Ispod Saturnovog minijaturnog satelita moguće da se krije okean tečne vode

Astronomi su otkrili do sada najubedljiviji dokaz o postojanju prostranog okeana tečne vode ispod zaleđene površine majušnog Saturnovog meseca Mimas koji liči na Zvezdu smrti iz "Ratova zvezda".
Ispod Saturnovog minijaturnog satelita moguće da se krije okean tečne vode
Foto: Pixabay
To javlja Asošijeted pres, pozivajući se na prepisku sa naučnim timom i objavljene rezultate.
 
Tim pod vođstvom francuskih naučnika podvrgao je analizi promene u Mimasovoj orbiti i rotaciji i izvestio sada javnost da je mnogo izvesnije da se ispod smrznute mesečeve kore krije okean dubok od 20 do 30 kilometara, nego stenovito jezgro.
Naučnici su svoje nalaze zasnovali na opažanjima svemirske letelice Kasini koju je napravila i lansirala NASA.
 
Kasini je više od jedne decenije proučavao Saturn i njegovih više od 140 prirodnih satelita pre nego što je zašao u atmosferu "planete prstenova" i sagoreo u njoj 2017. godine.
Mimas, čiji je prečnik jedva 400 kilometara, sav je u kraterima od udara asteroida, ali na njemu upadljivo nedostaju pukotine i gejziri - tipični znaci podzemnih aktivnosti - po kojima se prepoznaju Saturnov mesec Enceladus i Jupiterov satelit Evropa.
 
"Mimas je verovatno bio najmanje verovatno mesto da po njemu tragate za globalnim okeanom - i, uošte uzev, vodom u tečnom stanju. Prema tome, ovo izgleda kao potencijalno nastanjiv svet, ali niko ne zna koliko je vremena potrebno da bi život tamo nastao", napisao je u mejlu Valeri Leini, koautor istraživanja zaposlen u Pariskoj opservatoriji.
 
Prena Leinijevim rečima, veruje se da okean čini polovinu Mimasove zapremine, ali to je samo 1,2 do 1,4 odsto Zemljinih okeana kada se u obzir uzmu sićušne dimenzije ovog satelita.
 
Iako je tako malen, na njemu se nalazi drugi najveći udarni krater na bilo kom mesecu u čitavom Sunčevom sistemu, zbog čega ga i porede sa fiktivnom svemirskom stanicom iz "Ratova zvezda".
 
Ta stanica, koja služi galaktičkoj Imperiji kao oružje za masovno uništavanje, prepoznatljiva je po ogromnom veštačkom krateru u čijem središtu je top za razaranje čitavih planeta.
 
Veruje se da je Mimas star između pet i 15 miliona godina, i temperatura verovatnog skrivenog okeana bila bi, ukupno gledano, negde oko tačke smrzavanja, ali bi, kako ukazuje Leini, voda pri dnu mogla biti mnogo toplija.
Koautor studije Nik Kuper sa londonskog Univerziteta Kraljica Marija ocenio je da postojanje izrazito mladog okeana tečne vode čini Mimas primarnim kandidatom za proučavanje porekla života.
 
Rezultati su objavljeni u žurnalu "Nature".
 
Za otkriće Mimasa zaslužan je engleski astronom Vilijam Heršel, 1789. godine. Mesec je dobio ime po jednom divu iz grčke mitologije.
  • Србин пише ћирилицом

    08.02.2024 08:28
    .
    Па? Да неће да је флаширају и почну продавати?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija