"Bolest poljupca" može biti indikator za razvoj multiple skleroze
Infektivna mononukleoza, virusna bolest poznata pod romantičnim, ali obmanjujućim nadimkom "bolest poljupca", uglavnom je benigna i prolazna.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Međutim, iza nje se krije virus koji naučnici sve više povezuju sa mnogo ozbiljnijim stanjima - uključujući multiplu sklerozu (MS), ozbiljnu neurodegenerativnu bolest koja pogađa skoro tri miliona ljudi širom sveta, piše Zdravlje Hina.
Prema rezultatima velike studije koju su sproveli naučnici sa Harvarda, objavljene u prestižnom časopisu "Science", uzročnik mononukleoze - Epštajn-Barov virus (EBV) - mogao bi biti ključni faktor u razvoju multiple skleroze.
Ovo otkriće otvara mogućnosti za razvoj prevencije i terapija usmerenih ne samo na virus, već i na sprečavanje jedne od najzagonetnijih autoimunih bolesti modernog doba, piše N1.
Šta je tačno mononukleoza?
Infektivna mononukleoza je akutna virusna bolest koju u čak 90 odsto slučajeva izaziva Epštajn-Barov virus, član porodice herpesvirusa, poznat i kao humani herpesvirus tipa 4.
Drugi mogući uzroci uključuju citomegalovirus (CMV) i, retko, parazite kao što je Toxoplasma gondii.
Bolest se najčešće javlja kod adolescenata i mladih odraslih, posebno između 15. i 25. godine, dok se kod dece infekcija često javlja tiho, bez značajnih simptoma.
Kod odraslih koji prvi put dođu u kontakt sa virusom, simptomi mogu biti izraženiji, a oporavak može trajati duže.
Pročitaj još
Mononukleoza se naziva "bolest poljupca" zbog načina prenošenja - najčešće putem pljuvačke.
Virus se takođe može preneti putem krvi, seksa, transfuzije ili transplantacije organa, ali najčešći put ostaje bliski fizički kontakt - ljubljenje, deljenje pribora za jelo, igračaka ili čaša.
Uzorak krvi koji sadrži uzročnika mononukleoze - Epštajn-Barov virus.
Kako prepoznati bolest?
Bolest obično počinje nejasnim simptomima: gubitkom energije, apatijom, povišenom telesnom temperaturom i bolovima u mišićima.
Zatim se razvijaju izraženiji simptomi, kao što su crvenilo i bol u grlu, otečeni limfni čvorovi na vratu, povišena telesna temperatura (često iznad 39 °C), uvećana jetra i slezina i osip sličan onom kod malih boginja.
Kod dece, simptomi mogu biti blagi i lako se mogu zameniti sa običnom virusnom infekcijom.
Specifičnost mononukleoze je u nalazu krvi - karakteristična pojava takozvanih atipičnih limfocita, kao i povećan broj leukocita.
U ranim fazama bolesti, analize krvi za enzime jetre često pokazuju blago povišene vrednosti, što može ukazivati na prolazno oštećenje jetre.
Simptomi se obično javljaju četiri do šest nedelja nakon kontakta sa virusom, a kod većine pacijenata bolest traje od dve do šest nedelja. Umor i slabost mogu trajati nekoliko meseci, posebno kod odraslih.
Komplikacije su retke, ali moguće
Iako se mononukleoza u većini slučajeva smatra blagom bolešću, kod određenog broja pacijenata mogu se javiti komplikacije. Najčešći među njima su ruptura slezine, hepatitis, upala pluća, anemija, trombocitopenija i neurološke komplikacije poput meningitisa ili encefalitisa.
Zbog uvećane slezine, koja je posebno osetljiva u akutnoj fazi bolesti, savetuje se izbegavanje fizičkih aktivnosti koje uključuju naprezanje trbušnog zida - poput kontaktnih sportova - najmanje četiri nedelje nakon dijagnoze.
Lečenje je simptomatsko: odmor, hidratacija i snižavanje temperature. Antibiotici se ne koriste jer je u pitanju virusna infekcija, osim ako ne postoji bakterijska superinfekcija (npr. streptokokna angina).
Hrvatski podaci - infekcija je češća nego što se mislilo
Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), u Hrvatskoj je 2022. godine prijavljeno 515 slučajeva infektivne mononukleoze, dok je 2023. godine broj porastao na 1.030 slučajeva - gotovo dvostruko.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da ove brojke ne odražavaju stvarnu rasprostranjenost bolesti.
"Mononukleoza je mnogo češća nego što pokazuju zvanični podaci. Veliki broj slučajeva ostaje neprijavljen jer su simptomi blagi ili odsutni. To nije neuobičajeno povećanje, već bolja dijagnoza ili slučajno kolebanje", objašnjava prof. dr Goran Tešović, specijalista za infektivne bolesti u detinjstvu.
Procenjuje se da je većina odraslih - između 90 i 95 procenata - već inficirana EPB virusom do 30. godine, često ne znajući da su imali mononukleozu.
Kada jednom uđe u telo, virus ostaje u njemu doživotno, u stanju latentnosti, i povremeno se može reaktivirati.
Epitelijalni virus (EPV) i multipla skleroza - šta kaže nauka?
Multipla skleroza je hronična inflamatorna bolest centralnog nervnog sistema, kod koje imuni sistem napada mijelinsku membranu nervnih vlakana, uzrokujući poremećaje u prenosu impulsa.
To dovodi do raznih neuroloških simptoma - od gubitka osećaja i slabosti u udovima, do poremećaja vida, ravnoteže i kognitivnih funkcija. U najtežim oblicima, Bolest može dovesti do potpune nepokretnosti.
Uzroci multiple skleroze dugo su ostali nejasni, a sumnjalo se na kombinaciju genetske predispozicije i faktora okoline. Ali nova studija sa Harvarda snažno ukazuje na Epštajn-Barov virus kao glavnog kandidata za okidač ove bolesti.
Naučnici su analizirali više od deset miliona vojnih evidencija SAD i fokusirali se na 955 osoba kojima je dijagnostikovana multipla skleroza tokom vojne službe.
Uporedili su serološke uzorke prikupljene svake dve godine, analizirali prisustvo EPV-a i uporedili ga sa naknadnim razvojem bolesti.
Rezultati su pokazali da se rizik od multiple skleroze povećava čak 32 puta nakon EPV infekcije. Nijedan drugi virus, uključujući citomegalovirus, nije pokazao takvu povezanost.
"Godinama istražujemo vezu između EBV-a i multiple skleroze, ali ovo je prvi dokaz koji jasno potvrđuje uzročno-posledičnu vezu. Ovo otkriće otvara vrata prevenciji - ako bismo mogli da sprečimo EBV infekciju, mogli bismo da sprečimo i multiplu sklerozu", rekao je prof. Alberto Ašerio, šef istraživanja sa Harvarda.
Ali sprečavanje EBV-a nije lak zadatak. Virus je veoma rasprostranjen i trenutno ne postoji vakcina niti specifična antivirusna terapija protiv njega.
Vakcina - ključ budućnosti?
Postoji nada u razvoj vakcine protiv virusa Epštajn-Bar. Farmaceutske kompanije godinama rade na razvoju takvih vakcina, a napredak u tehnologiji mRNK, koja se takođe koristi za kovid vakcine, dodatno je ubrzao istraživanje.
Vakcina protiv EPV-a ne bi imala samo efekat na mononukleozu - bolest koja, iako uglavnom blaga, može oslabiti telo nedeljama - već bi potencijalno sprečila i multiplu sklerozu i neke oblike limfoma povezane sa EPV-om.
"Budućnost prevencije multiple skleroze verovatno leži u suzbijanju EPB infekcije. Ako razvijemo efikasnu vakcinu, to bi mogla biti istorijska prekretnica u neurologiji", ističe Ašerio.
Kako se zaštititi?
Pošto je EPV prisutan kod većine odraslih, potpuna zaštita nije moguća. Međutim, higijenske mere mogu pomoći u smanjenju prenosa virusa među decom i mladima. To uključuje izbegavanje deljenja pribora za jelo, pića i ličnih predmeta i pranje ruku i dečjih igračaka. Iako je prevencija mononukleoze ograničena, edukacija može pomoći u ranom prepoznavanju i blagovremenom reagovanju na simptome.
Infektivna mononukleoza ostaje bolest sa dva lica - jedno je uglavnom bezopasno, drugo može biti mnogo ozbiljnije nego što se dugo verovalo. Dok čekamo razvoj vakcine i dodatna istraživanja, važno je nastaviti da pratimo nova naučna saznanja i prepoznamo potencijalni značaj ovog "nevidljivog" virusa u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
Ako se potvrde nalazi studije sa Harvarda, borba protiv virusa Epštajn-Bar jednog dana bi mogla postati borba protiv multiple skleroze - korak bliže zdravijem i lakšem životu za milione ljudi širom sveta.
Deca dele obroke iz zajedničkih činija, što može izazvati mononukleozu.
Trenutni status razvoja vakcine protiv EPV-a
- Moderna razvija mRNK vakcinu koja je u fazi I kliničkih ispitivanja.
- Centar za rak Fred Hačinson testira vakcinu zasnovanu na gH/gL proteinima EBV-a, koja je pokazala ograničenu zaštitu od srodnog virusa kod rezus makakija u laboratorijskim modelima.
- ModeX Therapeutics, u saradnji sa Merck-om, razvija vakcinu koja je takođe u fazi I kliničkih ispitivanja.
- Australijski istraživači iz Berghofer instituta QIMR razvili su vakcinu koja cilja više delova virusa i pokazala je jak, dugotrajan imunitet u laboratorijskim modelima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jod neophodan i u trudnoći
30.05.2025.•
0
Najvažniji period za neurološki razvoj deteta je period trudnoće i prvih nekoliko godina života.
Potvrđen prvi slučaj leptospiroze u Bijelom Polju
30.05.2025.•
0
U Bijelom Polju u Crnoj Gori potvrđen je prvi slučaj leptospiroze, bolesti koja se prenosi sa zaraženih životinja na ljude, potvrdio je danas crnogorski Institut za javno zdravlje.
U Francuskoj zabrana pušenje od 1. jula na plažama, u parkovima i oko škola
30.05.2025.•
10
Vlada Francuske je najavila da će od 1. jula biti zabranjeno pušenje na otvorenim javnim mestima gde mogu biti deca, kao što su plaže, parkovi, okolina škola, autobuska stajališta i sportski objekti.
Uskoro počinje testiranje na ljudima antibiotika protiv infekcija opasnih po život
29.05.2025.•
0
Uskoro će na ljudima početi finalna ispitivanja antibiotika zosurabalpin, koji je namenjen lečenju infekcija opasnih po život, saopštila je švajcarska farmaceutska kompanija "Roš".
Dan borbe protiv hematoloških maligniteta: Nedostaju inovativne terapije
28.05.2025.•
0
Koalicija udruženja pacijenata sa hematološkim malignitetima danas je ukazala da u Srbiji nedostaju inovativne terapije za lečenje tih oboljenja.
Francuska: Donji dom usvojio zakon o legalizaciji eutanazije, treba da ga usvoji i Senat
27.05.2025.•
2
Donji dom francuske Nacionalne skupštine danas je većinom glasova usvojio zakon koji će, ako ga usvoji i Senat, omogućiti eutanaziju.
U Sarajevu tri nova slučaja zaraze leptospirozom
27.05.2025.•
0
U Kantonu Sarajevo (KS) danas su potvrđena tri nova slučaja zaraze leptospirozom, saopšteno je iz kantonalnog Zavoda za javno zdravstvo.
Šta je lеptоspirоzа: Simptоmi bolesti, lečenje i mere prevencije
26.05.2025.•
0
Leptospiroza je infektivno oboljenje iz grupe bakterijskih zoonoza, čiji je uzročnik patogena bakterija iz roda Leptospira.
Kina objavila nacionalne smernice zdrave ishrane zbog epidemije gojaznosti
26.05.2025.•
2
Nacionalni komitet za ishranu i zdravlje Kine objavio je smernice o ishrani s ciljem podsticanja zdravijih prehrambenih navika među stanovništvom i rešavanja sve ozbiljnijeg problema gojaznosti.
Zbog zagrevanja planete: Gljivice koje izazivaju infekcije širiće se na nove delove Zemlje
25.05.2025.•
1
Gljivice koje izazivaju infekcije i odgovorne su za milione smrtnih slučajeva godišnje, značajno će se proširiti na nove regione kako se planeta zagreva.
Napravljena kontaktna sočiva koja omogućavaju vid u mraku
25.05.2025.•
0
Naučnici su stvorili kontaktna sočiva koja omogućavaju osobi koja ih nosi da vidu u mraku, i to zatvorenih očiju.
Nije svejedno koji magnezijum pijete: Možda uzimate pogrešan a da ni ne znate
25.05.2025.•
0
Pre nego što uzmete prvi magnezijum koji vam padne pod ruku dobro razmislite, jer nisu svi isti - i nisu svi za vas.
Položaj u kojem spavamo je važan za naše zdravlje i utiče na dugovečnost
24.05.2025.•
0
Spavanje je neophodno za zdravlje, ali položaj u kojem spavamo može praviti značajnu razliku između odmornog tela i hronične iscrpljenosti.
Istraživači razvili metod koji bi virus HIV mogao da učini trajno bezopasnim
24.05.2025.•
0
Istraživači na Katoličkom univerzitetu Leven u Belgiji razvili su metod koji bi virus HIV mogao da učini trajno bezopasnim, javila je briselska novinska agencija Belga.
Engleska započinje program vakcinacije protiv gonoreje
24.05.2025.•
1
Vakcina protiv gonoreje biće primenjena u Engleskoj kao deo prvog programa te vrste na svetu, objavili su zvaničnici.
Šta može biti od koristi u prevenciji štetnog dejstva duvanskih proizvoda?
23.05.2025.•
0
Upotreba duvana i duvanskih proizvoda predstavlja veliki zdravstveni problem. Veliki broj stanovnika u Srbiji, kako odraslih, tako i maloletnih osoba, koristi cigarete, elektronske cigarete ili snus.
Udruženje Inovia: Srbija na začelju Evrope po dostupnosti inovativnih lekova
23.05.2025.•
1
Srbija se, prema istraživanju Evropske federacije farmaceutske industrije i nacionalnih asocijacija (EFPIA), ponovo našla među zemljama sa najlošijom dostupnošću inovativnih lekova u Evropi.
Jod - mali, ali značajan mineral
23.05.2025.•
0
Umorni ste bez razloga, kosa vam opada, koncentracija se slabija, a vaga tvrdoglavo stoji?
Čak 700.000 građana Srbije nema nijedan zub
22.05.2025.•
17
Više od 11 odsto građana Srbije, odnosno oko 700.000, nema nijedan zub, što je stanje koje ima aspekt invaliditeta, dok svega 8,3 odsto građana ima sve zube.
Zašto je koenzim Q10 važan za pravilan rad srca - objašnjava kardiolog
21.05.2025.•
0
Da li ste znali da srce dnevno napravi oko 100.000 otkucaja?
Komentari 1
Sara
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar