NBS radila analizu: Šta bi se dogodilo ako ne bi bilo brzog i lakog rešenja za NIS?
Od toga da li će i koliko brzo biti pronađeno rešenje za pitanje ruskog vlasništva u NIS-u i sankcija SAD prema toj kompaniji zavise i kretanje inflacije i privredni rast Srbije u sledećoj godini.
Foto: 021.rs
Narodna banka razmotrila je dva moguća pravca razvoja događaja: osnovni scenario, koji podrazumeva brzo pronalaženje rešenja, i alternativni, koji modelira posledice mogućih ograničenja u proizvodnji i izvozu zbog sankcija, piše Nedeljnik.
Osnovni scenario i očekivanja
U svojoj centralnoj projekciji, Narodna banka Srbije polazi od pretpostavke da će se izazovi sa kojima se suočava NIS rešiti relativno brzo i bezbolno.
U osnovnom scenariju za projekciju inflacije i BDP-a NBS je pretpostavila "da će konačan dogovor biti postignut u kratkom roku, bez značajnijih poremećaja u procesu proizvodnje i urednog snabdevanja tržišta naftnim derivatima", stoji u najnovijem Izveštaju o inflaciji.
Ovakav osnovni scenario, koji ne predviđa veće poremećaje, u skladu je sa centralnom projekcijom NBS, prema kojoj se za 2026. godinu očekuje rast BDP-a od 3,5 odsto.
Inflacija bi, prema istim projekcijama, trebalo da ostane u ciljanim okvirima, krećući se oko nivoa od četiri odsto na kraju godine.
Kada je reč o spoljnotrgovinskom bilansu, predviđa se da će deficit tekućeg računa u 2026. iznositi oko 5,6 odsto BDP-a, što se takođe smatra održivim nivoom.
Alternativni scenario i mogući rizici
Međutim, NBS je pripremila i alternativni scenario koji analizira posledice ukoliko se ne pronađe prihvatljivo rešenje.
Ovaj scenario ukazuje na rizik da bi privredni rast u 2026. godini mogao biti niži od projektovanog. Glavni problem leži u tome što je, kako je navedeno u analizi centralne banke, "stupanjem na snagu sankcija onemogućen uvoz sirove nafte putem naftovoda Janaf", što bi, u slučaju dužeg prekida, imalo direktne posledice.
U izveštaju se ističe da bi se takav ishod "odrazio na aktivnost u prerađivačkoj industriji, s obzirom na to naftna industrija čini značajan deo prerađivačke industrije (oko sedam odsto)".
Negativni efekti prelili bi se na ukupan privredni rast i spoljnotrgovinski bilans. U tom slučaju, zbog ograničenja u proizvodnji i izvozu, rast BDP-a u 2026. godini bio niži nego u osnovnom scenariju i iznosio tri odsto, to bi se odrazilo i na deficit tekućeg računa platnog bilansa, koji bi u tom slučaju iznosio preko šest odsto BDP-a".
Posledice po inflaciju
U alternativnom scenariju, posledice bi se osetile i na nivou cena, a potreba da se nedostatak domaće proizvodnje nadomesti uvozom derivata dovela bi do viših troškova.
U izveštaju se procenjuje da bi se "povećan uvoz naftnih derivata, uz rast proizvođačke cene po osnovu većih logističkih troškova, verovatno odrazio na nešto višu inflaciju nego u osnovnom scenariju".
Prema računici NBS, "ako bi se cena goriva povećala za 10 odsto, to bi za posledicu imalo direktan efekat na višu inflaciju za oko 0,6 procentnih poena nego u osnovnom scenariju". Nedeljnik podseća da se u osnovnom inflacija kreće oko četiri odsto, što znači da bi u alternativnom scenariju porasla na 4,6 odsto.
Ipak, izveštaj ukazuje i na faktore koji bi mogli ublažiti ovaj udar.
Smanjena privredna aktivnost značila bi i manji raspoloživi dohodak, što bi delimično kompenzovalo inflatorne pritiske kroz smanjenje tražnje. Zbog toga se procenjuje da bi konačan efekat iznosio oko 0,5 procentnih poena. Kao dodatna olakšavajuća okolnost navodi se da je "moguće i ublažavanje ovih efekata, s obzirom na to da država može privremeno da smanji akcize na gorivo", što je praksa koja je već primenjivana u prošlosti.
Ograničenja u izvozu čelika kao dodatni rizik
Na privredna kretanja u 2026. godini negativno bi moglo da utiče i uvođenje restriktivnih mera Evropske komisije u vezi sa uvozom proizvoda od čelika u EU.
Prema najavama, ove mere su prilično oštre i obuhvataju povećanje carinske stope sa 25 na 50 odsto i smanjivanje količinskih kvota za uvoz koji ne podleže carini za 50 odsto.
Pročitaj još
Ove mere su, inače, odgovor na sličan potez SAD, a cilj im je i zaštita industrije čelika unutar EU, gde se procenjuje da je iskorišćeno samo dve trećine ukupnih kapaciteta.
I u ovom slučaju bi, kako napominje centralna banka, šteta mogla da bude ublažena.
Iako je srpski izvoz čelika dominantno usmeren ka tržištu EU (oko 80 odsto), njegov značaj u ukupnoj izvoznoj strukturi naše zemlje se smanjio, pa je u prošloj godini činio ispod tri odsto ukupnog robnog izvoza, navodi se u analizi.
Pored toga, ističe se da "pošto su administrativne i raspoređene po vrstama proizvodima i zemljama, postoji određeni manevarski prostor za drugačije definisanje pojedinačnih količinskih kvota za Srbiju od opšte donesenih, pa čak i mogućnost izuzeća s obzirom na to da je Srbija kandidat za ulazak u EU".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
4
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
14
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
25
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Komentari 12
Павле
Petar
Rusofil
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar