U izveštaju su analizirani politička i ekonomska transformacija i upravljanje u 137 zemalja koje su po stepenu transformacije svrstane u pet grupa - veoma napredne (10), napredne (14), ograničene (38), veoma ograničlene (48) i neuspele (27).
Od ukupno 137 zemalja 74 su ocenjene kao demokatije, a 63 kao autokratije. Srbija je s indeksom 6,94 (na skali od jedan do 10) svrstana u grupu ograničenih demokratija zajedno sa BiH, Albanijom, Kosovom, Mađarskom, Moldavijom, Ukrajinom i Turskom dok su Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, Bugarska i Rumunija u grupi naprednih, a Slovenija u grupi veoma naprednih demokratija.
U izveštaju se ocenjuje da je jedno od najtežih pitanja s kojima se Srbija suočava vezano za definisanje njene granice i teritorije, jer status Kosova još nije rešen. Ukazuje se takođe da su odnosi Srbije sa susedima na Zapadnom Balkanu pogoršani u poslednje dve godine.
Kada je reč o političkoj transformaciji, Srbija je sa indeksom 6,95 rangirana na 36. mestu, u grupi "manjkavih demokratija", zajedno sa Kosovom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom, ali i četiri članice EU - Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i Poljskom. Hrvatska i Slovenija su ocenjene kao "demokratije u konsolidaciji", a BIH kao "veoma manjkava demokratija".
Po pitanju ekonomske transformacije, Srbija ima indeks 6,93 i pripada grupi "ograničeno" transformisanih zemalja sa Kosovom, Albanijom i BiH. Severna Makedonija, Hrvatska i Crna Gora su u grupi "naprednih" a Slovenija u grupi "veoma naprednih". S indeksom 5,39 za upravljanje, Srbija je u grupi "umerenih" zajedno sa Kosovom. Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija ocenjene su kao "dobre" a BiH kao zemlja sa "slabom urpavom".
Izveštaj: Izbori slobodni ali obeleženi pristrasnim medijskim izveštavanjem
U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da politički sistem u zemlji karakterišu dominacija jedne političke partije koja je vladajuća i na nacionalnom i na lokalnim nivoima. Ocenjuje se da su parlamentarni izbori u aprilu 2016, predsednički iz 2017. i delimični lokalni izbori 2017. i 2018. bili prilično slobodni, ali su svi bili obeleženi pristrasnim medijskim izveštavanjem i neprimerenim prednostima za aktuelne vladajuće elite.
Civilno društvo ima slab uticaj na javne politike, jer vladina tela ne održavaju redovno javne rasprave i savetovanja o nacrtima zakona i predloga politika, a postojeći sistem "provere i ravnoteže" ozbiljno je doveden u pitanje.
U izveštaju se navodi i da se zakoni poslednjih godina donose primenom procedura predviđenih samo u hitnim slučajevima, kao i da je ugrožena nezavisnost tela poput Ombudsmana i Poverenika za informacije od javnog značaja i ličnih podataka jer su oni često ograničeni na davanje preporuka o pitanjima koja se tiču javnog uticaja.
Prava manjina uglavnom se poštuju u skladu s ustavom koji Srbiju definše kao multikulturalnu zemlju, navodi se u izveštaju ali i dodaje da su nezavisnost i pluralizam medija u ozbiljnom opadanju, da pravosuđe nije oslobođeno političkog uticaja i da ga dodatno muče neefikasnost, nepotizam i korupcija. Nedavni ustavni amandmani prete dodatnom narušavanju pravosudnog sistema čineći ga više zavisnim od izvršne vlasti i manje otpornim na političke pritiske.
Antikorupcijska politika nije dosledna jer je malo pravosudnih presuda u vezi s visokim državnim zvaničnicima, a aktivnosti i mere predviđene antikorupcijskom strategijom i akcionim planom nisu u potpunosti sprovedene, dodaje se.
Kada je u pitanju ekonomija, u izveštaju se navodi da je ;stopa nezaposlenosti i dalje prilično visoka, a neformalna zaposlenost rasprostranjena, kao i da je posebno izražena nejednakost dohodaka i da velikom procentu građana preti siromaštvo i socijalna isključenost.
U javnom sektoru i dalje ima previše zaposlenih
Vlada je od 2014. sprovela nekoliko važnih ekonomskih i fiskalnih reformi, program fiskalne konsolidacije konačno je pomogao stavljanju javnog duga pod kontrolu, ali u javnom sektoru i dalje ima previše zaposlenih, a fiskalna pravila (koja se odnose na javne izdatke i javni dug) još se ne poštuju.
Srbija je u 2018. godini zabeležila mali budžetski suficit, ali javni troškovi na plaćanje kamata i dalje su visoki i kreću se oko 2,5 odsto BDP, reforme u upravljanju javnim preduzećima još nisu dale rezultate, a privatizacija državnih preduzeća sprovedena je samo delimično, dodaje se u izveštaju.
U izveštaju se navodi da je jedno od najtežih pitanja s kojima se Srbija suočava vezano za njenu granicu i definisanje teritorija, jer status Kosova još nije rešen. Takođe, odnosi sa susednim zemljama Zapadnog Balkana pogoršali su se 2017. i 2018. godine, pre svega zbog političkih izjava i postupaka određenih državnih zvaničnika.
Glavni strateški cilj ulaska u Evropsku uniju nije se promenio i proces pristupanja se nastavlja. Izveštaj se odnosi na period od 1. januara 2017. do 31. januara 2019. i u njemu se kroz BTI (Bertelsman indeks tranformacije) analizira i procenjuje da li i koliko zemlje u razvoju i tranziciji sprovode socijalne promene na putu ostvarivanja demokratije i tržišne privrede.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Reakcije na hospitalizaciju predsednika: Opozicija sumnja u istinitost, partijske kolege ga brane")
.jpg "Predsednik stigao u Srbiju: Vučić primljen na VMA, sačekao ga Lončar")
.jpg "Stojković: U narednih deset dana veći broj fakulteta u Beogradu stupa u štrajk")
Komentari 5
Ivan
Vlada
Brus Vilis
Lažovčino. Preminulo je 7 puta manje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar