Neprocenjivi predmeti koje Velika Britanija, Nemačka i Francuska neće da vrate pravim vlasnicima

Autor: Punkufer.hr

Info

11.02.2024.

14:10

Istorija je učiteljica života. E, ta ista učiteljica pokazuje nam da se neke stvari koje su ukradene iz određenih područja vrlo teško na njih i vraćaju.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Mnoge vredne predmete uglavnom kolonijalne sile zauvek su "pozajmile" i više ih ne daju, a koji su neki od najvrednijih artefakata saznajte u nastavku.

Kamen iz Rozete (Egipat vs. Velika Britanija)

Kamen iz Rozete jedan je od najpoznatijih artefakata u Britanskom muzeju. Natpisi na granitnoj ploči bili su ključni u omogućavanju stručnjacima prilikom dešifrovanja staroegipatskih hijeroglifa. Većina naučnika slaže se da su vojnici Napoleona Bonaparte u Egiptu otkrili kamen u julu 1799. u gradu Rašidu, poznatom među Francuzima kao Rozeta.

Nakon Napoleonovog poraza Britanci su uzeli kamen iz Rozete i s njim stigli u Englesku u februaru 1802, navodi Britanski muzej. I dan danas Egipćani smatraju da kamen pripada njima i traže njegov povratak.

"Kamen koji drži Britanski muzej simbol je zapadnog kulturnog nasilja nad Egiptom", rekla je za AP Monika Hana, dekanica Arapske akademije nauke, tehnologije i pomorski saobraćaj.

Uprkos tome, brojni stručnjaci veruju da se Britanski muzej verovatno neće odreći jedne od "svojih" najdragocenijih umetnina.

Elginovi mermeri Partenona (Grčka vs. Velika Britanija)

Za vreme vladavine Otomanskog carstva u Grčkoj je britanski ambasador bio lord Elgin, koji je zatražio i dobio dozvolu za prebacivanje skulptura razrušenog Partenona u Englesku.

Grčka već dugo osporava ta prava i traži povratak mermera u domovinu. Ipak, Britanski muzej, baš kao i u prvom slučaju, ne namerava da se tako lako odrekne mermera i odbija grčka nastojanja. Zbog toga taj mermer do daljeg možete videti samo u Britanskom muzeju.

Bista kraljice Nefertiti (Egipat vs. Nemačka)

Bista odkrečnjaka, koja datira iz 1345. godine pre nove ere, otkrivena je u Tutmozisovoj radionici, za kog se smatralo da je bio zvanični dvorski vajar.

Godine 1913. nemački arheolog po imenu Ludvig Borhart pronašao je bistu i, kršeći pravila koja zabranjuju krijumčarenje, prošvercovao je iz zemlje. Bista je sada izložena u Novom muzeju u Berlinu i predstavlja možda najznačajniji artefakt toga muzeja.

Otkako je zvanično otkrivena u Nemačkoj 1924. godine, egipatske vlasti traže njen povratak. Međutim, Nemačka tvrdi da je bista legalno izneta iz Egipta i insistira na tome da je prekrhka za transport. Drugim rečima – ostaće gde jest. Bar za sada.

Skulptura kraljice Bangve (Kamerun vs. Francuska)

Kraljica Bangva je drvena skulptura od duhovnog značaja za Bangva, narod autohton na području današnjeg Kameruna u Africi. Te vrste figura personifikovale su posebne pretke i prema naučnicima bili su simboli autoriteta.

Oko 1899. nemački vojnici upali su u palatu Fontem Asonganji i zajedno s drugim skulpturama ukrali i tu. Skulptura je završila u Etnološkom muzeju u Berlinu pre nego što je prodata trgovcu umetninama.

Kolekcionarka umetnina i poslovna žena Helena Rubinštajn kupila je skulpturu Bangva 1930-ih. Odatle je prelazio iz ruke u ruku sve dok francuska fondacija "Dapper" nije kupila statuu za 3,4 miliona dolara (nešto više od tri miliona evra).

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

krađa umetnina

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Lale

11.02.2024 • 23:37

Lagano Monaliza italijanima

3 1 +2
Marta

11.02.2024 • 17:28

Mozemo u nedogled!

Mozemo u nedogled da nabrajamo. Puskinov muzej u Moskvi vs.Turska (Prijamovo zlato), Vatikan vs.Egipat (Obelisk na Trgu sv.Petra),...

8 0 +8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.