Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Foto: 021.rs
Međutim, kako priče o zamrzavanju sredstava Evropske unije dobijaju na zamahu, tako i zvaničnici Srbije u javnosti umanjuju njihovu vrednost, zaklanjajući činjenicu da je uzrok usporavanja isplata manjak volje vlasti da sprovede reforme na koje se sama obavezala, piše Insajder.
Kada je Srbiji u junu prošle godine na račun leglo 51,6 miliona evra u sklopu Plana rasta za Zapadni Balkan, ministar finansija Siniša Mali nije krio zadovoljstvo.
"Republici Srbiji je isplaćen deo avansa od 51,66 miliona evra, što predstavlja direktnu budžetsku podršku. Ovo je potvrda našeg opredeljenja za dalji nastavak reformi i još jedan korak ka približavanju standardima EU, ali i još jedna potvrda da smo na evropskom putu", rekao je Mali u saopštenju Ministarstva finansija.
Mali se u saopštenju zahvalio Evropskoj uniji na podršci i saradnji, rekavši da Plan rasta približava Zapadni Balkan jedinstvenom tržištu EU, što bi doprinelo "otvaranju novih radnih mesta, nižih cena, boljeg kvaliteta, veće bezednosti i šireg izbora proizvoda i usluga i sveukupno, unapređenje privredne aktivnosti".
Jedanaest meseci kasnije, ministar Mali je promenio mišljenje o novcu koji je za Srbiju opredeljen Planom rasta rekavši da bi ta sredstva imala "neutralan efekat" na budžet Srbije.
"Tu se radi o kreditima, a ostalo su grantovi. Ja u budžetu ne računam na to - ako se desi, desi se. Međutim, sve je to vezano za reforme koje Srbija sprovodi na putu za EU. Više sam posvećen tome da mi ostvarimo naše ciljeve, a neka se oni bave politikom - ako žele da puste ta sredstva, pustiće", kazao je Mali napominjući da je Srbija do sada iz Plana rasta povuka dva tranše u ukupnom iznosu od 70 miliona evra.
Komentarišući potonju izjavu ministra finansija o "budžetskoj neutralnosti" novca iz Plana rasta, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica napominje da je to, blago rečeno, pogrešna tvrdnja.
"Mi tu ne govorimo samo o jednoj budžetskoj stavci i nominalnoj vrednosti novca. U pitanju je efekat koji bi taj novac trebalo da ima na razvojni potencijal Srbije i na modernizaciju države. Deo od tih 1,5 milijardi evra namenjen je za investicije u velike razvojne projekte, poput infrasturkutre i energetike, dok je drugi deo namenjen za reformske projekte. To nije novac koji pada sa neba i sa kojim država može da raspolaže kako želi, već je vezan za reformsku modernizaciju zemlje i razvojne projekte. Tako da je opasno reći da novac nema nikakav efekat", kaže Đurica.
Kako je presušio novac iz Plana rasta?
Odgovor na pitanje kako je novac koji "približava Srbiju jedinstvenom tržištu" postao "budžetski neutralan" u rasponu od manje od godinu dana bi u najkraćem mogao da glasi - zato što je novac presušio.
Plan rasta za Zapadni Balkan Evropska komisija je ustanovila 2023. godine kao odgovor na kritike da je proces evrointegracija previše birokratizovan i da građani država kandidata ne vide konkretnu korist od reformi. Uprošćeno govoreći, Planom rasta je predviđena svojevrsna šargarepa u vidu novca za konkretne reforme. Koje reforme i kojim redosledom će biti sprovođene definisano je u dokumentu koji se zove Reformska agenda, koje su same države kandidati definisale, a Komisija odobrila. Ipak, gde je šargarepa, tu je i štap.
U samom sporazumu je tačno definisano koje reforme treba sprovesti i kojom dinamikom će novac da bude isplaćivan. U slučaju Srbije, Planom rasta je predviđeno ukupno malo više od 1,5 milijardi evra grantova i povoljnih kredita u slučaju da sve što je napisano u Reformskoj agendi bude i ispunjeno. Obaveze Srbije iz Reformske agende mogu da se podele na četiri glavne oblasti i oko sto konkretnih poteza. Ipak, od samog usvajanja agende, počelo se sa kašnjenjem u ispunjavanju obaveza.
Od brojnih obaveza u javnosti se najviše govorilo o usvajanjima zakona koji bi primenili ODIHR preporuke, definisanja funkcionalnog Saveta REM-a i usvajanja novog Zakona o policiji koji bi depolotizovao policiju. Zbog delimičnog ispunjavanja obaveza, Srbija je do sada dobila samo polovinu jedne rate dok su sve ostale na čekanju.
Međutim, neispunjavanje obaveza iz Reformske agende je samo deo problema. Poslednjih dana sve češće se govori o time da Evropska komisija razmatra "zamrzavanje" sredstava iz Plana rasta. Iz Evropske komisije radije koriste termin "preispitivanje ispunjenosti uslova" za isplatu.
U međuvremenu, u Srbiji je došlo do niza poteza koji su naišli na kritiku raznih evropskih institucija - od upada policije u Rektorat i represije prema demonstrantima, pa do izmena seta pravosudnih zakona kolokvijalno nazvani Mrdićevi zakoni.
Prema rečima koordinatorke Nacionalnog konventa za pristup EU Bojane Selaković ovaj razvoj događaja doveo je do toga da Evropska komisija iskoristi odredbu iz Plana rasta koja se ne tiče tehničkog aspekta ispunjavanja obaveza iz Reformske agende.
"U ovom instrumentu postoji nešto što se zove opšti preduslovi, dakle stanje u različitim oblastima mora da bude na određenom nivou da bi se uopšte razmotrila isplata daljih tranši. Evidentno je došlo do pogoršavanja u opštim uslovima, a tu su Mrdićevi zakoni bili samo kap koja je prelila čašu. Sada zahtevi za dalju isplatu koje je Srbija podnela stoje u proceduri, a da li će se osloboditi zavisi od daljih koraka vlasti. Ispunjavanje preporuka Venecijanske komisije je svakako prvi korak, ali iz svega što je poznato, pitanje je da li će to biti dovoljno imajući u vidu i pogoršano stanje u sferi medijskih sloboda", kaže Selaković.
Pročitaj još
"Pokušaj da se pokaže kako je Srbija otporna"
Ona napominje da su priče o zamrzavanju sredstava preterane, te da pored sredstava iz Plana rasta Srbiji stoje na raspolaganju i sredstva iz pretpristupnih fondova. Izjavu ministra finasija tumači kao pokušaj kontole štete.
"Ovo je pokušaj da se pokaže kako je Srbija otporna i kako joj nije stalo do novca. Suštinski zapravo time se pokušava da se spuste tenzije koje poslednjih dana postoje u javnosti", kaže Selaković.
I pored napora ministra finansija da minimizira efekte "preispitivanja ispunjenosti" uslova za isplatu novca, drugi državni zvaničnici nastoje da urade sve kako bi se zastoj ubrzao.
Nedugo po objavljivanju izveštaja Venecijanske komisije kojim je u suštini zatraženo ukidanje Mrdićevih zakona formirana je radna grupa za implementaciju. Danijel Apostolović, šef tima za pristup Srbije EU najavio je da će do kraja maja biti usvojene zakonske izmene koje bi primenile preporuke Venecijanske komisije. Istovremeno, ove nedelje je počelo javno slušanje za četiri izmena zakona kojima bi trebalo da bude primenjen deo ODIHR preporuka.
A iako država nastoji da spreči da propadne novac iz Plana rasta, i ranije se dešavalo da Srbija ne iskoristi kredite koji su bili nuđeni kroz druge pretpristupne fondove. Kako objašnjava Dragana Đurica, evropski novac je "jeftiniji" ali i dolazi sa jasno definisanim kriterijumima.
"Dešavalo se u prošlosti da su sredstva vraćana neiskorišćena, pa da se ulazilo u kreditne aranžmane sa nekim trećim zemljama pod uslovima koji su daleko nepovoljniji po državu. Evropske pare su jeftine pare u nominalnom smislu, zato što su krediti ‚lakši‘ i prisutno je puno nepovratnih sredstava. Ali su administrativno zahtevni. Najpre zahtevaju poznavanje procesa pisanja projekata, a tu je i veoma strog nadzorni proces. Kod ovakvih aranžmana se ne može iskakati i budžetskih linija nego se projekat mora sprovesti onako kako je napisan. Nema prostora za kreativnost", kaže Đurica.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
0
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
11
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Komentari 18
Plaćač poreza
nes
Megi
Ako su nepovratna sredstva, oni uzmu pola, kao konsalting.
Sve u svemu, treba da se držimo Kineza.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar