Kad januar ogoli sistem
Srbija se dugo hvalisala da je proizvođač sa znatnim viškovima električne energije.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Zaista, u bivšoj državi struja se iz srpskih elektrana redovno i u ne tako malim količinama isporučivala potrošačima u drugim republikama, a uvozilo se u periodu od sredine decembra do sredine januara i to samo tokom najhladnijih dana i najviše sedam, osam odsto ukupnog dnevnog konzuma.
Nakon osamostaljivanja, ovdašnje energane su i dalje uredno privredu i stanovništvo snabdevale električnom energijom, a 1. februara 2012. godine ostvaren je i dnevni rekord od 129 miliona kilovata proizvedene struje.
Slab kvalitet uglja
Međutim, dve-tri decenije unazad Srbija se suočava sa brojnim problemima i poprilično je zapostavila izgradnju novih energana. Sve dok prošle sezone nije, nakon skoro decenija prolongiranja, pušten u rad blok Drmno B3 snage 300 megavata, za najnoviju elektranu računao se pogon podignut pre četiri decenije. U međuvremenu ne samo da je manje uglja na nalazištima, već su i preostale količine sve slabijeg toplotnog kapaciteta, često ispod 6.500 džula.
Posle dugog niza blagih zima bez snega, kada se temperatura nije spuštala ispod tri, četiri stepena, ovogodišnji januar je doneo ozbiljnije hladnoće i sneg.
Tokom više od trećine dana maksimalna temperatura je bila ispod nule, a noću je padala i na minus deset. Stariji su se podsetili na godine detinjstva kada su zime redovno bile hladne i zahtevale posebne i svakodnevne pripreme.
Naravno, i potrošnja struje je naglo uvećana u odnosu na januare iz nekoliko prethodnih godina. Lane u januaru dnevno smo trošili između 83 i 97 miliona kilovata, ovoga puta potrošnja je, zavisno od dana, iznosila između 102 i 123 miliona kilovata.
Pad proizvodnih mogućnosti
Problem je, međutim, što Srbija već odavno ne može da proizvede više od 92-93 miliona kilovata struje dnevno, a često ni toliko. Razlog je manjak uglja, a i ono što preostaje je sve slabijeg kvaliteta. Takođe, i stariji pogoni, ma koliko bili uredno održavani, nemaju baš kapacitet iz najboljih dana.
Ove sezone padu ukupnih proizvodnih mogućnosti energetike Srbije doprineo je i izuzetno nizak vodostaj, koji je limitirao rad hidroenergana. Za državu u kojoj čak 30 odsto struje potiče od vode to je veliko ograničenje.
Tako smo ovogodišnjeg januara dnevno uvozili i do 35 miliona kilovata struje, odnosno bezmalo 30 odsto potrošnje. Uvoz je bio svakodnevan i nikad manji od 20 odsto potrošnje. Elektroprivreda je kupovala struju, a poslovnom tajnom se smatra cena po kojoj je nabavljala nedostajuću energiju.
Stoga javnost ne zna koliko je EPS utrošio evra da bi uvozom nadoknadio ono što sam više nije u stanju da proizvede. Ali znamo da na berzi u Budimpešti cena struje ovog januara nije padala ispod 100, a u špicu potražnje, to jest u predvečernjim satima, dostizala je i 350 evra za megavat.
Pročitaj još
Tople zime zbunile
Stanovništvo ne voli baš ledene zime. Život je tokom hladnih dana naporniji i skuplji. Ali, ovogodišnji januar doneo je i nešto dobro - svima je postalo jasno da su energetski kapaciteti Srbije nedovoljni. Stoga ne iznenađuje da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio zatečen razvojnim planom EPS-a po kome stručnjaci najvećeg javnog preduzeća u nas u tri naredne sezone ne predviđaju rast potrošnje.
Ovogodišnji januar pokazuje baš suprotno, protekle neverovatno blage zime su nas uspavale i odvikle od razmišljanja o utrošku energije u ledenim danima. Kao da će svih dvanaest meseci biti ugodna, prolećna temperatura.
Zapravo, narednih godina potrošnja struje će rasti u celom svetu, naravno i u Srbiji. Dva su razloga za izrazito uvećanje potrošnje struje: prelazak na električna vozila i razvoj data-centara sa primenom veštačke inteligencije.
Procene su da će nov automobilski pogon, kada se prelazak okonča, uvećati godišnju potrošnju struje u Srbiji sa sadašnjih 30 na blizu 45 milijardi kilovata, dok će data-centri i dolazeći superkompjuteri dodati još pet, šest procenata uvećanja. Prognoze da će nakon 2050. Srbija trošiti cirka 50 milijardi kilovata struje godišnje mnogi smatraju minimalističkim.
Kazne za izvoz struje
U svakom slučaju, Srbiji predstoji period snažnog ulaganja u energetiku, i to kako u nove energane, tako i u razvoj prenosne i distributivne mreže. Sa solarnim elektranama došla je i potreba da se vodi računa o takozvanom balansiranju, što, takođe, podrazumeva posebne kapacitete.
Planira se da država utroši dvanaest do četrnaest milijardi evra u narednih petnaest do osamnaest godina, a glavni dobitak bi bili novi pogoni snage oko 5.000 megavata, što je cirka dve trećine sadašnjeg potencijala EPS-a.
Ali, tokom narednih pet-šest godina Srbija će morati da zaustavi rad prestarih pogona i onih koji emituju previše zagađujućih čestica, čija je snaga oko 1.700 megavata. Koliko će transformacija u moderniju i ekološki prihvatljiviju energetiku biti prioritet ukazuje i odluka Evropske unije da ubuduće naplaćuje taksu na svaki izvezeni kilovat struje iz ekološki neprihvatljivog pogona. Iznos kaznene takse će se svake godine uvećavati.
Drugim rečima, Srbija ne može više da odlaže start dugog i značajnog investicionog ciklusa u svoju energetiku, a sve radi daljeg urednog snabdevanja svojih građana i privrede. Razvojnih planova ima. Prioritet je hidroelektrana Bistrica snage 1.100 megavata i akumulacionog kapaciteta od 550 MV.
Tu je i plan da se podigne niz solarnih elektrana ukupne snage 3.200, dok bi izgradnja nove termoelektrane od 600 MV i izuzetnih ekoloških kvaliteta umnogome zavisila od usaglašenosti srpskih sa evropskim energetskim planovima. Sve ovo bi valjalo izgraditi u narednih petnaest godina i tako korenito izmeniti izgled srpske energetike. U daljem razvoju postoji mogućnost da se ide na gradnju i nuklearnih energana snage do 3.200 megavata.
Privredi struja skupa
Snažan investicioni ciklus podrazumeva i znatna finansijska ulaganja. Gros novca pribaviće se iz kredita, ali nešto valja prikupiti i iz dobiti EPS-a. U tom smislu moraće i da se primeri cenovna politika korišćenja električne energije.
Cena kilovata u Srbiji za domaćinstva, sa svim pratećim taksama, iznosi 11,06 dinara po kilovatu. U Bugarskoj je 14,95, u Hrvatskoj 16,5, u Sloveniji 19,73, dok se Mađarska sa 9,6 dinara po kilovatu odlučila da vodi izrazito socijalnu politiku cene struje. U BiH, Crnoj Gori i Makedoniji cena je povremeno niža, ali i povremeno viša od cene u Srbiji.
Čini se da srpska vlast, radi investiranja u nove ekološki prihvatljive energane, ima prostora za umereno povećanje cene struje za domaćinstva, dok je cena struje za privredu, trenutno 120 evra za megavat, u poređenju sa evropskim rivalima, prilično visoka i dodatni namet bi mnoge fabrike širom Srbije doveo u probleme.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Cene peleta u padu: Od 36.000 do 38.000 dinara po toni, stovarišta snabdevena
04.04.2026.•
0
Profesor beogradskog Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić izjavio je danas da su stovarišta peleta snabdevena i da fabrike rade, za razliku od decembra i januara.
Sve više nemačkih firmi okreće se vojnoj proizvodnji
04.04.2026.•
0
Domaća industrija se ubrzano okreće vojnoj proizvodnji, jer tu mnoga preduzeća vide svoju šansu, navela je Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK).
Majkrosoft ulaže 10 milijardi dolara u AI centre u Japanu
04.04.2026.•
0
Kompanija Majkrosoft će u naredne četiri godine investirati 10 milijardi dolara u Japanu kako bi izgradila centre podataka posvećene veštačkoj inteligenciji i srodnoj infrastrukturi, preneli su strani mediji.
Evropski komesar za energetiku: Ovo će biti duga kriza
03.04.2026.•
5
Evropljani se moraju pripremiti za produženi period ograničenih zaliha nafte i gasa, rekao je evropski komesar za energetiku Dan Jergensen za Fajnenšel tajms.
Država još nije smanjila akcize na gorivo za 60 odsto i pored najava: Možda će idućeg petka?
03.04.2026.•
15
Građani Srbije već dve nedelje na pumpama plaćaju gorivo u čiju cenu je uračunata akciza snižena za 20, a ne za 60 odsto, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše Danas.
Usvojen predlog Zakona o zaštiti potrošača: Onlajn prodaja, cenovnik, personalizovane cene
03.04.2026.•
6
Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Skupštine Srbije usvojio je vladin Predlog zakona o zaštiti potrošača, kojim se dodatno unapređuju prava potrošača.
Objavljene nove cene goriva - opet poskupljenje
03.04.2026.•
13
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
Raste cena nafte zbog zabrinutosti da će rat sa Iranom da potraje
03.04.2026.•
0
Cene nafte nastavile su da rastu zbog zabrinutosti da bi rat sa Iranom mogao da potraje.
Centralne banke razmatraju da li da podižu kamate u borbi protiv inflacije
02.04.2026.•
1
Centralne banke razmatraju da li da povećaju kamatne stope u borbi protiv inflacije, ali to će uraditi samo ako ustanove da će nagli rast troškova energije izazvan ratom u Iranu uticati na druge cene.
Vlasnici benzinskih pumpi: Gorivo bi sutra moglo da poskupi od tri do pet dinara
02.04.2026.•
23
Vlasnici benzinskih pumpi u Srbiji rekli su da se poskupljenje goriva može očekivati i sutra i to od tri do pet dinara po litru.
Produžena zabrana izvoza nafte i derivata
02.04.2026.•
0
Vlada Srbije produžila je zabranu izvoza nafte i naftnih derivata.
Unapred popunjene prijave za godišnji porez na dohodak građana dostupne na portalu ePorezi
02.04.2026.•
2
Poreska uprava Srbije saopštila je da su na portalu ePorezi dostupne unapred popunjene prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2025. godinu.
SpaceX podneo zahtev za izlazak na berzu: Kompanija Ilona Maska procenjena na 1,75 biliona dolara
02.04.2026.•
3
Kompanija SpaceX Ilona Maska podnela je zahtev za izlazak na berzu, čime se približila ostvarivanju najvećeg ikada listiranja i mogla bi da traži procenu vrednosti u početnoj javnoj ponudi od oko 1,75 biliona dolara.
Kako su sankcije uticale na poslovanje NIS-a: Osim milionskih gubitaka, problemi i u izmirenju obaveza
02.04.2026.•
2
Američke sankcije zbog ruskog vlasništva značajno su uticale na poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS).
Rast cene stanova u poslednjem tromesečju 2025.
01.04.2026.•
3
Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da je cena stanova u Srbiji u četvrtom tromesečju 2025. godine povećana za 5,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
"Skroman plan zaduživanja": Država će do kraja godine uvećati dug za bar još 20 milijardi dinara
01.04.2026.•
7
Država planira da se putem obveznica zaduži 20 milijardi dinara (oko 170 miliona evra) u drugom kvartalu ove godine, pokazuje objavljeni raspored aukcija Uprave za javni dug.
Cene nafte pale ispod 100 dolara posle Trampove najave o kraju iranskog rata
01.04.2026.•
1
Cene nafte su smanjene i sada su ispod 100 dolara za barel, a svetske berze beleže rast posle izjava predsednika SAD Donalda Trampa da bi iranski rat mogao da se okonča "vrlo skoro".
Cena nafte na Kosovu za jedan mesec porasla 54 odsto, dostigla 1,82 evra po litru
31.03.2026.•
5
Od 2. marta do danas, cena nafte na Kosovu i Metohiji porasla je 54 odsto, sa 1,18 evra danas je dostigla 1,82 evra po litru.
SrbijaVoz potpisao ugovor: BG Voz dobija 30 novih električnih vozova
31.03.2026.•
5
Španska kompanija CAF potpisala je ugovor sa SrbijaVozom o isporuci 30 električnih vozova (EMU) za potrebe prigradske železnice BG Voz u Beogradu u vrednosti više od 300 miliona evra, objavljeno je danas.
Bajatović: Srbija će imati stabilno snabdevanje ruskim gasom do 2028.
31.03.2026.•
4
Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je da će Srbija imati stabilno snabdevanje gasom do 2028. godine, bez poskupljenja za domaćinstva i uz mogućnost da gas za privredu bude i nešto jeftiniji.
"Nije NIS, nešto ne valja između Srbije i Rusije": Kratkoročni gasni ugovor znak da Putin ne veruje Vučiću?
31.03.2026.•
41
Srbija je dobila produženje gasnog aranžmana sa Rusijom, ali ponovo na samo na tri meseca.
Komentari 6
Fića
Ako se za 5-6 godina zatvore neke elektrane, da li če u međuvremenu da se otvore nove ili još neki "expo"...?!
Zatim, kome bi se isplaćivao taj "kazneni novac za prljavu elektriku"...?!
Ko je "krajni korisnik" tog poreza na labude...?!
Putnik
Р
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar