Menu 021

Na Mesecu ostavljeni brojni predmeti, stručnjaci smatraju da treba da budu zaštićeni

Tri rovera, šest američkih zastava, desetine sondi koje su uspešno sletele na Mesec ili su tamo pale, razni alati, kamere i smeće...na Mesecu su, kao rezultat brojnih istraživanja ostale stotine artefakata.
Info 21.07.2019. | 22:58 > 11:08
Na Mesecu ostavljeni brojni predmeti, stručnjaci smatraju da treba da budu zaštićeni
Foto: Pixabay
Neki stručnjaci smatraju da bi im trebalo dodeliti status kulturne baštine kako bi se zaštitile od predstojeće ljudske aktivnosti i najezde svemirskih turista.
 
Sve je počelo 13. septembra 1959. godine, kada se sovjetska sonda "Luna 2" srušila u delu Meseca nazvanom Mare Imbrium. Nakon toga je u sklopu svemirskog programa "Luna" Sovjetski Savez u pravcu Meseca poslao niz međuplanetarnih svemirskih sondi, a potom su Amerikanci krenuli s programima "Ranger" i "Surveyor".
 
A 20. jula 1969. na Mesec stižu prvi ljudi - Nil Armstrong i Baz Oldrin. Improvizujući i ručno upravljajući lunarnim modulom "Eagle", Armstrong ga je spustio u područje nazvano More mira, izbegavajući pritom brojno stenje.
 
Tamo su američki astronauti proveli 22 sata, ostavivši iza sebe sve što im nije trebalo pri povratku na Zemlju: merdevine kojima su se spustili s lunarnog modula, kamere, posebne čizme, zastave i četiri uređaja za fekalije.
 
Posade još pet uspešnih Apolo misija za sobom su na Mesecu ostavile na stotine raznih predmeta.
 
Prema podacima neprofitne organizacije "For All Moonkind", koja nastoji da očuva ljudsku baštinu u svemiru, tamo je stotinak mesta na kojima su ljudi ostavili trag. Preciznije - oko 167 tona materijala.
 
"Zakonski, sva ta mesta nisu uopšte zaštićena", kaže Mišel Hanlon, profesorka na pravnom fakultetu Univerziteta Misisipi i suosnivačica organizacije "For All Moonkind". 
 
Reagovala je na šalu voditelja Evropske svemirske agencije Jana Vornera koji je svojevremeno kazao da želi da se američka zastava dopremi natrag na Zemlju.
 
"Dakle, svi ti vrlo važni tragovi, tragovi svemirskih čizama, tragovi rovera, koji su ostali tamo, sa arheološkog stajališta zapravo nemaju nikakve zaštite", smatra Hanlon.
 
Naučnica strahuje da bi jednog dana mesta na koja su sletale sonde mogla biti vrlo zanimljiva turistima, koji će verovatno "podići" lunarnu prašinu, a ona "reže poput stakla i može biti vrlo štetna".
 
"Međunarodnim pravom nije određeno da ne smete roverom stići do mesta na Mesecu koje vas zanima i malo 'prošvrljati uokolo'. Mislim da bi trebalo da se zaštitimo od svih potencijalnih nenamernih i namernih poteza", smatra prof. Hanlon.
 
Ugovor o svemiru jasan
 
NASA je usvojila preporuku o tome da nijedna buduća ekspedicija ne bi smela da sleće unutar dva kilometra od mesta misije Apolo.
 
Ugovor o svemiru iz 1967. vrlo je jasan: "U skladu s člankom 2 Ugovora o svemiru, u koji spadaju Mesec i nebeska tela, svemir nije predmet nacionalnog prisvajanja tvrdnjom o suverenitetu, a ni na način da se koristi ili okupira".
 
Spomenuti ugovor jedan je od osnova međunarodnog svemirskog prava, te jedno od najvećih pravnih postignuća nastalih u sklopu UN-a.
 
Država koja lansira svemirski objekat zadržava jurisdikciju i kontrolu nad tim objektom. Država je odgovorna i za štetu počinjenu svojim svemirskim objektom.
 
Po osnovnim načelima svemirskog prava, a to su istraživanje i upotreba svemira, uključujući nebeska tela, oni se moraju obavljati na dobrobit i u interesu svih država, bez obzira na stepen njihovog ekonomskog i naučnog razvoja.
 
Ceo svemir je slobodan za istraživanje i upotrebu svim državama bez diskriminacije i sve države imaju pravo na slobodan pristup svim njegovim delovima.
 
Svemir, uključujući nebeska tela, ne može biti predmet ičijeg prisvajanja; sve svemirske aktivnosti moraju se odvijati u skladu s međunarodnim pravom, uključujući Povelju UN-a, u interesu održanja međunarodnog mira i bezbednosti, te unapređenja međunarodne saradnje.
 
Ugovor o svemiru predstavlja osnovni legalni okvir za međunarodni svemirski zakon. Svojim načelima sprečava države potpisnice da u orbitu Zemlje postave oružje za masovno uništavanje ili da se na Mesecu ili bilo kom drugom nebeskom telu stacioniraju.
 
Sporazumom se jasno zabranjuje da bilo koja vlada smatra svojim bilo koje nebesko telo, uz objašnjenje da su oni zajedničko nasleđe čovečanstva. U Ugovoru stoji i da svaki objekat mora biti registrovan u određenoj državi jer se na taj način ona štiti od neodgovornog ponašanja privatnih subjekata.
 
Artefakti ostaju u vlasništvu entiteta koji ih je tamo stavio, čime se se na delotvoran način zabranjuje njihova krađa.
 
Putovanja na Mesec vrlo su verovatna u predstojećih nekoliko desetina godina, a načela o saradnji na tom području u Ugovoru su zasad potpuno nejasna i ne čine se dovoljnim kada je u pitanju regulativa.
 
A kad je reč o opasnosti od toga da bi Mesec mogao da postane deponija, profesorka svemirskog prava na Univerzitetu Leiden Tanja Mason kaže: "Možda bi na Mesecu trebalo da počnemo da gradimo centre za otpad".
Autor: Hina
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest