Menu 021

Termoelektrane u Srbiji i zemljama regiona truju Evropu

Šesnaest termoelektrana na zapadnom Balkanu zagađuje regiju i Evropu više nego svih drugih 250 evropskih elektrana na ugalj.
Info 25.02.2019. | 08:05
Zapadni Balkan je poslednji deo Evrope u kojem termoelektrane ne samo opstaju, već se grade i nove, piše Al Džazira Balkans.
 
Najnoviji izveštaj Evropske energetske zajednice sa sedištem u Beču i mreže nevladinih organizacija predvođenih Alijansom za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) i evropskom organizacijom za zaštitu okoline "Europe Beyond Coal", kojim se upozorava da 16 termoelektrana na zapadnom Balkanu zagađuje regiju i celu Evropu više nego svih drugih 250 evropskih elektrana na ugalj, ovih je dana u centru pažnje i mnogih zapadnih medija.
 
Izveštaj je objavljen sredinom prošle sedmice u Briselu s namerom da se vlade zemalja regiona, građani i Evropska unija upozore da je zagađenost vazduha u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori nepodnošljiva, da takva zagađenja ne poznaju granice, te da postaju "sve opasniji nevidljivi ubica za celu Evropu".
 
Francuski dnevni list levog centra Liberation, jedan od tri vodeća dnevnika u Francuskoj, u izdanju od 22. ovog meseca u opširnoj analizi navodi da zbog zastarelosti termoelektrana, odusustva vizionarske razvojne politike i ljudske nebrige prema okolini, 16 termoelektrana u regionu u proseku emituje čak 20 puta više sumpor-dioksida i 16 puta više otrovnih čestica nego svih drugih 250 termoelektrana u Evropi.
 
List prenosi navode iz najnovijeg evropskog izveštaja prema kojima "zdravstveni troškovi koji mogu da se dovedu u vezu sa najvećim zagađivačima vazduha u Evropi" iznose od 6,1 do 11,5 milijardi evra godišnje.
 
"Te troškove ne plaćaju samo građani i ekonomije ugroženih zemalja, već sve članice Evropske unije, imajući u vidu da nečisti vazduh nema putne isprave, niti se može zaustaviti na granicama Unije", navodi francuski list pozivajući se na izjave energetskih i zdravstvenih stručnjaka.
 
Tim povodom, Liberation navodi da bi "Evropska unija od zemalja zapadnog Balkana morala konačno zahtevati što hitnije prilagođavanje postojeće legislative standardima EU-a". U tom kontekstu citirana su i upozorenja autora izveštaja kojima se od EU traži da pooštri svoje pristupne kriterijume prema svim zemljama regiona u sektorima životne sredine i zaštite zdravlja (27. i 28. pregovaračko poglavlje).
 
"Zemlje koje se budu oglušile prema takvim zahtevima trebalo bi da se suoče sa zastojem u procesu evropskih integracija, jer pristup Evropskoj uniji ubuduće ne bi trebalo da bude moguć ukoliko vlade u regionu ne osiguraju drastično smanjivanje zagađenja životne sredine i ako radikalno ne povećaju svoju odgovornost za zdravstveno stanje građana u svojim zemljama."
 
Liberation podseća da bi zemlje zapadnog Balkana morale početi smanjivati svoje štetne emisije i po osnovu međunarodnih ugovora na koje su se samovoljno obavezale. Osim Sporazuma o stabilizaciji i prodruživanju koji sve zemlje regiona imaju sa Evropskom unijom, tu je i Ugovor o energetskoj zajednici prema kojem je većina termoelektrana u regionu već trebalo drastično da smanji štetne emisije.
 
Termoelektrana u Srbiji ima tehnologiju za čišćenje vazduha, ali je ne koristi
 
Od 10 najvećih termocentrala koje emituju najveće koncentracije sumpor-dioksida na tlu Evrope, piše Liberation, njih devet je na zapadnom Balkanu. Isto je i sa klasifikacijom najotrovnijih čestica (PM10), od kojih se osam najotrovnijih dominantno udiše u zemljama zapadnog Balkana. Zbog zagađenosti vazduha, širom sveta godišnje prevremeno umre približno sedam miliona ljudi, dok zbog istih razloga u Evropskoj uniji godišnje umre oko 400.000 ljudi, navodi francuski list.
 
Nekada davno, najkonkurentnija termoelektrana na celom Starom kontinentu bila je "TE Kostolac B", a izgrađena je 1987. godine. Prva faza "TE Ugljevik" u Bosni i Hercegovini, koja je veći zagađivač okoline nego sve nemačke termocentrale zajedno, izgrađena je 1976. godine. Obe ove "komunističke fabrike struje" koriste lignit, ugalj koji najviše zagađuje okolinu i najopasniji je trovač za ljude, podseća Liberation.
 
 
Iako danas postoje brojne tehnološke mogućnosti za ograničavanje emisija sumpor-dioksida, izveštaji nevladinog sektora i analize zapadnih stručnjaka pokazuju da se takve mogućnosti u regionu uopšte ne koriste ili se koriste parcijalno. Za ilustraciju se navodi termocentrala "Kostolac B" "koja poseduje relativno savremenu tehnologiju za čišćenje vazduha, ali se zbog troškova njene upotrebe takva tehnologija ne koristi, što se po zapadnoj logici i standardima društvene odgovornosti smatra teškim moralnim i poslovnim prekršajem".
 
U izveštaju se navodi da većina termoenergetskih postrojenja u regiji nije izgrađena u skladu s evropskim standardima i da ne poseduje unapređene tehnologije za zaštitu okoline.
 
U regionu nema zabrane ni za upotrebu lignita, a Srbija i Bosna i Hercegovina čak planiraju izgradnju novih termoelektrane na ovu vrstu uglja uz pomoć kineskih graditelja i dugoročnih kredita, nedavno je upozorio i nemački Dojče vele. Ovaj nemački medij podseća da se radi o novom bloku "TE Kostolac", o bloku 7 "TE Tuzla", te o termoelektrani "Ugljevik 3", a najavljuje se i gradnja termoelektrana u Banovićima, "TE Kakanj 8" i "TE Gacko 2" u Bosni i Hercegovini, kao i izgradnja termoelektrane u Pljevljima u Crnoj Gori.
 
Jedan od najvažnijih argumenata zagovornika izgradnje novih termoelektrana je taj da je struja proizvedena na taj način navodno tri puta jeftinija od energije dobijene iz solarnih elektrana ili energijom vetra. A u celoj ovoj priči Kinezi su kolovođe.
 
Uz ocenu da je zapadni Balkan poslednji deo Evrope u kojem termoelektrane ne samo opstaju, već se grade i nove, Dojče vele zaključuje da se uz postojeće količine spaljivanja uglja na Balkanu ne mogu ostvariti ni klimatski i energetski ciljevi Evropske unije.
 
Države članice EU planiraju da do 2031. godine zatvore sve termoelektrane na ugalj kako bi se ostvarili ciljevi dogovoreni na Pariškom samitu o klimatskim promenama, ali takvi ciljevi su danas pod velikim upitnikom pored ostalog i zbog energetskog zaostajanja regiona Balkana i odsustva svesti i novca za prelazak na čiste energije.
 
Nevladine organizacije u regionu kao i Evropska unija snažno podržavaju prelazak na obnovljive izvore energije imajući u vidu da u svim zemljama zapadnog Balkana za to postoje prirodni resursi koji su ekonomski održivi i finansijski isplativi naročito u Bosni i Hercegovini i Srbiji, imajući u vidu i hidro-potencijal u ove dve zemlje.
 
U izveštaju Energetske zajednice sa sedištem u Beču se navodi da su obnovljivi izvori energije jedina dugoročna šansa za zemlje zapadnog Balkana pod uslovom da Evropska unija različitim projektima i budžetskim linijama pomogne u izgradnji infrastrukture za to, imajući u vidu da je čista energija još uvek skupa ukoliko nije subvencionisana iz državnih ili evropskih fondova.
 
Iako evropske analize govore da će globalna potražnja za ugljem opadati, te da bi 2021. godine učešće ovog energenta u proizvodnji struje trebalo da bude oko 36 odsto u odnosu na 41 odsto u 2014. godine, "prelazno razdoblje" bi moglo da potraje do 2050. godine. Ovaj period obeležiće visoka cena energije iz obnovljivih izvora i dinamičan ritam promena u vidu enormnog povećanja svetske populacije s tendencijom dostizanja čak 12 milijardi ljudi do kraja ovog veka, zatim sve veći jaz između bogatih i siromašnih, te sasvim izvesno vođenje ratova za izvore energije, hranu i pitku vodu.
Autor: Al Džazira Balkans
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • dr24
    01.03.2019 14:10
    Ima spasa
    Činjenica je da ako sami ne preduzmemo nešto, niko neće!!! Detoksikacija organizma od teških metala, suplementacija jakim antioksidansima, prečišćivače za vazduh i vodu u stanove da pokušamo da se bar malo spasimo!!!
  • Peter67
    26.02.2019 16:32
    preciscivac vazduha
    gde moze da se nadje taj ambilife preciscivac vazduha?
  • sabi
    26.02.2019 15:53
    Pro100helthy Ambilife
    Preciscivac vazduha Ambilife je odlicna stvar, provereno
  • Snima zagadjenja
    26.02.2019 09:41
    Kako snimit zagadjenje
    Lako. Jedan jefitn špijunski gadžet, poput ovog na prodavnica špijunske opreme, https://www.spijunskaoprema.org/spijunske-kamere/wifi-ip-spijunska-kamera-stoni-sat-vise-modela/, onda lepo presaviti tabak pa u pekaru na zdravu hranu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest