NBS radila analizu: Šta bi se dogodilo ako ne bi bilo brzog i lakog rešenja za NIS?
Od toga da li će i koliko brzo biti pronađeno rešenje za pitanje ruskog vlasništva u NIS-u i sankcija SAD prema toj kompaniji zavise i kretanje inflacije i privredni rast Srbije u sledećoj godini.
Foto: 021.rs
Narodna banka razmotrila je dva moguća pravca razvoja događaja: osnovni scenario, koji podrazumeva brzo pronalaženje rešenja, i alternativni, koji modelira posledice mogućih ograničenja u proizvodnji i izvozu zbog sankcija, piše Nedeljnik.
Osnovni scenario i očekivanja
U svojoj centralnoj projekciji, Narodna banka Srbije polazi od pretpostavke da će se izazovi sa kojima se suočava NIS rešiti relativno brzo i bezbolno.
U osnovnom scenariju za projekciju inflacije i BDP-a NBS je pretpostavila "da će konačan dogovor biti postignut u kratkom roku, bez značajnijih poremećaja u procesu proizvodnje i urednog snabdevanja tržišta naftnim derivatima", stoji u najnovijem Izveštaju o inflaciji.
Ovakav osnovni scenario, koji ne predviđa veće poremećaje, u skladu je sa centralnom projekcijom NBS, prema kojoj se za 2026. godinu očekuje rast BDP-a od 3,5 odsto.
Inflacija bi, prema istim projekcijama, trebalo da ostane u ciljanim okvirima, krećući se oko nivoa od četiri odsto na kraju godine.
Kada je reč o spoljnotrgovinskom bilansu, predviđa se da će deficit tekućeg računa u 2026. iznositi oko 5,6 odsto BDP-a, što se takođe smatra održivim nivoom.
Alternativni scenario i mogući rizici
Međutim, NBS je pripremila i alternativni scenario koji analizira posledice ukoliko se ne pronađe prihvatljivo rešenje.
Ovaj scenario ukazuje na rizik da bi privredni rast u 2026. godini mogao biti niži od projektovanog. Glavni problem leži u tome što je, kako je navedeno u analizi centralne banke, "stupanjem na snagu sankcija onemogućen uvoz sirove nafte putem naftovoda Janaf", što bi, u slučaju dužeg prekida, imalo direktne posledice.
U izveštaju se ističe da bi se takav ishod "odrazio na aktivnost u prerađivačkoj industriji, s obzirom na to naftna industrija čini značajan deo prerađivačke industrije (oko sedam odsto)".
Negativni efekti prelili bi se na ukupan privredni rast i spoljnotrgovinski bilans. U tom slučaju, zbog ograničenja u proizvodnji i izvozu, rast BDP-a u 2026. godini bio niži nego u osnovnom scenariju i iznosio tri odsto, to bi se odrazilo i na deficit tekućeg računa platnog bilansa, koji bi u tom slučaju iznosio preko šest odsto BDP-a".
Posledice po inflaciju
U alternativnom scenariju, posledice bi se osetile i na nivou cena, a potreba da se nedostatak domaće proizvodnje nadomesti uvozom derivata dovela bi do viših troškova.
U izveštaju se procenjuje da bi se "povećan uvoz naftnih derivata, uz rast proizvođačke cene po osnovu većih logističkih troškova, verovatno odrazio na nešto višu inflaciju nego u osnovnom scenariju".
Prema računici NBS, "ako bi se cena goriva povećala za 10 odsto, to bi za posledicu imalo direktan efekat na višu inflaciju za oko 0,6 procentnih poena nego u osnovnom scenariju". Nedeljnik podseća da se u osnovnom inflacija kreće oko četiri odsto, što znači da bi u alternativnom scenariju porasla na 4,6 odsto.
Ipak, izveštaj ukazuje i na faktore koji bi mogli ublažiti ovaj udar.
Smanjena privredna aktivnost značila bi i manji raspoloživi dohodak, što bi delimično kompenzovalo inflatorne pritiske kroz smanjenje tražnje. Zbog toga se procenjuje da bi konačan efekat iznosio oko 0,5 procentnih poena. Kao dodatna olakšavajuća okolnost navodi se da je "moguće i ublažavanje ovih efekata, s obzirom na to da država može privremeno da smanji akcize na gorivo", što je praksa koja je već primenjivana u prošlosti.
Ograničenja u izvozu čelika kao dodatni rizik
Na privredna kretanja u 2026. godini negativno bi moglo da utiče i uvođenje restriktivnih mera Evropske komisije u vezi sa uvozom proizvoda od čelika u EU.
Prema najavama, ove mere su prilično oštre i obuhvataju povećanje carinske stope sa 25 na 50 odsto i smanjivanje količinskih kvota za uvoz koji ne podleže carini za 50 odsto.
Pročitaj još
Ove mere su, inače, odgovor na sličan potez SAD, a cilj im je i zaštita industrije čelika unutar EU, gde se procenjuje da je iskorišćeno samo dve trećine ukupnih kapaciteta.
I u ovom slučaju bi, kako napominje centralna banka, šteta mogla da bude ublažena.
Iako je srpski izvoz čelika dominantno usmeren ka tržištu EU (oko 80 odsto), njegov značaj u ukupnoj izvoznoj strukturi naše zemlje se smanjio, pa je u prošloj godini činio ispod tri odsto ukupnog robnog izvoza, navodi se u analizi.
Pored toga, ističe se da "pošto su administrativne i raspoređene po vrstama proizvodima i zemljama, postoji određeni manevarski prostor za drugačije definisanje pojedinačnih količinskih kvota za Srbiju od opšte donesenih, pa čak i mogućnost izuzeća s obzirom na to da je Srbija kandidat za ulazak u EU".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
I dalje ništa od Vučićevog obećanja o smanjenju akciza na gorivo za 60 odsto: Ovo su mogući razlozi
20.04.2026.•
14
Da li je ikada postojala namera da se akcize na naftne derivate smanje za 60 odsto kako je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedvosmisleno ustvrdio 20. marta? Navodeći, pritom, da će se to desiti koliko odmah.
Države se plaše da oporezuju ultrabogataše - zašto?
20.04.2026.•
6
Rastuća nejednakost u prihodima i javno demonstriranje moći milijardera podstiču zahteve za uvođenje novih poreza za najbogatije pojedince na svetu. Može li se bogatstvo ikada pravedno oporezovati?
Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
19.04.2026.•
9
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova
19.04.2026.•
26
Ključni ekonomski problem je što kao država nismo znali šta hoćemo, pa su se umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačile strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove.
Isporuke iPhone-a u Kinu skočile za čak 20 odsto od početka godine
19.04.2026.•
1
Isporuke iPhone-a u Kinu, najveće svetsko tržište pametnih telefona, skočile su za čak 20 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026, pokazuju podaci istraživačke agencije "Counterpoint Research".
MMF za Srbiju predvideo inflaciju od sedam odsto u decembru: "Imaćemo eroziju kupovne moći"
19.04.2026.•
22
Talas inflacije iz 2022. i 2023. godine nije čestito ni prošao, a već nam se, po svoj prilici, "smeši" sledeći.
Đedović Handanović: Pregovori sa MOL-om o NIS-u nisu laki, postoje crvene linije preko kojih ne idemo
19.04.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je posle sastanka u Beogradu sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da pregovori o prodaji NIS-a nisu laki.
Šta sledi za NIS: Licenca produžena, bliži se rok za konačan dogovor
18.04.2026.•
2
Produžetak operativne licence američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Naftnoj industriji Srbije za 60 dana, do 16. juna, dolazi u jeku pregovora o mogućoj promeni vlasništva.
OFAC produžio licencu Janafu za transport nafte NIS-u
18.04.2026.•
3
Kancelarija američke vlade za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je licencu Jadranskom naftovodu (Janaf) za nastavak transporta nafte Naftnoj industriji Srbije do 16. juna, sapšteno je iz sedišta hrvatske kompanije.
Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
18.04.2026.•
2
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
Porasla cena zlata nakon vesti o otvaranju Ormuskog moreuza
18.04.2026.•
0
Cena zlata porasla je za nešto manje od dva odsto, na više od 4.850 dolara po unci, nakon objava o smirivanju situacije oko sukoba na Bliskom istoku.
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
25
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
5
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
5
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Ovako marketing stručnjaci koriste AI za uspešnije kampanje
17.04.2026.•
0
Veštačka inteligencija, tj. AI omogućava skoro svakoj struci efektivniji rad.
Cene goriva nepromenjene - litar dizela 217 dinara
17.04.2026.•
3
Cene goriva u narednih nedelju dana ostaće nepromenjene.
Ministar Mali najavio dolazak delegacije mađarskog MOL-a u naredna dva dana
16.04.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima rezervi dizela za 92 dana, a benzina za 85 dana, ali se nada da će danas biti odobren produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije.
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
9
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
30
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
Komentari 12
Павле
Petar
Rusofil
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar