"Bolest poljupca" može biti indikator za razvoj multiple skleroze
Infektivna mononukleoza, virusna bolest poznata pod romantičnim, ali obmanjujućim nadimkom "bolest poljupca", uglavnom je benigna i prolazna.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Međutim, iza nje se krije virus koji naučnici sve više povezuju sa mnogo ozbiljnijim stanjima - uključujući multiplu sklerozu (MS), ozbiljnu neurodegenerativnu bolest koja pogađa skoro tri miliona ljudi širom sveta, piše Zdravlje Hina.
Prema rezultatima velike studije koju su sproveli naučnici sa Harvarda, objavljene u prestižnom časopisu "Science", uzročnik mononukleoze - Epštajn-Barov virus (EBV) - mogao bi biti ključni faktor u razvoju multiple skleroze.
Ovo otkriće otvara mogućnosti za razvoj prevencije i terapija usmerenih ne samo na virus, već i na sprečavanje jedne od najzagonetnijih autoimunih bolesti modernog doba, piše N1.
Šta je tačno mononukleoza?
Infektivna mononukleoza je akutna virusna bolest koju u čak 90 odsto slučajeva izaziva Epštajn-Barov virus, član porodice herpesvirusa, poznat i kao humani herpesvirus tipa 4.
Drugi mogući uzroci uključuju citomegalovirus (CMV) i, retko, parazite kao što je Toxoplasma gondii.
Bolest se najčešće javlja kod adolescenata i mladih odraslih, posebno između 15. i 25. godine, dok se kod dece infekcija često javlja tiho, bez značajnih simptoma.
Kod odraslih koji prvi put dođu u kontakt sa virusom, simptomi mogu biti izraženiji, a oporavak može trajati duže.
Pročitaj još
Mononukleoza se naziva "bolest poljupca" zbog načina prenošenja - najčešće putem pljuvačke.
Virus se takođe može preneti putem krvi, seksa, transfuzije ili transplantacije organa, ali najčešći put ostaje bliski fizički kontakt - ljubljenje, deljenje pribora za jelo, igračaka ili čaša.
Uzorak krvi koji sadrži uzročnika mononukleoze - Epštajn-Barov virus.
Kako prepoznati bolest?
Bolest obično počinje nejasnim simptomima: gubitkom energije, apatijom, povišenom telesnom temperaturom i bolovima u mišićima.
Zatim se razvijaju izraženiji simptomi, kao što su crvenilo i bol u grlu, otečeni limfni čvorovi na vratu, povišena telesna temperatura (često iznad 39 °C), uvećana jetra i slezina i osip sličan onom kod malih boginja.
Kod dece, simptomi mogu biti blagi i lako se mogu zameniti sa običnom virusnom infekcijom.
Specifičnost mononukleoze je u nalazu krvi - karakteristična pojava takozvanih atipičnih limfocita, kao i povećan broj leukocita.
U ranim fazama bolesti, analize krvi za enzime jetre često pokazuju blago povišene vrednosti, što može ukazivati na prolazno oštećenje jetre.
Simptomi se obično javljaju četiri do šest nedelja nakon kontakta sa virusom, a kod većine pacijenata bolest traje od dve do šest nedelja. Umor i slabost mogu trajati nekoliko meseci, posebno kod odraslih.
Komplikacije su retke, ali moguće
Iako se mononukleoza u većini slučajeva smatra blagom bolešću, kod određenog broja pacijenata mogu se javiti komplikacije. Najčešći među njima su ruptura slezine, hepatitis, upala pluća, anemija, trombocitopenija i neurološke komplikacije poput meningitisa ili encefalitisa.
Zbog uvećane slezine, koja je posebno osetljiva u akutnoj fazi bolesti, savetuje se izbegavanje fizičkih aktivnosti koje uključuju naprezanje trbušnog zida - poput kontaktnih sportova - najmanje četiri nedelje nakon dijagnoze.
Lečenje je simptomatsko: odmor, hidratacija i snižavanje temperature. Antibiotici se ne koriste jer je u pitanju virusna infekcija, osim ako ne postoji bakterijska superinfekcija (npr. streptokokna angina).
Hrvatski podaci - infekcija je češća nego što se mislilo
Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), u Hrvatskoj je 2022. godine prijavljeno 515 slučajeva infektivne mononukleoze, dok je 2023. godine broj porastao na 1.030 slučajeva - gotovo dvostruko.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da ove brojke ne odražavaju stvarnu rasprostranjenost bolesti.
"Mononukleoza je mnogo češća nego što pokazuju zvanični podaci. Veliki broj slučajeva ostaje neprijavljen jer su simptomi blagi ili odsutni. To nije neuobičajeno povećanje, već bolja dijagnoza ili slučajno kolebanje", objašnjava prof. dr Goran Tešović, specijalista za infektivne bolesti u detinjstvu.
Procenjuje se da je većina odraslih - između 90 i 95 procenata - već inficirana EPB virusom do 30. godine, često ne znajući da su imali mononukleozu.
Kada jednom uđe u telo, virus ostaje u njemu doživotno, u stanju latentnosti, i povremeno se može reaktivirati.
Epitelijalni virus (EPV) i multipla skleroza - šta kaže nauka?
Multipla skleroza je hronična inflamatorna bolest centralnog nervnog sistema, kod koje imuni sistem napada mijelinsku membranu nervnih vlakana, uzrokujući poremećaje u prenosu impulsa.
To dovodi do raznih neuroloških simptoma - od gubitka osećaja i slabosti u udovima, do poremećaja vida, ravnoteže i kognitivnih funkcija. U najtežim oblicima, Bolest može dovesti do potpune nepokretnosti.
Uzroci multiple skleroze dugo su ostali nejasni, a sumnjalo se na kombinaciju genetske predispozicije i faktora okoline. Ali nova studija sa Harvarda snažno ukazuje na Epštajn-Barov virus kao glavnog kandidata za okidač ove bolesti.
Naučnici su analizirali više od deset miliona vojnih evidencija SAD i fokusirali se na 955 osoba kojima je dijagnostikovana multipla skleroza tokom vojne službe.
Uporedili su serološke uzorke prikupljene svake dve godine, analizirali prisustvo EPV-a i uporedili ga sa naknadnim razvojem bolesti.
Rezultati su pokazali da se rizik od multiple skleroze povećava čak 32 puta nakon EPV infekcije. Nijedan drugi virus, uključujući citomegalovirus, nije pokazao takvu povezanost.
"Godinama istražujemo vezu između EBV-a i multiple skleroze, ali ovo je prvi dokaz koji jasno potvrđuje uzročno-posledičnu vezu. Ovo otkriće otvara vrata prevenciji - ako bismo mogli da sprečimo EBV infekciju, mogli bismo da sprečimo i multiplu sklerozu", rekao je prof. Alberto Ašerio, šef istraživanja sa Harvarda.
Ali sprečavanje EBV-a nije lak zadatak. Virus je veoma rasprostranjen i trenutno ne postoji vakcina niti specifična antivirusna terapija protiv njega.
Vakcina - ključ budućnosti?
Postoji nada u razvoj vakcine protiv virusa Epštajn-Bar. Farmaceutske kompanije godinama rade na razvoju takvih vakcina, a napredak u tehnologiji mRNK, koja se takođe koristi za kovid vakcine, dodatno je ubrzao istraživanje.
Vakcina protiv EPV-a ne bi imala samo efekat na mononukleozu - bolest koja, iako uglavnom blaga, može oslabiti telo nedeljama - već bi potencijalno sprečila i multiplu sklerozu i neke oblike limfoma povezane sa EPV-om.
"Budućnost prevencije multiple skleroze verovatno leži u suzbijanju EPB infekcije. Ako razvijemo efikasnu vakcinu, to bi mogla biti istorijska prekretnica u neurologiji", ističe Ašerio.
Kako se zaštititi?
Pošto je EPV prisutan kod većine odraslih, potpuna zaštita nije moguća. Međutim, higijenske mere mogu pomoći u smanjenju prenosa virusa među decom i mladima. To uključuje izbegavanje deljenja pribora za jelo, pića i ličnih predmeta i pranje ruku i dečjih igračaka. Iako je prevencija mononukleoze ograničena, edukacija može pomoći u ranom prepoznavanju i blagovremenom reagovanju na simptome.
Infektivna mononukleoza ostaje bolest sa dva lica - jedno je uglavnom bezopasno, drugo može biti mnogo ozbiljnije nego što se dugo verovalo. Dok čekamo razvoj vakcine i dodatna istraživanja, važno je nastaviti da pratimo nova naučna saznanja i prepoznamo potencijalni značaj ovog "nevidljivog" virusa u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
Ako se potvrde nalazi studije sa Harvarda, borba protiv virusa Epštajn-Bar jednog dana bi mogla postati borba protiv multiple skleroze - korak bliže zdravijem i lakšem životu za milione ljudi širom sveta.
Deca dele obroke iz zajedničkih činija, što može izazvati mononukleozu.
Trenutni status razvoja vakcine protiv EPV-a
- Moderna razvija mRNK vakcinu koja je u fazi I kliničkih ispitivanja.
- Centar za rak Fred Hačinson testira vakcinu zasnovanu na gH/gL proteinima EBV-a, koja je pokazala ograničenu zaštitu od srodnog virusa kod rezus makakija u laboratorijskim modelima.
- ModeX Therapeutics, u saradnji sa Merck-om, razvija vakcinu koja je takođe u fazi I kliničkih ispitivanja.
- Australijski istraživači iz Berghofer instituta QIMR razvili su vakcinu koja cilja više delova virusa i pokazala je jak, dugotrajan imunitet u laboratorijskim modelima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici kažu: Kad god počnete da se bavite fizičkom aktivnošću - znatno će uticati na dužinu života
15.07.2025.•
0
Redovna fizička aktivnost u odraslom dobu može smanjiti rizik od prerane smrti i do 40 odsto, pokazalo je opsežno istraživanje.
Koji su benefiti konzumiranja lubenice: Imuni sistem, hidratacija, snižava holesterol
14.07.2025.•
3
Lubenica nije samo neizostavan deo letnjih dana, već i izuzetno zdrava namirnica koja pruža brojne zdravstvene koristi.
Brzo hodanje korisno i nakon samo 10 minuta dnevno
14.07.2025.•
0
Hodanje je postalo jedan od najpopularnijih oblika fizičke aktivnosti jer je lako dostupno i blagotvorno za telo i um.
Tiha bolest, teška briga: Kako izgleda život sa demencijom?
13.07.2025.•
5
Starenje gotovo neizbežno prati demencija. Procenjuje se da je u Srbiji dementna svaka deseta osoba starija od 65 godina.
Redak slučaj: Muškarac u SAD umro od plućne kuge
13.07.2025.•
1
Stanovnik severne Arizone preminuo je od plućne kuge, saopštili su u petak američki zdravstveni zvaničnici, objavili su juče američki mediji.
Povećali se prosečna starost građana i očekivano trajanje života u Srbiji
13.07.2025.•
5
Procenjen broj stanovnika u Srbiji 1. januara ove godine iznosio je 6.567.783, a očekivano trajanje života kao i prosečna starost stanovništa se povećavaju, objavio je Republički zavod za statistiku.
Doktor apeluje na roditelje: Ne dozvoljavajte maloletnoj deci da voze dvotočkaše, naročito trotinete
13.07.2025.•
7
Rukovodilac Klinike za dečju hirurgiju, ortopediju i traumatologiju KC Niš Živojin Spasić izjavio je da je stanje dečaka kojem je amputirana noga usled saobraćajne nezgode u Vranju sada malo bolje.
Kako se zaštiti od mikroplastike: Na koji način je dospela u naša tela?
12.07.2025.•
2
Mikroplastika je svuda oko nas, ali da li smo spremni na spoznaju da je ljudsko telo odavno postalo njen dom?
Kako bezbedno ulepšati osmeh: Nije svako izbeljivanje zuba bez posledica
12.07.2025.•
0
Svi žele da imaju blistav "holivudski osmeh" i mnogi posežu za brzim i lakim rešenjima koje vide na društvenim mrežama od kojih neka nisu bez posledica.
UN: Bez novca iz SAD ugrožena borba protiv side
12.07.2025.•
0
Zvaničnici Ujedinjenih nacija su upozorili da je naglo uskraćivanje američkog finansiranja poslednjih šest meseci izazvalo "sistemski šok" u borbi protiv side.
Fondacija Jedro: Potrebno još 350.000 dolara za lečenje dečaka od Dišenove mišićne distrofije
10.07.2025.•
0
Fondacija Jedro iz Beograda objavila je da je do danas prikupila 1,4 miliona dolara za lečenje četiri dečaka od Dišenove mišićne distrofije, a da je za lečenje petog potrebno još 350.000 dolara.
Patite od letnje nesanice? Ovo je trik kako je možete pobediti
07.07.2025.•
3
Tokom letnjih meseci, nesanica je veoma česta. Visoke temperature, vrućina i promene u dnevnoj rutini mnogima otežavaju san.
Naučnici otkrili način da uklone uzrok Daunovog sindroma
07.07.2025.•
0
Najsavremenija tehnologija za menjanje gena mogla bi da iskoreni Daunov sindrom, tvrde japanski naučnici.
"Pravilo dva prsta": Doktorka objašnjava kako je najbolje nanositi kremu za sunčanje
02.07.2025.•
3
Doktorka Mirjana Pavlović iz Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti izjavila je da se svake godine u Srbiji otkrije između 600 do 700 novih pacijenata obolelih od melanoma.
I oni koji pre nisu osećali mučninu tokom vožnje, to su osetili u električnim vozilima: Evo zašto
02.07.2025.•
3
Ako ste među onima koji osećaju mučninu prilikom vožnje u električnim automobilima, niste jedini.
Zašto lekove za smirenje ne treba piti na svoju ruku: Objašnjava klinički farmakolog
02.07.2025.•
0
Poslednjih godina u Srbiji se beleži značajan porast potrošnje lekova za smirenje i oni se sve češće uzimaju na svoju ruku, umesto da se potraži pomoć lekara.
Naučnici razvili test za identifikaciju žena sa povećanim rizikom od pobačaja
02.07.2025.•
0
Naučnici sa Univerziteta u Voriku i Univerzitetske bolnice Koventri i Vorikšir britanske Nacionalne zdravstvene službe razvili su test za identifikaciju žena sa povećanim rizikom od pobačaja.
Usamljenost može dovesti do fizičkih bolesti
30.06.2025.•
3
Svaka šesta osoba na svetu pati od usamljenosti.
Kako se prenosi streptokoka: Simptomi, lečenje i prevencija
29.06.2025.•
0
Streptokokna infekcija izaziva zabrinutost kod mnogih ljudi, posebno roditelja, jer se brzo širi i može izazvati ozbiljne komplikacije, ako se ne leči na vreme.
Više od petine Evropljana izloženo saobraćajnoj buci koja šteti zdravlju
28.06.2025.•
2
Više od 110 miliona ljudi u Evropi izloženo je štetnim nivoima saobraćajne buke koja je povezana sa desetinama hiljada prevremenih smrti, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
SAD prestaju da finansiraju organizaciju koja se bavi vakcinacijom
28.06.2025.•
0
Američki ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi rekao je da će SAD prestati da pružaju podršku javno-privatnoj organizaciji Gavi, koja se bavi vakcinacijom, jer ona "ignoriše nauku".
Komentari 1
Sara
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar