Šta su sekundarne sankcije koje je Tabaković "shvatila veoma ozbiljno": Na koga bi uticale
Prvo priznanje da američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) ozbiljno preti uvođenjem sekundarnih sankcija stiglo je iz Narodne banke Srbije.
Foto: Pixabay
Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je pre nekoliko dana prilikom predstavljanja poslednjeg izveštaja o inflaciji kako je upozorenje iz Vašingtona NBS shvatila ozbiljno. I da ne želi ni da misli kako bi se to odrazilo na Srbiju, njenu ekonomiju i finansijski sistem.
Dvadesetak dana ranije, guvernerka je tvrdilo suprotno. Tada je spekulacije da bi plaćanje dina karticom na NIS-ovom pumpama moglo da izazove sekunardne sankcije NBS-u ocenila kao nepotrebno širenje panike.
Danas, pak, kaže da je ovo ozbiljna pretnja. Jer je "NBS agent države Srbije, operator svih platnih sistema domaćih i međunarodnih kliringa". Iako bi uvođenje sekundarnih sankcija imalo više nego ozbiljne posledice, guvernerka kaže da nije od OFAC-a dobila preciznija objašnjenja šta bi sekundarne sankcije tačno značile i kako bi se sprovodile.
Forbes Srbija istraživao je šta bi uvođenje sekundarnih sankcija moglo doneti u praksi. Da li se upozorenje koje je dobila Narodna banka odnosi samo na tu instituciju? Ili bi sankcije mogle pogoditi, osim finansijskog sistema i privredu?
Devizne rezerve i devizno tržište u opasnosti
Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS Dejan Šoškić kaže za Forbes Srbija da je teško komentarisati navode o sankcijama bez objavljivanja dokumenta koji je NBS primila od državnih organa SAD-a. Ipak, kaže da bi te sankcije mogle imati ogromne negativne posledice i na upravljanje deviznim rezervama i na funkcionisanje deviznog tržišta.
"Potencijalno i na prihode Srbije od finansijskih plasmana u inostranstvu. Otuda, bilo kakvo upozorenje američke administracije u ovom domenu treba razumeti krajnje ozbiljno. Potrebno je bez odlaganja učiniti ono što je neophodno da bi se izbeglo bilo kakvo uvođenje sekundarnih sankcija", kaže ovaj sagovornik.
Šoškić objašnjava da svetski bankarski sistem globalno vrši ozbiljan broj transakcija u američkom dolaru i te se transakcije u najvećoj meri saldiraju kroz platni sistem SAD. Nad tim sistemom američka administracija može imati direktnu kontrolu.
"Otuda, daleko najveći broj banaka u svetu ne želi da ugrozi svoju sposobnost plaćanja i primanja uplata u dolarima. U praksi je bezrezervno spreman da sprovede u delo zahteve američke administracije u vezi ograničenja ili obustave plaćanja u dolarima za svoje klijente", kaže Šoškić.
Sankcije za svako pravno i fizičko lice
Šoškić smatra da uvođenje sekundarnih sankcija može da se primeni na svako pravno i/ili fizičko lice koje poseduje račune u bilo kojoj banci koja želi da zadrži svoju sposobnost plaćanja i primanja uplata u dolarima.
"To je najveći broj banaka u svetu. S obzirom na to da NBS poseduje čitav niz računa u inostranstvu, na kojima se drže devizna sredstva i hartije od vrednosti, 'sekundarne sankcije' mogle bi se odnositi na slobodu raspolaganja tim sredstvima. Osim na funkcionisanje NBS i deviznog sistema Srbije, sekundarne sankcije mogle bi uticati i na poziciju Srbije na međunarodnom tržištu javnog duga. Isto se odnosi i na poziciju Srbije kao destinacije za strane direktne investicije. Sve to može imati ozbiljne posledice na fiskalnu i ukupnu stabilnost Srbije", tvrdi bivši guverner NBS.
I banke i privreda mogli bi platiti ceh
Analitičar Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da je ovo upozorenje koje je stiglo NBS zapravo pritisak da se situacija sa NIS-om reši što pre. Tačnije, da vreme za rešenje i izlazak Rusa iz vlasništva u NIS-u ističe.
On podseća da su američke vlasti još pre nekoliko meseci upozoravale na mogućnost uvođenja sekundarnih sankcija. Ukoliko se privreda i država ogluše na sankcije uvedene NIS-u. U praksi bi to, kaže Stanić, moglo da zahvati i finansijski sistem. Odnosno NBS i poslovne banke, ali hipotetički i privredu.
"Ako je cela ideja sa uvođenjem sankcija onemogućavanje da se ostvaruje profit i zarađuje novac i time finansira rat u Ukrajini, onda bi sankcije mogle da se odnose na sve. Dakle, ne samo na NBS i na poslovne banke koje posluju sa NIS-om, nego i na privredu koja to isto čini", objašnjava Stanić.
Pročitaj još
U praksi to zapravo znači da se pod sankcijama ne bi našla samo Poštanska štedionica (preko nje se trenutno uredno obavlja plaćanje goriva), nego i sve firme u Srbiji koje NIS-u isporučuju robu ili uslugu. Na primer, svi oni proizvođači čija roba se nalazi na rafovima benzinskih stanica NIS-a.
Moguće i tercijarne sankcije
I dok javnost u Srbiji još nije dobila konkretan odgovor šta bi sekundarne sankcije značile, Stanić kaže da to može da se širi i dalje. U smislu da ako Poštanska štedionica bude pod sankcijama, a neke firme i dalje obavljaju plaćanja preko nje, i one bi mogle biti sankcionisane.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srpsko zlato u fokusu spajanja kompanija Majnreks i Elektrum vrednog 18,7 miliona dolara
11.01.2026.•
1
Australijska kompanija Majnreks saopštila je da je postigla konačan sporazum o preuzimanju kanadske firme Elektrum za 18,7 miliona dolara, pri čemu je ključni adut dogovora projekat za zlato i bakar Tlamino u Srbiji.
Država se zadužila za još 51,6 milijardi dinara, a biće toga još
11.01.2026.•
6
Republika Srbija zadužila se za 51.594.810.000 dinara (oko 440 miliona evra), emisijom petogodišnjih državnih obveznica.
Analiza: Cene rastu brže od zarada, očekuje se nastavak slabljenja kupovne moći građana
10.01.2026.•
12
Akademski plenum upozorio je da je na kraju 2025. godine godišnja inflacija u Srbiji bila oko tri odsto, dok je u evrozoni iznosila oko dva odsto.
Fabrika čarapa iz Ivanjice na aukciji: Skoro 890 miliona
10.01.2026.•
1
Fabrika za proizvodnju čarapa "Proleter" u Ivanjici, koja je od aprila prošle godine u stečaju, ponuđena je na aukcijsku prodaju.
Lukić: Američka licenca za NIS došla kao novogodišnji poklon, ali neće moći da je vrati u ranije stanje
10.01.2026.•
4
Profesor ekonomije Velimir Lukić kazao je da licenca OFAC-a Naftnoj industriji Srbije (NIS) ne znači povratak poslovanja na nivo koji je bio pre sankcija.
Pred izbore sve moguće: 2026. biće "najbolja ekonomska godina" ili baš i neće biti tako?
10.01.2026.•
5
Nekad smo bili ekonomski tigar, pa je dolazilo zlatno doba, a ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom božićnom obraćanju najavio je "najbolju ekonomsku godinu".
Vučić najavio "vraćanje uljara u domaće vlasništvo": Koliko ih ima i ko ih drži?
10.01.2026.•
18
Koliko ima velikih uljara u Srbiji i ko ih drži - Vučić najavio "vraćanje u domaće vlasništvo"
Tramp: Profit od nafte iz Venecuele biće podeljen sa kompanijama iz SAD
10.01.2026.•
28
Američki predsednik Donald Tramp je izjavio da će profit od prodaje nafte iz Venecuele biti podeljen sa naftnim kompanijama iz SAD.
EU odobrila trgovinski sporazum sa Merkosurom posle četvrt veka pregovora
09.01.2026.•
2
Članice EU danas su kvalifikovanom većinom odobrile dugo čekani trgovinski sporazum Unije i latinoameričkog bloka Merkosur, reklo je za briselski portal Politiko četvoro diplomata EU.
NIS ugovorio prvu isporuku nafte za Rafineriju u Pančevu
09.01.2026.•
3
Naftna industrija Srbije ugovorila je uvoz prvih količina sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF) za potrebe pančevačke rafinerije.
Pad Metaverzuma
09.01.2026.•
4
Pred Novu godinu objavljeno je poslovanje u trećem kvartalu kompanije Meta, koju još uvek velika većina "običnog sveta" naziva starim imenom Fejsbuk.
Javni dug Srbije na kraju novembra bio 38,16 milijardi evra
08.01.2026.•
6
Javni dug Srbije na kraju novembra prošle godine bio je 38,16 milijardi evra, objavilo je Ministarstvo finansija.
Budžet Srbije za 11 meseci 2025. imao deficit od oko 80 milijardi dinara
08.01.2026.•
0
Budžet Srbije je za 11 meseci 2025. godine imao deficit od 79,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 114,4 milijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.
NBS produžila primenu mere koja se odnosi na menjačnice
08.01.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je produžila za još 30 dana primenu mere koja se odnosi na rok vraćanja efektive bankama od strane javnog poštanskog operatora i ovlašćenih menjača.
Srbiji preti nova carina SAD od "skromnih" 500 odsto: Tramp podržao novi zakon
08.01.2026.•
39
Američki Senat razmatra predlog zakona koji predviđa uvođenje carina od najmanje 500 odsto na svu robu onim državama koje nastave da kupuju ruske energente.
Delatnosti u Srbiji kojima se (skoro) niko ne bavi
08.01.2026.•
9
Možda ne čudi previše što sa pretežnom delatnošću vađenje prirodnog gasa u Srbiji nije registrovano nijedno preduzeće. A prirodnog gasa nije da baš nema nimalo. Ima ga i eksploatišemo ga još od 1949. godine.
Broker: Srbija ne bi dobila dodatna prava sa pet odsto većim udelom u NIS-u, to je čista demagogija
08.01.2026.•
10
Srbija ne bi dobila dodatna prava kupovinom dodatnih pet odsto akcija u NIS-u ni po Zakonu o privrednim društvima ni po korporativnoj praksi, izjavio je glavni broker firme "Momentum sekjuritis" Nenad Gujaničić.
Ako je tržište Evrope u padu, kuda ide autoindustrija Srbije?
07.01.2026.•
12
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra 2024, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu.
Srbija će pokušati da otkupi bar pet odsto akcija u NIS-u "kako bi se bar oko nečega pitala"
07.01.2026.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija u narednom periodu pokušati da kupi bar još pet odsto akcija u NIS-u, što bi državi omogućilo "da se pita oko nečega u toj kompaniji".
Vorner Bros odbio ponudu Paramaunta za preuzimanje, bolja im ona koju je dao Netfliks
07.01.2026.•
0
Upravni odbor američke kompanije za proizvodnju i distribuciju filmova Vorner Bros odbacio je najnoviju ponudu kompanije Paramaunt za preuzimanje.
Komentari 8
Nikola
Patrijota
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar