Kako srpsko oružje završava u rukama terorista

Prema pisanju "Blica", srpsko oružje se nađe u rukama terorista kada se poklope kriminalne namere švercera i nebriga domaćih obaveštajnih službi. Uprkos svemu, Ministarstvo odbrane je negiralo da u ovim slučajevima ima kršenja međunarodnih i domaćih zakona, a istina je izgleda negde između.

Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Katarina Đokić nema saznanja da su kontrole od tada pooštrene, tako da je i te kako moguće da oružje sa ovih prostora završava u rukama terorista.

"U principu, postoji niz kriterijuma koje nadležna ministarstva zahtevaju od onih kojima daju dozvole za trgovinu oružjem, i koje bi trebalo da se razmotre u svakom pojedinačnom slučaju. Zakon je usklađen sa međunarodnim sporazumom o trgovini naoružanjem, ali je izvoz naoružanja u Saudijsku Arabiju već sam po sebi problematičan, jer je ova zemlja uključena u rat u Jemenu, gde postoje informacije o gađanju bolnica. Ipak, brojne zemlje, uključujući Nemačku, Veliku Britaniju, SAD, na to se ne obaziru jer je očigledno reč o značajnom ekonomskom interesu", kaže Đokić.

Zloupotrebe se dešavaju i uprkos odredbi o krajnjem korisniku oružja, koja bi morala da garantuje da ono neće dospeti u pogrešne ruke. Falsifikovanje je ono čime se služe trgovci kako bi prošvercovali oružje.

"Šverc oružja u zemlje koje su na listi zabrane naoružanja se obavlja tako što se druga zemlja opisuje kao krajnji korisnik, zato je važna kontrola krajnjeg korisnika", kaže izvor "Blica" iz bezbednosnih službi.

Kada je u pitanju uvoz kontrolisane robe, Ministarstvo trgovine izdaje sertifikat krajnjeg korisnika, a u slučaju izvoza se detaljno proverava dostavljeni sertifikati krajnjeg korisnika. Međutim, snajperi, optički nišani, udarne igle se mogu naći u fotoaparatima, laptopima, zbog čega su oni na spisku robe dvostruke namere i posebno se kontrolišu.

Srbija je od 2005. do 2014. godine izdala 39 dozvola za izvoz robe dvostruke namene u ukupnoj vrednosti od 22,11 miliona dolara. U istom periodu izdata je 591 dozvola za uvoz robe dvostruke namene, u vrednosti od 104,16 miliona dinara.

Obaveštajci bi trebalo da informacijama o putu oružja razbiju šverc, međutim analitičar Zoran Dragišić ističe da tako nešto nije realno očekivati, jer naše obaveštajne službe ne mogu da istražuju na tuđoj teritoriji. Ipak, Katarina Đokić ističe da bezbednjaci ne moraju uvek da budu na terenu kako bi znali gde oružje završava.

"Naše službe svakako razmenjuju podatke i sa stranim službama i čak iako nisu na terenu trebalo bi da znaju gde oružje završava. Pre par godina smo imali slučajeve da je srpsko oružje nađeno u Obali Slonovače, do koje je dospelo preko Izraela, potom Burkine Faso, gde su neki pobunjenici provalili magacin i ukrali oružje", zaključuje Đokić.

Letovi "iljušina"

Značajnu ulogu u trgovini oružjem predstavlja transport koji se sa srpskih aerodroma često odvija putem ruskih aviona "iljušin". Kako BIRN i OCCRP navode, 68 letova od juna 2015. do jula ove godine korišćeno je za prebacivanje oružja iz centralne i istočne Evrope ka Bliskom istoku i Turskoj. U julu je poletanje "iljušina" sa beogradskog aerodroma zabranjeno, ali je njihova aktivnost nastavljena na niškom aerodromu "Konstantin Veliki". Među raznom robom, koja je namenjena za Rusiju. Saudijsku Arabiju i Azerbejdžan, nalazilo se i oružje, ali takav način trgovine, ukoliko su ispunjeni uslovi, nije zabranjen.

Inače, na snimcima sa sirijskog ratišta se može videti i oružje iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, ali i Bugarske.