Dizel brže poskupi od benzina u krizama - ovo su razlozi
Kad geopolitički šok pogodi energetska tržišta, ponavlja se isti obrazac: cene dizela naglo skaču, dok benzin zaostaje.
Foto: 021.rs
Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), od početka sukoba u Iranu do 6. aprila 2026, prosečna cena benzina porasla je za 1,11 dolara po galonu. U međuvremenu, cena dizela porasla je za 1,75 dolara po galonu. Ta razlika je važna, jer dizel predstavlja osnovu transporta i logistike, pojačavajući inflatorne pritiske u čitavoj ekonomiji.
Isti obrazac videli smo nakon ruske invazije na Ukrajinu. Vidimo ga ponovo sada, dok tenzije na Bliskom istoku remete tanker saobraćaj kroz Ormuski moreuz, piše Forbes Srbija.
Što postavlja ključno pitanje: zašto dizel reaguje mnogo brže od benzina?
Odgovor nije u kratkoročnim anomalijama. Razlog je strukturne prirode. Dizel zauzima centralno mesto u globalnoj ekonomiji na način na koji benzin jednostavno ne zauzima.
Dizel počinje sa manjom rezervom u snabdevanju
Jedna od često zanemarenih činjenica jeste da dizel obično ima manju "marginu greške".
Zalihe destilatnih goriva, koja uključuju dizel i lož-ulje, obično su niže nego zalihe benzina. I početkom 2022. i tokom novijih tržišnih poremećaja, zalihe su već bile ispod uobičajenih sezonskih nivoa pre nego što je došlo do geopolitičkog šoka. To znači da postoji vrlo mali prostor za amortizaciju kada dođe do prekida u snabdevanju.
Benzin, s druge strane, ima više skladišnih kapaciteta, lokalizovaniju proizvodnju i jasnije sezonske obrasce potražnje. Dizel nema taj luksuz. Kada se ponuda smanji, dizel to obično oseti prvi - i najbrže.
Dizel je globalno gorivo, benzin nije
Benzin je uglavnom regionalni proizvod - rafiniše se i troši unutar istog tržišta.
Dizel je drugačiji. On je gorivo globalne trgovine.
Pokreće brodove, kamione, vozove i tešku mehanizaciju koja prevozi robu preko granica. Zbog toga su cene dizela tesno povezane sa globalnim tokovima trgovine. Kada dođe do poremećaja na ključnim tačkama, poput Ormuskog moreuza, efekti se šire kroz tržišta dizela širom sveta.
Čak i zemlje koje malo uvoze naftu sa Bliskog istoka osećaju posledice, jer se dizelom intenzivno trguje i formira cenu na globalnom nivou. Poremećaj na jednom mestu može stegnuti ponudu svuda.
Potražnja je šira i manje fleksibilna
Još jedna ključna razlika je u potražnji.
Potražnja za benzinom uglavnom zavisi od putničkih vozila. Kada cene porastu, potrošači mogu da voze manje, dele prevoz ili odlože putovanja.
Potražnja za dizelom je mnogo manje fleksibilna. Ona pokreće:
- dugolinijski drumski transport
- železnički saobraćaj
- pomorski transport
- građevinarstvo i rudarstvo
- poljoprivredu
- industrijsku proizvodnju
Ovi sektori nemaju lake alternative. Roba mora da se preveze. Usevi moraju da se poseju i požanju. Građevinski radovi se ne zaustavljaju zbog viših cena goriva.
Pored toga, prolećna sezona setve spada među najintenzivnije periode potrošnje dizela. Poljoprivrednici se u velikoj meri oslanjaju na dizel za traktore, navodnjavanje i transport. Značajno je da se ruska invazija na Ukrajinu 2022. poklopila sa početkom sezone setve, dodatno povećavajući pritisak na potražnju baš u trenutku kada je globalno snabdevanje bilo poremećeno.
Kada više sektora konkuriše za ograničenu ponudu, cene brzo rastu.
Pročitaj još
Rafinerije ne mogu jednostavno "da proizvedu više dizela"
Teoretski, više cene bi trebalo da podstaknu veću proizvodnju. U praksi, rafinerije ne funkcionišu tako - barem ne brzo.
Dizel i benzin nastaju iz različitih frakcija sirove nafte, a promena proizvodnje nije jednostavna. Proizvodnja dizela zavisi od kvaliteta sirove nafte, kapaciteta za hidroobradu i strogih zahteva za ultra-nizak sadržaj sumpora.
Rafinerije često rade blizu maksimalnog kapaciteta, naročito u periodima visoke potražnje. Sezonski remonti dodatno ograničavaju fleksibilnost. U SAD, na primer, rafinerije trenutno povećavaju proizvodnju benzina pred letnju sezonu putovanja. Ne mogu značajno preusmeriti proizvodnju na dizel.
Rezultat je da, kada potražnja za dizelom poraste ili dođe do prekida u snabdevanju, rafinerije ne mogu brzo povećati proizvodnju kako bi stabilizovale tržište. Ta rigidnost dodatno pojačava skok cena.
Ceo tekst Forbes Srbija čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Očuvanje vrednosti kroz generacije: Tradicija i ekonomska sigurnost u savremenom dobu
27.04.2026.•
0
Kultura štednje i očuvanja kapitala duboko je ukorenjena u društvenim i ekonomskim tradicijama našeg regiona.
Jedna evropska zemlja već šest godina ima istu cenu goriva
27.04.2026.•
1
U nekim zemljama EU cena goriva je dostigla iznos od 2,50 evra po litri. Neke od njih uvele su privremeno smanjenje nekih poreza, kako bi ublažile efekat povećanja cena.
Stupila na snagu zabrana za uvoz ruskog LNG u EU po kratkoročnim ugovorima
26.04.2026.•
0
Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju (EU) po kratkoročnim ugovorima stupila je na snagu, dok se značajnije smanjenje isporuka očekuje do 2027. godine.
SAD uvode sankcije rafineriji u Kini i kompanijama koje prevoze iransku naftu
26.04.2026.•
6
Američka vlada saopštila je da uvodi ekonomske sankcije velikoj rafineriji nafte sa sedištem u Kini i za oko 40 brodarskih kompanija i tankera koji prevoze iransku naftu.
Stanić: Prodaja NIS-a se odužila jer svi čekaju razvoj situacije
26.04.2026.•
3
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić ocenio je da se odužila prodaja NIS-a zato što svi čekaju razvoj situacije kako bi pokušali da ispregovaraju što bolji dogovor za sebe.
Iz budžetske rezerve još 10 miliona evra za subvencije hotelijerima
26.04.2026.•
1
Vlada Srbije putem budžetske rezerve izdvaja 1,18 milijardi dinara (10 miliona evra) za subvencionisanje kvaliteta hotelskog smeštaja, navodi se u rešenju objavljenom u Službenom glasniku.
Evropa ne odustaje od uvođenja digitalnog evra - šta bi to donelo?
26.04.2026.•
8
Evropska centralna banka dugo je oklevala sa uvođenjenjem digitalne valute. Ali pritisak je sve veći. Da li bi digitalni evro mogao da ojača suverenitet Evrope?
Firma Marka Miškovića najveći poreski dužnik, uprkos arbitraži vrednoj 32 miliona evra
25.04.2026.•
19
Kompanija Mera Invest, u vlasništvu Marka Miškovića, nalazi se na vrhu liste najvećih poreskih dužnika u Srbiji, sa dugom od oko 9,4 miliona evra.
Srbija ponovo odložila otplatu dve milijarde dolara duga Emiratima: Vratiće možda za godinu dana
25.04.2026.•
57
Dve milijarde dolara, zajmljenih od Ujedinjenih Arapskih Emirata kroz dva kredita, umesto ove - vratićemo za godinu dana, doduše po nepromenjenoj kamatnoj stopi od četiri odsto, predviđeno je novim predlozima zakona.
Menja se Zakon o budžetskom sistemu, ali vlast ne smanjuje budžetsku rezervu
25.04.2026.•
2
U toku je javna rasprava o izmenama Zakona o budžetskom sistemu kako bi se uskladio sa pravnim poretkom EU.
Cene nafte pale
25.04.2026.•
1
Cene nafte su pale, jer su veći izgledi za diplomatsko rešenje sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana poboljšale raspoloženje investitora.
Objavljene nove cene goriva
24.04.2026.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati do četvrtka, 30. aprila.
Vlada Srbije produžila uredbu: Ostaju niže akcize na gorivo
24.04.2026.•
3
Vlada Srbije produžila je uredbu kojom su akcize na gorivo smanjene za 25 odsto i koja će važiti i naredne dve nedelje.
"Niš moj grad": Oko 100 radnika kompanije "Džonson elektrik" u Nišu dobilo otkaz
24.04.2026.•
0
Oko 100 radnika kompanije "Džonson elektrik" u Nišu dobilo je otkaz uz otpremnine, što je nastavak novog talasa otpuštanja na jugu Srbije, izjavio je kopredsednik koalicije "Niš moj grad" Miodrag Stanković.
Dok broj milijardera raste, jaz između bogatih i siromašnih sve veći
23.04.2026.•
5
Broj milijardera u svetu mogao bi da dostigne 4.000 do 2031. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće za nekretnine "Knight Frank", dok najbogatiji ubrzano uvećavaju svoje bogatstvo.
Energetičar Vasiljević: Srbija mora da insistira da država ima kontrolu na NIS-om
23.04.2026.•
8
Međunarodni stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević izjavio je da Srbija u pregovorima sa MOL-om oko preuzimanja većinskog udela u NIS-u mora da insistira na tome da država ima kontrolu nad kompanijom.
MOL o pregovorima oko NIS-a: Ako budemo vlasnici, dugoročno ćemo zadržati rafineriju u Pančevu
23.04.2026.•
3
Da nije ministarke energetike Dubravke Đedović i njenog obraćanja domaćoj javnosti, što u medijima, što na svojim društvenim mrežama, o pregovorima za novog vlasnika NIS-a gotovo ništa se ne bi ni znalo.
Srbija sa Orbanom dogovarala priključenje na naftovod Družba - a šta sad?
23.04.2026.•
10
Radio slobodna Evropa (RSE) piše da je Srbija sa odlazećim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom dogovarala priključenje na ruski naftovod Družbu.
Misija MMF-a od danas u Srbiji
23.04.2026.•
3
Misija Međunarodnog monetarnog fonda započeće danas zvaničnu posetu Beogradu.
Ekonomista o tome kako je nastao mit o Srbiji kao "balkanskom tigru" i zašto smo u "spin diktaturi"
23.04.2026.•
33
Kada se uporedi zvanični narativ koji se predstavlja građanima Srbije sa realnim brojevima, vidi se da mi kao društvo nazadujemo, rekao je za Insajder ekonomista i bivši partner Mekinzija Ivan Ostojić.
Komentari 2
dz0
Ceca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar