"Bolest poljupca" može biti indikator za razvoj multiple skleroze
Infektivna mononukleoza, virusna bolest poznata pod romantičnim, ali obmanjujućim nadimkom "bolest poljupca", uglavnom je benigna i prolazna.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Međutim, iza nje se krije virus koji naučnici sve više povezuju sa mnogo ozbiljnijim stanjima - uključujući multiplu sklerozu (MS), ozbiljnu neurodegenerativnu bolest koja pogađa skoro tri miliona ljudi širom sveta, piše Zdravlje Hina.
Prema rezultatima velike studije koju su sproveli naučnici sa Harvarda, objavljene u prestižnom časopisu "Science", uzročnik mononukleoze - Epštajn-Barov virus (EBV) - mogao bi biti ključni faktor u razvoju multiple skleroze.
Ovo otkriće otvara mogućnosti za razvoj prevencije i terapija usmerenih ne samo na virus, već i na sprečavanje jedne od najzagonetnijih autoimunih bolesti modernog doba, piše N1.
Šta je tačno mononukleoza?
Infektivna mononukleoza je akutna virusna bolest koju u čak 90 odsto slučajeva izaziva Epštajn-Barov virus, član porodice herpesvirusa, poznat i kao humani herpesvirus tipa 4.
Drugi mogući uzroci uključuju citomegalovirus (CMV) i, retko, parazite kao što je Toxoplasma gondii.
Bolest se najčešće javlja kod adolescenata i mladih odraslih, posebno između 15. i 25. godine, dok se kod dece infekcija često javlja tiho, bez značajnih simptoma.
Kod odraslih koji prvi put dođu u kontakt sa virusom, simptomi mogu biti izraženiji, a oporavak može trajati duže.
Pročitaj još
Mononukleoza se naziva "bolest poljupca" zbog načina prenošenja - najčešće putem pljuvačke.
Virus se takođe može preneti putem krvi, seksa, transfuzije ili transplantacije organa, ali najčešći put ostaje bliski fizički kontakt - ljubljenje, deljenje pribora za jelo, igračaka ili čaša.
Uzorak krvi koji sadrži uzročnika mononukleoze - Epštajn-Barov virus.
Kako prepoznati bolest?
Bolest obično počinje nejasnim simptomima: gubitkom energije, apatijom, povišenom telesnom temperaturom i bolovima u mišićima.
Zatim se razvijaju izraženiji simptomi, kao što su crvenilo i bol u grlu, otečeni limfni čvorovi na vratu, povišena telesna temperatura (često iznad 39 °C), uvećana jetra i slezina i osip sličan onom kod malih boginja.
Kod dece, simptomi mogu biti blagi i lako se mogu zameniti sa običnom virusnom infekcijom.
Specifičnost mononukleoze je u nalazu krvi - karakteristična pojava takozvanih atipičnih limfocita, kao i povećan broj leukocita.
U ranim fazama bolesti, analize krvi za enzime jetre često pokazuju blago povišene vrednosti, što može ukazivati na prolazno oštećenje jetre.
Simptomi se obično javljaju četiri do šest nedelja nakon kontakta sa virusom, a kod većine pacijenata bolest traje od dve do šest nedelja. Umor i slabost mogu trajati nekoliko meseci, posebno kod odraslih.
Komplikacije su retke, ali moguće
Iako se mononukleoza u većini slučajeva smatra blagom bolešću, kod određenog broja pacijenata mogu se javiti komplikacije. Najčešći među njima su ruptura slezine, hepatitis, upala pluća, anemija, trombocitopenija i neurološke komplikacije poput meningitisa ili encefalitisa.
Zbog uvećane slezine, koja je posebno osetljiva u akutnoj fazi bolesti, savetuje se izbegavanje fizičkih aktivnosti koje uključuju naprezanje trbušnog zida - poput kontaktnih sportova - najmanje četiri nedelje nakon dijagnoze.
Lečenje je simptomatsko: odmor, hidratacija i snižavanje temperature. Antibiotici se ne koriste jer je u pitanju virusna infekcija, osim ako ne postoji bakterijska superinfekcija (npr. streptokokna angina).
Hrvatski podaci - infekcija je češća nego što se mislilo
Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), u Hrvatskoj je 2022. godine prijavljeno 515 slučajeva infektivne mononukleoze, dok je 2023. godine broj porastao na 1.030 slučajeva - gotovo dvostruko.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da ove brojke ne odražavaju stvarnu rasprostranjenost bolesti.
"Mononukleoza je mnogo češća nego što pokazuju zvanični podaci. Veliki broj slučajeva ostaje neprijavljen jer su simptomi blagi ili odsutni. To nije neuobičajeno povećanje, već bolja dijagnoza ili slučajno kolebanje", objašnjava prof. dr Goran Tešović, specijalista za infektivne bolesti u detinjstvu.
Procenjuje se da je većina odraslih - između 90 i 95 procenata - već inficirana EPB virusom do 30. godine, često ne znajući da su imali mononukleozu.
Kada jednom uđe u telo, virus ostaje u njemu doživotno, u stanju latentnosti, i povremeno se može reaktivirati.
Epitelijalni virus (EPV) i multipla skleroza - šta kaže nauka?
Multipla skleroza je hronična inflamatorna bolest centralnog nervnog sistema, kod koje imuni sistem napada mijelinsku membranu nervnih vlakana, uzrokujući poremećaje u prenosu impulsa.
To dovodi do raznih neuroloških simptoma - od gubitka osećaja i slabosti u udovima, do poremećaja vida, ravnoteže i kognitivnih funkcija. U najtežim oblicima, Bolest može dovesti do potpune nepokretnosti.
Uzroci multiple skleroze dugo su ostali nejasni, a sumnjalo se na kombinaciju genetske predispozicije i faktora okoline. Ali nova studija sa Harvarda snažno ukazuje na Epštajn-Barov virus kao glavnog kandidata za okidač ove bolesti.
Naučnici su analizirali više od deset miliona vojnih evidencija SAD i fokusirali se na 955 osoba kojima je dijagnostikovana multipla skleroza tokom vojne službe.
Uporedili su serološke uzorke prikupljene svake dve godine, analizirali prisustvo EPV-a i uporedili ga sa naknadnim razvojem bolesti.
Rezultati su pokazali da se rizik od multiple skleroze povećava čak 32 puta nakon EPV infekcije. Nijedan drugi virus, uključujući citomegalovirus, nije pokazao takvu povezanost.
"Godinama istražujemo vezu između EBV-a i multiple skleroze, ali ovo je prvi dokaz koji jasno potvrđuje uzročno-posledičnu vezu. Ovo otkriće otvara vrata prevenciji - ako bismo mogli da sprečimo EBV infekciju, mogli bismo da sprečimo i multiplu sklerozu", rekao je prof. Alberto Ašerio, šef istraživanja sa Harvarda.
Ali sprečavanje EBV-a nije lak zadatak. Virus je veoma rasprostranjen i trenutno ne postoji vakcina niti specifična antivirusna terapija protiv njega.
Vakcina - ključ budućnosti?
Postoji nada u razvoj vakcine protiv virusa Epštajn-Bar. Farmaceutske kompanije godinama rade na razvoju takvih vakcina, a napredak u tehnologiji mRNK, koja se takođe koristi za kovid vakcine, dodatno je ubrzao istraživanje.
Vakcina protiv EPV-a ne bi imala samo efekat na mononukleozu - bolest koja, iako uglavnom blaga, može oslabiti telo nedeljama - već bi potencijalno sprečila i multiplu sklerozu i neke oblike limfoma povezane sa EPV-om.
"Budućnost prevencije multiple skleroze verovatno leži u suzbijanju EPB infekcije. Ako razvijemo efikasnu vakcinu, to bi mogla biti istorijska prekretnica u neurologiji", ističe Ašerio.
Kako se zaštititi?
Pošto je EPV prisutan kod većine odraslih, potpuna zaštita nije moguća. Međutim, higijenske mere mogu pomoći u smanjenju prenosa virusa među decom i mladima. To uključuje izbegavanje deljenja pribora za jelo, pića i ličnih predmeta i pranje ruku i dečjih igračaka. Iako je prevencija mononukleoze ograničena, edukacija može pomoći u ranom prepoznavanju i blagovremenom reagovanju na simptome.
Infektivna mononukleoza ostaje bolest sa dva lica - jedno je uglavnom bezopasno, drugo može biti mnogo ozbiljnije nego što se dugo verovalo. Dok čekamo razvoj vakcine i dodatna istraživanja, važno je nastaviti da pratimo nova naučna saznanja i prepoznamo potencijalni značaj ovog "nevidljivog" virusa u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
Ako se potvrde nalazi studije sa Harvarda, borba protiv virusa Epštajn-Bar jednog dana bi mogla postati borba protiv multiple skleroze - korak bliže zdravijem i lakšem životu za milione ljudi širom sveta.
Deca dele obroke iz zajedničkih činija, što može izazvati mononukleozu.
Trenutni status razvoja vakcine protiv EPV-a
- Moderna razvija mRNK vakcinu koja je u fazi I kliničkih ispitivanja.
- Centar za rak Fred Hačinson testira vakcinu zasnovanu na gH/gL proteinima EBV-a, koja je pokazala ograničenu zaštitu od srodnog virusa kod rezus makakija u laboratorijskim modelima.
- ModeX Therapeutics, u saradnji sa Merck-om, razvija vakcinu koja je takođe u fazi I kliničkih ispitivanja.
- Australijski istraživači iz Berghofer instituta QIMR razvili su vakcinu koja cilja više delova virusa i pokazala je jak, dugotrajan imunitet u laboratorijskim modelima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
VIDEO: Vaša krvna grupa utiče na rizik od ranog moždanog udara
15.12.2025.•
0
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Stanišić: Sve što pojedemo ima plastiku i aditive u sebi
15.12.2025.•
2
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Hemikalija u tamnoj čokoladi mogla bi usporiti starenje
15.12.2025.•
1
Hemikalija pronađena u tamnoj čokoladi mogla bi pomoći u usporavanju starenja, sugerišu naučnici.
VIDEO: Ogromna studija otkriva odakle zapravo dolazi giht - i nije ono što smo mislili
15.12.2025.•
1
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre
15.12.2025.•
0
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Plavša.
"Džonson i Džonson" mora da isplati 40 miliona dolara ženama koje tvrde da je puder kriv za rak
15.12.2025.•
0
Kompaniji "Džonson i Džonson" (J&J) naloženo je da isplati ukupno 40 miliona dolara odštete dvema ženama koje tvrde da je bebi puder na bazi talka doprineo razvoju raka jajnika.
Pet razloga zašto treba redovno jesti pileću supu
15.12.2025.•
1
Supa sa piletinom i rezancima može biti deo uravnotežene ishrane.
Šta se dešava s vašim telom ako svakog dana jedete avokado
15.12.2025.•
4
Avokado je ukusan i sit i prava je nutritivna bomba. Prepun je vitamina, minerala, vlakana i zdravih masti.
Udruženje pacijenata Srbije: Uprkos obećanjima nije doneta nova lista inovativnih lekova
14.12.2025.•
1
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Nedovoljno spavanje može skratiti životni vek, pokazuje nova studija
14.12.2025.•
2
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Naučnici otkrili: Gojaznost opasnija za visok krvni pritisak nego što se mislilo
13.12.2025.•
5
Gojaznost već godinama nosi reputaciju jednog od glavnih neprijatelja zdravlja srca i krvnih sudova.
Kralj Čarls Treći govorio o svom lečenju, promoviše rani skrining
12.12.2025.•
0
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija potvrdila dva slučaja lepre, prvi posle više od 40 godina
12.12.2025.•
2
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
SZO: I nova analiza potvrđuje da vakcine ne izazivaju autizam
11.12.2025.•
2
Komitet za bezbednost vakcina Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštio je da najnoviji pregledi naučnih dokaza ponovo potvrđuju da ne postoji veza između vakcina i poremećaja iz spektra autizma.
Donor sperme sa retkom genetskom mutacijom koja uzrokuje rak otac je 200 dece - neka već umrla
10.12.2025.•
6
Donor sperme koji je nesvesno nosio genetsku mutaciju koja dramatično povećava rizik od raka postao je otac najmanje 197 dece širom Evrope, otkrila je velika istraga.
Pacijent sa presađenim bubregom umro od besnila - zaražen preko doniranog organa
10.12.2025.•
0
Stanovnik američke savezne države Mičigen preminuo je od besnila nakon što mu je doniran bubreg muškarca koji se zarazio kada ga je ogrebao tvor i umro od te bolesti, saopštio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Istraživanje pokazalo da beli luk ima snažna antimikrobna svojstva u oralnoj nezi
09.12.2025.•
0
Ekstrakt belog luka ima antimikrobna svojstva uporediva sa uobičajenim antisepticima i dezinfekcionim sredstvima, poput hlorheksidina, navode stručnjaci sa Univerziteta u Šardži.
U Japanu "kriza demencije": Prošle godine više od 18.000 starijih osoba odlutalo, uvedeno GPS praćenje
08.12.2025.•
0
Prošle godine više od 18.000 starijih osoba koje žive sa demencijom napustilo je svoje domove i odlutalo po Japanu, a oko 500 njih je kasnije pronađeno mrtvo.
San Francisko tuži prehrambene gigante jer su hranu "učinili neprepoznatljivom za ljude"
07.12.2025.•
0
Grad San Francisko podneo je tužbu protiv nekih od najvećih proizvođača hrane u toj zemlji, tvrdeći da je ultraprerađena hrana, poput proizvoda kompanija Coca-cola i Nestle, odgovorna za javnozdravstvenu krizu.
VIDEO: Mikrobiolozi objašnjavaju šta se dešava u vašim ustima kada jedete šećer
07.12.2025.•
0
Usled sezone slava i novogodišnjih i božićnih praznika, kraj jedne godine i početak sledeće je često prepun prilika da konzumiramo šećer.
Naučnici otkrili prvi pojedinačni gen koji direktno uzrokuje mentalne poremećaje
07.12.2025.•
1
Genetika se retko može svesti na jednostavno pravilo da jedan gen uzrokuje određeni zdravstveni problem. Ipak, novo istraživanje otkrilo je ono što bi moglo biti redak izuzetak.
Komentari 1
Sara
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar