Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
To je rast od 21 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i 1,7 odsto u odnosu na februar. Struktura kredita pokazuje da najveći deo čine gotovinski krediti (oko 984 milijarde dinara), zatim stambeni (852,6 milijardi), dok su potrošački znatno manji (25,6 milijardi).
Upravo gotovinski krediti beleže najbrži rast, od 23,2 odsto na godišnjem nivou, što ukazuje da se građani sve češće zadužuju za tekuću potrošnju, a ne samo za investicije poput kupovine stanova, piše Insajder. Ipak, stambeni krediti i dalje imaju važnu ulogu, jer čine 42,5 odsto ukupnog duga stanovništva.
Na prvi pogled, razloga za zabrinutost nema. Bankarski sektor deluje stabilno, uz kašnjenje u otplati kredita od 1,2 odsto i ukupnu docnju od 1,9 odsto, što je znatno niže nego pre deset godina. Međutim, struktura duga otvara dileme, piše Insajder.
Rast gotovinskih kredita često znači da se zaduživanje koristi za potrošnju ili refinansiranje postojećih obaveza, što može ukazivati na pritisak na kućne budžete usled inflacije i rasta troškova života. Takav trend dugoročno povećava ranjivost građana - sistem je stabilan samo dok ekonomija raste i plate prate tempo zaduživanja.
Prema podacima Kreditnog biroa, u docnji je 155.391 građanin. Iako je to relativno mali udeo, pokazuje da deo stanovništva već ima poteškoće sa otplatom.
Ipak, treba napomenuti da rast zaduženosti nije nov. Već početkom 2026. godine dug je bio oko 1.949 milijardi dinara, uz godišnji rast od približno 20 odsto, što pokazuje da kreditna ekspanzija traje najmanje godinu dana.
S obzirom na sve, ključno pitanje nije samo koliko se građani zadužuju, već i zašto.
Pročitaj još
Krediti podstiču potrošnju i rast, ali rast gotovinskih zajmova može ukazivati na pad realnog standarda, dok visoka zaduženost povećava ranjivost u slučaju rasta kamata ili gubitka posla. Zato ostaje dilema - da li krediti prate stvarni rast životnog standarda ili ga samo privremeno održavaju.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđe Đukić kaže za Insajder kako nije iznenađujuće da stanovništvo nastavlja da se zadužuje pod ekstremno visokim stopama.
"Kada kažem ekstremno visokim - u odnosu na sve parametre i opadajući rast privredne aktivnosti i rastuću stopu inflacije. Ono što je jako bitno jeste da se sve dešava u uslovima velikih poremećaja na međunarodnim tržištima zbog rata na Bliskom Istoku kome se ne nazire kraj. Sve ide u pravcu da kamatne stope vodećih centralnih banaka, najverovatnije, ne da se neće smanjivati, već će se povećavati nakon lomova na tržištu energenata, odnosno šokova zbog smanjene ponude sirove nafte i tečnog gasa, koji, po procenama vodećih investicionih banaka i međunarodnih institucijama poput OECD-a nisu viđeni u bliskoj istoriji."
Prema njegovim rečima, sve navedeno upućuje na sledeću konstataciju:
"Anomalija da gro kredita, ili njihov najveći deo kod sektora stanovništva, čine keš krediti praktično se u Srbiji manifestuje gotovo čitavu deceniju. Sva upozorenja da bi Narodna banka Srbije trebalo da blagovremeno zaustavi taj proces, time što bi odlukom guvernera bilo onemogućeno davanje keš kredita na period duži od dvanaest meseci, apsolutno nije nalazila ni na kakav eho kod monetarne vlasti i sada smo tu gde smo. Meni je, kao profesoru Beogradskog univerziteta, bila dužnost da ukažem na 'perverznu' odluku, sa aspekta budućih efekata, da se takve stvari dopuštaju, na šta se centralna banka potpuno oglušila."
Kao bitan detalj na koji treba obratiti pažnju, profesor Đukić ukazuje na visoku kamatnu stopu Narodne banke Srbije.
"Veoma bitan detalj je da Centralna banka u Srbiji u dugom periodu drži nepromenjenu ključnu kamatnu stopu. I u vremenima kada je trebalo da je blagovremeno povećava, zbog inflatornih šokova, ona to nije činila, a i u vremenu kad su druge centralne banke koje primenjuju konceprt ciljane inflacije smanjivale ključnu kamatnu stopu, ona to opet nije činila. Zašto je to bitno? Zato što je kamatna stopa od 5,75 odsto osnova za obračun brojnih kredita gde se koristi referentna kamatna stopa kao polazna osnova."
Kako kaže, ne očekuje da će se tražnja kredita od strane građana smanjiti.
"Razlog je vrlo jednostavan. Najveći deo njih građani koriste za refinansiranje ili za izmirivanje prethodno preuzetih kredita po tim aranžmanima. Ako nešto ostane u kešu, to je uglavnom usmereno ka egzistencijalnim potrebama ili izmirivanju računa, jer pogotovo su stariji građani jako disciplinovani prema javnim preduzećima i izmirivanju obaveza za pružene javne usluge."
Perspektivu, kada su u pitanju ovakvi krediti, ne vidi kao dobru.
"Želim da istaknem da je perspektiva apsolutno još sumornija - građani su već u jednom začaranom krugu, vezani za te kredite koje, koliko pratim statistiku, ni jedna zemlja ne beleži, da oni dominiraju, i da će u tom dužničkom ropstvu, praktično, živeti u dugom nizu godina", objašnjava profesor Đukić.
Prema njegovim rečima, stanovništvo je, faktički, već prezaduženo.
"Ključni pokazatelj je koliko je medijalna plata, kao parametar, opterećena izdacima za razne vrste kredita. To jeste prosek, ali on nam ukazuje da je to praktično nešto što je kontinuirano u porastu u Srbiji, pogotovu zbog keš kredita."
Nizak nivo docnje u otplati kredita od svega 1,2 odsto ne iznenađuje, ocenjuje Đukić i ističe da građani u Srbiji tradicionalno imaju visok stepen finansijske discipline kada je reč o otplati kredita.
Ipak, upozorava da takva slika ne mora nužno da potraje. Kako troškovi života rastu, a sve veći deo budžeta odlazi na osnovne egzistencijalne potrebe, prostor za urednu otplatu kredita se sužava.
"Kako građani sve više moraju da izdvajaju za egzistencijalne potrebe, pored otplate postojećih dugova, postoji rizik da će, uz neminovni rast kamatnih stopa i usporavanje privredne aktivnosti, biti prinuđeni da odlažu otplatu, što će taj pokazatelj, kada je reč o sektoru stanovništva, verovatno učiniti većim", navodi profesor Đukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
0
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
21
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
37
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Cena nafte Brent prešla 106 dolara, raste i evropski gas
11.09.2026.•
1
Cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 106,04 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas ponovo približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu.
Vučić predstavlja "mere za poboljšanje životnog standarda"
11.09.2026.•
47
Kandidat za premijera Srpske napredne stranke predstaviće nove mere za poboljšanje životnog standarda građana.
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
14
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Vuković: Bez nestašice energenata na zimu, najveći problem cena
10.09.2026.•
1
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
Komentari 12
Vlada
A drugačije u ovoj zemlji 90 posto stanovništva ne može da završi neki posao,izgradi , investira ,ako ne podigne keš kredit !
Banke nas pljačkaju...u saradnji sa državom! Nezasita bagra !
///
Tinto
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar