Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Foto: Pixabay (ilustracija)
To je rast od 21 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i 1,7 odsto u odnosu na februar. Struktura kredita pokazuje da najveći deo čine gotovinski krediti (oko 984 milijarde dinara), zatim stambeni (852,6 milijardi), dok su potrošački znatno manji (25,6 milijardi).
Upravo gotovinski krediti beleže najbrži rast, od 23,2 odsto na godišnjem nivou, što ukazuje da se građani sve češće zadužuju za tekuću potrošnju, a ne samo za investicije poput kupovine stanova, piše Insajder. Ipak, stambeni krediti i dalje imaju važnu ulogu, jer čine 42,5 odsto ukupnog duga stanovništva.
Na prvi pogled, razloga za zabrinutost nema. Bankarski sektor deluje stabilno, uz kašnjenje u otplati kredita od 1,2 odsto i ukupnu docnju od 1,9 odsto, što je znatno niže nego pre deset godina. Međutim, struktura duga otvara dileme, piše Insajder.
Rast gotovinskih kredita često znači da se zaduživanje koristi za potrošnju ili refinansiranje postojećih obaveza, što može ukazivati na pritisak na kućne budžete usled inflacije i rasta troškova života. Takav trend dugoročno povećava ranjivost građana - sistem je stabilan samo dok ekonomija raste i plate prate tempo zaduživanja.
Prema podacima Kreditnog biroa, u docnji je 155.391 građanin. Iako je to relativno mali udeo, pokazuje da deo stanovništva već ima poteškoće sa otplatom.
Ipak, treba napomenuti da rast zaduženosti nije nov. Već početkom 2026. godine dug je bio oko 1.949 milijardi dinara, uz godišnji rast od približno 20 odsto, što pokazuje da kreditna ekspanzija traje najmanje godinu dana.
S obzirom na sve, ključno pitanje nije samo koliko se građani zadužuju, već i zašto.
Pročitaj još
Krediti podstiču potrošnju i rast, ali rast gotovinskih zajmova može ukazivati na pad realnog standarda, dok visoka zaduženost povećava ranjivost u slučaju rasta kamata ili gubitka posla. Zato ostaje dilema - da li krediti prate stvarni rast životnog standarda ili ga samo privremeno održavaju.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđe Đukić kaže za Insajder kako nije iznenađujuće da stanovništvo nastavlja da se zadužuje pod ekstremno visokim stopama.
"Kada kažem ekstremno visokim - u odnosu na sve parametre i opadajući rast privredne aktivnosti i rastuću stopu inflacije. Ono što je jako bitno jeste da se sve dešava u uslovima velikih poremećaja na međunarodnim tržištima zbog rata na Bliskom Istoku kome se ne nazire kraj. Sve ide u pravcu da kamatne stope vodećih centralnih banaka, najverovatnije, ne da se neće smanjivati, već će se povećavati nakon lomova na tržištu energenata, odnosno šokova zbog smanjene ponude sirove nafte i tečnog gasa, koji, po procenama vodećih investicionih banaka i međunarodnih institucijama poput OECD-a nisu viđeni u bliskoj istoriji."
Prema njegovim rečima, sve navedeno upućuje na sledeću konstataciju:
"Anomalija da gro kredita, ili njihov najveći deo kod sektora stanovništva, čine keš krediti praktično se u Srbiji manifestuje gotovo čitavu deceniju. Sva upozorenja da bi Narodna banka Srbije trebalo da blagovremeno zaustavi taj proces, time što bi odlukom guvernera bilo onemogućeno davanje keš kredita na period duži od dvanaest meseci, apsolutno nije nalazila ni na kakav eho kod monetarne vlasti i sada smo tu gde smo. Meni je, kao profesoru Beogradskog univerziteta, bila dužnost da ukažem na 'perverznu' odluku, sa aspekta budućih efekata, da se takve stvari dopuštaju, na šta se centralna banka potpuno oglušila."
Kao bitan detalj na koji treba obratiti pažnju, profesor Đukić ukazuje na visoku kamatnu stopu Narodne banke Srbije.
"Veoma bitan detalj je da Centralna banka u Srbiji u dugom periodu drži nepromenjenu ključnu kamatnu stopu. I u vremenima kada je trebalo da je blagovremeno povećava, zbog inflatornih šokova, ona to nije činila, a i u vremenu kad su druge centralne banke koje primenjuju konceprt ciljane inflacije smanjivale ključnu kamatnu stopu, ona to opet nije činila. Zašto je to bitno? Zato što je kamatna stopa od 5,75 odsto osnova za obračun brojnih kredita gde se koristi referentna kamatna stopa kao polazna osnova."
Kako kaže, ne očekuje da će se tražnja kredita od strane građana smanjiti.
"Razlog je vrlo jednostavan. Najveći deo njih građani koriste za refinansiranje ili za izmirivanje prethodno preuzetih kredita po tim aranžmanima. Ako nešto ostane u kešu, to je uglavnom usmereno ka egzistencijalnim potrebama ili izmirivanju računa, jer pogotovo su stariji građani jako disciplinovani prema javnim preduzećima i izmirivanju obaveza za pružene javne usluge."
Perspektivu, kada su u pitanju ovakvi krediti, ne vidi kao dobru.
"Želim da istaknem da je perspektiva apsolutno još sumornija - građani su već u jednom začaranom krugu, vezani za te kredite koje, koliko pratim statistiku, ni jedna zemlja ne beleži, da oni dominiraju, i da će u tom dužničkom ropstvu, praktično, živeti u dugom nizu godina", objašnjava profesor Đukić.
Prema njegovim rečima, stanovništvo je, faktički, već prezaduženo.
"Ključni pokazatelj je koliko je medijalna plata, kao parametar, opterećena izdacima za razne vrste kredita. To jeste prosek, ali on nam ukazuje da je to praktično nešto što je kontinuirano u porastu u Srbiji, pogotovu zbog keš kredita."
Nizak nivo docnje u otplati kredita od svega 1,2 odsto ne iznenađuje, ocenjuje Đukić i ističe da građani u Srbiji tradicionalno imaju visok stepen finansijske discipline kada je reč o otplati kredita.
Ipak, upozorava da takva slika ne mora nužno da potraje. Kako troškovi života rastu, a sve veći deo budžeta odlazi na osnovne egzistencijalne potrebe, prostor za urednu otplatu kredita se sužava.
"Kako građani sve više moraju da izdvajaju za egzistencijalne potrebe, pored otplate postojećih dugova, postoji rizik da će, uz neminovni rast kamatnih stopa i usporavanje privredne aktivnosti, biti prinuđeni da odlažu otplatu, što će taj pokazatelj, kada je reč o sektoru stanovništva, verovatno učiniti većim", navodi profesor Đukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova
19.04.2026.•
4
Ključni ekonomski problem je što kao država nismo znali šta hoćemo, pa su se umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačile strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove.
Isporuke iPhone-a u Kinu skočile za čak 20 odsto od početka godine
19.04.2026.•
1
Isporuke iPhone-a u Kinu, najveće svetsko tržište pametnih telefona, skočile su za čak 20 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026, pokazuju podaci istraživačke agencije "Counterpoint Research".
MMF za Srbiju predvideo inflaciju od sedam odsto u decembru: "Imaćemo eroziju kupovne moći"
19.04.2026.•
21
Talas inflacije iz 2022. i 2023. godine nije čestito ni prošao, a već nam se, po svoj prilici, "smeši" sledeći.
Đedović Handanović: Pregovori sa MOL-om o NIS-u nisu laki, postoje crvene linije preko kojih ne idemo
19.04.2026.•
8
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je posle sastanka u Beogradu sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da pregovori o prodaji NIS-a nisu laki.
Šta sledi za NIS: Licenca produžena, bliži se rok za konačan dogovor
18.04.2026.•
1
Produžetak operativne licence američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Naftnoj industriji Srbije za 60 dana, do 16. juna, dolazi u jeku pregovora o mogućoj promeni vlasništva.
OFAC produžio licencu Janafu za transport nafte NIS-u
18.04.2026.•
3
Kancelarija američke vlade za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je licencu Jadranskom naftovodu (Janaf) za nastavak transporta nafte Naftnoj industriji Srbije do 16. juna, sapšteno je iz sedišta hrvatske kompanije.
Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
18.04.2026.•
2
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
Porasla cena zlata nakon vesti o otvaranju Ormuskog moreuza
18.04.2026.•
0
Cena zlata porasla je za nešto manje od dva odsto, na više od 4.850 dolara po unci, nakon objava o smirivanju situacije oko sukoba na Bliskom istoku.
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
24
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
5
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
5
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Ovako marketing stručnjaci koriste AI za uspešnije kampanje
17.04.2026.•
0
Veštačka inteligencija, tj. AI omogućava skoro svakoj struci efektivniji rad.
Cene goriva nepromenjene - litar dizela 217 dinara
17.04.2026.•
3
Cene goriva u narednih nedelju dana ostaće nepromenjene.
Ministar Mali najavio dolazak delegacije mađarskog MOL-a u naredna dva dana
16.04.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima rezervi dizela za 92 dana, a benzina za 85 dana, ali se nada da će danas biti odobren produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije.
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
9
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
30
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
MMF: Inflacija u Srbiji mogla bi biti niža od 5,2 odsto u 2026.
15.04.2026.•
3
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da bi inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku.
Otvoren javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal
15.04.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal ove godine.
Komentari 3
Zemlja čudesa
Ns
prvi komšija
vlast sve bogatija
ajs zamenimo!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar