Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
To je rast od 21 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i 1,7 odsto u odnosu na februar. Struktura kredita pokazuje da najveći deo čine gotovinski krediti (oko 984 milijarde dinara), zatim stambeni (852,6 milijardi), dok su potrošački znatno manji (25,6 milijardi).
Upravo gotovinski krediti beleže najbrži rast, od 23,2 odsto na godišnjem nivou, što ukazuje da se građani sve češće zadužuju za tekuću potrošnju, a ne samo za investicije poput kupovine stanova, piše Insajder. Ipak, stambeni krediti i dalje imaju važnu ulogu, jer čine 42,5 odsto ukupnog duga stanovništva.
Na prvi pogled, razloga za zabrinutost nema. Bankarski sektor deluje stabilno, uz kašnjenje u otplati kredita od 1,2 odsto i ukupnu docnju od 1,9 odsto, što je znatno niže nego pre deset godina. Međutim, struktura duga otvara dileme, piše Insajder.
Rast gotovinskih kredita često znači da se zaduživanje koristi za potrošnju ili refinansiranje postojećih obaveza, što može ukazivati na pritisak na kućne budžete usled inflacije i rasta troškova života. Takav trend dugoročno povećava ranjivost građana - sistem je stabilan samo dok ekonomija raste i plate prate tempo zaduživanja.
Prema podacima Kreditnog biroa, u docnji je 155.391 građanin. Iako je to relativno mali udeo, pokazuje da deo stanovništva već ima poteškoće sa otplatom.
Ipak, treba napomenuti da rast zaduženosti nije nov. Već početkom 2026. godine dug je bio oko 1.949 milijardi dinara, uz godišnji rast od približno 20 odsto, što pokazuje da kreditna ekspanzija traje najmanje godinu dana.
S obzirom na sve, ključno pitanje nije samo koliko se građani zadužuju, već i zašto.
Pročitaj još
Krediti podstiču potrošnju i rast, ali rast gotovinskih zajmova može ukazivati na pad realnog standarda, dok visoka zaduženost povećava ranjivost u slučaju rasta kamata ili gubitka posla. Zato ostaje dilema - da li krediti prate stvarni rast životnog standarda ili ga samo privremeno održavaju.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđe Đukić kaže za Insajder kako nije iznenađujuće da stanovništvo nastavlja da se zadužuje pod ekstremno visokim stopama.
"Kada kažem ekstremno visokim - u odnosu na sve parametre i opadajući rast privredne aktivnosti i rastuću stopu inflacije. Ono što je jako bitno jeste da se sve dešava u uslovima velikih poremećaja na međunarodnim tržištima zbog rata na Bliskom Istoku kome se ne nazire kraj. Sve ide u pravcu da kamatne stope vodećih centralnih banaka, najverovatnije, ne da se neće smanjivati, već će se povećavati nakon lomova na tržištu energenata, odnosno šokova zbog smanjene ponude sirove nafte i tečnog gasa, koji, po procenama vodećih investicionih banaka i međunarodnih institucijama poput OECD-a nisu viđeni u bliskoj istoriji."
Prema njegovim rečima, sve navedeno upućuje na sledeću konstataciju:
"Anomalija da gro kredita, ili njihov najveći deo kod sektora stanovništva, čine keš krediti praktično se u Srbiji manifestuje gotovo čitavu deceniju. Sva upozorenja da bi Narodna banka Srbije trebalo da blagovremeno zaustavi taj proces, time što bi odlukom guvernera bilo onemogućeno davanje keš kredita na period duži od dvanaest meseci, apsolutno nije nalazila ni na kakav eho kod monetarne vlasti i sada smo tu gde smo. Meni je, kao profesoru Beogradskog univerziteta, bila dužnost da ukažem na 'perverznu' odluku, sa aspekta budućih efekata, da se takve stvari dopuštaju, na šta se centralna banka potpuno oglušila."
Kao bitan detalj na koji treba obratiti pažnju, profesor Đukić ukazuje na visoku kamatnu stopu Narodne banke Srbije.
"Veoma bitan detalj je da Centralna banka u Srbiji u dugom periodu drži nepromenjenu ključnu kamatnu stopu. I u vremenima kada je trebalo da je blagovremeno povećava, zbog inflatornih šokova, ona to nije činila, a i u vremenu kad su druge centralne banke koje primenjuju konceprt ciljane inflacije smanjivale ključnu kamatnu stopu, ona to opet nije činila. Zašto je to bitno? Zato što je kamatna stopa od 5,75 odsto osnova za obračun brojnih kredita gde se koristi referentna kamatna stopa kao polazna osnova."
Kako kaže, ne očekuje da će se tražnja kredita od strane građana smanjiti.
"Razlog je vrlo jednostavan. Najveći deo njih građani koriste za refinansiranje ili za izmirivanje prethodno preuzetih kredita po tim aranžmanima. Ako nešto ostane u kešu, to je uglavnom usmereno ka egzistencijalnim potrebama ili izmirivanju računa, jer pogotovo su stariji građani jako disciplinovani prema javnim preduzećima i izmirivanju obaveza za pružene javne usluge."
Perspektivu, kada su u pitanju ovakvi krediti, ne vidi kao dobru.
"Želim da istaknem da je perspektiva apsolutno još sumornija - građani su već u jednom začaranom krugu, vezani za te kredite koje, koliko pratim statistiku, ni jedna zemlja ne beleži, da oni dominiraju, i da će u tom dužničkom ropstvu, praktično, živeti u dugom nizu godina", objašnjava profesor Đukić.
Prema njegovim rečima, stanovništvo je, faktički, već prezaduženo.
"Ključni pokazatelj je koliko je medijalna plata, kao parametar, opterećena izdacima za razne vrste kredita. To jeste prosek, ali on nam ukazuje da je to praktično nešto što je kontinuirano u porastu u Srbiji, pogotovu zbog keš kredita."
Nizak nivo docnje u otplati kredita od svega 1,2 odsto ne iznenađuje, ocenjuje Đukić i ističe da građani u Srbiji tradicionalno imaju visok stepen finansijske discipline kada je reč o otplati kredita.
Ipak, upozorava da takva slika ne mora nužno da potraje. Kako troškovi života rastu, a sve veći deo budžeta odlazi na osnovne egzistencijalne potrebe, prostor za urednu otplatu kredita se sužava.
"Kako građani sve više moraju da izdvajaju za egzistencijalne potrebe, pored otplate postojećih dugova, postoji rizik da će, uz neminovni rast kamatnih stopa i usporavanje privredne aktivnosti, biti prinuđeni da odlažu otplatu, što će taj pokazatelj, kada je reč o sektoru stanovništva, verovatno učiniti većim", navodi profesor Đukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
0
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
2
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
2
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Objavljene nove cene goriva
30.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Danas ističe licenca za rad NIS-a
30.10.2026.•
6
Rok za produženje licence Kancelarije SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe danas, kao i za pregovore o prodaji većinskog ruskog udela u toj kompaniji.
Produženo smanjenje akciza na derivate nafte do 8. novembra
30.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
30.10.2026.•
18
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
7
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
3
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
12
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
6
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
13
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Narodna banka Srbije donela meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca
27.10.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je, na vanrednoj sednici, doneo meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca.
Majkrosoft otpušta 60.000 ljudi
27.10.2026.•
4
Kompanija Majkrosoft saopštila je da nudi programe dobrovoljnog odlaska uz otpremnine za oko 60.000 zaposlenih, što čini više od četvrtine njene ukupne radne snage na globalnom nivou.
Svetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto
27.10.2026.•
5
Srbija bi u ovoj godini trebalo da ima ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, koje će biti podstaknuto ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora uslug
Ekonomista Drašković o prioritetima koji moraju čim pre da se reše: Upozorio i na zamke za novu vlast
27.10.2026.•
19
Predstavnici Studentske liste moraju brzo da naprave analizu stanja u svim ključnim sektorima ekonomije, sprovedu tranziciju i naprave programe sanacije zbog problema u svim sektorima.
Država izlazi iz 10 preduzeća: Akcije će prodati preko Beogradske berze
27.10.2026.•
3
Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije 10 preduzeća u državnom vlasništvu. Ministarstvo privrede najavilo je prodaju udela Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Temu uvodi hitne mere po nalogu Evropske komisije
27.10.2026.•
2
Evropska komisija objavila je da je prihvatila plan kineske platforme za internet trgovinu Temu za usklađivanje sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) i suzbijanje dostupnosti nelegalnih proizvoda na internetu.
SpaceX obezbedio 40 milijardi dolara za finansiranje AI infrastrukture
27.10.2026.•
0
Američka kompanija za istraživanje svemira SpaceX zaključila je ugovor o dužničkom finansiranju od 40 milijardi dolara za kupovinu procesora koji se koriste u sistemima veštačke inteligencije.
Komentari 12
Vlada
A drugačije u ovoj zemlji 90 posto stanovništva ne može da završi neki posao,izgradi , investira ,ako ne podigne keš kredit !
Banke nas pljačkaju...u saradnji sa državom! Nezasita bagra !
///
Tinto
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar