Menu 021

Koliko su građani Srbije religiozni

Istraživački centar Pev je proverio koliko su građani u 34 evropske države religiozni, a u istraživanju su analizirani i Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina.
Info 10.02.2019. | 08:47
Koliko su građani Srbije religiozni
Foto: Pixabay (Ilustracija)
Religioznost je definisana kroz četiri kategorije: važnost religije, pohađanje verskih službi, učestalost molitve i vera u Boga.
 
U ovom istraživanju, visoko religiozna definisana je kao svaka odrasla osoba koja ima visok skor u najmanje dve od četiri navedene kategorije, a da nema nizak skor ni na jednoj od ostlaih: pohađanje verskih službi najmanje jednom mesečno, dnevna molitva, verovanje u Boga sa apsolutnom sigurnošću i isticanje važnosti religije. Ako neka osoba ima nizak nivo religioznosti na samo jednoj od kategorija, a vrlo visoko na preostale tri, onda se i dalje smatra "visoko religoznom" osobom.
 
Koristeći se ovom kombinovanom merom, primetno je da su državljani centralne i istočne Evrope skloniji visokoj religioznosti.
 
U Jermeniji i Grčkoj, otprilike polovina ispitanih je visoko religiozna. Sa druge strane, tek svaka deseta osoba u Danskoj, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu može se smatrati visoko religioznom.
 
Slična je situacija i ako pogledamo pojedinačne kategorije religioznosti - u centralnoj i istočnoj Evropi religija je važnija, ljudi više pohađaju verske službe, češće se mole i u većoj meri veruju u Boga sa apsolutnom sigurnošću. 
 
Ali, postoje i odstupanja u zemljama zapadne Evrope - 37 odsto Portugalaca je visoko religiozno, što je znatno odstupanje od proseka "komšiluka".
 
Istraživanjem su obuhvaćene i tri države užeg regiona - Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. U Bosni i Hercegovini gotovo polovina spada u grupu visoko religioznih (46 odsto), u Hrvatskoj 44 odsto, a u Srbiji 32 odsto.
 
 
Pogledamo li pojedinačne kategorije religioznosti, vidimo da su države regije uglavnom u samom vrhu liste. Bosna i Hercegovina druga je u kategoriji "važnost religije" - 54 odsto kaže da je religija vrlo važna u njihovim životima. Jedino su Grci imali veći postotak  - 55 odsto. Hrvatska je na šestom mestu sa  42 odsto, a Srbija na devetom, sa 34 odsto, piše portal Al Džazira Balkan.
 
U Hrvatskoj 40 odsto ispitanih je reklo da pohađa verske službe najmanje jednom mesečno, istim postotkom je na četvrtom mestu iza Poljske, Rumunije i Italije. U BiH svaka treća osoba (35 odsto) pohađa verske službe na mesečnom niovou, a u Srbiji svaka peta (19 odsto).
 
I po učestalosti molitve Hrvatska je prva u regiji - 40 odsto Hrvata reklo je da se moli svaki dan i na četvrtom su mestu, iza Moldavije, Jermenije i Rumunije. U BiH 32 odsto kaže da se svakodnevno moli, a u Srbiji 27 odsto.
 
 
Dve trećine ljudi u BiH (66 odsto) kaže da veruje u Boga sa apsolutnom sigurnošću. Ispred njih su samo još Jemenija (79 odsto) i Gruzija (73 odsto). U Srbiji 59 odsto ljudi veruje u Boga sa apsolutnom sigurnošću. Sličan je postotak u Hrvatskoj – 57 odsto. 
 
Mapu religioznosti u evropskim državama možete pogledati OVDE
Autor: Al Džazira Balkan
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Petar123
    12.02.2019 12:35
    Slabi su im kriterijumi.
  • Mitke
    11.02.2019 22:06
    Religija nam se svodi na srbovanje, mozda 10% kojih znam su iskreni vernici.
  • vslv
    11.02.2019 12:52
    ahahaha lažovčine, mole se svakodnevno ahaahhah pa ne računa se što se prekrstiš pre nego što uplatiš tiket ahahaahahah
  • Severni Telep
    10.02.2019 23:04
    Naglo okretanje religiji je simptom poodmaklog psihickog poremecaja. Religioznost se takodje moze javiti i kao okidac psihickih poremecaja. Takodje moze biti indikator ne bas visokog koeficijenta inteligencije.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest