Menu 021

Nemačka istoričarka: I Tito bi teško mogao da spreči raspad Jugoslavije

Nemačka istoričarka Mari-Žanin Čalić ocenila je da bi dugogodišnji jugoslovenski lider Josip Broz Tito teško mogao da spreči raspad Jugoslavije početkom 90-ih godina prošlog veka da je bio živ.
Info 18.10.2020. | 18:25 > 18:40
Nemačka istoričarka: I Tito bi teško mogao da spreči raspad Jugoslavije
Foto: Arhivska fotografija
Čalić, autorka najnovije biografije jugoslovenskog maršala - "Tito večni partizan", rekla je da su okolnosti za Jugoslaviju u 70-im i 80-im godinama bile vrlo teške i da je "preživljavanje takve države postalo malo verovatno".
 
"Socijalizam se raspadao u celom istočnom bloku. A više nije postojalo ni vezivno tkivo ideologije bratstva i jedinstva, isto kao ni jedinstvo partije. Politička vodjstva u republikama više ili nisu verovala u kompromis ili ga nisu ni želela. Mislim da je 1980-ih godina nastala jedna dinamika koju, da je bio živ, ni Tito više ne bi mogao tek tako da zaustavi ili da joj promeni tok", kazala je Čalić za Dojče vele (DW).
 
Ona je navela da su se društveno-ekonomske razlike u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata povećale, a ne smanjile.
 
"U Sloveniji su ljudi 1945. bili po glavi stanovnika tri puta bogatiji od onih na Kosovu. A u 1980-im godinama bili su devet puta bogatiji. To znači da se i razlika u interesima povećala. Slovenačka privreda, koja je funkcionisala gotovo kao privreda u Austriji, imala je druge potrebe od prvenstveno agrarno orijentisane privrede Kosova i velikog dela Bosne", kazala je Čalić.
 
Profesorka istorije Istočne i Jugoistočne Evrope na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu i autorka knjige "Istorija Jugoslavije u 20. veku" navodi da se u socijalističkoj Jugoslaviji "sve vrtelo oko Tita", ali da to nije bila diktatura, već da je Tito vladao autokratski, donoseći sve ključne odluke.
 
"Tito je bio uvereni protivnik višestranačkog sistema. On je smatrao da Jugoslavija kao višenacionalna država može preživeti samo uz pomoć jedne jedinstvene političke snage, Komunističke partije. Njen zadatak je bio očuvanje jedinstva zemlje. Zato se suprotstavljao svim drugim snagama koje su imale političke ambicije", kazala je Čalić.
 
Ona je dodala da je Tito bio uveren da bi to vodilo do etabliranja nacionalističkih snaga u pojedinim republikama i na kraju do raspada Jugoslavije.
 
"Gledano iz današnje perspektive, čini se da ta njegova procena i nije baš bila pogrešna. No, s druge strane, treba se zapitati da li se zemljom moglo tako vladati na duge staze. Očigledno nije", ocenila je.
 
Navela je da se Jugoslavija posle Drugog svetskog rata razvila u modernu državu, da su nastali novi slojevi, takoreći "socijalističko gradjanstvo", i da se u društvu etablirao veliki broj intelektualaca.
 
"Oni nisu mogli da budu večno pasivizovani uz pomoć ideologije o zemlji radnika i seljaka, jednostranačkog sistema i kontrole medija. Već 1970-ih godina je taj model bio potrošen", kaže Čalić.
 
Ona navodi i da je Tito "jedna od najzanimljivijih istorijskih ličnosti 20. veka, proizvod epohe ekstrema, ekstremnih ideologija, ekstremnog nasilja, ali i ekstremnih predstava o tome kako je moguće oblikovati društvo u skladu s komunističkim modelom". Ipak, kaže Čalić, Tito se ne može svrstati u isti koš s velikim diktatorima, kao što su bili vodja nacističke Nemačke Adolf Hitler ili sovjetski komunistički lider Josif Visarionovič Staljin.
 
"U Jugoslaviji nije bilo masovnih čistki unutar Komunističke partije, nije bilo genocida, Jugoslavija nije vodila napadački rat. To nije bila diktatura", istakla je nemačka istoričarka. Čalić koja je bila i politička savetnica specijalnog izaslanika UN za nekadašnju Jugoslaviju i veštak Haškog tribunala, dodala je da Tito, naravno, nije bio ni demokrata zapadnog kova.
 
 
"Neposredno posle rata Tito je hteo da u Jugoslaviji uvede staljinistički model. Postojala je samo jedna ideologija, stvoren je jednopartijski sistem, mediji su bili pod kontrolom, delovala je teroristička tajna policija, bilo je političkih ubistava. Ali i tada je Partija više pokušavala da ljude uveri, nego što im je silom nešto nametala", navela je Čalić.
 
Dodala je da se po ugledu koji je uživao, kada je Tito umro, videlo da je "stajao iznad ideoloških tabora" jer "na sahranu su mu došli brojni svetski državnici, bilo je tu i demokratski izabranih predsednika država i vlada i diktatora i kraljeva". Velika popularnost Tita u Jugoslaviji može se, prema rečima Čalić, objasniti time što je zadovoljavao sasvim različite potrebe ljudi.
 
"Tu je gotovo za svakoga bilo nešto što ga je ili emocionalno doticalo, čemu se mogao diviti ili naprosto što je racionalno i intelektualno smatrao dobrim. Tito je imao ulogu partizanskog maršala i osnivača države, oca Jugoslavije. Kasnije, s modernizacijom zemlje, došle su i druge uloge, pre svega ona u celom svetu poštovanog državnika koji nosi poruku mira, što je naravno propagandistički bilo jako korišćeno", navela je.
 
Činjenica da se Tito rado okruživao luksuzom, "glamurom", da je voleo skupe automobile i da se rado družio s umetnicima, književnicima, glumcima, često i iz inostranstva, poput Sofije Loren ili Ričarda Bartona, davala mu je "auru slavne osobe", dodala je.
 
"Tito je dakle imao te različite uloge, nikada samo jednu, i one su se odlično nadopunjavale. To je sigurno doprinelo njegovoj velikoj popularnosti koja je delimično bila inscenirana, ali svakako ne u potpunosti", rekla je nemačka istoričarka.
 
Danas, 40 godina posle Titove smrti, i dalje se lome koplja oko toga da li je on bio diktator i oličenje zla ili heroj antifašističke borbe, vizionar i najsvetlija zvezda celog regiona. Mari-Žanin Čalić smatra da je to zato što je Tito postao metafora za probleme današnjice.
 
"Mnogi ljudi imaju osećaj da danas lošije žive. I onda se prošlost idealizuje. 'Zlatne šezdesete', kada su ljudi bez problema mogli da studiraju, kada je bilo dovoljno radnih mesta, a Jugoslavija uživala veliki ugled u svetu, uporedjuju se sa sadašnjom situacijom u kojoj sve ove zemlje nemaju ugled, gde je prosečni prihod za dve trećine manji od proseka EU, gde je nezaposlenost velika, a mladi, kvalifikovani ljudi napuštaju zemlju. I onda se mnogo toga projektuje na prošlost, na jedan ili drugi način", rekla je Čalić za DW.
Autor: Beta
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Јое
    19.10.2020 15:11
    @@Joe
    По Аустријском попису из 1910. године, у Истри и Ријеци је живело 182500 Италијана, што је било 50% становништва. Након Рапалског споразума, по Италијанском попису из 1921. године у Истри је живело 67% Италијана.

    Споразум Цветковић Мачек је био покушај да се сачува Југославија, па су Хрватима дали све што су ови тражили, без обзира да ли су захтеви били разумни или неразумни и без обзира на то што је споразум био на штету Срба и Словенаца, па му се успротивио и Корошец. Тај споразум је био на снази мање од две године и као захвалност за тај споразум, Хрвати су формирали НДХ, скоро у границама тог споразума. Реалнија подела на бановине, иако и ова на штету српског народа је била она из 1929. године. У том споразуму је тежња народа Црне Горе испоштована у виду Зетске бановине.

    Извештај CIA–RDP80–00810А008600430009–4 из 1955. године говори о незадовољству српских комуниста премештањем фабрика из Србије у Хрватску и Словенију. У извештају нисам видео списак, али ево неких примера: "Сапонија" из Суботице је премештена у Осијек, а фабрика батерија "Југотипер" у Загреб, Далмација Цемент из Солина је добио машине одузете из Беочинске фабрике цемента, Сплитско бродоградилиште је добило највећу металну пресу на Балкану, одузету из Крагујевца, бројне фабрике авиона и авионских делова у Србији ("Икарус", "Рогожарски", "Змај", "Утва", "Хиспано-Суиза", "Телеоптик", "Нестор", "Микрон"...) ни једна није преживела. Све су однете западној браћи. Словенци су прошли још боље од Хрвата
  • @Joe
    19.10.2020 12:32
    opet kazem izuci gradju
    Kojih 70 fabrika? Koji su izvori i koje su to fabrike tacno, ne trazim svih 70 naravno, samo ih pet npr. imenuj, ako je tesko pet onda makar tri i odakle su pomerene i gde. Dubrovnik je od Cvetkovic-Macek sporazuma u banovini Hrvatskoj bio, sto ce reci da je bio u sastavu jos od Kraljevine, ne od Tita. Vojvodina je kad tacno bila u sastavu Srbije pre prisajedinjenja da je dao komad Srbije Hrvatskoj? Opet pogledaj granice banovine Hrvatske i pogledaj gde se prostirala i koliki deo danasnjeg Srema je zauzimala i kome su otisli ti delovi, a narocito kasnije tokom NDH, gde nije samo Srem bio u sastavu ustaske drzave. U Istri je Hrvata bilo najvise, 1910. ih je bilo na popisu 170 hiljada, Italijana 145, a Slovenaca oko 55 hiljada, tako da je i to laz. Dalji ekonomski podaci o odlivu novca jasno govore da su Hrvatska i Slovenija i tek onda Vojvodina daleko najvise novca dali u Jugoslaviju a reciprocno nije vraceno ni trecina od toga, to potvrdjuju i studije i monografije Suzen Vudvord, Entonija Mesine u manjoj meri Freda Singltona i drugih, to su podaci o izlazu i ulazu novca. Naravno, to ne govori o tome da je Tito bio uspesan privredno jer je to netacno, taj model je i doveo do raspada Jugoslavije jer je i republikama dojadilo da se iz njih ispumpava novac, da je Gligorov sa Jovicem, Vojnicem i ostalima uspeo sprovesti privrednu reformu do kraja kako je zamisljeno i da su je potencijalno adaptirali i da smo evoluirali na kapitalizam verovatno bi Jugoslavija i danas postojala.
  • Јое
    19.10.2020 12:11
    @ozvalavljen
    Знам да је вама марксистима највећи проблем када не можете да сакријете истину и када вашим лажима више нико не верује, али навикавајте се на то.
  • realno
    19.10.2020 11:51
    za dijasporac
    Dijasporac, u kojoj zemlji si sad? Mislim, u Kanadi baš i ne govore kapishi. Znaš da je reč dijaspora grčkog porekla i znači rasuto seme. Rekao bih da je nekad stvarno bolje da je rasuto, nego da je niklo, bolje za čovečanstvo. Žvrljaš sledeće:
    "Sine jel kapiras sta si ti ispisao? Profesorica kaze da je dohodak, pazi sad, po glavi stanovnika na kraju SFRJ bio, po glavi stanovnika jos jednom, 9 puta veci u Sloveniji nego na Kosovu? Kapishi? No? Sta se moze, internet je dao pravo glasa i funkcionalno nepismenima, neinteligentnima, nelogicnima a ko je nama kriv sto gubimo vreme sa takvima."
    A sad funkcionalno pismeni, inteligentni dijasporac pročitaj citat:
    "U Sloveniji su ljudi 1945. bili po glavi stanovnika tri puta bogatiji od onih na Kosovu. A u 1980-im godinama bili su devet puta bogatiji. "
    Sva sreća da nam takvi dijasporci ne određuju ko ima pravo glasa.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest