Predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac rekao je da je u to najtragičnije vreme u Evropi nastao antifašistički pokret koji je prerastao u pokret ravnopravnosti, slobode i bratstva, s pozdravom "Drugovi i drugarice!" kojim je Pupovac i počeo svoj govor.
Uz ocenu da samo uz te vrednosti - jednakost i bratstvo, može biti društva dobrog za čoveka, Pupovac je ponovio poruku Sulejmana Muhamedagića Sule, pripadnika antifašista iz Velike Kladuše u BiH: "Neka živi sloga povezana Srba, Muslimana i Hrvata!".
"Možda se sada čini drugačije, ali sloga među ljudima nadživeće mržnje koje su posejane u poslednjih 25 godina među nama, te će se stvoriti sloga među narodima. Slava onima koji su dali svoje živote kidajući obruč koji se oko njih gradio, slava svima koji su verovali u jednakost, bratstvo, u slogu među ljudima i u mogućnost zajedničkog života", rekao je Pupovac.
Opisujući Nezavisnu Državu Hrvatsku (NDH) i ustaški režim i njegove rasne zakone, rekao je da ih i danas neki slave, iako su, dodao je, nacisti, fašisti i njihove sluge - ustaše i četnici, uzimali sebi za pravo da istrebljuju narode.
Pupovac je konstatovao da se, nažalost, i danas "opet postavlja pitanje koga treba slaviti - one koji su donosili slobodu, ili one koji su činili zločine i donosili rasne zakone".
Ne pominjući današnju spomen-komemoraciju i misu na Blajburškom polju, u Austriji, za sve razoružane hrvatske vojnike i civile ubijene maja 1945, Pupovac je rekao da partizani i narod iz zbega na Petrovoj gori "nisu stradali u drugoj državi 1945. godine, probijajući se prema teritoriji Austrije, već na Kordunu i u Baniji, probijajući se prema svojim kućama i prema onima koji su ih čekali da se potom udruže u veliki antifašistički pokret, partizanski, velik u ideji, koji se za drugog čoveka borio kao za samog sebe".
Rekao je da su, suprotno tome, oni koji su 1945. bežali prema Austriji, bežali "od vlastite savesti i od vlastitog zločina, koji su zgrešili i prema bogu i prema čoveku".
Po navodima SNV i Saveza antifašističkih boraca, na Kordunu je maja 1942. godine 10.000 ustaša, domobrana i italijanskih vojnika držalo u okruženju 730 partizana i između 10.000-12.000 srpskih civila, većinom žena i dece.
U noći između 13. i 14. maja 1942. partizanske jedinice su krenule u probijanje tog obruča, a iza njih išli su nenaoružani muškarci kao borbena rezerva, pa žene i deca. Tokom tri prolećna meseca 1942. godine u kotarima Vojnić i Vrginmost poginulo je 3.453 Srba.
Komentari 2
Vazd Tibi
Zapad je nakon WWII razbio naš narod i našu državu, sada smo u dužničkom ropstvu svi komplet, još povrh svega su nam vođe isto njihovi pijuni, pa na sve to dobacimo još i izuzetno slabu inteligenciju našeg naroda, ma idi beži, nema lepše od toga :)
Bole
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar