalnog saveta, akademik Pavle Petrović
Foto: Pixabay (ilustracija)
Petrović je, na predstavljanju njegove knjige "Makroekonomske krize i reforme u Srbiji 1980-2023: Ekonometrijska analiza", rekao da se misli da je presudan faktor za odlazak stanovništva u inostranstvo visina plata, ali ona se nalazi tek na četvrtom mestu, preneo je Forbs Srbija.
"Emigracija stanovništva, zajedno sa lošom demografskom slikom, dovela je i u Srbiji i u zemljama centralne i istočne Evrope do naglog pada stope nezaposlenosti poslednjih godina. Uz to, manjak radne snage doveo je do toga da realne plate rastu brže od produktivnosti", rekao je Petrović.
Kumulativno od 2019. do 2023. godine plate su, kako je rekao, realno rasle 18,2 odsto, a produktivnost je istovremeno porasla 14,8 odsto.
U 2024. se, prema njegovim rečima, taj trend zaoštrava, pa su plate rasle 9,2 odsto, a produktivnost manje od četiri odsto, tačnije 3,6.
"To je na srednji rok neodrživa situacija, jer plate ne bi trebalo da rastu brže od produktivnosti. Takav trend će kočiti ekonomiju i destimulisati investicije", upozorio je Petrović.
Dodao je da visok rast plata i realno jačanje vrednosti dinara ugrožavaju konkurentnost domaće privrede.
"Dosadašnji model rasta zasnivao se na privlačenju stranih investicija i relativno jeftinoj radnoj snazi. Ta radna snaga više nije jeftina. Prosečna plata u Srbiji, u evrima je trenutno oko 850 evra. Sustižemo zemlje centralne i istočne Evrope, ali i, primera radi, Grčku u kojoj je prosečna plata 1.100 evra ili Portugal koji ima 1.200 evra", rekao je Petrović.
On je naveo da su plate u evrima u Srbiji porasle dva puta u periodu od 2017. do 2024 jer je tada prosečna zarada iznosila 395 evra, a sada je oko 850 evra. Objašnjavajući šta je uticalo na rast zarada u evrima, Petrović je naveo da je realni rast plata u dinarima oko 40 odsto i to je stvarna mera kupovne moći.
"Dinar je, s druge strane, konstantno realno jačao u odnosu na evro od 2017. i to kumulativno iznosi oko 20 odsto. Kupovna moć evra se smanjila zbog inflacije u evrozoni i to za oko 25 odsto. Sve to je imalo uticaja na udvostručavanje plata u evrima u Srbiji", kazao je Petrović.
Ekonomska teorija, prema njegovim rečima, nudi barem dva objašnjenja za realno jačanje domaće valute, a prvo je snažan privredni rast vođen tehnološkim progresom i rastom produktivnosti, praćen viškom u spoljnotrgovinskoj razmeni.
"Ovo je zdravo i održivo jačanje domaće valute kakvo su imali Japan ili Nemačka 70-ih godina prošlog veka ili azijski tigrovi poput Južne Koreje i Tajvana", naveo je Petrović.
Drugo, pak, objašnjenje je, kako je rekao, snažni priliv stranog kapitala koji je dovoljan, pa i prelazi potrebe spoljnotrgovinskog manjka, ali je reč o neodrživom jačanju domaće valute koja nije rezultat konkurentnije privrede.
"Rast BDP-a, vođen rastom produktivnosti smanjuje trgovinski deficit dok porast vrednosti domaće valute povećava deficit. Kod konkurentnih privreda pozitivan efekat rasta BDP-a nadomešćuje negativan efekat povećanja realne vrednosti domaće valute. Takve privrede beleže spoljnotrgovinske suficite i imaju izvozno orijentisan rast i uprkos jačanju njihovih valuta", rekao je Petrović.
Srbija je, kako je istakao, ovaj drugi slučaj jer dinar jača zbog snažnog priliva stranog kapitala koji je više nego pokrivao deficit tekućeg računa platnog bilansa.
Moguće posledice su, prema njegovim rečima smanjenje priliva kapitala ili povećanje odliva, iznošenjem profita.
"Sadašnja pozicija Srbije može postati neodrživa, a neke naznake se već vide. Deficit tekućeg platnog bilansa je snažno porastao u 2024. sa 2,4 na 4,4 odsto BDP-a, a prognozira se povećanje na više od pet odsto u srednjem roku", upozorio je Petrović.
On kaže da je ekstremni slučaj valutna kriza, ali da je Srbija trenutno daleko od takvog scenarija.
Na vrednost dinara, prema njegovim rečima, utiče i politika monetarnih vlasti, odnosno Narodne banke Srbije (NBS). NBS, kako je istakao, drži kurs dinara čvrsto pod kontrolom od 2019. godine, obimnim intervencijama.
Kao i neke druge centralne banke, poput Albanije i Rumunije, ona, naveo je Petrović, kontroliše devizni kurs, iako bi formalno trebalo da kontroliše isključivo inflaciju.
"Inflacija je znatno usporila u prethodnih godinu i po dana. Sa više od 16 odsto u martu 2023. spustila se na trenutnih nešto više od četiri odsto. Ipak, i dalje je među najvećim u Evropi, iza Moldavije, Rumunije, Poljske i Islanda", rekao je Petrović.
Dodao je da je noseća inflacija, odnosno ona koja izuzima cene hrane, energenata, alkohola i duvana, i dalje visoka. U Srbiji je, kako je rekao, trenutno više od pet odsto i neko vreme ne usporava, dok je u zemljama centralne i istočne Evrope oko 3,5 odsto.
"Za razliku od perioda 2021-2023. kada smo uvozili visoku inflaciju, sada uvozimo nisku. Ali plate nastavljaju snažno da rastu, iznad rasta produktivnosti i to gura inflaciju naviše", kaže Petrović.
Rešenje je, kako je naveo u rastu produktivnosti, to jest okretanju ekonomije sektorima koji imaju visoku dodatu vrednost i koji mogu da izdrže taj rast plata.
Nije rešenje, ocenio je, u zaustavljanju rasta plata, odnosno njihovom kočenju, već u bržem rastu produktivnosti.
Upozorio je da bi, iako je monetarna politika i dalje restriktivna, snažan rast državne potrošnje koji se najavljuje krajem ove i tokom sledeće godine, mogao da pogura inflaciju.
"Rebalansom budžeta je planiran manjak od 2,7 odsto BDP-a u 2024. što podrazumeva nagli rast agregatne tražnje od čak 10 odsto BDP-a u poslednja tri meseca. Sledeće godine dalje povećanje deficita na tri odsto vrednosti BDP-a i dodatni rast državne potrošnje, a time i agregatne tražnje, mogao bi da pogura inflaciju naviše", zaključio je Petrović.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Sada i zvanično: Novosadski Karin komerc po upola nižoj ceni kupio Jugoslovensko rečno brodarstvo")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dizel i benzin jeftini u narednih nedelju dana
06.12.2024.•
6
Dizel i benzin biće jeftiniji u narednih nedelju dana.
Bitkoin dostigao rekordnu vrednost od 100.000 dolara
06.12.2024.•
2
Cena bitkoina je porasla i dalje raste i juče je prvi put u istoriji premašila 100.000 dolara, dostigavši novu rekordnu vrednost.
Ministarstvo: Manjak od 40 milijardi dinara u budžetu bolji za 14,3 milijarde od planiranog deficita
05.12.2024.•
3
Ministarstvo finansija objavilo je da je za deset meseci ove godine ostvaren manjak od 40,4 milijardi dinara u budžetu što je, kažu, bolje za 14,3 milijarde dinara predviđenih rebalansom državne kase.
Električni u EU, starudija u Srbiju - rešenja ima, ali glas je važniji
05.12.2024.•
8
Polako se dostiže cilj Evropske unije o svođenju emisije ugljen-dioksida na nivo iz 1990. godine u čemu veoma važnu ulogu ima minimalizovanje emisije izduvnih gasova iz automobila.
Javni dug Srbije na kraju oktobra 38,14 milijardi evra
05.12.2024.•
10
Javni dug Srbije na kraju oktobra ove godine iznosio je oko 38,14 milijardi evra, što je 46,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, objavilo je Ministarstvo finansija.
Pet razloga zašto centralne banke drže zlato: Savetnik u Narodnoj banci Srbije navodi koji su
05.12.2024.•
2
Pet je glavnih razloga zbog kojih centralne banke drže zlato.
Energetske muke nas tek čekaju - hoćemo li biti dovoljno pametni?
04.12.2024.•
7
Mada se o energetici poslednjih godina dosta govori i piše, čini se da javnost Srbije nije u dovoljnoj meri upoznata sa pretećom krizom snabdevanja strujom.
Open AI razmatra da ubaci reklame u Chat GPT
04.12.2024.•
3
Kompanija za razvoj veštačke inteligencije Open AI razmatra uvođenje reklama u svoj ključni proizvod Chat GPT kako bi zaradila više novca u skladu sa planovima o većoj profitabilnosti.
Ponovo odloženo uvođenje platnih razreda u javnom sektoru
04.12.2024.•
10
Uvođenje platnih razreda za zaposlene u državnim službama, koje je trebalo da stupi na snagu 1. januara 2025. godine, ponovo je odloženo.
Bivši izvršni direktor Intela imao katastrofalne rezultate, dobija 10 miliona dolara otpremine
04.12.2024.•
2
Američki proizvođač čipova Intel će svom bivšem izvršnom direktoru Petu Gelsingeru isplatiti 10 miliona dolara otpremnine, saopštila je kompanija u podnesku američkoj Komisiji za hartije od vrednosti.
Poreska uprava: Preduzetnici do 16. decembra da predaju obaveštenje o isplati zarade
03.12.2024.•
0
Poreska uprava saopštila je da preduzetnici i preduzetnici poljoprivrednici imaju rok do 16. decembra da predaju obaveštenje o opredeljenju za isplatu lične zarade.
Nova ograničenja: Kina zabranila izvoz retkih metala u SAD
03.12.2024.•
2
Kineske vlasti su saopštile da u potpunosti zabranjuju izvoz u SAD retkih metala galijuma, germanijuma i antimona i visoko-tehnoloških materija koje mogu da se koriste u vojne svrhe.
Novo nalazište litijuma u Kaliforniji vredno 540 milijardi: Potpuni zaokret u globalnoj ekonomiji?
03.12.2024.•
7
Portal UniladTech navodi da bi nedavno otkriće ogromnog nalazišta litijuma u Kaliforniji moglo u potpunosti da transformiše globalnu ekonomiju ali i dodatno da obogati Džefa Bezosa i Ilona Maska.
Proizvođači oružja zabeležili veći prihod u 2023.
02.12.2024.•
2
Najveće kompanije za proizvodnju oružja zabeležile su povećanje prihoda od 4,2 odsto u 2023. godini zbog rastuće potražnje u vezi sa ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Vozači u Srbiji za pun rezervoar moraju da izdvoje desetinu plate
02.12.2024.•
11
Srbija ne samo da je rekorder u regionu po cenama dizela i benzina, državnim nametima na ova goriva, već i po tome koliko njeni građani mesečno izdvajaju za punjenje rezervoara u odnosu plate.
Generalni direktor Stelantisa podneo ostavku
02.12.2024.•
1
Automobilska grupa Stelantis saopštila je da je generalni direktor te kompanije Karlos Tavares podneo ostavku i da ona odmah stupa na snagu.
Uprava Folksvagena odbila ponudu sindikata za smanjenje troškova
01.12.2024.•
5
Proizvođač automobila Folksvagen, koji priprema drastičan plan štednje, odbacio je predlog sindikata koji ima za cilj smanjenje troškova bez zatvaranja fabrika u Nemačkoj.
Jedna zemlja je uvela bitkoin kao zvanično sredstvo plaćanja: Da li se isplatilo?
01.12.2024.•
1
Kao prva država na svetu Salvador je uveo bitkoin kao zvanično sredstvo plaćanja.
Objavljen kalendar poreskih obaveza firmi za decembar
01.12.2024.•
0
Poreska uprava objavila je kalendar poreskih obaveza firmi za decembar.
Nekima će rate stambenih kredita porasti od januara 2025, a nekima ni dinar: Evo od čega to zavisi
01.12.2024.•
1
Od početka iduće godine kamatne stope na sve stambene kredite - i nove i stare, i sa fiksnom i sa promenljivom kamatnom stopom - biće pet odsto.
Za tri godine dato 189 miliona evra za sport - misterija gde je taj novac završio
01.12.2024.•
10
U periodu od 2019. do 2022. godine iz budžeta Srbije, preko Ministarstva sporta, preneto je 22,2 milijarde dinara (oko 189 miliona evra) bespovratnih sredstava košarkaškom, vaterpolo i drugim savezima
Komentari 11
Gogi
predrag
Stole
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar