Može li se sačuvati NIS?
Teška su vremena, ratuje se na bezbroj lokacija širom globusa.
Foto: 021.rs
I to, izgleda, moćnima nije dovoljno, pa se na sve moguće načine podgrejava ratna atmosfera oko Venecuele, zemlje sa najvećim rezervama nafte.
Tih 300 milijardi barela (oko 42 milijarde tona), ili tih 17 odsto ukupnih svetskih rezervi, ogroman su izazov i najveći nosač aviona "Džerald Ford", ponos Sjedinjenih Američkih Država, već je u Karipskom moru, sasvim blizu teritorijalnih voda potencijalno najuzavrelije tačke na planeti.
Ultimatum
U tako napetoj situaciji pred Srbijom je složen zadatak da spase daleko najveću domaću naftnu kompaniju, jedinu koja obavlja ključnu tehnološku operaciju prerade nafte. Problem je nastao usled ultimativnog zahteva SAD da se, na bilo koji način, ruska državna kompanija "Gaspromnjeft", većinski gazda NIS-a, ukloni iz vlasničke strukture.
Pri tome Amerikanci su Srbiju odredili za, ako vlasnik sam ne nađe kupca, krajnjeg izvršioca uvek neugodnog prekomponovanja vlasništva. Dakle, prema Srbiji SAD su zauzele mnogo grublji gard, Nemačkoj su dozvolili da u tamošnjoj filijali "Rosnjefta" kompletno preuzme upravljanje, dok su vlasnički odnosi ostali nedirnuti.
Podsetimo, potpuno je legalno da kompanija iz jedne države ima vlasništvo u drugoj. Decenijama su upravo sa političke scene Zapada stizali prigovori da je nekadašnja Jugoslavija, u sklopu nje i Srbija, gotovo sasvim zatvorena za strane investitore. Kada je, prvo delimično, potom i, nakon promena 2000. godine, došlo do otvaranja za inoulagače, ispostavilo se da uspešne kompanije iz Srbije, ali stranog većinskog vlasništva, smetaju.
Moćne Sjedinjene Države su jednostavno naložile da se ruski faktor u potpunosti isključi iz vlasničke strukture NIS-a. Nisu ni pomislile da se pozovu na neki pravni osnov, već su zapretili da će američke banke i firme prestati bilo kakav poslovni kontakt sa svakim ko se upusti makar i u najsitniji poslovni aranžman sa bilo kojim ruskim preduzećem.
Američka zamisao
Nevolja je što Amerikanci na NIS gledaju kao na rusko preduzeće, mada ova firma posluje i gotovo svu delatnost obavlja u Srbiji, gde je od velikog značaja za veći broj kompanija čije su polazne sirovine razni petrohemijski produkti, ali i za rast BDP, punjenje državnog budžeta, uvećanje broja zaposlenih... Jednostavno, NIS je, posebno pančevačka rafinerija, od ogromnog značaja za srpsku ekonomiju. Bez rada rafinerije, poslovna aktivnost, a i život u celini, izgledali bi bitno drugačije.
Naravno da "Gaspromnjeft" ne želi da ispusti vlasništvo u preduzeću koje je kupio u trenutku kada je bilo pred rasulom i opterećeno sa 973 miliona evra duga. Uložio je najmanje dve milijarde evra i mnogo znanja da bi od gotovo propale firme napravio uzornu kompaniju, koja je već deceniju među prvima u Srbiji po svakom parametru: bruto-proizvodu, profitabilnosti, investicijama, punjenju državnog budžeta, broju zaposlenih, visini zarade, podršci kulturnim, socijalnim i sportskim društvima...
Prema zamisli Amerikanaca, ako vlasnik ne želi ili oteže sa prodajom, posao prekomponovanja vlasništva obaviće država Srbija. U suprotnom, "Jadranskim naftovodom" (JANAF) neće pristizati sirova nafta i pančevačka rafinerija će, kada iscrpi ne baš velike rezerve, stati sa radom. To bi bio prevelik udarac za srpsku ekonomiju, sa oštrim i jasno vidljivim posledicama i po uobičajeni svakodnevni život.
Pročitaj još
Pritisci javnosti
Naravno da su Amerikanci svesni da bi nagli pad životnog standarda kod srpskog stanovništva izazvao nezadovoljstvo i izvestan gnev usmeren na najmoćniju državu na svetu. Smislili su način kako da srpskoj vlasti, prema njihovom viđenju, olakšaju posao. Tokom posete SAD predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednik Tramp je gostu objasnio da bi pretnju prestankom rada pančevačke rafinerije SAD tumačile kao situaciju u kojoj bi Srbija mogla da se pozove na "višu silu" i primeni mere kojima izbegava loš razvoj događaja.
Jednostavnije kazano, SAD bi prihvatile da Srbija, pozivajući se na "višu silu", nacionalizuje rusko vlasništvo u Naftnoj industriji Srbije. Nacionalizacija znači preuzimanje bez nadoknade... Dobar deo javnosti kao da je jedva dočekao ne baš prikrivenu sugestiju iz Vašingtona.
Počeli su masovni zahtevi da Srbija nacionalizuje NIS, predlozi su posebno glasni i učestalo dolazili od stranaka i udruženja prozapadne orijentacije, a ceo sugerisani postupak se i dodatno "pravdao" pričom da su Rusi navodno "NIS kupili budzašto". Potpuno se, recimo, zaboravilo na činjenicu da američke naftne kompanije, kojima je pokojni premijer Zoran Đinđić bukvalno nudio srpsku naftnu kompaniju, nisu htele ni da čuju za aranžman. Svi su odrečno govorili isto: malo ste tržište, nemate ni sirove nafte i tu bi bio kraj priče.
Politički uticaj
Tek, kada su Rusi od propale firme napravili vodeće preduzeće u državi, počele su naknadne žalopojke i priče kako je i Srbija navodno mogla da osmisli i realizuje isti takav preokret u radu NIS-a. Zaboravilo se da je pod vlasništvom države Srbija NIS skoro uvek, gotovo svake druge godine i čak za socijalistička vremena, bio gubitaš. I pored monopolskog statusa.
Naknadna sećanja i žalopojke nisu bila slučajna, naprotiv bila su usmerena na promenu vlasništva. Sve je dobijalo na intenzitetu onako kako se NIS razvijao i poboljšavao poslovnost. Amerikancima je više od uzornog poslovanja smetao ruski politički uticaj preko sve uspešnije kompanije i godinama su tražili tehnike kako da suzbiju rivalski uticaj.
Postajalo je jasno da je uklanjanje iz vlasničke strukture jedini način. Kada se u sklopu aktuelnog globalnog političkog pregrupisavanja i rata u Ukrajini, pojavila mogućnost realizacije, nisu oklevali. Delovali su oštro, oslanjajući se na sopstvenu moć i ne pokušavajući da akciju udenu u pravni okvir. U Srbiji je zavladala prava histerija da se "NIS povrati u srpske ruke pozivom na višu silu".
Viša sila
Međutim, viša sila je pravno nejasan i nedorečen princip. Retko se primenjivao, a kada je reč o mogućnosti da posluži kao osnov za dejstvo, bitno je šta piše u ugovoru. U našem slučaju šta piše u ugovoru o prodaji NIS-a "Gaspromnjeftu". Ruski ministar za spoljne poslove Sergej Lavrov je u razgovoru sa srpskom stranom podsetio da u ugovoru ne piše ništa. Drugim rečima, osnov za potezanje za "višom silom" nalazi se najviše u Trampovoj sugestiji...
Stoga je odluka države Srbije da, ako ruska strana ne uspe ili ne želi da proda svoj vlasnički paket od 57,6 odsto NIS-ovih akcija, ruskoj strani ponudi preuzimanje po nešto većoj ceni od one koju je nudio potencijalni partner, pravi potez. Možda bi se ceo aranžman mogao i dopuniti dogovorom o prodaji u obrnutom smeru nakon što se završi rat u Ukrajini i cela geopolitička frka poprimi manje dramatičan ton.
U svakom slučaju, namera Srbije da do (većinskog) vlasništva nad NIS-om dođe plaćajući praktično realnu vrednost kompanije, a ne otimačinom kako se može shvatiti poziv na višu silu bez jasnog osnova, jeste na kraći rok malo opterećujuća za državnu kasu, ali dugoročno potez koji bi i sa ruske strane morao da se prihvati kao korektno rešenje neugodne i gotovo raritetne situacije.
Kako upravljati
Što se Srbije tiče, njoj nakon eventualne kupovine NIS-a predstoji da reši način upravljanja kompanijom.
Iskustva sa državnim vlasništvom u ekonomiji su dominantno loša, potvrđuje to i slučaj same naftne industrije u Srbiji, ali i brojni drugi primeri iz srpske i svetske prakse. Stoga će za aktuelnu, ali i svaku drugu vlast u Srbiji, biti veliki izazov naći način da Naftna industrija Srbije i dalje ostane jedna od vodećih srpskih kompanija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbiji preti nova carina SAD od "skromnih" 500 odsto: Tramp podržao novi zakon
08.01.2026.•
1
Američki Senat razmatra predlog zakona koji predviđa uvođenje carina od najmanje 500 odsto na svu robu onim državama koje nastave da kupuju ruske energente.
Delatnosti u Srbiji kojima se (skoro) niko ne bavi
08.01.2026.•
5
Možda ne čudi previše što sa pretežnom delatnošću vađenje prirodnog gasa u Srbiji nije registrovano nijedno preduzeće. A prirodnog gasa nije da baš nema nimalo. Ima ga i eksploatišemo ga još od 1949. godine.
Broker: Srbija ne bi dobila dodatna prava sa pet odsto većim udelom u NIS-u, to je čista demagogija
08.01.2026.•
9
Srbija ne bi dobila dodatna prava kupovinom dodatnih pet odsto akcija u NIS-u ni po Zakonu o privrednim društvima ni po korporativnoj praksi, izjavio je glavni broker firme "Momentum sekjuritis" Nenad Gujaničić.
Ako je tržište Evrope u padu, kuda ide autoindustrija Srbije?
07.01.2026.•
12
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra 2024, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu.
Srbija će pokušati da otkupi bar pet odsto akcija u NIS-u "kako bi se bar oko nečega pitala"
07.01.2026.•
32
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija u narednom periodu pokušati da kupi bar još pet odsto akcija u NIS-u, što bi državi omogućilo "da se pita oko nečega u toj kompaniji".
Vorner Bros odbio ponudu Paramaunta za preuzimanje, bolja im ona koju je dao Netfliks
07.01.2026.•
0
Upravni odbor američke kompanije za proizvodnju i distribuciju filmova Vorner Bros odbacio je najnoviju ponudu kompanije Paramaunt za preuzimanje.
Profesor Radosavljević objašnjava zašto je ekonomija Srbije na staklenim nogama: Više razloga za to
07.01.2026.•
9
Posledice upola manjeg rasta BDP-a Srbije u 2025. godini od oko dva odsto, umesto planiranih oko četiri odsto, odraziće se direktno na budžet i visinu prihoda, pa verovatno neke projekcije budžeta neće biti realizovane.
Đedović Handanović: Prijave za energetski ugrožene kupce od 1. januara, moguć popust i za grejanje
06.01.2026.•
8
Građani Srbije od 1. januara mogu da se prijave za sticanje statusa energetski ugroženog kupca.
Kolika je vrednost NIS-a?
06.01.2026.•
6
Berzanska cena NIS-a u iznosu od oko milijardu evra ne može se smatrati realnom tržišnom vrednošću, te kao reper treba uzeti knjigovodstvenu vrednost NIS-a koja iznosi 3,2 milijarde evra.
Stručnjak za energetiku: MOL-u na tacni ponuđeno celo tržište Srbije
06.01.2026.•
38
Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže za RTS da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište, kao i da mu se na tacni pruža cela Srbija.
Rekordna cena bakra, zalihe se preusmeravaju u SAD
06.01.2026.•
2
Cena bakra je nastavila snažan rast nakon što je prvi put premašila nivo od 13.000 dolara po toni, pošto investitori računaju na ograničenu ponudu i pojačani apetit za rizikom na globalnim finansijskim tržištima.
Vulin: Srbija će potpisati dugoročni ugovor o gasu sa Rusima, oni nisu ništa krivi u celoj priči
06.01.2026.•
14
Predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa Aleksandar Vulin izjavio je da očekuje potpisivanje dugoročnog gasnog aranžmana sa Rusijom, kao i da uskoro bude rešeno pitanje Naftne industrije Srbije.
Novosadski programeri razviju aplikaciju koja generiše desetine miliona dolara, ali malo toga ostaje u Srbiji
06.01.2026.•
21
Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao regionalni lider u izvozu IKT usluga, sa prihodima koji su 2024. godine dostigli 4,1 milijardu evra, prema podacima Narodne banke Srbije.
Yettel najavio spajanje sa SBB-om i širenje 5G mreže u 2026. godini
05.01.2026.•
16
Generalni direktor kompanije Yettel Majk Mišel izjavio je danas da će kompanija u 2026. nastaviti širenje 5G mreže u Srbiji i najavio da je pravno spajanje sa kompanijom SBB planirano za 1. april ove godine.
Srbija će se zadužiti za 1,15 milijardi evra prodajom obveznica već u prvom kvartalu
05.01.2026.•
7
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je plan aukcija za prva tri meseca 2026. godine prema kojem država planira da prikupi ukupno 111,6 milijardi dinara i 200 miliona evra.
Predstavnici MOL-a stigli u Srbiji, analiziraju poslovanje NIS-a
05.01.2026.•
2
Predstavnici mađarskog MOL-a stigli su u Srbiju i započeli dubinsku analizu poslovanja Naftne industrije Srbije (due diligence).
Da li u preduzetništvu postoje rodne razlike?
04.01.2026.•
7
Preduzetništvo se ne deli na muško i žensko, već na uspešno i neuspešno, ali podaci pokazuju da žene u Srbiji i dalje ulaze u biznis iz nepovoljnije startne pozicije.
Ekološke takse od početka godine - ko u Srbiji plaća SIBAM i šta je to?
04.01.2026.•
0
Od januara su u Srbiji na snazi dve nove ekološke takse koje direktno pogađaju privredu - nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida i takozvana SIBAM taksa Evropske unije.
Generalni direktor Gastrejda: Srbija će transportovati tečni gas preko Grčke
04.01.2026.•
8
Potpredsednik i generalni direktor grčke kompanije "Gastrejd", Konstantinos Sifneos, izjavio je da je Srbija korisnik terminala te kompanije u Aleksandropolisu.
Sankcije, NIS i EU: Šta čeka srpsku ekonomiju u 2026. godini?
04.01.2026.•
10
Prošla 2025. godina završena je, sudeći prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, sa privrednim rastom od dva odsto.
Predstavnici MOL-a sledeće nedelje dolaze u NIS i započinju dubinsku analizu
03.01.2026.•
1
Predstavnici mađarskog MOL-a će sledeće sedmice doći u Naftnu industriju Srbije i započeti dubinsku analizu poslovanja kompanije (due diligence).
Komentari 12
Plaćač poreza
Particulare matter
Милан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar