Menu 021

Pokušao da sam napravi vakcinu protiv Covida-19 eksperimentišući na sebi

Pravljenje vakcine protiv Covida-19 u kućnim uslovima za Josija Zajnera delovalo je jednostavno.
Info 20.10.2020. | 06:41
Pokušao da sam napravi vakcinu protiv Covida-19 eksperimentišući na sebi
Foto: Pixabay
Trebalo je da kopira vakcinu protiv Covida-19, koja je prošla test na majmunima, a potom da je testira na sebi i eksperiment prenosi uživo. Zaključak je da je pravljenje vakcine mnogo komplikovanije, piše Blumberg, prenosi Startit
 
Širom sveta se desetine Covid-19 vakcina nalazi na kliničkom ispitivanju u kojem učestvuje desetine hiljada ljudi. Razvoj jedne vakcine uobičajeno traje nešto kraće od deceniju, ali sada se radi po ubrzanim procedurama, kako bi vakcina što pre ušla u upotrebu.
 
Međutim, Zajner, nekadašnji istraživač u agenciji NASA je odlučio da napusti naučne institucije, verujući da bi van regulatornih struktura, kroz samostalne eksperimente, brže i jeftinije došao do vakcine. 
 
Iako je njegov eksperiment dao obećavajući rezultat, Zajner nije pronašao odgovore na brojna pitanja, tako da se ne može nazvati uspešnim. Kao prvo, nije bilo jasno da li su antitela koja je pronašao u svom telu u izuzetno sitnim merama pre početka eksperimenta napravila razliku.
 
Zajner već dugo veruje da biohakeri, poput njega, mogu da nateraju nauku da se brže razviija. U junu je rekao da je Covid-19 pružio "savršenu priliku" da biohakeri pokažu šta mogu. 
 
U početku je Zajner pretpostavljao da će eksperiment koji je nazvao "Project McAfee", po antivirusnom softveru, biti relativno jednostavan. Naručio je istu sekvencu proteina od kompanije koja je radila ispitivanja na majmunima u maju. Ideja je bila da on sa svoje dvoje kolega testira ono što su naručili i ceo proces prenose uživo na internetu, a prva emisija je trebalo da bude u junu. 
 
Međutim, kada je počeo da prikuplja rezultate, oni nisu mogli da mu daju dovoljno jasne podatke da li vakcina ima ikakvog efekta. Čak je i sam Zajner rekao da je sumnjičav prema sopstvenim podacima. 
 
Zato je danas njegov stav dosta umereniji od onog s početka pandemije. Sada izjavljuje kako je "ljudska biologija, tako složena", da su potrebna klinička ispitivanja, kako bi se uklonile nejasnoće, koje se dobiju tokom pretkliničkih ispitivanja, što nije moguće van institucija. 
 
Bioetičar s Univerziteta Stenford je rekao da iako je Zajnov eksperiment predstavljao veći rizik nego što je mogao da donese koristi, ono što je dragoceno je to što je pokazao da razvoj vakcine nije magija. 
 
Zajner je poznat po radovima u kojima samog sebe koristi kao zamorče. Brojni javno prikazani eksperimenti učinili su ga neformalnim predvodnikom "uradi sam" naučnika. Napredak tehnologije je podvige kao što je inženjerska biologija učinio sve jednostavnijim, te ohrabrio biohakere da istražuju. Zajner veruje da bi takva najsavremenija nauka trebalo da bude dostupna svima i da bi demokratizacija nauke mogla da pomogne u suzbijanju previsokih cena lekova i ubrza nauku.
 
Dok SAD ubrzano radi kako bi plasirao vakcinu brže nego ikada, Zajner kaže da je otkrio zašto ne treba žuriti sa dugim, sporim procesom kliničkih ispitivanja. Obećavajući rezultat u ranoj fazi je upravo to - obećavajući. To je poruka koja odjekuje širom Sjedinjenih Država, s obzirom na to da je datum objave vakcine postao važno pitanje u tamošnjim političkim kampanjama za izbore 3. novembra, iako naučnici kažu da je verovatnije da vakcina bude gotova tek krajem godine ili u januaru.  
 
Zajner je rekao da je njegov rad na testiranju vakcine ublažio njegov apetit za samostalnim eksperimentisanjem na ljudima. I dalje veruje da takvi eksperimenti moraju da postoje, posebno za one sa fatalnim bolestima kojima nedostaju odobreni tretmani, ali se za sada odmara od eksperimentisanja na sebi. Njegov sledeći projekat biće fokusiran na pokazivanje ljudima kako da uzgajaju pileće ćelije kako bi napravili svoje lažno meso.
Autor: Startit
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Mirko
    22.10.2020 10:33
    za @Dragab
    Dokoni protestantski pastor Gregor Mendel je u trenutcima među propovedima, da bi potrošio vreme, ukrštao je grašak (naborani, okrugli, zeleni, smeđi...) u svojoj baštici i brojao koliko kakvih rodi. Danas Mendela smatraju za osnivača genetike !
  • Mikica
    21.10.2020 08:28
    To sa lažnim mesom zvuči mnogo interesantnije od naglabanja o koroni od kojih smo se svi umorili.
  • Dragab
    20.10.2020 07:55
    Ah
    Ne zaboraviti da je penucilin slučajno otkriven zahvaljujući otvorenom prozoru.Većina anti virusnih i bajterijskih lekova je otkrivena slyčajno nikakvi tu "stručnjaci" nisu razvili.Virus sezinskog postoji vekovima i niko nije rešio da ga uništi,virusi koji izazivaju rak isto.Daju se lekovi koji pomažu izlečenju a ne ubijanju virusa.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest