Može li se sačuvati NIS?
Teška su vremena, ratuje se na bezbroj lokacija širom globusa.
Foto: 021.rs
I to, izgleda, moćnima nije dovoljno, pa se na sve moguće načine podgrejava ratna atmosfera oko Venecuele, zemlje sa najvećim rezervama nafte.
Tih 300 milijardi barela (oko 42 milijarde tona), ili tih 17 odsto ukupnih svetskih rezervi, ogroman su izazov i najveći nosač aviona "Džerald Ford", ponos Sjedinjenih Američkih Država, već je u Karipskom moru, sasvim blizu teritorijalnih voda potencijalno najuzavrelije tačke na planeti.
Ultimatum
U tako napetoj situaciji pred Srbijom je složen zadatak da spase daleko najveću domaću naftnu kompaniju, jedinu koja obavlja ključnu tehnološku operaciju prerade nafte. Problem je nastao usled ultimativnog zahteva SAD da se, na bilo koji način, ruska državna kompanija "Gaspromnjeft", većinski gazda NIS-a, ukloni iz vlasničke strukture.
Pri tome Amerikanci su Srbiju odredili za, ako vlasnik sam ne nađe kupca, krajnjeg izvršioca uvek neugodnog prekomponovanja vlasništva. Dakle, prema Srbiji SAD su zauzele mnogo grublji gard, Nemačkoj su dozvolili da u tamošnjoj filijali "Rosnjefta" kompletno preuzme upravljanje, dok su vlasnički odnosi ostali nedirnuti.
Podsetimo, potpuno je legalno da kompanija iz jedne države ima vlasništvo u drugoj. Decenijama su upravo sa političke scene Zapada stizali prigovori da je nekadašnja Jugoslavija, u sklopu nje i Srbija, gotovo sasvim zatvorena za strane investitore. Kada je, prvo delimično, potom i, nakon promena 2000. godine, došlo do otvaranja za inoulagače, ispostavilo se da uspešne kompanije iz Srbije, ali stranog većinskog vlasništva, smetaju.
Moćne Sjedinjene Države su jednostavno naložile da se ruski faktor u potpunosti isključi iz vlasničke strukture NIS-a. Nisu ni pomislile da se pozovu na neki pravni osnov, već su zapretili da će američke banke i firme prestati bilo kakav poslovni kontakt sa svakim ko se upusti makar i u najsitniji poslovni aranžman sa bilo kojim ruskim preduzećem.
Američka zamisao
Nevolja je što Amerikanci na NIS gledaju kao na rusko preduzeće, mada ova firma posluje i gotovo svu delatnost obavlja u Srbiji, gde je od velikog značaja za veći broj kompanija čije su polazne sirovine razni petrohemijski produkti, ali i za rast BDP, punjenje državnog budžeta, uvećanje broja zaposlenih... Jednostavno, NIS je, posebno pančevačka rafinerija, od ogromnog značaja za srpsku ekonomiju. Bez rada rafinerije, poslovna aktivnost, a i život u celini, izgledali bi bitno drugačije.
Naravno da "Gaspromnjeft" ne želi da ispusti vlasništvo u preduzeću koje je kupio u trenutku kada je bilo pred rasulom i opterećeno sa 973 miliona evra duga. Uložio je najmanje dve milijarde evra i mnogo znanja da bi od gotovo propale firme napravio uzornu kompaniju, koja je već deceniju među prvima u Srbiji po svakom parametru: bruto-proizvodu, profitabilnosti, investicijama, punjenju državnog budžeta, broju zaposlenih, visini zarade, podršci kulturnim, socijalnim i sportskim društvima...
Prema zamisli Amerikanaca, ako vlasnik ne želi ili oteže sa prodajom, posao prekomponovanja vlasništva obaviće država Srbija. U suprotnom, "Jadranskim naftovodom" (JANAF) neće pristizati sirova nafta i pančevačka rafinerija će, kada iscrpi ne baš velike rezerve, stati sa radom. To bi bio prevelik udarac za srpsku ekonomiju, sa oštrim i jasno vidljivim posledicama i po uobičajeni svakodnevni život.
Pročitaj još
Pritisci javnosti
Naravno da su Amerikanci svesni da bi nagli pad životnog standarda kod srpskog stanovništva izazvao nezadovoljstvo i izvestan gnev usmeren na najmoćniju državu na svetu. Smislili su način kako da srpskoj vlasti, prema njihovom viđenju, olakšaju posao. Tokom posete SAD predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednik Tramp je gostu objasnio da bi pretnju prestankom rada pančevačke rafinerije SAD tumačile kao situaciju u kojoj bi Srbija mogla da se pozove na "višu silu" i primeni mere kojima izbegava loš razvoj događaja.
Jednostavnije kazano, SAD bi prihvatile da Srbija, pozivajući se na "višu silu", nacionalizuje rusko vlasništvo u Naftnoj industriji Srbije. Nacionalizacija znači preuzimanje bez nadoknade... Dobar deo javnosti kao da je jedva dočekao ne baš prikrivenu sugestiju iz Vašingtona.
Počeli su masovni zahtevi da Srbija nacionalizuje NIS, predlozi su posebno glasni i učestalo dolazili od stranaka i udruženja prozapadne orijentacije, a ceo sugerisani postupak se i dodatno "pravdao" pričom da su Rusi navodno "NIS kupili budzašto". Potpuno se, recimo, zaboravilo na činjenicu da američke naftne kompanije, kojima je pokojni premijer Zoran Đinđić bukvalno nudio srpsku naftnu kompaniju, nisu htele ni da čuju za aranžman. Svi su odrečno govorili isto: malo ste tržište, nemate ni sirove nafte i tu bi bio kraj priče.
Politički uticaj
Tek, kada su Rusi od propale firme napravili vodeće preduzeće u državi, počele su naknadne žalopojke i priče kako je i Srbija navodno mogla da osmisli i realizuje isti takav preokret u radu NIS-a. Zaboravilo se da je pod vlasništvom države Srbija NIS skoro uvek, gotovo svake druge godine i čak za socijalistička vremena, bio gubitaš. I pored monopolskog statusa.
Naknadna sećanja i žalopojke nisu bila slučajna, naprotiv bila su usmerena na promenu vlasništva. Sve je dobijalo na intenzitetu onako kako se NIS razvijao i poboljšavao poslovnost. Amerikancima je više od uzornog poslovanja smetao ruski politički uticaj preko sve uspešnije kompanije i godinama su tražili tehnike kako da suzbiju rivalski uticaj.
Postajalo je jasno da je uklanjanje iz vlasničke strukture jedini način. Kada se u sklopu aktuelnog globalnog političkog pregrupisavanja i rata u Ukrajini, pojavila mogućnost realizacije, nisu oklevali. Delovali su oštro, oslanjajući se na sopstvenu moć i ne pokušavajući da akciju udenu u pravni okvir. U Srbiji je zavladala prava histerija da se "NIS povrati u srpske ruke pozivom na višu silu".
Viša sila
Međutim, viša sila je pravno nejasan i nedorečen princip. Retko se primenjivao, a kada je reč o mogućnosti da posluži kao osnov za dejstvo, bitno je šta piše u ugovoru. U našem slučaju šta piše u ugovoru o prodaji NIS-a "Gaspromnjeftu". Ruski ministar za spoljne poslove Sergej Lavrov je u razgovoru sa srpskom stranom podsetio da u ugovoru ne piše ništa. Drugim rečima, osnov za potezanje za "višom silom" nalazi se najviše u Trampovoj sugestiji...
Stoga je odluka države Srbije da, ako ruska strana ne uspe ili ne želi da proda svoj vlasnički paket od 57,6 odsto NIS-ovih akcija, ruskoj strani ponudi preuzimanje po nešto većoj ceni od one koju je nudio potencijalni partner, pravi potez. Možda bi se ceo aranžman mogao i dopuniti dogovorom o prodaji u obrnutom smeru nakon što se završi rat u Ukrajini i cela geopolitička frka poprimi manje dramatičan ton.
U svakom slučaju, namera Srbije da do (većinskog) vlasništva nad NIS-om dođe plaćajući praktično realnu vrednost kompanije, a ne otimačinom kako se može shvatiti poziv na višu silu bez jasnog osnova, jeste na kraći rok malo opterećujuća za državnu kasu, ali dugoročno potez koji bi i sa ruske strane morao da se prihvati kao korektno rešenje neugodne i gotovo raritetne situacije.
Kako upravljati
Što se Srbije tiče, njoj nakon eventualne kupovine NIS-a predstoji da reši način upravljanja kompanijom.
Iskustva sa državnim vlasništvom u ekonomiji su dominantno loša, potvrđuje to i slučaj same naftne industrije u Srbiji, ali i brojni drugi primeri iz srpske i svetske prakse. Stoga će za aktuelnu, ali i svaku drugu vlast u Srbiji, biti veliki izazov naći način da Naftna industrija Srbije i dalje ostane jedna od vodećih srpskih kompanija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
1
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
4
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
2
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
28
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
14
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara
05.10.2026.•
3
Argentinski ministar ekonomije Luis Kaputo najavio je da će državljanstvo te zemlje moći da se stekne u zamenu za bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovinu državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara.
U toku konkurs za raspodelu sredstava za zaštitu poljoprivrednog zemljišta
04.10.2026.•
1
Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede objavila je Konkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2026. godini.
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
7
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
5
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Dodeljeno 13 miliona evra subvencija kineskim kompanijama iz oblasti autoindustrije
03.10.2026.•
4
Ministarstvo privrede potpisalo je ugovore kojim su kompanije Šingju i Huizhong, koje posluju u automobilskoj industriji, dobile ukupno više od 13 miliona evra subvencija za ulaganje u proizvodnju u Srbiji.
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
2
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
3
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
2
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
56
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
Komentari 12
Plaćač poreza
Particulare matter
Милан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar