San o prosečnoj plati
Prosečna zarada u Srbiji za april mesec iznosila je 121.805 dinara, primetno više od 94.588, iznosa medijale.
Foto: 021.rs
Kada je pre neki dan objavljena, javnost je po običaju bila iznenađena i sa nevericom se odnosi prema ovom podatku državne statistike.
Poprilično je rašireno mišljenje kako je prosečna zarada prikazana previsokom i to je u osnovi sumnjičavosti mase.
U društvu sličnih
Treba razumeti ljude, polaze od sopstvene situacije i situacije kod rodbine i bližih prijatelja sa kojima mogu razgovarati i o diskretnijim, škakljivijim pitanjima. I velika većina dođe do zaključka da su plate u porodici poprilično manje od prosečnih, baš kao i kod onih sa kojima razmenjuju stavove o, ipak, delikatnijoj temi kao što je zarada.
Međutim, većina od nas kreće se u društvu sebi sličnih, po navikama, stavovima, afinitetima, pa i primanjima. Ovakva strukturiranost društva mogla se uočiti još u socijalistička vremena, a unazad tri, četiri decenije, otkako smo krenuli u tranziciju, sve je vidljivija i postaje dominantno obeležje čak i u balkanskim zajednicama, tradicionalno oslonjenim na egalitarizam.
Kako čovek više veruje bližnjima i prijateljima nego vlasti, ne bi trebalo da čudi što poveći segment javnosti ne veruje u zvanične statističke podatke ovog tipa. Svakom je sopstveno iskustvo i iskustvo dragih najuverljivije i najbliže.
Suprotno nadanjima
Osnov sumnjičavosti je razlika između prosečne zarade i medijale, dakle nivoa ispod kojeg zaradu prima (siromašnija) polovina stanovništva. Tokom socijalizma bila je neuporedivo manja i to je bio izraz pokušaja tadašnje države da ublaži napetosti između pojedinih društvenih slojeva.
Priželjkivalo se da medijala dostigne prosečnu platu i takva praksa je umnogome uobličila i predstavu o primanjima, pogotovo siromašnije kategorije žitelja. Većina njih i dalje očekuje da prosečna zarada bude sasvim bliska medijalnoj.
No, u stvarnosti je drugačije, često baš suprotno raširenim nadanjima i priželjkivanjima. Naravno, daje novac taj koji prožima naš život i mnoge stvari kvantifikuje. U tom smislu i zarade reflektuju stvarnost u kojoj živimo.
Podaci o medijalnoj i prosečnoj zaradi su samo osnovni pokazatelji kuda se krećemo. Dublja analiza zarada u Srbiji pokazuje mnogo više, ali ovdašnja vlast retko kada objavi nešto više detalja. Da je u tom pogledu izdašnija i doslednija, javnost bi odavno shvatila da se vremena ubrzano menjaju i da smo u kapitalizmu.
Pročitaj još
Mala, ali nedostižna
Možda je najzanimljiviji podatak da čak 67 odsto građana prima platu ispod proseka. Jasno pokazuje da "prosečnu zaradu" ne bi trebalo vezivati za većinu stanovništva, što gotovo da je bio slučaj u socijalizmu. Sada prosečna zarada jedva da je nešto više od statističke konstrukcije, za većinu žitelja, kojima je u socijalističkim prilikama bila na dohvat ruke, sada je puka brojka, nedostižna, time i besmislena.
To što je za sve veći broj žitelja prosečna zarada praktično nedostižna, ne znači da je visoka. Tako je za ulazak među deset odsto žitelja u Srbiji potrebno imati mesečnu zaradu od blizu 263.000 dinara (više od dve prosečne), a ovaj sloj ljudi je ujedno i vlasnik 58 odsto sve imovine u državi Srbiji.
Poređenja radi, kažimo da siromašnija polovina žiteljstva poseduje samo pet odsto ove imovine - preostalih 37 odsto dele oni koji su po primanjima u bogatijoj polovini, ali nisu u prvom decilu žiteljstva. Ubedljivo, ali i bolno, zvuči podatak da petina najbogatijih ima gotovo trideset puta više imovine od petine najsiromašnijih.
Plata od milion evra
Vratimo se na zarade. Na osnovu prijava za godišnji porez za 2023. godinu (za docnije nismo našli podatke) vidimo da se 29.511 naših komšija prijavilo da plati ovu obavezu.
Znači da su prihodovali više od trostrukog prosečnog prihoda koji je tada iznosio 4,8 miliona dinara. Dakle, mesečno su zarađivali više od 400.000 dinara.
Prvi sto među njima su prijavili godišnju zaradu po osnovu rada između 260 miliona i 1,4 milijarde dinara, odnosno mesečno su u proseku "primali platu" između 22 i 117 miliona dinara.
Ove brojke jasno pokazuju da smo u kapitalizmu i stoga nevericama u (previsoku) prosečnu zaradu nema mesta. Narednih godina možda neće uvek rasti, ali će sasvim izvesno iz godine u godinu biti sve teže dostupna za sve veći broj žitelja.
Kapitalizam sve ubrzanije izdvaja, pre svega najbogatije. Svi ostali se polako utapaju u masu koja opasno brzo tone ka medijali, dok prosečna zarada postaje sve udaljenija i neuhvatljivija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
GRAFIKA: Dizel poskupeo gotovo 30 dinara od marta prošle godine
24.07.2026.•
3
Iz nedelje u nedelju koriguje se cena goriva na benzinskim pumpama.
Tramp od danas uvodi carine za 60 trgovinskih partnera "zbog prinudnog rada"
24.07.2026.•
2
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa od danas će uvesti nove carine od 10 i 12,5 odsto na robu 60 trgovinskih partnera, uključujući EU, zbog, kako navodi, nedovoljnog sprovođenja zabrana prinudnog rada.
Da li Vučić kopira Orbana: "Novac nije dovoljan da vrati ljude koji su otišli iz zemlje"
24.07.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je projekat subvencionisanja i davanja podrške dijaspori koja hoće da se vrati u Srbiju.
Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
23.07.2026.•
30
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Zbog niskog Dunava otežan uvoz goriva, odobreno korišćenje rezervi: Šta kažu vlasnici benzinskih pumpi?
23.07.2026.•
14
Snabdevanje naftnim derivatima pumpi u Srbiji će se normalizovati jer je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo Naftnoj industriji Srbije (NIS) i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve.
Šta donosi preskupi "Đerdap 3"?
23.07.2026.•
22
Započeta izgradnja energana na vetar, odnosno sunčevu energiju ukazuje da ćemo sve ubrzanije napuštati ekološki neprihvatljiv ugalj kao gorivo.
Google kažnjen sa 890 miliona evra zbog favorizovanja sopstvenih proizvoda
23.07.2026.•
2
Evropska komisija izrekla je kazne kompaniji Google u iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima , pošto je utvrdila da je tehnološki gigant pomoću pretraživača favorizovao sopstvene proizvode.
Memorandum Srbije i Rumunije o Đerdapu 3: Obe strane se složile - sve da bude tajno
23.07.2026.•
20
Memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti. To potvrđuje i nedavno potpisani Memorandum o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Đedović Handanović: Naftnim kompanijama dozvoljeno korišćenje operativnih rezervi
23.07.2026.•
4
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi evro dizela radi obezbeđivanja sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta.
Amazon otpušta radnike u timu za razvoj opšte vestačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka kompanija Amazon je otpustila deo zaposlenih u svom odeljenju za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).
Poskupljenje struje neminovno: Ekonomista Đogović o tome čeka li nas inflatorni udar na jesen
23.07.2026.•
12
Srbija je u junu zabeležila pad inflacije koja je u odnosu na prethodni mesec porasla za svega 0,2 odsto i tako na kraju prve polovine godine iznosila 2,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući pre svega iznenađujuće dobroj po
Više od 2.300 kredita dobilo olakšice u prvom tromesečju: Najčešći razlog gubitak posla
22.07.2026.•
0
U prvom tromesečju 2026. rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, gde je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srbija iznad proseka EU po broju radnika na određeno: Skoro svaki sedmi nema ugovor za stalno
22.07.2026.•
6
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Srbija privatizuje "Jat apartmane" na Kopaoniku: Početna cena 5,16 miliona evra
22.07.2026.•
5
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća "Jat apartmani Kopaonik", po početnoj ceni od 5,2 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.
Tramp se sprema da uvede nove carine: To bi pogodilo 60 zemalja
22.07.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp spreman je da već ove nedelje uvede nove carine desetinama zemalja, nakon što isteknu važeće carine od deset odsto.
Agencija Fič: Dug bogatih zemalja u 2026. dostići će rekordnih 75,8 biliona dolara
22.07.2026.•
1
Ukupan državni dug razvijenih ekonomija dostignuće do kraja 2026. godine rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra), usled trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i sve većih rashoda država.
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
11
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
6
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Komentari 10
To je to
Nikola
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar