Dok je cena brašna na istom nivou već godinu i po, mlinarima su porasli troškovi proizvodnje: od cene pšenice preko cene energenata do minimalne cene rada.
Poslovno udruženje mlinarske industrije Srbije Žitounija već duže vreme upozorava na loš ekonomski položaj mlinara zbog ograničenja cene brašna, a njen predsednik Zdravko Šajatović rekao je za
Danas da do pre nekoliko dana niko iz države nije odgovarao na njihove apele.
"U više navrata pisali smo Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima ukazujući na velike gubitke mlinara, ali oni na to nisu odgovarali. U četvratak, 6. marta, prvi put su nas zvali iz Ministarstva privrede i dogovorili smo se da sada u ponedeljak, 10. marta, idemo kod njih na razgovor", najavio je Šajatović.
Istakao je da se nada rešenju s obzirom na to da su gubici mlinova koji proizvode mala pakovanja brašna u poslednjih godinu i po iznosila 150 miliona dinara i dodao da je reč o 16 mlinova.
Šajatović je ukazao da država u poslednjih godinu i po dana nijednom nije menjala proizvođačku cenu, a u međuvremenu je, kako je istakao, inflacija iznosila najmanje 10 odsto, dok je pšenica od jula prošle godine posle žetve do danas poskupela više od 20 odsto.
"Osim toga, već smo dobili nove ugovore za struju, od 1. aprila struja će poskupeti za 32 odsto, a podsetimo i da je u međuvremenu dva puta korigovana cena rada. Znači svi troškovi su otišli gore, a proizvođačka cena se nije menjala", rekao je Šajatović.
Prema njegovim rečima, Žitounija je ranije tražila da se proizvođačke cene povećaju ili da se mlinarima isplati kompenzacija, ili da se uredba ukine.
"Uredba je inače doneta suprotno Zakonu o trgovini. U Zakonu o trgovini, tačnije u članu 39 na osnovu kojeg je Vlada Srbije donela uredbu, piše da se, u slučaju poremećaja cena i problema snabdevenosti tržišta, što nikada nije bio slučaj, ta uredba može doneti sa važenjem do šest meseci. Međutim, ona traje godinu i po dana i još je produžena do avgusta", ukazao je Šajatović.
Takođe, Žitounija je ukazala i da je uredba o ograničenju cene brašna više socijalno-demagoški doneta, jer, kako je naveo Šajatović, mesečna porodična ušteda na brašnu iznosi samo 23 dinara.
"Ovo pokazuje da je efekat minimalan, a proizvođači koji proizvode kilsko pakovanje brašna imali su značajne gubitke", rekao je Šajatović.
On je naglasio i da država ne može da vodi socijalnu politiku na teret proizvođača i privrede, nego na teret budžeta.
Agroanalitičar Žarko Galetin ocenio je da mera ograničenja cene brašna već predugo traje i dodao da ne vidi razlog da se stalno produžava.
"Ne vidim razlog zašto je sada drže na tako niskom nivou kada je cena pšenice otišla gore", rekao je Galetin za Danas.
Prema njegovim rečima, najveća žrtva u tom proizvodnom lancu su pre svega proizvođači pšenice, potom mlinari i na kraju pekari koji, kako je rekao, ne zarađuju na ceni hleba Sava, već na pecivima.
Zbog toga smatra da ova ureba ne bi trebalo više da se produžava, jer može dovesti do teškog položaja mlinara, a naročito ukoliko cene energenata odu gore.
Galetin je izneo primer da je Turska uz Egipat i Indoneziju jedan od najvećih svetskih uvoznika pšenice, ali istovremeno šesti najveći izvoznik brašna.
"Znači, Turci uvoze pšenicu prerađuju je u brašno i izvoze. Hoću da kažem da Turci koliko su preduzimljivi trgovci oni se dovijaju tome, a mi limitiramo cenu brašna i gušimo naše milnare", rekao je Galetin.
Istakao je da Srbija za proizvodnju brašna koristi domaću pšenicu i dodao da naša država ima dovoljno pšenice, te da će ove godine biti i viška.
Galetin je naveo i da Srbija od ukupne količine brašna koje proizvede čak 80 do 90 odsto je za domaću potrošnju, dok ostatak izvozi u zemlje CEFTA, a najviše u Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Komentari 6
Mile
Angie
Podbarac Bata
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar