Šta su sekundarne sankcije koje je Tabaković "shvatila veoma ozbiljno": Na koga bi uticale
Prvo priznanje da američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) ozbiljno preti uvođenjem sekundarnih sankcija stiglo je iz Narodne banke Srbije.
Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je pre nekoliko dana prilikom predstavljanja poslednjeg izveštaja o inflaciji kako je upozorenje iz Vašingtona NBS shvatila ozbiljno. I da ne želi ni da misli kako bi se to odrazilo na Srbiju, njenu ekonomiju i finansijski sistem.
Dvadesetak dana ranije, guvernerka je tvrdilo suprotno. Tada je spekulacije da bi plaćanje dina karticom na NIS-ovom pumpama moglo da izazove sekunardne sankcije NBS-u ocenila kao nepotrebno širenje panike.
Danas, pak, kaže da je ovo ozbiljna pretnja. Jer je "NBS agent države Srbije, operator svih platnih sistema domaćih i međunarodnih kliringa". Iako bi uvođenje sekundarnih sankcija imalo više nego ozbiljne posledice, guvernerka kaže da nije od OFAC-a dobila preciznija objašnjenja šta bi sekundarne sankcije tačno značile i kako bi se sprovodile.
Forbes Srbija istraživao je šta bi uvođenje sekundarnih sankcija moglo doneti u praksi. Da li se upozorenje koje je dobila Narodna banka odnosi samo na tu instituciju? Ili bi sankcije mogle pogoditi, osim finansijskog sistema i privredu?
Devizne rezerve i devizno tržište u opasnosti
Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS Dejan Šoškić kaže za Forbes Srbija da je teško komentarisati navode o sankcijama bez objavljivanja dokumenta koji je NBS primila od državnih organa SAD-a. Ipak, kaže da bi te sankcije mogle imati ogromne negativne posledice i na upravljanje deviznim rezervama i na funkcionisanje deviznog tržišta.
"Potencijalno i na prihode Srbije od finansijskih plasmana u inostranstvu. Otuda, bilo kakvo upozorenje američke administracije u ovom domenu treba razumeti krajnje ozbiljno. Potrebno je bez odlaganja učiniti ono što je neophodno da bi se izbeglo bilo kakvo uvođenje sekundarnih sankcija", kaže ovaj sagovornik.
Šoškić objašnjava da svetski bankarski sistem globalno vrši ozbiljan broj transakcija u američkom dolaru i te se transakcije u najvećoj meri saldiraju kroz platni sistem SAD. Nad tim sistemom američka administracija može imati direktnu kontrolu.
"Otuda, daleko najveći broj banaka u svetu ne želi da ugrozi svoju sposobnost plaćanja i primanja uplata u dolarima. U praksi je bezrezervno spreman da sprovede u delo zahteve američke administracije u vezi ograničenja ili obustave plaćanja u dolarima za svoje klijente", kaže Šoškić.
Sankcije za svako pravno i fizičko lice
Šoškić smatra da uvođenje sekundarnih sankcija može da se primeni na svako pravno i/ili fizičko lice koje poseduje račune u bilo kojoj banci koja želi da zadrži svoju sposobnost plaćanja i primanja uplata u dolarima.
"To je najveći broj banaka u svetu. S obzirom na to da NBS poseduje čitav niz računa u inostranstvu, na kojima se drže devizna sredstva i hartije od vrednosti, 'sekundarne sankcije' mogle bi se odnositi na slobodu raspolaganja tim sredstvima. Osim na funkcionisanje NBS i deviznog sistema Srbije, sekundarne sankcije mogle bi uticati i na poziciju Srbije na međunarodnom tržištu javnog duga. Isto se odnosi i na poziciju Srbije kao destinacije za strane direktne investicije. Sve to može imati ozbiljne posledice na fiskalnu i ukupnu stabilnost Srbije", tvrdi bivši guverner NBS.
I banke i privreda mogli bi platiti ceh
Analitičar Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da je ovo upozorenje koje je stiglo NBS zapravo pritisak da se situacija sa NIS-om reši što pre. Tačnije, da vreme za rešenje i izlazak Rusa iz vlasništva u NIS-u ističe.
On podseća da su američke vlasti još pre nekoliko meseci upozoravale na mogućnost uvođenja sekundarnih sankcija. Ukoliko se privreda i država ogluše na sankcije uvedene NIS-u. U praksi bi to, kaže Stanić, moglo da zahvati i finansijski sistem. Odnosno NBS i poslovne banke, ali hipotetički i privredu.
"Ako je cela ideja sa uvođenjem sankcija onemogućavanje da se ostvaruje profit i zarađuje novac i time finansira rat u Ukrajini, onda bi sankcije mogle da se odnose na sve. Dakle, ne samo na NBS i na poslovne banke koje posluju sa NIS-om, nego i na privredu koja to isto čini", objašnjava Stanić.
Pročitaj još
U praksi to zapravo znači da se pod sankcijama ne bi našla samo Poštanska štedionica (preko nje se trenutno uredno obavlja plaćanje goriva), nego i sve firme u Srbiji koje NIS-u isporučuju robu ili uslugu. Na primer, svi oni proizvođači čija roba se nalazi na rafovima benzinskih stanica NIS-a.
Moguće i tercijarne sankcije
I dok javnost u Srbiji još nije dobila konkretan odgovor šta bi sekundarne sankcije značile, Stanić kaže da to može da se širi i dalje. U smislu da ako Poštanska štedionica bude pod sankcijama, a neke firme i dalje obavljaju plaćanja preko nje, i one bi mogle biti sankcionisane.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
20
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
10
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
5
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
32
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Komentari 8
Nikola
Patrijota
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar