Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Foto: 021.rs
Međutim, kako priče o zamrzavanju sredstava Evropske unije dobijaju na zamahu, tako i zvaničnici Srbije u javnosti umanjuju njihovu vrednost, zaklanjajući činjenicu da je uzrok usporavanja isplata manjak volje vlasti da sprovede reforme na koje se sama obavezala, piše Insajder.
Kada je Srbiji u junu prošle godine na račun leglo 51,6 miliona evra u sklopu Plana rasta za Zapadni Balkan, ministar finansija Siniša Mali nije krio zadovoljstvo.
"Republici Srbiji je isplaćen deo avansa od 51,66 miliona evra, što predstavlja direktnu budžetsku podršku. Ovo je potvrda našeg opredeljenja za dalji nastavak reformi i još jedan korak ka približavanju standardima EU, ali i još jedna potvrda da smo na evropskom putu", rekao je Mali u saopštenju Ministarstva finansija.
Mali se u saopštenju zahvalio Evropskoj uniji na podršci i saradnji, rekavši da Plan rasta približava Zapadni Balkan jedinstvenom tržištu EU, što bi doprinelo "otvaranju novih radnih mesta, nižih cena, boljeg kvaliteta, veće bezednosti i šireg izbora proizvoda i usluga i sveukupno, unapređenje privredne aktivnosti".
Jedanaest meseci kasnije, ministar Mali je promenio mišljenje o novcu koji je za Srbiju opredeljen Planom rasta rekavši da bi ta sredstva imala "neutralan efekat" na budžet Srbije.
"Tu se radi o kreditima, a ostalo su grantovi. Ja u budžetu ne računam na to - ako se desi, desi se. Međutim, sve je to vezano za reforme koje Srbija sprovodi na putu za EU. Više sam posvećen tome da mi ostvarimo naše ciljeve, a neka se oni bave politikom - ako žele da puste ta sredstva, pustiće", kazao je Mali napominjući da je Srbija do sada iz Plana rasta povuka dva tranše u ukupnom iznosu od 70 miliona evra.
Komentarišući potonju izjavu ministra finansija o "budžetskoj neutralnosti" novca iz Plana rasta, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica napominje da je to, blago rečeno, pogrešna tvrdnja.
"Mi tu ne govorimo samo o jednoj budžetskoj stavci i nominalnoj vrednosti novca. U pitanju je efekat koji bi taj novac trebalo da ima na razvojni potencijal Srbije i na modernizaciju države. Deo od tih 1,5 milijardi evra namenjen je za investicije u velike razvojne projekte, poput infrasturkutre i energetike, dok je drugi deo namenjen za reformske projekte. To nije novac koji pada sa neba i sa kojim država može da raspolaže kako želi, već je vezan za reformsku modernizaciju zemlje i razvojne projekte. Tako da je opasno reći da novac nema nikakav efekat", kaže Đurica.
Kako je presušio novac iz Plana rasta?
Odgovor na pitanje kako je novac koji "približava Srbiju jedinstvenom tržištu" postao "budžetski neutralan" u rasponu od manje od godinu dana bi u najkraćem mogao da glasi - zato što je novac presušio.
Plan rasta za Zapadni Balkan Evropska komisija je ustanovila 2023. godine kao odgovor na kritike da je proces evrointegracija previše birokratizovan i da građani država kandidata ne vide konkretnu korist od reformi. Uprošćeno govoreći, Planom rasta je predviđena svojevrsna šargarepa u vidu novca za konkretne reforme. Koje reforme i kojim redosledom će biti sprovođene definisano je u dokumentu koji se zove Reformska agenda, koje su same države kandidati definisale, a Komisija odobrila. Ipak, gde je šargarepa, tu je i štap.
U samom sporazumu je tačno definisano koje reforme treba sprovesti i kojom dinamikom će novac da bude isplaćivan. U slučaju Srbije, Planom rasta je predviđeno ukupno malo više od 1,5 milijardi evra grantova i povoljnih kredita u slučaju da sve što je napisano u Reformskoj agendi bude i ispunjeno. Obaveze Srbije iz Reformske agende mogu da se podele na četiri glavne oblasti i oko sto konkretnih poteza. Ipak, od samog usvajanja agende, počelo se sa kašnjenjem u ispunjavanju obaveza.
Od brojnih obaveza u javnosti se najviše govorilo o usvajanjima zakona koji bi primenili ODIHR preporuke, definisanja funkcionalnog Saveta REM-a i usvajanja novog Zakona o policiji koji bi depolotizovao policiju. Zbog delimičnog ispunjavanja obaveza, Srbija je do sada dobila samo polovinu jedne rate dok su sve ostale na čekanju.
Međutim, neispunjavanje obaveza iz Reformske agende je samo deo problema. Poslednjih dana sve češće se govori o time da Evropska komisija razmatra "zamrzavanje" sredstava iz Plana rasta. Iz Evropske komisije radije koriste termin "preispitivanje ispunjenosti uslova" za isplatu.
U međuvremenu, u Srbiji je došlo do niza poteza koji su naišli na kritiku raznih evropskih institucija - od upada policije u Rektorat i represije prema demonstrantima, pa do izmena seta pravosudnih zakona kolokvijalno nazvani Mrdićevi zakoni.
Prema rečima koordinatorke Nacionalnog konventa za pristup EU Bojane Selaković ovaj razvoj događaja doveo je do toga da Evropska komisija iskoristi odredbu iz Plana rasta koja se ne tiče tehničkog aspekta ispunjavanja obaveza iz Reformske agende.
"U ovom instrumentu postoji nešto što se zove opšti preduslovi, dakle stanje u različitim oblastima mora da bude na određenom nivou da bi se uopšte razmotrila isplata daljih tranši. Evidentno je došlo do pogoršavanja u opštim uslovima, a tu su Mrdićevi zakoni bili samo kap koja je prelila čašu. Sada zahtevi za dalju isplatu koje je Srbija podnela stoje u proceduri, a da li će se osloboditi zavisi od daljih koraka vlasti. Ispunjavanje preporuka Venecijanske komisije je svakako prvi korak, ali iz svega što je poznato, pitanje je da li će to biti dovoljno imajući u vidu i pogoršano stanje u sferi medijskih sloboda", kaže Selaković.
Pročitaj još
"Pokušaj da se pokaže kako je Srbija otporna"
Ona napominje da su priče o zamrzavanju sredstava preterane, te da pored sredstava iz Plana rasta Srbiji stoje na raspolaganju i sredstva iz pretpristupnih fondova. Izjavu ministra finasija tumači kao pokušaj kontole štete.
"Ovo je pokušaj da se pokaže kako je Srbija otporna i kako joj nije stalo do novca. Suštinski zapravo time se pokušava da se spuste tenzije koje poslednjih dana postoje u javnosti", kaže Selaković.
I pored napora ministra finansija da minimizira efekte "preispitivanja ispunjenosti" uslova za isplatu novca, drugi državni zvaničnici nastoje da urade sve kako bi se zastoj ubrzao.
Nedugo po objavljivanju izveštaja Venecijanske komisije kojim je u suštini zatraženo ukidanje Mrdićevih zakona formirana je radna grupa za implementaciju. Danijel Apostolović, šef tima za pristup Srbije EU najavio je da će do kraja maja biti usvojene zakonske izmene koje bi primenile preporuke Venecijanske komisije. Istovremeno, ove nedelje je počelo javno slušanje za četiri izmena zakona kojima bi trebalo da bude primenjen deo ODIHR preporuka.
A iako država nastoji da spreči da propadne novac iz Plana rasta, i ranije se dešavalo da Srbija ne iskoristi kredite koji su bili nuđeni kroz druge pretpristupne fondove. Kako objašnjava Dragana Đurica, evropski novac je "jeftiniji" ali i dolazi sa jasno definisanim kriterijumima.
"Dešavalo se u prošlosti da su sredstva vraćana neiskorišćena, pa da se ulazilo u kreditne aranžmane sa nekim trećim zemljama pod uslovima koji su daleko nepovoljniji po državu. Evropske pare su jeftine pare u nominalnom smislu, zato što su krediti ‚lakši‘ i prisutno je puno nepovratnih sredstava. Ali su administrativno zahtevni. Najpre zahtevaju poznavanje procesa pisanja projekata, a tu je i veoma strog nadzorni proces. Kod ovakvih aranžmana se ne može iskakati i budžetskih linija nego se projekat mora sprovesti onako kako je napisan. Nema prostora za kreativnost", kaže Đurica.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
12
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
0
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
5
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
5
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Presek stanja: Izveštaj Ministarstva finansija o trošenjima za Ekspo
18.06.2026.•
4
Ministarstvo finansija je do kraja maja ove godine potrošilo skoro 7 milijardi dinara za projekat Ekspo 2027 od ukupno 42,5 milijardi dinara koliko je ovoj godini planirano za tu stavku.
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
32
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
4
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
46
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
6
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Srbija i MOL potpisali sporazum o budućem upravljanju NIS-om
16.06.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Komentari 18
Plaćač poreza
nes
Megi
Ako su nepovratna sredstva, oni uzmu pola, kao konsalting.
Sve u svemu, treba da se držimo Kineza.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar