Država daje stotine miliona evra medijima

Ipak, na okruglom stolu posvećenom uticaju javnog novca na medije, nije se mnogo raspravljalo o načinu trošenja tih para, već o tome ko kome pripada i ko je trebalo da dobije više.

Da postoji istina, laž i statistika potvrdilo je tumačenje urednika Informera Dragana Vučićevića o tome koliko se para iz 124 državne institucije slilo u koji medij. Na primer, činjenica da je nedeljnik Vreme finansiran sa oko 34 miliona dinara, dok je Informer dobio svega 17 miliona, a Pink 37 kaže, sama govori kome država daje najviše. "Upravo ste vi ovim izveštajem draga gospodo, i hvala vam na tome, dokazali da država daje najviše javnih para, kako vi kažete, onima koji je najviše napadaju", rekao je Vučićević.

Članica Saveta Miroslava Milenović rekla je, s druge strane, da tu nema javih preduzeća, marketinških agencija, niti posrednika. "Možemo samo da govorimo da se tu radi o minimalnom novcu koji je došao direktno", navela je Milenović. Ona je rekla da je Savet za borbu protiv korupcije procenio je da su od od 2011. do 2014. godine državne i lokalne institucije i preduzeća potrošili najmanje 840 miliona evra za usluge marketinga.

Milenović je dodala da trećina tog iznosa odlazi na usluge oglašavanja, trećina na donacije i sponzorstva, a trećina na ostale. Prema njenim rečima, medijski zakoni iz 2014. godine, nisu postigli ono što se očekivalo. Ona je rekla da je Savet već skretao pažnju da najavljena privatizacija neće moći da reši problem medija, već da je u medijima pre svega problem nestransparentno finansiranje i trošenje sredstava i regulativa koja podstiče takav način trošenja.

"Pokušali smo da ukažemo kako se to radi preko oglašavanja, marketinga i narazličitijih vrsta sponzorstava i donacija i to pre svega preko simuliranih javnih nabavki", rekla je ona i naglasila da Savet do danas nije dobio određene podatke iz Telekoma Srbija i Srbijagasa, o troškovima za oglašavanje i da i dalje odbijaju da dostave bilo kakve informacije. "Iz finansijskog izveštaja možemo da naslutimo da se radi u milionskim iznosima, i to u evrima", rekla je ona.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević je izjavila da tržište učestvuje u oglašavanju srpskih medija sa oko 160 miliona evra godišnje, a država sačak više od 200 miliona evra. - Haos u medijskom svetu Srbije opstaje uprkos dva talasa reformi, ekonomske krize i tehnološkog napretka - konstantovala je Milivojević. Prema njenim rečima, kada se u Srbiji država povuče iz vlasništva u medijima, to ne znači da se povukla iz uticaja na medije i da će mediji ubuduće biti slobodni i autonomni.

Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka je ocenila da je finansiranje medija u Srbiji "najteža tajna", vezana za brojne složene aktere. - Zakonska regulativa finansiranja medija u Srbiji gotovo da ne postoji. Kao što se ne poštuju ni evropski standardi vezani za državno ravnopravno tretiranje svih medija - konstantovala je Matić. Prema njenim rečima, u Srbiji postoji razgranata mreža tokova javnog novca koju niko ne kontroliše, pa se ta sredstva troše nekontrilisano.

Okupljeni su se osvrnuli i na projektno finansiranje medija poput onog u Nišu gde su mediji u vlasništvu jedne porodice osvojili 85 odsto novca oprdeljenog za medijske projekte, kao i na to da su pojedine televizije dobile dva i po puta više para na račun projektnog finansiranja od iznosa po kojoj su prodate u privatizaciji.

Autor: Beta