Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Foto: Pixabay (ilustracija)
To je rast od 21 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i 1,7 odsto u odnosu na februar. Struktura kredita pokazuje da najveći deo čine gotovinski krediti (oko 984 milijarde dinara), zatim stambeni (852,6 milijardi), dok su potrošački znatno manji (25,6 milijardi).
Upravo gotovinski krediti beleže najbrži rast, od 23,2 odsto na godišnjem nivou, što ukazuje da se građani sve češće zadužuju za tekuću potrošnju, a ne samo za investicije poput kupovine stanova, piše Insajder. Ipak, stambeni krediti i dalje imaju važnu ulogu, jer čine 42,5 odsto ukupnog duga stanovništva.
Na prvi pogled, razloga za zabrinutost nema. Bankarski sektor deluje stabilno, uz kašnjenje u otplati kredita od 1,2 odsto i ukupnu docnju od 1,9 odsto, što je znatno niže nego pre deset godina. Međutim, struktura duga otvara dileme, piše Insajder.
Rast gotovinskih kredita često znači da se zaduživanje koristi za potrošnju ili refinansiranje postojećih obaveza, što može ukazivati na pritisak na kućne budžete usled inflacije i rasta troškova života. Takav trend dugoročno povećava ranjivost građana - sistem je stabilan samo dok ekonomija raste i plate prate tempo zaduživanja.
Prema podacima Kreditnog biroa, u docnji je 155.391 građanin. Iako je to relativno mali udeo, pokazuje da deo stanovništva već ima poteškoće sa otplatom.
Ipak, treba napomenuti da rast zaduženosti nije nov. Već početkom 2026. godine dug je bio oko 1.949 milijardi dinara, uz godišnji rast od približno 20 odsto, što pokazuje da kreditna ekspanzija traje najmanje godinu dana.
S obzirom na sve, ključno pitanje nije samo koliko se građani zadužuju, već i zašto.
Pročitaj još
Krediti podstiču potrošnju i rast, ali rast gotovinskih zajmova može ukazivati na pad realnog standarda, dok visoka zaduženost povećava ranjivost u slučaju rasta kamata ili gubitka posla. Zato ostaje dilema - da li krediti prate stvarni rast životnog standarda ili ga samo privremeno održavaju.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđe Đukić kaže za Insajder kako nije iznenađujuće da stanovništvo nastavlja da se zadužuje pod ekstremno visokim stopama.
"Kada kažem ekstremno visokim - u odnosu na sve parametre i opadajući rast privredne aktivnosti i rastuću stopu inflacije. Ono što je jako bitno jeste da se sve dešava u uslovima velikih poremećaja na međunarodnim tržištima zbog rata na Bliskom Istoku kome se ne nazire kraj. Sve ide u pravcu da kamatne stope vodećih centralnih banaka, najverovatnije, ne da se neće smanjivati, već će se povećavati nakon lomova na tržištu energenata, odnosno šokova zbog smanjene ponude sirove nafte i tečnog gasa, koji, po procenama vodećih investicionih banaka i međunarodnih institucijama poput OECD-a nisu viđeni u bliskoj istoriji."
Prema njegovim rečima, sve navedeno upućuje na sledeću konstataciju:
"Anomalija da gro kredita, ili njihov najveći deo kod sektora stanovništva, čine keš krediti praktično se u Srbiji manifestuje gotovo čitavu deceniju. Sva upozorenja da bi Narodna banka Srbije trebalo da blagovremeno zaustavi taj proces, time što bi odlukom guvernera bilo onemogućeno davanje keš kredita na period duži od dvanaest meseci, apsolutno nije nalazila ni na kakav eho kod monetarne vlasti i sada smo tu gde smo. Meni je, kao profesoru Beogradskog univerziteta, bila dužnost da ukažem na 'perverznu' odluku, sa aspekta budućih efekata, da se takve stvari dopuštaju, na šta se centralna banka potpuno oglušila."
Kao bitan detalj na koji treba obratiti pažnju, profesor Đukić ukazuje na visoku kamatnu stopu Narodne banke Srbije.
"Veoma bitan detalj je da Centralna banka u Srbiji u dugom periodu drži nepromenjenu ključnu kamatnu stopu. I u vremenima kada je trebalo da je blagovremeno povećava, zbog inflatornih šokova, ona to nije činila, a i u vremenu kad su druge centralne banke koje primenjuju konceprt ciljane inflacije smanjivale ključnu kamatnu stopu, ona to opet nije činila. Zašto je to bitno? Zato što je kamatna stopa od 5,75 odsto osnova za obračun brojnih kredita gde se koristi referentna kamatna stopa kao polazna osnova."
Kako kaže, ne očekuje da će se tražnja kredita od strane građana smanjiti.
"Razlog je vrlo jednostavan. Najveći deo njih građani koriste za refinansiranje ili za izmirivanje prethodno preuzetih kredita po tim aranžmanima. Ako nešto ostane u kešu, to je uglavnom usmereno ka egzistencijalnim potrebama ili izmirivanju računa, jer pogotovo su stariji građani jako disciplinovani prema javnim preduzećima i izmirivanju obaveza za pružene javne usluge."
Perspektivu, kada su u pitanju ovakvi krediti, ne vidi kao dobru.
"Želim da istaknem da je perspektiva apsolutno još sumornija - građani su već u jednom začaranom krugu, vezani za te kredite koje, koliko pratim statistiku, ni jedna zemlja ne beleži, da oni dominiraju, i da će u tom dužničkom ropstvu, praktično, živeti u dugom nizu godina", objašnjava profesor Đukić.
Prema njegovim rečima, stanovništvo je, faktički, već prezaduženo.
"Ključni pokazatelj je koliko je medijalna plata, kao parametar, opterećena izdacima za razne vrste kredita. To jeste prosek, ali on nam ukazuje da je to praktično nešto što je kontinuirano u porastu u Srbiji, pogotovu zbog keš kredita."
Nizak nivo docnje u otplati kredita od svega 1,2 odsto ne iznenađuje, ocenjuje Đukić i ističe da građani u Srbiji tradicionalno imaju visok stepen finansijske discipline kada je reč o otplati kredita.
Ipak, upozorava da takva slika ne mora nužno da potraje. Kako troškovi života rastu, a sve veći deo budžeta odlazi na osnovne egzistencijalne potrebe, prostor za urednu otplatu kredita se sužava.
"Kako građani sve više moraju da izdvajaju za egzistencijalne potrebe, pored otplate postojećih dugova, postoji rizik da će, uz neminovni rast kamatnih stopa i usporavanje privredne aktivnosti, biti prinuđeni da odlažu otplatu, što će taj pokazatelj, kada je reč o sektoru stanovništva, verovatno učiniti većim", navodi profesor Đukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska centralna banka podigla kamatnu stopu: Šta to znači za rate kredita u Srbiji?
14.06.2026.•
2
Odluka ECB da podigne kamatnu stopu odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.
Nekadašnji direktor JAT-a o situaciji sa Viz erom: Ovo liči na "Mrdićeve zakone", ali u vazduhoplovstvu
14.06.2026.•
8
"Ovo mi liči na 'Mrdićev zakone', ali u vazduhoplovstvu", ocenio je nekadašnji direktor JAT-a Predrag Vujović, povodom regulatornih problema sa kojima bi se mađarska avio-kompanija Viz er mogla suočiti u Srbiji.
Bankarske provizije za plaćanje stranim karticama biće iste kao i za one izdate u Srbiji
14.06.2026.•
0
Do sada su zakonom bile regulisane međubankarske naknade za plaćanje karticama izdatim u Srbiji. Novom izmenom zakona ograničenje naknada uvodi se i za kartice koje su izdale banke u inostranstvu.
Folksvagen u Nemačkoj otpušta 19.000 ljudi do kraja godine
14.06.2026.•
6
Nemački automobilski gigant Folksvagen će do kraja godine smanjiti radnu snagu u Nemačkoj za 19.000 ljudi, saopštio je izvršni direktor te kompanije Oliver Blume.
Međugodišnja inflacija u maju bila 3,5 odsto
13.06.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju ove godine bila je 3,5 odsto, a mesečna 0,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Putniković o NIS-u: Ključna odluka očekuje se u utorak
13.06.2026.•
3
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da postizanje dogovora Srbije i mađarskog MOL-a o mogućem sticanju većinskog učešća u NiS-u može da doprinese jačanju pozicije države u upravljanju kompanijom.
Koliko je zapravo "bilion"? Maskovo bogatstvo bi do Meseca i nazad išlo 200 puta
13.06.2026.•
3
Ilon Maskovo procenjeno bogatstvo, koje je prema Forbsu prešlo granicu od bilion dolara, teško je uopšte zamisliti u realnim okvirima.
Državna preduzeća prepolovila uplate u budžet: Najviše dali Jugoimport, Srbijašume i Lutrija
13.06.2026.•
6
Državna preduzeća su tokom 2025. godine u budžet Srbije po osnovu dobiti uplatila 600 miliona dinara, što je gotovo tri puta manje nego godinu ranije, kada je u državnu kasu po tom osnovu stiglo 1,6 milijardi dinara.
Makronove "super pohvale" Vučiću u Tivtu: Da li EU principi ustupaju mesto biznisu?
13.06.2026.•
31
Na Samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu francuski predsednik Emanuel Makron govorio je o "pozitivnom zamahu" Srbije na evropskom putu i uputio pohvale predsedniku Aleksandru Vučiću.
APR: Privreda Srbije uvećala neto dobit na 957,6 milijardi dinara
12.06.2026.•
3
Privreda Srbije je 2025. godine imala neto dobit od oko 957,6 milijardi dinara, što je 10,9 odsto više nego prethodne godine, objavila je Agencija za privredne registre (APR).
Mask postao prvi bilioner na svetu
12.06.2026.•
12
Osnivač i izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask danas je zvanično postao prvi čovek na svetu čija imovina vredi više od 1.000 milijardi dolara.
Obrenović: Sporazum Srbije i MOL-a ne znači da će NIS biti prodat
12.06.2026.•
5
Vlada Srbije i MOL postigli su dogovor kada je u pitanju Rafinerija u Pančevu, što je otvorilo pitanje koju težinu ima ovaj dogovor ako to ne odobri ruska strana koja tek treba da se dogovori sa Molom o prodaji NIS-a.
Objavljene nove cene goriva
12.06.2026.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca
12.06.2026.•
6
Azijska tržišta akcija zabeležila su snažan rast nakon novih signala o mogućem mirovnom sporazumu na Bliskom istoku, dok su cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca.
Suša u Srbiji smanjila rod, a otkupne cene žitarica kao pre desetak godina
11.06.2026.•
5
Prolećna suša smanjila je rod ječma u Srbiji, čija je žetva počela, a i rod pšenice biće manji jer je nedostajala vlaga i zrna su ostala neispunjena.
NBS: Devizne rezerve na kraju maja uvećane na oko 29,9 milijardi evra
11.06.2026.•
5
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju maja ove godine iznosile 29,88 milijardi evra, i dostigle su rekordni nivo posmatrano krajem meseca, saopštila je danas NBS.
Na tržištu stanova jača tražnja za skupljim kvadratima
11.06.2026.•
7
U Beogradu je prodato 17.800 stanova u 2025. godini, što predstavlja rast od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kontrola malinjaka širom Srbije: Ministarstvo pokreće veliku akciju
11.06.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić dao je nalog poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama za sprovođenje monitoringa zasada maline na celoj teritoriji Srbije, sa ciljem provere stanja u proizvodnji.
Od avgusta novi pravilnik za ugostitelje: Šta smeju, a šta ne smeju da naplate?
11.06.2026.•
11
Ugostiteljske usluge u maju 2026. godine su bile za 5,9 odsto skuplje nego godinu dana ranije. Od toga su gotova jela najviše poskupela, za 11 odsto, pokazuju podaci novog izveštaja Republičkog zavoda za statistiku.
Đedović Handanović o dogovoru sa MOL-om: Naš posao završen, sada je sve na ruskoj i mađarskoj strani
11.06.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Srbija sa mađarskim MOL-om zatvorila sva otvorena pitanja i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.06.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Komentari 12
Vlada
A drugačije u ovoj zemlji 90 posto stanovništva ne može da završi neki posao,izgradi , investira ,ako ne podigne keš kredit !
Banke nas pljačkaju...u saradnji sa državom! Nezasita bagra !
///
Tinto
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar