Politička pozadina ubistva Đinđića još nije otkrivena

Pre 12 godina, na ulazu u zgradu Vlade Srbije, ubijen je prvi demokratski izabrani premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Svakog 12. marta, sada već više od decenije, postavlja se isto pitanje - gde bi Srbija bila da je Đinđić danas živ?

Karte na političkoj sceni su se drastično promešale 2012. godine, nakon duge, razočaravajuće vladavine onih od kojih se očekivalo da naslede Đinđićevu energiju i viziju i odvedu Srbiju u EU. Umesto njih su na vlast došli ljudi potekli iz stranaka protiv kojih se Đinđićeva DS borila devedesetih godina. Uprkos svemu, sada su oni zauzeli evropski kurs i dobili podršku Zapada, a činjenica da su za vreme njihove vladavine napravljeni neki značajni koraci ka EU omogućila je pojedinim liderima i da na raznim godišnjicama ističu da će "baš oni dovesti Srbiju do Brisela".

Na drugoj strani, ista ta DS, koja je nekada bila predvodnica evropskog puta, godinama je cepana i deljena iznutra, sukobi su nekoliko puta kulminirali stvaranjem novih stranaka, a na trenutke deluje da podele ni danas nisu završene. Demokrate dugo traže izlaz i konačno otrežnjenje nakon teških izbornih poraza i svojih krupnih grešaka, ujedno traže i novi kurs i snagu za opoziciono delovanje, ali i rešenje za sav teret svoje bliske prošlosti.

Srbija je 12 godina nakon ubistva Đinđića u ekonomski teškom stanju, obični građani žive loše, društvo nije reformisano, niti do kraja demokratizovano, pa se i danas govori o reformama u svim sferama društva, o stvarima koje je trebalo davno uraditi, o repovima devedesetih i činjenici da ni dvehiljadite nisu bile onakve kakvim su se mnogi nadali u godinama nakon 5. oktobra.

Politička pozadina još nije otkrivena

Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u 12.25. Vlada Srbije je, nekoliko sati nakon ubistva, proglasila vanredno stanje. Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana. To je potvrđivala i činjenica da je planirano da se tog dana, kako je Vlada kasnije saopštila, potpiše nalog za hapšenje jednog broja pripadnika te kriminalne grupe.

Za vreme vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji "Sablja", uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru. Uhapšen je neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, kao i nekoliko članova raspuštene JSO, ali i brojni pripadnici zemunskog klana. Ova hapšenja su, takođe, pomogla u razjašnjavanju brojnih ubistava koja su se desila ranije.

U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija skrivao se 14 meseci, ali se predao 2. maja 2004. godine. On je osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i izvršilac atentata Zvezdan Jovanović. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena.

Položeni venci

Članovi Vlade Srbije, predvođeni premijerom Aleksandrom Vučićem, jutros su odali poštu i položili venac na spomen-ploču u dvorištu vlade gde je ubijen premijer Đinđić. Članovi Đinđićeve vlade položili su vence u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, gde je premijer sahranjen.