Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Foto: 021.rs
Međutim, kako priče o zamrzavanju sredstava Evropske unije dobijaju na zamahu, tako i zvaničnici Srbije u javnosti umanjuju njihovu vrednost, zaklanjajući činjenicu da je uzrok usporavanja isplata manjak volje vlasti da sprovede reforme na koje se sama obavezala, piše Insajder.
Kada je Srbiji u junu prošle godine na račun leglo 51,6 miliona evra u sklopu Plana rasta za Zapadni Balkan, ministar finansija Siniša Mali nije krio zadovoljstvo.
"Republici Srbiji je isplaćen deo avansa od 51,66 miliona evra, što predstavlja direktnu budžetsku podršku. Ovo je potvrda našeg opredeljenja za dalji nastavak reformi i još jedan korak ka približavanju standardima EU, ali i još jedna potvrda da smo na evropskom putu", rekao je Mali u saopštenju Ministarstva finansija.
Mali se u saopštenju zahvalio Evropskoj uniji na podršci i saradnji, rekavši da Plan rasta približava Zapadni Balkan jedinstvenom tržištu EU, što bi doprinelo "otvaranju novih radnih mesta, nižih cena, boljeg kvaliteta, veće bezednosti i šireg izbora proizvoda i usluga i sveukupno, unapređenje privredne aktivnosti".
Jedanaest meseci kasnije, ministar Mali je promenio mišljenje o novcu koji je za Srbiju opredeljen Planom rasta rekavši da bi ta sredstva imala "neutralan efekat" na budžet Srbije.
"Tu se radi o kreditima, a ostalo su grantovi. Ja u budžetu ne računam na to - ako se desi, desi se. Međutim, sve je to vezano za reforme koje Srbija sprovodi na putu za EU. Više sam posvećen tome da mi ostvarimo naše ciljeve, a neka se oni bave politikom - ako žele da puste ta sredstva, pustiće", kazao je Mali napominjući da je Srbija do sada iz Plana rasta povuka dva tranše u ukupnom iznosu od 70 miliona evra.
Komentarišući potonju izjavu ministra finansija o "budžetskoj neutralnosti" novca iz Plana rasta, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica napominje da je to, blago rečeno, pogrešna tvrdnja.
"Mi tu ne govorimo samo o jednoj budžetskoj stavci i nominalnoj vrednosti novca. U pitanju je efekat koji bi taj novac trebalo da ima na razvojni potencijal Srbije i na modernizaciju države. Deo od tih 1,5 milijardi evra namenjen je za investicije u velike razvojne projekte, poput infrasturkutre i energetike, dok je drugi deo namenjen za reformske projekte. To nije novac koji pada sa neba i sa kojim država može da raspolaže kako želi, već je vezan za reformsku modernizaciju zemlje i razvojne projekte. Tako da je opasno reći da novac nema nikakav efekat", kaže Đurica.
Kako je presušio novac iz Plana rasta?
Odgovor na pitanje kako je novac koji "približava Srbiju jedinstvenom tržištu" postao "budžetski neutralan" u rasponu od manje od godinu dana bi u najkraćem mogao da glasi - zato što je novac presušio.
Plan rasta za Zapadni Balkan Evropska komisija je ustanovila 2023. godine kao odgovor na kritike da je proces evrointegracija previše birokratizovan i da građani država kandidata ne vide konkretnu korist od reformi. Uprošćeno govoreći, Planom rasta je predviđena svojevrsna šargarepa u vidu novca za konkretne reforme. Koje reforme i kojim redosledom će biti sprovođene definisano je u dokumentu koji se zove Reformska agenda, koje su same države kandidati definisale, a Komisija odobrila. Ipak, gde je šargarepa, tu je i štap.
U samom sporazumu je tačno definisano koje reforme treba sprovesti i kojom dinamikom će novac da bude isplaćivan. U slučaju Srbije, Planom rasta je predviđeno ukupno malo više od 1,5 milijardi evra grantova i povoljnih kredita u slučaju da sve što je napisano u Reformskoj agendi bude i ispunjeno. Obaveze Srbije iz Reformske agende mogu da se podele na četiri glavne oblasti i oko sto konkretnih poteza. Ipak, od samog usvajanja agende, počelo se sa kašnjenjem u ispunjavanju obaveza.
Od brojnih obaveza u javnosti se najviše govorilo o usvajanjima zakona koji bi primenili ODIHR preporuke, definisanja funkcionalnog Saveta REM-a i usvajanja novog Zakona o policiji koji bi depolotizovao policiju. Zbog delimičnog ispunjavanja obaveza, Srbija je do sada dobila samo polovinu jedne rate dok su sve ostale na čekanju.
Međutim, neispunjavanje obaveza iz Reformske agende je samo deo problema. Poslednjih dana sve češće se govori o time da Evropska komisija razmatra "zamrzavanje" sredstava iz Plana rasta. Iz Evropske komisije radije koriste termin "preispitivanje ispunjenosti uslova" za isplatu.
U međuvremenu, u Srbiji je došlo do niza poteza koji su naišli na kritiku raznih evropskih institucija - od upada policije u Rektorat i represije prema demonstrantima, pa do izmena seta pravosudnih zakona kolokvijalno nazvani Mrdićevi zakoni.
Prema rečima koordinatorke Nacionalnog konventa za pristup EU Bojane Selaković ovaj razvoj događaja doveo je do toga da Evropska komisija iskoristi odredbu iz Plana rasta koja se ne tiče tehničkog aspekta ispunjavanja obaveza iz Reformske agende.
"U ovom instrumentu postoji nešto što se zove opšti preduslovi, dakle stanje u različitim oblastima mora da bude na određenom nivou da bi se uopšte razmotrila isplata daljih tranši. Evidentno je došlo do pogoršavanja u opštim uslovima, a tu su Mrdićevi zakoni bili samo kap koja je prelila čašu. Sada zahtevi za dalju isplatu koje je Srbija podnela stoje u proceduri, a da li će se osloboditi zavisi od daljih koraka vlasti. Ispunjavanje preporuka Venecijanske komisije je svakako prvi korak, ali iz svega što je poznato, pitanje je da li će to biti dovoljno imajući u vidu i pogoršano stanje u sferi medijskih sloboda", kaže Selaković.
Pročitaj još
"Pokušaj da se pokaže kako je Srbija otporna"
Ona napominje da su priče o zamrzavanju sredstava preterane, te da pored sredstava iz Plana rasta Srbiji stoje na raspolaganju i sredstva iz pretpristupnih fondova. Izjavu ministra finasija tumači kao pokušaj kontole štete.
"Ovo je pokušaj da se pokaže kako je Srbija otporna i kako joj nije stalo do novca. Suštinski zapravo time se pokušava da se spuste tenzije koje poslednjih dana postoje u javnosti", kaže Selaković.
I pored napora ministra finansija da minimizira efekte "preispitivanja ispunjenosti" uslova za isplatu novca, drugi državni zvaničnici nastoje da urade sve kako bi se zastoj ubrzao.
Nedugo po objavljivanju izveštaja Venecijanske komisije kojim je u suštini zatraženo ukidanje Mrdićevih zakona formirana je radna grupa za implementaciju. Danijel Apostolović, šef tima za pristup Srbije EU najavio je da će do kraja maja biti usvojene zakonske izmene koje bi primenile preporuke Venecijanske komisije. Istovremeno, ove nedelje je počelo javno slušanje za četiri izmena zakona kojima bi trebalo da bude primenjen deo ODIHR preporuka.
A iako država nastoji da spreči da propadne novac iz Plana rasta, i ranije se dešavalo da Srbija ne iskoristi kredite koji su bili nuđeni kroz druge pretpristupne fondove. Kako objašnjava Dragana Đurica, evropski novac je "jeftiniji" ali i dolazi sa jasno definisanim kriterijumima.
"Dešavalo se u prošlosti da su sredstva vraćana neiskorišćena, pa da se ulazilo u kreditne aranžmane sa nekim trećim zemljama pod uslovima koji su daleko nepovoljniji po državu. Evropske pare su jeftine pare u nominalnom smislu, zato što su krediti ‚lakši‘ i prisutno je puno nepovratnih sredstava. Ali su administrativno zahtevni. Najpre zahtevaju poznavanje procesa pisanja projekata, a tu je i veoma strog nadzorni proces. Kod ovakvih aranžmana se ne može iskakati i budžetskih linija nego se projekat mora sprovesti onako kako je napisan. Nema prostora za kreativnost", kaže Đurica.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
5
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
1
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
1
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
0
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Francuska zadržala maline iz Srbije zbog povećanog nivoa kadmijuma
02.05.2026.•
30
U isporuci malina u Francusku iz Srbije pronađene su dvostruko veće količine kadmijuma nego što je dozvoljeno, objavila je Evropska komisija.
Komentari 15
Milan
Mina
Ako im je za utehu ne moraju više da izigravaju da su za EU.
laki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar